Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

U Medveđi, Bujanovcu i Preševu održane obuke za predstavljanje postupka izbora članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine putem elektorske skupštine

Predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičke izborne komisije i Službe Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, uz podršku Misije OEBS u Republici Srbiji, održali su u Medveđi, Bujanovcu i Preševu obuke u cilju informisanja pripadnika albanske nacionalne manjine o propisanim procedurama za podnošenje elektorskih prijava i sprovođenju elektorske skupštine za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Prema ranije najavljenim terminima, obuke su održane 21. marta u Medveđi, a 22. marta 2023. godine u Bujanovcu i Preševu.

Obuke su održane u interaktivnoj atmosferi, a pripadnici albanske nacionalne manjine iskazali su veliku zainteresovanost za predstojeće elektorske izbore. Na obukama su pripadnici albanske nacionalne manjine od predstavnika Ministarstva i Republičke izborne komisije dobili odgovore na brojna pitanja i detaljno su upoznati sa propisanom procedurom podnošenja elektorskih prijava i postupkom sprovođenja elektorske skupštine za izbor članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović je na obukama istakao da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čine maksimalne napore da se elektorski izbori za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine održe što pre, kako bi u što kraćem roku bio izabran nov saziv Nacionalnog saveta koji će u budućem periodu u punom kapacitetu realizovati ovlašćenja u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma. Kurtović je rekao da se može očekivati da se izbori raspišu u narednih nekoliko dana i da će se prilikom određivanja datuma održavanja elektorske skupštine voditi računa o svim specifičnostima, kao i predstojećem Bajramu. On je iskoristio priliku da još jednom pozove sve Albance koji imaju aktivno biračko pravo i koji su upisani u poseban birački spisak albanske nacionalne manjine da uzmu aktivno učešće na predstojećim elektorskim izborima, kako bi albanska zajednica dobila reprezentativan i kvalitetan predstavnički organ manjinske samouprave.

Na obukama je, između ostalog, predočeno da je procedura izbora putem elektorske skupštine propisana Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i da će se na predstojećim elektorskim izborima za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine birati 15 članova Nacionalnog saveta. Odluku o raspisivanju elektorskih izbora donosi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u roku od 60 dana od raspuštanja nacionalnog saveta, tako da se održe u narednih 45 dana. U skladu sa Zakonom, rok za podnošenje elektorskih prijava je 30 dana pre održavanja elektorske skupštine. Svaki kandidat za elektora mora biti upisan u poseban birački spisak albanske nacionalne manjine i mora dostaviti pismenu podršku najmanje 20 pripadnika albanske nacionalne manjine, takođe upisanih u poseban birački spisak te manjine.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović u zvaničnoj poseti Privremenom organu upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine

Delegacija Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predvođena državnim sekretarom prof. dr Rejhanom Kurtovićem, zvanično je posetila Privremeni organ upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine. Tom prilikom on je razgovarao sa predsednikom Privremenog organa Ragmi Mustafijem i članovima Privremenog organa upravljanja. Državni sekretar je na početku razgovora čestitao predsedniku i članovima Privremenog organa na imenovanju uz želje da odgovorno i delotvorno vode Privremeni organ upravljanja do izbora novog saziva Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

"Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog biće na raspolaganju Privremenom organu upravljanja i dati mu punu podršku u njegovom radu. Cilj nam je da albanska nacionalna zajednica ima funkcionalan predstavnički organ u periodu do izbora novog saziva Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine i da Privremeni organ upravljanja obavlja svoje poslove u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, a sve u cilju kontinuiteta u ostvarivanju prava albanske nacionalne manjine u oblastima službene upotrebe jezika i pisma, informisanja, obrazovanja i kulture“, rekao je Kurtović.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i drugi nadležni subjekti za sprovođenje izbora, aktivno rade da se elektorski izbori raspišu i održe što pre. U tom svetlu, očekujemo i punu pozornost i delovanje Privremenog organa. Na današnjem sastanku smo, pored ostalog, razgovarali i o tekućim pitanjima rada Privremenog organa, održavanju obuka za elektorske izbore, postupcima kandidovanja elektora i samom održavanju elektorske skupštine. Drago nam je da su predstavnici Privremenog organa upravljanja pozitivno ocenili sve ono što kao Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo radimo na polju ostvarivanja kolektivnih prava Albanaca u Srbiji i izboru novog saziva Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine“, rekao je državni sekretar Kurtović nakon sastanka održanog u sredu 22.3.2023.

Predsednik privremenog organa Ragmi Mustafi je u razgovoru istakao da - pošto Nacionalni savet albanske nacionalne manjine nije uspeo da se konstituiše putem direktnih izbora - važno je obezbediti da izborni proces u elektorskom sistemu bude pošten, demokratski i inkluzivan.

„Imali smo veoma konstruktivan i informativan sastanak sa državnim sekretarom prof. dr Kurtovićem, i njegovim saradnicima iz Ministarstva, u nameri da se glas pripadnika albanske zajednice čuje i da sistem odražava njihove potrebe i težnje. Ovaj izborni proces treba da bude transparentan, sa jasnim pravilima i procedurama koje su javno dostupne. Ovo se može postići kroz izgradnju poverenja u proces, što će osigurati da rezultati budu prihvaćeni kao legitimni. Ovaj izborni sistem treba da bude inkluzivan i reprezentativan, obezbeđujući da svi birači sa pravom glasa mogu učestvovati slobodno i po najvišim standardima izbora. Prateći ove principe, saradnički i konsultativni pristup Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz veliku podršku Misije OEBS-a u Republici Srbiji, omogućava se da elektorski proces kao izborni sistem bude pošten, demokratski i inkluzivan, uz odražavanje vrednosti i težnji albanske nacionalne manjine“, rekao je Ragmi Mustafi.

Ministar Žigmanov čestitao Ramazan – mesec posta i humanosti, vernicima muslimanske veroispovesti u Republici Srbiji

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je čestitku za Ramazan svim nosiocima vlasti islamske zajednice i vernicima muslimanske veroispovesti u Republici Srbiji. Među njima su najbrojniji Bošnjaci, slede Albanci, Turci, Aškalije, Egipćani, Goranci, kao i deo pripadnika romske zajednice. Mesec Ramazan, koji ove godine počinje 23. marta, je mesec u kojem je svaki muslimanski vernik pozvan na post i na stalno činjenje humanih dela – to je ujedno i mesec u godini u kome se svako dobro delo višestruko vrednuje.

„Neka duh Ramazana osnaži svakog pojedinca i u domove svih muslimanskih vernika i celu zajednicu donose mir, bratsku solidarnost i istinsko zajedništvo. Svim muslimanima u Republici Srbiji čestitam predstojeći blagdan tradicionalnim pozdravom – Ramazan šerif mubarek olsun, uz želju da ga ispostite u dobrom zdravlju i sveopštem blagostanju te da se zajedno radujete ramazanskom Bajramu!“

21. mart, Međunarodni dana eliminacije rasne diskriminacije i 21-28. marta, Nedelja solidarnosti i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća da se u cilju borbe protiv ksenofobije, rasizma i rasne diskriminacije, 21. marta u svetu obeležava Međunarodni dan eliminacije rasne diskriminacije. Istovremeno ovim danom započinje i Nedelja solidarnosti i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, koja traje sve do 28. marta, tokom koje će i u Srbiji biti organizovani različiti događaji.

U osnovi rasizma je stav o nekakvoj kulturnoj superiornosti i iskazivanje netrpeljivosti prema pripadnicima drugih rasa, koji se od nas razlikuju bojom kože ili ili nekom drugom karakteristikom spoljnog izgleda. Rasizam kao ideologija vezuje se uz moderno doba, a širenje ideologija pripadnika pokreta koji promovišu netrpeljivost i stereotipe, a koji su u suprotnosti sa osnovnim principima ljudskih prava, kroz medije, internet i društvene mreže, danas dodatno usložnjava problem.

Stoga je veoma važno da se podiže svest o načinima prepoznavanja različitih oblika netrpeljivosti, kako bi se unapredila zaštita pojedinaca ili grupa koji pripadaju drugoj rasi, imaju drugu boju kože, kao što su Romi, imaju drugu etničku pripadnost ili nacionalno poreklo. Istovremeno se mora boriti i da se unapredi znanje o lažnosti i neverodostojnosti ideologije rasizma, koja nema nikakvo naučno utemeljenje.

Kako se predrasude i stereotipi, negativni narativi i dezinformacije dodatno pojačavaju u vreme kriza, što najviše pogađa pripadnike najranjivijih grupa, primena pricipa „Da niko ne bude izostavljen“, na čemu Vlada Republike Srbije dosledno istrajava, još više dobija na značaju. Uz to, Republika Srbija svoj doprinos u borbi protiv rasizma daje i ispunjavajući obaveze preuzete Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Valja podsetiti da je u našoj državi svaka vrsta diskriminacije zabranjena Ustavom, kao i brojnim zakonima u oblasti pravosuđa, obrazovanja, zdravstvene zaštite, informisanja i slično.

Posebno treba istaknuti da je u prethodne dve godine u Srbiji dodatno unapređen krovni zakonodavni i strateški ovir u oblasti antidiskriminacije. Zakon o zabrani diskriminacije je usklađen sa aktuelno važećim međunarodnim standardima u oblasti zaštite od rasne diskriminacije. Konkretne mere i aktivnosti u oblasti prevencije i zaštite od diskriminacije predviđene su antidiskriminacionom strategijom do 2030. godine i pratećim akcionim planom, čiji je cilj eliminisanje društvene nejednakosti. Posebnu ulogu u borbi protiv diskriminacije ima i nezavisno telo – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Eliminisanje društvene nejednakosti, odnosno borba protiv svakog oblika rasizma i diskriminacije Roma, načela su na kojima su zasnovani ciljevi i mere Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period do 2030. godine. Ovom startegijom je, po prvi put, prepoznat i ,,ciganizam'“ kao oblik rasizma i diskriminacije, a pratećim akcionim planom, među mnogobrojnim aktivnostima, predviđene su i mere za osnaživanje Roma i Romkinja da prijavljuju krivična dela motivisana predrasudama, mržnjom, kao i govor mržnje.

U okviru 75. godišnjice obeležavanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija pozvala je sve države članice na preduzimanje hitnih i konkretnih aktivnosti koje se odnose na usvajanje i sprovođenje zakona i politika, jačanje nezvisnih institucija za ljudska prava i tela za ravnopravnost u oblasti borbe protiv rasizma i rasne diksriminacije. Sa ponosom ističemo da je Republika Srbija sastavni deo te porodice država.

Svesni smo da samo sistemski podržana borba protiv svih oblika diskriminacije, kroz aktivno uključivanje svih društvenih aktera, može dati adekvatne rezultate. Zato Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i ovim putem poziva na toleranciju i razumevanje prema onima koji su različiti i da nastavimo graditi društvo u kome duh zajedništva i jedinstva garantuje poštovanje dostojanstva svakog čoveka.

Čestitka ministra Žigmanova u povodu „Blagdana svetog Josipa“, praznika hrvatske zajednice u Republici Srbiji

U povodu današnjeg praznika Hrvata u Republici Srbiji – 19. marta, spomendana u Katoličkoj crkvi svetog Josifa, tesara iz Galileje, zaručnika Marije i Isusovog hranitelja, zaštitnika hrvatskog naroda, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita pripadnicima hrvatske zajednice i njihovim institucijama nacionalni praznik.

Reč je o jednom od četiri praznika Hrvata koji, prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, praznuju pripadnici hrvatske zajednice u Republici Srbiji. Odluka o tome usvojena je na sednici Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine sredinom 2005. godine, a ista je potvrđena od strane Saveta za nacionalne manjine. Inače, kao zaštitnik hrvatskog naroda sveti Josif je proglašen odlukom Hrvatskog sabora iz 1687. godine. Hrvati u Srbiji su autohton narod, koji prostore, pre svega Vojvodine, nastanjuje u migracijama, koje su se u nekoliko talasa odvijale od poznog srednjeg veka pa sve do kraja 20. veka.

Broj Hrvata u Republici Sbiji je prema popisu iz 2011. godine 59.000, a status nacionalne manjine, budući da su u vreme socijalističkog društvenog uređenja imali status naroda, stekli su usvajanjem spomenutog Zakona o manjinama iz februara 2002. godine, čime se svrstavaju u grupu tzv. novih nacionalnih manjina. Više od ¾ pripadnika živi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine – 47.033, znatan broj ih živi u Beogradu te u drugim većim gradovima u Srbiji. Zajednica je koja beleži najveći demografski pad u proteklih 30 godina. Teritorijalno su izuzetno disperzirana zajednica – ni u jednoj jedinici lokalne samouprave nisu ni u relativnoj većini. Grad Subotica njihov je obrazovni, kulturni i politički centar. Najveći deo Hrvata je rimokatoličke veroispovesti.

Tokom istorije, Hrvati u Srbiji su sačuvali nacionalni identitet, a u proteklih 20 godina su uspeli uspostaviti respektabilnu manjinsku nacionalnu infrastrukturu. Najrazvijene područje rada je prostor kulture – više od 40 društava, 30-ak objavljenih knjiga, naučni i časopis za književnost. S ponosom ističu kako je najcitiraniji naučnik u Srbiji – akademik Ivan Gutman iz Sombora, pripadnik hrvatske zajednice. O informisanju na hrvatskom jeziku brine nedeljnik „Hrvatska riječ“, 15-o minutni dnevni informativni program na Radio-televiziji Vojvodina, dve polusatne emisije nedeljno na Trećem programu Radio Novog Sada, te nekoliko listova u okviru Katoličke crkve i kulturnih društava. Obrazovanje se odvija od vrtića do srednje škole, u nekoliko škola na teritoriju Grada Subotice i Bačkog Monoštora, a službena upotreba hrvatskog jezika i pisma je u institucijama AP Vojvodine, Gradu Subotica i 15-ak naseljenih mesta. O svemu tome brine Nacionalni savet hrvatske zajednice u Republici Srbiji, a političku artikulaciju interesa provodi najjača politička stranka Demokratski savez Hrvata u Vojvodini.

Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od dosledne primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Hrvati u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i gradili perspektivu pripadnika zajednice.

Poziv pripadnicima albanske nacionalne manjine na predstavljanje postupka izbora članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine putem elektorske skupštine

U susret predstojećim vanrednim izborima za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine koji će se održati putem elektorske skupštine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republička izborna komisija i Služba Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, uz podršku Misije OEBS u Republici Srbiji, organizovaće u Bujanovcu, Preševu i Medveđi predstavljanje postupka izbora u cilju informisanja pripadnika albanske nacionalne manjine o propisanim procedurama za podnošenje elektorskih prijava i sprovođenju elektorske skupštine.

Predstavljanje će biti organizovano u sledećim terminima:

• 21. marta 2023. godine u Medveđi u 13.30 časova, u Kulturnom centru opštine Medveđa, Jablanička 63  
• 22. marta 2023. godine u Bujanovcu, u 10 časova, u amfiteatru Odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu, Karađorđa Petrovića bb
• 22. marta 2023. godine, u Preševu, u 15 časova u Domu kulture „Abdula Krašnica“, ulica 15. novembra 90

Pozivamo sve zainteresovane pripadnike albanske nacionalne manjine koji žele da učestvuju na elektorskim izborima za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine da prisustvuju ovim predstavljanjima.

Podsećamo javnost da je nakon spovedenih redovnih izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održanih 13. novembra 2022. godine, Nacionalni savet albanske nacionalne manjine konstituisan na sednici koja je održana 14. decembra 2022. godine. Imajući u vidu da izborne liste koje su osvojile mandate nisu uspele da postignu dogovor u vezi sa izborom predsednika novog saziva Nacionalnog saveta, u skladu sa članom 40. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, 1. marta 2023. godine ovaj nacionalni savet je raspušten i obrazovan je Privremeni organ upravljanja koji vrši tekuće i neodložne poslove do konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta. U skladu sa Zakonom, u roku od 60 dana od raspuštanja nacionalnog saveta, raspisuju se vanredni izbori koji se održavaju putem elektorske skupštine.

Tekst poziva na albanskom jeziku možete preuzeti OVDE

Čestitka ministra Žigmanova u povodu 15. marta Nacionalnog praznika Mađara u Republici Srbiji

U povodu praznika Mađara u Republici Srbiji – 15. marta, dana kada je 1848. godine započela nacionalna revolucija i borba za slobodu Mađara u Austrijskom carstvu, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita pripadnicima mađarske zajednice i njihovim institucijama nacionalni praznik.

Reč je o prazniku Mađara kojim se memorira i obeležava 15. mart 1848. godine, kada je na talasu revolucija u Evropi i u Pešti-Budimu izbila i bez krvoprolića pobedila revolucija. Sa idealima nacionalnog suvereniteta i građanske transformacije (Jednakost, Sloboda, Bratstvo) rođena je moderna parlamentarna Mađarska. Cilj Mađarske revolucije 1848/49. godine bilo je okončanje vladavine Habsburgovaca, kao i sticanje nezavisnosti i uspostava ustavnog uređenja. Stoga se 15. mart 1848. godine smatra jednim od najslavnijim dana u istoriji mađarskog naroda i njihove žudnje za slobodom, koji prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina praznuju i Mađari u Republici Srbiji.

Prema broju pripadnika – 253.899 prema popisu stanovništva iz 2011. godine, Mađari su najbrojnija nacionalno-manjinska zajednica. Najveći broj živi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina, u osam gradova ili opština čine apsolutnu ili relativnu većinu, dok je Grad Subotica njihov obrazovni, kulturni i politički centar. Najveći deo Mađara je rimokatoličke, a manji reformatske i evangeličke veroispovesti.

Čuvajući svoj nacionalnu samobitnost u srcu Evrope više od 11 vekova, Mađari u Srbiji su danas nacionalna zajednica koja ima veoma razvijenu manjinsku nacionalnu infrastrukturu i spadaju u zajednice koja je najviše integrisana u društvo – od sporta, preko kulture i nauke, do politike. Obrazovanje na mađarskom se odvija od vrtića do fakultetskog nivoa, imaju dnevni list i celodnevne radijske i televizijske programe na maternjem jeziku, područje kulture je najrazvijenije među svim manjinskim zajednicama, a službena upotreba mađarskog jezika i pisma je na teritoriju cele AP Vojvodine. O svemu tome brine Nacionalni savet mađarske zajednice u Republici Srbiji, a političku artikulaciju interesa provodi najjača politička stranka Savez vojvođanskih Mađara.

Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Mađari u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i perspektivu pripadnika svoje zajednice.

Reagovanje Ministarstva na izjave gradonačelnika Beograda

Povodom izjave gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa žaljenjem konstatuje da takve izjave ne doprinose ostvarivanju napora koje brojne institucije vlasti čine na integraciji Roma i Romkinja. Isto tako, ovakve izjave ne doprinose poboljšanju njihovog položaja u glavnom gradu Republike Srbije, već podstiču širenje negativnih stereotipa i diskursa diskriminacije prema ovoj ranjivoj i marginalizovanoj društvenoj grupi.

Država Srbija i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posvećuje veliku pažnju unapređenju položaja pripadnika romske nacionalne zajednice, njihovom uključivanju i integraciji u društvo. To činimo u partnerstvu sa ministarstvima, jedinicama lokalne samouprave kao i romskim organizacijama, pre svega sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine, na različite načine i sa različitim programskim sadržajima. Svesni da ti procesi, ako želimo da budu uspešni, nikad ne idu ni brzo ni lako i da sve što je do sada urađeno, ma koliko bilo značajno, još uvek nije dovoljno.

Za uređenje i pomake u bilo kojoj oblasti potreban je adekvatan normativan okvir, a on je u ovom slučaju napravljen i postoji. Štaviše, prošle godine usvojena je i nacionalna Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2022. do 2030. i prateći Akcioni plan. Glavni cilj u tim dokumentima je definisan kao unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma te postizanje veće socijalne uključenosti Roma i Romkinja u svim segmentima društva. Republika Srbija posvećeno i predano radi na ostvarenju Strategije kroz primenu Akcionog plana.

Ministarstvo radi i na jačanju institucionalnih struktura i okvira na nacionalnom ali i lokalnim nivoima za rešavanje izazova o kojima je ovde reč kroz uspostavljanje Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja, zatim kroz usvajanje akcionih planova na lokalu te uvođenje stalnog sistema monitoringa aktivnosti. Očekujemo skoro formiranje novog saziva Koordinacionog tela kojim će predsedavati predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, a čiji će članovi biti skoro svi ministri u Vladi. U njegovom radu će jedno od prioritetnih pitanja biti poboljšanje uslova stanovanja za stanovništvo romske nacionalnosti.

Podsetićemo javnost da je u Beogradu tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava, u saradnji sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Asocijacijom romskih koordinatora, završio proces mapiranja i utvrdio da u gradu postoje 122 podstandardna romska naselja gde živi 43.944 Roma i Romkinja. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je u proteklom periodu, zahvaljujući projektu koji realizuje u partnerstvu sa Nemačkom razvojnom saradnjom, obezbedilo da više od 500 porodica dobije pristup pijaćoj vodi.

Samo zajedno, u saradnji svih nivoa vlasti i romske nacionalne zajednice, možemo za njih da gradimo bolje uslove života, čime celokupno društvo činimo boljim, humanijim i stabilnijim.

8. mart Međunarodni dan žena

Povodom obeležavanja Osmog marta – Međunarodnog dana žena, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ističe važnost borbe za ženska ljudskih prava, borbe za ekonomsku, političku, socijalnu i svaku drugu ravnopravnost žena i muškaraca. Ove godine obeležava se 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, koja u svojoj preambuli polazi od principa ravnopravnosti žena i muškaraca.

U cilju podrške pravima žena, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom 2021. i 2022. godine izradilo nekoliko nacrta i predloga propisa iz oblasti rodne ravnopravnosti, što je rezultovalo usvojenim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, sa pratećim podzakonskim aktima, kao i Strategijom rodne ravnopravnosti za period od 2021. do 2030. godine, sa pratećim akcionim planom za njeno sprovođenje.

Iako smo daleko odmakli od 1975. godine, koja je proglašena za Međunarodnu godinu žene, kada su Ujedinjene nacije službeno počele da obeležavaju Međunarodni dan žena, i kada su uvedeni instituti poput trudničkog bolovanja, ograničenja rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, iste plate za isti rad, demokratskog prava glasa i mnogih drugih, i dalje postoji potreba za unapređenjem ženskih i ljudskih prava.

Posebno važan problem je rodno zasnovano nasilje. U prva dva meseca ove godine, u porodično-partnerskim odnosima u Srbiji ubijeno devet žena, što je drastično povećanje u odnosu na slučajeve femicida na posmatrani period prošle godine i alarm koji poziva na hitnu reakciju nadležnih organa i angažovanje celokupnog društva. Apelujemo na žrtve da prijave nasilje nadležnima, i pozivamo sve građane da ne zatvaraju oči kad se ono nekome drugome dešava.

Dužnost je svakog od nas, kao pojedinaca ali i društva u celini, da svakodnevno doprinosimo da svest o rodnoj ravnopravnosti, potrebi stvaranja jednakih šansi i međusobnom uvažavanju svih, postane sastavni deo našeg društva.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obrazovalo privremeni organ upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u skladu sa članom 40. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, donelo je 1. marta 2023. godine rešenje kojim je obrazovan Privremeni organ upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

U cilju što efikasnijeg formiranja privremenog organa upravljanja i dobre i efektivne organizacije budućih elektorskih izbora, predsednica Vlade Ane Brnabić je tokom prethodne nedelje zakazala sastanak sa predstavnicima albanskih lista. U celokupnom procesu su kontinuirano bili ukljuceni i predstavnici međunarodnih organizacija, a naročito šef misije OEBS u Srbiji Jan Bratu.

Nakon izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održanih 13. novembra 2022. godine, Nacionalni savet albanske nacionalne manjine konstituisan je na sednici koja je održana 14. decembra 2022. godine, ali izborne liste koje su osvojile mandate nisu uspele da postignu dogovor u vezi sa izborom predsednika novog saziva Nacionalnog saveta. Konstitutivnoj sednici, koja je održana u Bujanovcu, prisustvovao je ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđa da se u ovom slučaju nacionalni savet raspušta i da se obrazuje privremeni organ upravljanja. Naime, članom 40. stav 1. tačka 4. Zakona propisano je da Ministarstvo raspušta nacionalni savet ako nacionalni savet ne izabere predsednika u roku od 30 dana od konstituisanja, a stavom 4. istog člana, između ostalog, propisano je da Ministarstvo obrazuje privremeni organ upravljanja nacionalnog saveta vodeći računa o zastupljenosti izbornih lista sa kojih su izabrani članovi nacionalnog saveta. Privremni organ upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, koji vrši tekuće i neodložne poslove do konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta, čine predsednik i četiri člana.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je u minulom periodu na osnovu zakonskih ovlašćenja preduzelo niz raličitih mera i aktivnosti u cilju formiranja privremenog organa upravljanja i održavanja novih elektorskih izbora za nacionalne savete albanske nacionalne manjine. Obavljen je niz konsultacija sa predstavnicima albanskih lista, dok je svim predstavnicima albanskih lista uručen prevod na albanski jezik kompletanog seta pravnih normi, obrazaca i procedura koje se odnose na sprovođenje elektorisih izbora. Postignut je dogovor o sprovođenju obuke za elektorske izbore u Preševu, Bujanovcu i Medveđi na kojima bi pored pet albanskih lista prisustovali i drugi zainteresovani subjekti kao i samo albansko stanovništvo koje je zainteresovano da učestvuje na elektorskim izborima.

U skladu sa Zakonom, Ministarstvo će raspisati nove izbore za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine u roku od 60 dana od dana raspuštanja, koji će se održati putem elektorske skupštine u roku od 45 dana od raspisivanja. Ministarstvo pozdravlja pokazanu spremnost četiri albanske liste da učestvu u privremenom organu upravljanja srazmerno broju osvojenih glasova, kao i svih albanskih lista da uzmu učešće u predstojećim izborima i punim kapacitetom rade u cilju formiranja i delotvornog funkcionisanja albanskog nacionalnog saveta.

Svetski dan nulte tolerancije diskriminacije

Povodom Svetskog dana nulte tolerancije diskriminacije, koji se u svetu obeležava 1. marta, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća na važnost zaštite ljudskih prava i sloboda, podsticanje društvene jednakosti i prihvatanje različitosti kroz pravo svakog pojedinca na dostojanstven život. Ustavom Republike Srbije zagarantovana su, između ostalog, lična prava i slobode, ljudska i manjinska prava, jednaka zakonska zaštita svih lica, kao i zabrana svakog oblika diskriminacije.

Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, čija je Republika Srbija potpisnica, kao i prema ciljevima Agende 2030 Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, sve države imaju moralnu i pravnu obavezu da uklone diskriminatorne zakone iz svog zakonodavstva i donesu zakone koji štite lica od diskriminacije. S tim u vezi, u okviru nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa drugim organima i organizacijama civilnog društva, tokom 2021. i 2022. godine, izrađeno je nekoliko nacrta zakona i predloga dokumenata javnih politika namenjenih ostvarivanju i zaštiti ravnopravnosti. Među njima posebno ističemo Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zatim Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, Strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, kao i Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine – sva tri strateška dokumenta sa pratećim akcionim planovima za njihovo sprovođenje.

Ovim i drugim propisima, kao i uvrštavanju antidiskriminacionih odredbi u druge zakone kojima se sankcionišu pojedini akti diskriminacije, Republika Srbija potvrdila je odlučnost u promovisanju tolerancije i demokratskih vrednosti i radu na prevenciji i zaustavljanju svih oblika diskriminacije.

Potpisan sporazum Ministarstva i Fonda za obrazovanje Roma

Ministar Tomislav Žigmanov i direktor Fonda za obrazovanje Roma Čupi Redžepali potpisali su danas u Palati Srbija Sporazum kojim će mladi Romi i Romkinje dobiti mogućnost da stažiraju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

„Ovim Sporazumom stvara se pozitivno okruženje, jer će mladi Romi i Romkinje dobiti mogućnost da stažiraju u organima državne uprave Republike Srbije. Samo tako ćemo doći do zajedničkog cilja, a to je podsticanje zapošljavanja mladih Roma“, rekao je ministar Žigmanov nakon potpisivanja.

On je istakao da je uloga države da napravi normativni okvir u kojem će svi njeni građani biti ravnopravni, te da sprovodi mere koje vode smanjivanju društvenih nejednakosti i siromaštva romske zajednice.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće da podržava ovakve programe koje Fond za obrazovanje Roma sprovodi, a koji doprinose napretku u obrazovanju Roma“, rekao je ministar Žigmanov.

Predstavljeni rezultati u oblasti antidiskriminacije

U okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Republici Srbijiˮ koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju - GIZ u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, 28. februara 2023. godine na konferenciji predstavljeni su rezultati postignuti u prethodnim godinama, u oblasti antidiskriminacije.

Na navedenoj konferenciji bilo je reči o sprovedenim projektima od značaja za pitanje antidiskriminacije u Republici Srbiji, a naročito onima koji su za cilj imali suzbijanje diskrimincije prilikom zapošljavanja, organizovanje obuka o antidiskriminaciji za zaposlene u javnoj upravi, borbi protiv zločina iz mržnje, eliminaciji dečijih brakova i učešća Roma u popisu stanovništva u 2022. godine.

Na konferenciji prisustvovala je pomoćnica ministra za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog Nina Mitić, koja se zahvalila podršci i doprinosu Programa Vlade Savezne Republike Nemačke preko Nemačke razvojne saradnje GIZ-a i doprinosu koji je ostvaren. Kako je navela „Projekat Jačanje Roma u reagovanju i prevenciji diskriminacijeˮ omogućava uključenje organizacijama da dalje razvijaju kapacitete za praćenje i izveštavanje o slučajevima diskriminacije i kršenjima ljudskih prava romske nacionalne manjine u Republici Srbiji. Osim toga, ovim projektom podiže se svest romske zajednice, posebno u naseljima sa najugroženijim stanovništvom, o diskriminaciji i pravnim mehanizmima za prijavljivanje povrede njihovih prava. Pomoćnica ministra Mitić upoznala je prisutne sa nizom projekata podržanih u okviru navedenog programa, između ostalog i „Projekat Sloboda izjašnjavanja Roma na popisu stanovništva 2022. godineˮ, „Kampanja protiv dečijih brakovaˮ i „Sto za budućnostˮ. Ona je istakla da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog stava da želi da sprovodi slične programe jer su rezultati koji se postižu vidljivi i vrlo korektni.

Međunarodni dan retkih bolesti

Međunarodni dan retkih bolesti obeležava se poslednjeg dana februara, na inicijativu Evropske organizacije za retke bolesti, a u cilju širenja svesti javnosti o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju osobe koje žive sa dijagnozom retke bolesti, o mogućnostima da uz potrebnu podršku žive sadržajnim životom dostojnim svakog čoveka.

Usled malo saznanja o retkim bolestima, oboleli se susreću mnogim medicinskim, socijalnim i psihološkim problemima, zato je potrebno angažovanje i međusobna saradnja različitih društvenih aktera u cilju pružanja pomoći čitavoj porodici, a ne samo članu koji je retkom bolešću pogođen.

Za većinu retkih bolesti ne postoji lek, iz tog razloga odgovarajuće lečenje ili medicinska nega, uz celokupan set podrške kroz različite društvene aktivnosti može da poboljšaju kvalitet i dužinu života obolelih.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podstiče primenu principa “Da niko ne bude izostavljen”, koji treba da doprinese uklanjanju nejednakosti i diskriminacije, odnosno onemogući društvenu isključenost i smanji ranjivosti stavljajući u fokus one koji su najugroženiji.

Procenjuje se da oko 350 miliona osoba u svetu ima dijagnozu retke bolesti, dok u Srbiji od retkih bolesti boluje oko 450.000 osoba, a najviše su istim pogođena deca, čak sa 75 odsto, dok petu godinu života ne doživi čak 30 odsto dece, kao posledice ovih bolesti.

Svako dete ima pravo na dostojanstven život i puno uživanje svih prava, u skladu sa Konvencijom o pravima deteta. Država je ta koja treba da obezbedi najviši nivo zaštite fizičkog i metalnog zdravlja, kao i pristup drugim uslugama u skladu sa individualnim potrebama u najboljem interesu deteta.

Društvo u celini, svako od nas treba da pruži podršku i da iskaže empatiju i solidarnost prema osobama koje su pogođene retkim bolestima.

Civilno društvo – nezamenljiv partner u reformskim procesima

Povodom Međunarodnog dana nevladinih organizacija, koji se obeležava 27. februara, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje na veoma važnu ulogu koju civilno društvo, koje počiva na postojanju i radu nevladinih organizacija, ima u najrazličitijim oblastima društvenog života, podstičući, kreirajući, ali i sprovodeći brojne aktivnosti od direktnog značaja za dobro građana i građanki. Iz tog razloga, od posebne je važnosti za svako društvo i državu obezbeđivanje podsticajnog okruženja za funkcionisanje i dalji razvoj civilnog društva, ali i dijalog i uspostavljanje sistemske saradnje civilnog i javnog sektora, što predstavlja osnovu za kvalitetnije kreiranje i implementaciju javnih politika.

Polazeći od tih načela i vrednosti, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kontinuirano sprovode različite i brojne aktivnosti kako bi podstakli partnerstvo ova dva sektora, partnerstvo koje je naročito važno u složenim reformskim procesima koji se sprovode. U tom smislu, potrebno je naglasiti da je prošle godine usvojena Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine, koja prepoznaje potrebe za daljim unapređenjem saradnje i utvrđuje prioritete u Akcionom planu. Trenutno, fokus aktivnosti usmeren je za formiranje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva, kao jednog od najvažnih institucionalnih mehanizama saradnje javnog i civilnog sektora.

Povodom Međunarodnog dana nevladinih organizacija, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poziva sve relevantne društvene aktere u Republici Srbiji da prepoznaju značajan doprinos i istrajnost civilnog društva u unapređenju stanja u najrazličitijim oblastima, podrže njegov rad i dalji razvoj, te da kroz otvoreni dijalog i saradnju, svi zajedno, radimo na kreiranju boljeg i kvalitetnijeg društva zasnovanog na demokratskim vrednostima.

Međunarodni dan maternjeg jezika, 21. februar

Na Međunarodni dan maternjeg jezika 21. februar, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi da ukaže na važnost negovanja maternjeg jezika, kako većinskog naroda, tako i jezika nacionalnih manjina.

Vođena idejom da posredstvom još jednog međunarodnopravnog akta, posvećenog zaštiti i unapređenju manjinskih jezika, doprinese zaštiti i očuvanju multikulturalizma i višejezičnosti u Srbiji i Evropi, Republika Srbija je 2006. godine pristupila Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope. Ratifikacijom Povelje Srbija se obavezala da štiti sve manjinske jezike koji se tradicionalno koriste na našoj teritoriji.

Manjinski jezici koriste se u obrazovanju, medijima, upravnim i sudskim postupcima, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu.

Svesna značaja obrazovanja na maternjem jeziku u kontekstu očuvanja jezika nacionalnih manjina, Republika Srbija obezbeđuje, osim na srpskom jeziku, celokupno obrazovanje na maternjem jeziku na još osam jezika: albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom jeziku. Osim toga, još osam jezika se izučava u okviru nastavnog predmeta Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture: bunjevački, vlaški, makedonski, nemački, romski, slovenački, ukrajinski i češki jezik. Oko 60.000 dece pohađa nastavu na manjinskim jezicima na svim nivoima obrazovanja.

Pravo na informisanje na jeziku nacionalne manjine se ostvaruje putem štampanih i elektronskim medija. Na manjinskim jezicima se izdaju novine, časopisi, publikacije, zbornici, a elektronski mediji emituju programi na jezicima nacionalnih manjina.

U Republici Srbiji je u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još 12 jezika nacionalnih manjina (albanski, bosanski, bugarski, bunjevački, mađarski, makedonski, rumunski, rusinski, slovački, hrvatski, crnogorski i češki) na celoj teritoriji 42 jedinice lokalne samouprave, osim toga vlaški i romski jezik su u službenoj upotrebi u pojedinim naseljenim mestima.

Generalna skupština UNESKO 1999. godine proglasila je 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.

UNESKO ukazuje da je jezička raznolikost sve ugroženija i da preko 40 procenata svetskog stanovništva nema pristup obrazovanju na jeziku koji govori ili razume.

Sutra je 20. februar – Svetski dan socijalne pravde

Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2007. godine proglasila je 20. februar Svetskim danom socijalne pravde i posvetila ga borbi protiv socijalne isključenosti, nejednakosti i siromaštva te promociji prava na dostojanstven rad, rodnu ravnopravnost i ostvarivanje jednakih šansi i socijalne pravde za sve.

Ovogodišnji moto Svetskog dana socijalne pravde usmeren je ka uklanjanju barijera u dostizanju socijalne pravde, pre svega u oblasti nejednakosti i siromaštva među zemljama, pogođenih ekonomskim i socijalnim krizama, dodatno opterećeni posledicama pandemije KOVID-19, prirodnim katastrofama, geopolitičkim tenzijama i oružanim sukobima.

Socijalna pravda, kao temelj društvenog poretka, predstavlja osnovni preduslov za dostizanje mirnog i prosperitetnog života svih građana. Negovanjem prava na različitost, poštovanjem i ostvarivanjem ljudskih prava i sloboda prevazilazimo barijere u ostvarivanju socijalne pravde kao što su siromaštvo, nejednakost i nasilje, izjavio je povodom Svetskog dana socijalne pravde ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov. Kako je naveo, težeći humanom društvu po meri svih ljudi koji u njemu žive i poštujući solidarnost i odgovornost, negujemo dostojanstvo svih svojih građana i obezbeđujemo jednake šanse za napredak i razvoj, ne zaboravljajući najugroženije i najranjivije društvene grupe, koje bez pomoći šire društvene zajednice ne bi mogle da reše svoje osnovne egzistencijalne probleme. Socijalna pravda se ogleda i kroz dijalog, osvetljavanjem svih ovih problema, usvajanjem najboljih rešenja i primenom mera za njihovo prevazilaženje.

Prihvatanjem Agende 2030 za održivi razvoj, Republika Srbija se obavezala na primenu jednog od njenih osnovnih principa „Da niko ne bude izostavljen“ i time pokazala nedvosmislenu posvećenost unapređenju stanja ljudskih prava, okončanju diskriminacije i isključenosti, kao i smanjenju nejednakosti i dodatne ranjivosti osetljivih grupa, naglasio je Žigmanov. U planiranju, izradi i implementaciji zakona i dokumenata javne politike posebna pažnja biće usmerena upravo na grupe koje su do sada često bile nevidljive i isključene prilikom donošenja ključnih strateških dokumenata.

Socijalna pravda nas na kraju definiše kao društvo, jer svi smo mi onoliko dobri koliko dobro poštujemo ljude oko sebe. Duh tolerancije i prihvatanje različitosti je put ka uklanjanju svih barijera na putu ka ostvarivanju socijalne pravde po meri svih građana, poručio je Žigmanov.

Čestitka ministra Tomislava Žigmanova za Dan državnosti Republike Srbije

U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i u svoje lično, čestitam svim građankama i građanima Republike Srbije Dan državnosti. Slobodarski zanos ljudi, koji su se okupili na današnji dan na zboru u Orašcu 1804. godine i digli ustanak sa ciljem oslobođenja Srbije od stranog zavojevača, još uvek živo plamti, čvrsto nas nadahnjuje, a državno vodstvo snaži u doslednom istrajavanju na putevima slobode i samostalnosti.

Takođe, koristim priliku da svi zajedno posvestimo temeljne vrednosti duboko humanističkog i vizionarskog duha Sretenjskog ustava iz 1835. godine. On je, na tragu zamaha Francuske buržoaske revolucije, u svojim odredbama, ne samo principijelno proklamovao vladavinu prava i koncept ljudskih prava, već je učinio i više od toga, postavljajući u osnovni pravni akt Knjaževstva Srbije slobodu, kao jednu od najviših vrednosti ljudskog života. Slobodu od vlasti drugog čoveka, ukidajući tako jaram ropstva i feudalni sistem vladavine, ali i slobodu svakog čoveka na vlastiti identitet i različitost, propisavši, za to vreme gotovo proročanski, kako svaki građanin Srbije ima pravo birati način življenja po svojoj volji.

Ovim je Sretenjski ustav utkao u duh tog vremena, ali i kao zalog budućim generacijama, pravo svakoga čoveka na potragu za vlastitom srećom i pravo svakom čoveku da bude jedinstven i neponovljiv. Isto će u 20. veku biti izraženo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija u njenom prvom članu – da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. I kao zalog našeg istorijskog nasleđa i kao nalog našeg današnjeg pravnog okvira pozvani smo da zajedno, i kao društvo i kao država, radimo svakog dana na ostvarenju te i takve vizije, u čijem je temelju maksima da svaki čovek ima neprikosnoveno pravo na sreću i dostojanstvo.

Tomislav Žigmanov,
ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Poziv organizacijama civilnog društva za učešće na konsultativnim sastancima povodom formiranja Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom 2022. godine realizovalo više sastanaka sa organizacijama civilnog društva na temu osnivanja Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom. Rezultat ovih sastanaka je definisanje predloga mogućih rešenja o mandatu, strukturi i načinu izbora Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizuje konsultacije sa ciljem da se predstave predložena rešenja za formiranje Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom kao i da se  prikupe dodatni predlozi i sugestije na predložena rešenja, kako bi se kreirala optimalna rešenja koja bi Savet učinila efikasnijim mehanizmom za dijalog o ključnim pitanjima saradnje organizacija civilnog društva i javne uprave.

Održaće se tri konsultativna sastanka i to:

• Novi Sad - 6. februar 2023. godine,  sa početkom u 10 časova, u hotelu Pupin, Narodnih Heroja 3.

Prijave za učešće potrebno je poslati na i-mejl adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs do petka 3. februara 2023. do 13 časova.

• Beograd – 7. februar 2023. godine,  sa početkom u 11 časova u hotelu 88 soba,  Takovska 49.

Prijave za učešće potrebno je poslati, na i-mejl adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs, do ponedeljka 6. februara 2023. do 13 časova.

• Niš – 13. februar 2023.godine,  sa početkom  u 12 časova u hotelu New City, Vožda Karađorđa 12.

Prijave za učešće potrebno je poslati na i-mejl adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs do petka 10. februara 2023. do 13 časova.

Sastanak će otvoriti ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, dok će primenjena rešenja u zemljama regiona i predložena rešenja za Republiku Srbiju predstaviti ekspertkinja Evropskog centra za neprofitno pravo.

Konsultativni sastanci sa organizacijama civilnog društva organizuju se  uz podršku projekta „Za snažnije građansko društvo„ koji se sprovodi uz finansijsku podršku američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)  i  Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

NAPOMENA: Putni troškovi učesnika/ca konsultativnih sastanaka biće refundirani u visini cene povratne autobuske karte, iz donatorskih sredstava.

Javne konsultacije traju do 10. marta 2023. godine.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na i-mejl adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs ili broj telefona: 011/ 311-38-95.

• Dnevni red - Novi Sad
• Dnevni red - Beograd
• Dnevni red - Niš
• Predlog za javne konsultacije – Osnivanje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva

Međunarodni dan verskih sloboda

Danas je Međunarodni dan verskih sloboda koji je ustanovljen sa ciljem da se podrži duh jedinstva, tolerancije i uvažavanja svojstvenosti među pripadnicima različitih veroispovesti. Međunarodni dan verskih sloboda nastoji da promoviše kulturu različitosti uz poziv da se svi prisutni načini izražavanja duhovnosti u datom društvu ispoljavaju u harmoniji.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglašava da Ustav Republike Srbije garantuje slobodu izražavanja vere ili verskih uverenja svojim građanima, obavljanje verskih obreda, pohađanje verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici sa drugima, kao praktikovanje verskih uverenja. Ujedno diskriminacija po osnovu veroispovesti zabranjena je Ustavom, Zakonom o zabrani diskriminacije, kao i nizom zakona kojima se regulišu pojedine oblasti društvenog života, od obrazovanja, rada, zapošljavanja, zdravstvene zaštite i drugo.

U našoj državi pripadnici nacionalnih manjina su najčešće vernici crkava i verskih zajednica koje su različiti od većinske Srpske pravoslavne crkve. To znači da, osim prava na informisanje, obrazovanje, negovanje kulture, službenu upotrebu jezika i pisma, imaju pravo i na bogosluženje na maternjem jeziku.

Ostvarivanje prava na slobodu mišljenja i izražavanja može igrati pozitivnu ulogu u jačanju demokratije i borbi protiv verske netolerancije. Republika Srbija je posvećena afimaciji i ostvarenju načela verskih prava i sloboda.

Novogodišnja čestitka

U danima slavlja i lepih želja koje upućujemo jedni drugima, dobro je da se podsetimo:

„Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Sva su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva!“

(Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, član 1.)

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi svima
srećnu Novu 2023. godinu!

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao najradosniji hrišćanski praznik svim vernicima koji slave Božić po Gregorijanskom kalendaru

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je čestitku za najradosniji hrišćanski praznik, Božić, svim nosiocima crkvenih vlasti i vernicima Rimokatoličke, Slovačke evangeličke, Reformatske hrišćanske, Evangeličke hrišćanske, Rumunske pravoslavne i drugih crkava, kao i hrišćanskim denominacijama koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru.

„Sam Božić, praznik kojim se slavi rođenje Gospodinovo, i Božićni praznici, u svim ljudima dobre volje uvek iznova pobuđuju ozračje radosti, susretljivosti, mira, sloge i solidarnosti.

Ishodište ovih opšteljudskih nagnuća hrišćanska misao pronalazi u Bogu-Logosu, Reči koja se upušta u našu v(b)remenitost, zapodevajući dijalog sa svojim stvorenjem i stalni dijalog među nama. Beskrajno veći, učinio se ravnopravnim posebno onima najmanjima, marginalizovanima i obespravljenima. Beskrajno nedokučiv, učinio se bliskim i razumljivim svima bez obzira na naciju, boju kože ili pol. Beskrajno silan, razvlastio se kako bi odagnao strah i doneo mir u svako srce i u svako društvo.

Smatrajući ovo poticajima našoj temeljnoj misiji – služenju za opšte dobro društvene zajednice, u svoje lično ime i u ime delatnika Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, svima želim srećan Božić.“

Zakazane konstitutivne sednice novih saziva nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Nakon uspešno sprovedenih izbora za članove 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov sazvao je konsituitivne sednice svih nacionalnih saveta, čime će biti okončan izborni proces za zakonom predviđena predstavnička tela nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Izbori za nacionalne savete održani su 13. novembar 2022. godine u demokratskoj atmosferi i uz primenu visokih standarda u organizovanju i realizaciji izbornog procesa. Na ovim izborima 19 nacionalnih manjina biralo je članove nacionalnih saveta na neposrednim izborima (albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipatska, mađarska, nemačka, poljska, romska, ruska, rumunska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka), a četiri nacionalne manjine birale su nacionalne savete putem elektorske skupštine (goranska, makedonska, crnogorska i hrvatska).

Pravo glasa na neposrednim izborima, koji su održani na 949 biračkih mesta širom Srbije, imalo je 456.199 birača upisanih u poseban birački spisak. Republička izborna komisija je proglasila ukupno 50 izbornih lista za neposredne izbore. Za izbore koji su održani putem elektorskih skupština Ministarstvo je donelo 294 rešenja o potvrđivanju elektorskih prijava. Izabrana su ukupno 474 člana u 23 nova saziva nacionalnih saveta.

Održavanjem konstitutivnih sednica nacionalnih saveta nacionalnih manjina započinje njihov četvorogodišnji mandat, u kome će nastaviti sa radom na ostvarivanju Ustavom i zakonom utvrđenih ovlašćenja u oblasti obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe jezika i pisama nacionalih manjina. Nakon konstitutivnih sednica, svi nacionalni saveti su u obavezi da u roku od 30 dana izvrše izbor predsednika, a nakon toga i drugih tela i organa koji su predviđeni Zakonom i statutima nacionalnih saveta.

U skladu sa navedenim, nakon konstituisanja i sprovođenja svih zakonom propisanih procedura, u Registar nacionalnih saveta koji vodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izvršiće se upis promene podataka koji se u ovom registru vode.

Predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prisustvovaće konstitutivnim sednicama, koje će se održati prema sedećem rasporedu.

Zaključen poseban birački spisak nacionalne manjine

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, dana 28. oktobra 2022. godine u 24 časa, doneo je Rešenje o zaključenju posebnog biračkog spiska nacionalne manjine, na osnovu člana 80. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Rešenje je u skladu sa Zakonom objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 120/22 i dostavljeno Republičkoj izbornoj komisiji, kao organu nadležnom za sprovođenje izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Svi građani sa biračkim pravom, pripadnici nacionalnih manjina, nastavaljaju nesmetano da se upisuju u poseban birački spisak do 9. novembra 2022. godine u 24 časa. Zahtev za upis u poseban birački spisak podnosi se na propisanom obrascu i možete ga preuzeti ovde.

U skladu sa Odlukom o raspisivanju izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kojom je određeno da će se izbori održati 13. novembra 2022. godine, 19 nacionalnih manjina biraće članove nacionalnog saveta na neposrednim izborima, i to: albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipatska, mađarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, ruska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka, dok će 4 nacionalne manjine birati članove za nacionalne savete putem elektorske skupštine, i to: makedonska, hrvatska, crnogorska i goranska.

Međunarodni dan starijih osoba, 1. oktobar

“Otpornost i doprinosi starijih žena” moto je ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba, usmeren ka osvetljavanju njihovog ogromnog doprinosa u svim sferama društva i žrtvama koje su podnele u kriznim situacijama, poput nedavne u vreme pandemije Kovida - 19.

Starenje nije praćeno privilegovanim položajem u društvu, izjavila je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić. Naprotiv, često se susrećemo sa sumornom slikom starijih žena i muškaraca, među kojima su naročito žene izložene diskriminaciji po više osnova: siromaštvu, finansijskom iskorišćavanju, nasilju, zanemarivanju i neuvažavanju njihovih stavova i realnih potreba. Stariji mogu značajno da doprinesu političkom i društvenoekonomskom razvitku, ali starije žene ostaju isključene iz radnih procesa i neprepoznate u daljem stručnom usavršavanju ili savetovanju, naglasila je Čomić. Kako je navela, rodni i starosni stereotipi i predrasude onemogućavaju starije žene da aktivno učestvuju u javnom životu. S druge strane, tradiocionalno neplaćenom kućnom radu pridodata je briga i staranje o najmlađim članovima domaćinstva, unucima, dok ih društvo često tretira kroz trošak na teret socijalne i zdravstvene zaštite i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je kroz niz društvenih dijaloga o međugeneracijskoj saradnji i diskriminaciji na osnovu životnog doba (ejdžizam) afirmisalo solidarnost, uvažavanje i poštovanje različitih starosnih grupa, kao i ideju da se kroz integraciju starijih i jačanje njihove ekonomske nezavisnosti spreči njihova dalja diskriminacija i isključenost u svim segmentima društvenog života.

Naš stav je jasan, tražimo da o potrebama starijih govore stariji kada se odlučuje o njihovoj sudbini, a ne drugi u njihovo ime, poručila Čomić i dodala da je to jedini put koji vodi njihovoj socijalnoj uključenosti i zaštiti prava i dostojanstva najstarijih sugrađana.

Obeležavanje Svetskog dana Roma

Romi i Romkinje, prema istraživanja i podacima koje iznose romski predstavnici, suočavaju se sa ograničenim mogućnostima u većini segmenata ljudskog razvoja, od obrazovanja, zdravlja, zapošljavanja, stanovanja do životnog standarda. Životni vek romske populacije u prenaseljenim podstandarnim naseljima i ograničenom pristupu komunalnim uslugama, gde je održavanje higijene bilo nemoguće održati, pogoršan je u epidemiji Kovida 16. Učenje na daljinu najviše je pogodilo romsku decu iz škole zbog nedostatka pristupa internetu ili računaru, ocenila je povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, Gordana Čomić, ministarska za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. 

Kako je navela, svesni svih problema koji prate romsku populaciju, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog preduzelo je niz mera i aktivnosti u cilju poboljšanja položaja te nacionalne manjine, insistirajući na njihovom aktivnom učešću u rešavanju svih životnih nedaća sa kojima se susreću.     

Na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, odlukom Vlade formirano je Koordinaciono telo za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, kojim predsedava predsednica Vlade Republike Srbije. Stručna grupa  Koordinacionog tela je revidirala Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja do 2030, i u toku je izrada Akcionog plana za Strategiju od 2021. do 2024, kojima je predviđeno aktivno uključenje Roma u osmišljavanju i sprovođenju mera u borbi protiv ciganizma, segregacije, diskriminacije stanovanja, kraćeg životnog veka Roma. 

U oblasti antidiskriminacije je donet Zakon o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije i njime je u potpunosti izvršeno usklađivanje osnovnog zakona sa pravnim tekovinama Evropske unije.  U skladu sa obavezama iz Poznanjske deklaracije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u okviru mere borbe protiv ciganizma iniciralo je zapošljavanje najmanje 100 visoko obrazovanih Roma u institucijama u skladu sa obrazovnim profilom na javnim poslovima. Republika Srbija je nastavila da pruža dodatnu pomoć romskim studentima i  učenicima putem 281 pedagoškog asistenata. U oblasti zdravstva, ključni program zdravstvenih medijatora se kontinuirano uspešno sprovodi, dok se ulažu veliki napori u rešavanja problema stanovanja kroz IPA projekte. Svim licima je omogućen upis u matične knjige rođenih, tako da se slučajevi  neupisanih lica registruju danas kao izuzetak.

U okviru društvenih dijaloga u organizaciji Ministarstva, predstavnici romskih udruženja ukazali su na probleme sa kojima se susreću prilikom zapošljavanja, slučajeve otvorene i prikrivene diskriminacije, potrebu povećanja broja koordinatora za romska pitanja u jedinicima lokalne samouprave i istakli koja su moguća rešenja ovih problema iz njihove perspektive, izjavila je Čomić i poručila „ništa o Romima bez Roma za stolom“.

Obaveštenje organizacijama civilnog društva o obavezi podnošenja finansijskih izveštaja ili izjave o neaktivnosti

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje organizacijama civilnog društva da u skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu („Sl.glasnik RS“ br. 73/2019 i 44/2021-i dr.zakon), i to članovima 2. stav 1. tačka 2) i 4. stav 1., udruženja, zadužbine i fondacije su u obavezi da Registru finansijskih izveštaja koji vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), u zakonskom roku, odnosno do 31.03.2022. godine, podnesu redovan godišnji finansijski izveštaj ili izjavu o neaktivnosti za prethodnu 2021. godinu.

Takođe, ukazujemo da su za nepostupanje u smislu navedenih zakonskih odredaba propisane kazne i to:
Novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 3.000.000,00 dinara kazniće se za privredni prestup udruženje, zadužbina ili fondacija ako ne dostavi Agenciji finansijske izveštaje, dokumentaciju uz finansijske izveštaje i Statistički izveštaj radi javnog objavljivanja, na način i u rokovima propisanim odredbama članova 44-46. Zakona o računovodstvu, a za isti privredni prestup, novčanom kaznom od 20.000,00 dinara do 150.000,00 dinara, kazniće se i odgovorno lice, odnosno lice ovlašćeno za zastupanje udruženja, zadužbine ili fondacije.

8. mart obeležava sećanje na borbu za slobode i prava

Čija su naša ženska ljudska prava? Odakle nam ta prava?
Izborile se i za njih ginule prethodne generacije žena, bezimene, često zaboravljene, hapšene, progonjene, streljane, vešane samo zato što su htele da žive svoj ženski život kao ljudska bića.

Šta su tražile?
Pravo na školovanje, na rad, na imovinu, na račun u banci, pravo da putuju same kud žele, da glasaju, da učestvuju u javnom, političkom životu, pravo da žive svoj život bez nasilja, da biraju hoće li se udati ili ne, hoće li rađati ili ne. Pravo na slobodan izbor o tome kako će, s kim i gde da provedu svoj život.

I ne bismo mogle imati ta prava zapisana i pre nego što smo se rodile da neka muška većina nije o tome odlučila, a zbog jasnog zahteva tih generacija žena na čijim ramenima danas stojimo pripremajući svoja ramena za sve one koji dolaze posle nas, da žive bolje i da zaista uživaju sva svoja prava.

Zašto je tako teško u život pretvoriti sve te u pravu i zakonima apisane reči?

Šta su objašnjenja za nepoštovanje ženskih ljudskih prava?

Ako dobija batine „sama je to tražila, provociranjem, a i bio je pijan i nesrećan, jer ga ona psihički maltretira“.

Ako je odbiju zaposliti, to je zato „šta ću s njom, udaće se ima dete, stalno bolovanje, nemam ja para za to, nek’ je izdržava neko“.

Ako želi u politiku onda čuje „pa šta ćeš, nije to za žene, nema kvalitetnih žena, a i same žene nisu zainteresovane, u stvari“.

Ako želi auto, zemlju ili kuću na svom imenu pitaće je „jeste li udati? kako niste, zašto niste?“

Ako sama sebi bira šta će obući obratiće joj se „eto kako se izazovno oblačiš, a posle kukaš što ti zvižde“ ili „oblači se k’o da je sama sebi mama“, ako je ružna to je najvažnije što se o njoj treba znati, ako je lepa zna se šta joj sleduje, da zavodi i da joj se nadevaju imena razna.

Ako stojite dok ovo čitate – sedite, jer imam nešto da vam kažem. Ako ste na rečima za sva ženska prava, za jednakost i ravnopravnost, onda ste i feminista, čak i ako ste ubeđeni da niste.

I zato vam čestitam 8.mart.

Čomić: Dan državnosti objedinjuje našu slobodarsku tradiciju i predstavlja mesto pomirenja i jedinstva

Povodom obeležavanja Dana državnosti, Sretenja, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić uputila je građanima i građankama Republike Srbije čestitku sledećeg sadržaja: 

„Poštovane građanke i građani Republike Srbije,

Dan državnosti Srbije, Sretenje, uvek je  prilika da se iznova podsetimo na slavne datume naše prošlosti.

Početkom XIX veka Srbija je kroz dva istorijska događaja – dizanje naroda na ustanak i donošenje prvog ustava, istakla svoje slobodarske odlike.

U duhu prelepe simbolike današnjeg praznika, u mislima se susrećemo sa Karađorđevim ustanicima i Miloševim liberalnim tvorcima Ustava. Taj suret nas obavezuje da ne zaboravimo da bez odluka u Orašcu, tri decenije kasnije ne bi ni maštali o Sretenjskom ustavu, kojim smo obasjali tadašnju Evropu najliberalnijim ustavnim idejama. Današnji datum objedinjuje našu slobodarsku tradiciju i predstavlja mesto pomirenja i jedinstva.

Srbija se i u današnje vreme bori za društvo slobode i vladavine prava, stvarajući pravni ambijent u kojem postoji delotvorna sudska zaštita ljudskih prava, gde se zakon jednako primenjuje na sve građane.

Na nedavno održanom referendumu, kao jedini nosioci suverenosti u Republici Srbiji, prihvatili smo promenu najvišeg pravnog akta naše zemlje, poštujući jednu od ključnih vrednosti vladavine prava. U istoj  veri su i autori Sretenjskog ustava, pre 187 godina ustanovili da „sudija ne zavisi u izricanju svoje presude ni od koga u Srbiji, do od zakonika Srpskog; nikakva ni veća ni manja vlast u Srbiji nema prava odvratiti ga od toga ili zapovedati mu da drugojačije sudi nego što mu zakoni propisuju“. 

Svim građankama i građanima Republike Srbije čestitam Dan državnosti Srbije – Sretenje.“

Sastanak ministarke Čomić i predstavnika Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina
19. januar 2022. godine Palata Srbija

Sastanak ministarke Čomić i predstavnika Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina održan je 19. januara 2022. godine u Palati Srbija. U uvodnom obraćanju ministarka Čomić je predstavila postignute rezultate Ministarstva u oblasti unapređenja manjinskih prava kao i naredne korake i planirane aktivnosti u 2022. godini.

Imajući u vidu da će se u 2022. godini održati izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina kao i Popis stanovništva, ministarka je posebno naglasila da će Ministarstvo kao i do sada biti pouzdan partner nacionalnim savetima u sprovođenju ovih aktivnosti.

U ime Koordinacije nacionalnih saveta na sastanku se obratio Borče Veličkovski, predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine i predsedavajući Koordinacije koji je predstavio rad Koordinacije i ukazao na pojedina otvorena pitanja na čijem rešavanju treba raditi u narednom periodu.

Budući da je otpočeo rad na pripremi Predloga akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, u čijoj izradi će nacionalni saveti biti ključni partneri, na sastanku se obratio i Ivan Bošnjak, jedan od konsultanata Saveta Evrope, koji je angažovan za rad na ovom dokumentu. Bošnjak je predstavio metodologiju, dinamiku rada kao i planirane rokove za izradu novog Akcionog plana za ostvraivanje prava nacionalnih manjina.

Putem dijaloga nastaviti informisanje javnosti o zakonima koje treba usvojiti

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog zahvaljuje svim suorganizatorima i učesnicima društvenih dijaloga “Pravosuđe kao zaštita ljudskih prava i ishodi referenduma”, koji su održani u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, na njihovom doprinosu u ostvarivanju prava javnosti da zna i odlučuje na osnovu proverljivih informacija.

Referendumsko DA ustavnim promenama u pravosuđu za konačan ishod ima obavezu i da zajedno, putem dijaloga, nastavimo informisanje javnosti o zakonima koje za godinu dana treba usvojiti, kako bi omogućili primenu promenjenih ustavnih odredbi.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog stoji čvrsto na uverenju da dobrih rešenja neće biti bez trajnog i otvorenog institucionalnog dijaloga predstavnika Vlade, Narodne skupštine, civilnog društva, stručnih udruženja, univerziteta, nezavisnih tela, medija i najšire javnosti.

Srbija je na referendumu odlučila da nam treba nezavisno i funkcionalno pravosuđe, a da bi to ostvarili, neophodan je i dijalog o svim zakonskim rešenjima. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će nastaviti da bude alat takvom dijalogu.

Otpočete konsultacije povodom izrade Polaznih osnova za izradu Strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

Uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obaveštava građane Srbije o početku rada na izradi prvog strateškog dokumenta u oblasti praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji.

Težeći da u našoj državi svaki čovek živi život dostojan čoveka, da se slobodno razvija, da uvek i svuda bez prepreka ostvaruje svako svoje ljudsko pravo, težeći fundamentalnoj pravičnosti - da niko na tom putu ne bude izostavljen, predlažemo donošenje ove strategije, koju ćemo zajednički sa svima koji žele, izraditi po meri čoveka i za svakog bez razlike, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ljudska i manjinska prava su jedina garancija ljudskog dostojanstva svakog pojedinca i humanog, slobodnog, solidarnog i pravednog društva u celini. Da bi se svrha ljudskih i manjinskih prava i ostvarila neophodno je da imamo jasnu sliku o stanju ljudskih prava u društvu, kako bismo pravovremeno preduzeli adekvatne mere za otklanjanje nedostataka u njihovoj primeni i za njihovo unapređenje, jer jedino tako, kontinuiranim, koordiniranim i sistemskim pristupom možemo biti sigurni da će i svrha ustavnih jemstava biti ostvarena, kako na nacionalnom nivou u celini, tako i na nivou svake jedinice lokalne samouprave.

Javne onlajn konsultacije povodom izrade Polaznih osnova za izradu Strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine su otvorene od 9.12.2021. do 1.3.2022. godine. Pozivaju se svi zainteresovani da u predviđenom roku dostave sugestije i komentare na imejl adresu: ljudskaprava@minljmpdd.gov.rs

Obrazac za komentare dostupan je na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog https://minljmpdd.gov.rs/javne-konsultacije.php i portalu E-uprava http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/337

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

Invaliditet je jedna od ljudskih različitosti, koju nažalost, javnost još uvek nije u potpunosti prihvatila. Osobe sa invalididetom imaju potrebe za obrazovanjem, radom ili nezavisnim životom i to je zajedničko svim ljudima. Osobe sa invaliditetom, međutim, u našem društvu su i dalje jedna od najranjivijih i nevidiljivih društvenih grupa, izložena stereotipima i predrasudama. U velikom broju se suočavaju sa nezaposlenošću i siromaštvom i decenijama ostaju na društvenoj margini, izjavila je povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti, izemanam i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine značajno su uanpređeni zakonodavni i strateški okvir za unapređenje položaja ove kategorije stanovništva . Definisane su osetljive društvene grupe, višestruka i intersekcijska diskriminacija, navođenje na diskriminaciju je predviđeno kao oblik diskrimiancije a segregacija je definisana kao teži oblik diskriminacije.

Savakako je važno reći da značajan okvir za delovanje predstavljaju preporuke koje naša zemlja dobija kao država članica ključnih međunarodnih ugovora u oblasti ljudskih prava, među kojima je i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom. Država je posvećena izvršavanju svojih međunarodnih obaveza, istakla je Čomić, što pokazuje i činjenica da je u našoj zemlji, na preporuku Saveta UN za ljudska prava, uspostavljen mehanizam za praćenje preporuka koje dobijamo od mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava i da je razvijen Plan za praćenje realizacije ovih preporuka koji sadrži i nadležne resore, rokove, indikatore i status ispunjenosti. Ove godine je učinjen korak dalje u pogledu institualizacije ovog plana jer će biti usvojen od strane Vlade, što će dodatno obavezati sve da ulože napore da se implementacijom ovih preporuka, među kojima su i preporuke koje je Srbija dobila od Komiteta UN za osobe sa invaliditetom, podignu standardi unapređenja ljudskih prava u našoj zemlji.

Ministarstvo je, u okviru javnog konkursa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2021. godinu“, od ukupno 20 podržanih programa udruženja građana, u iznosu od oko 16.5 milona RSD – finansijski podržalo i četiri koja su usmerena na osobe sa invaliditetom, ukupne vrednosti 3,6 miliona RSD. Realizacija projekata je započela u septembru o.g i trajaće 6 meseci. Pored Beograda dva projekta će se relizovati i u Rumi, Trsteniku, Kragujevcu, Jagodini i Smederevu. Aktivnosti su usmerene na inkluziju dece u predškolskim ustanovama i školama; podizanju i razvoju društvene svesti o značaju tolerancije i poštovanje različitosti i kulture dijaloga radi smanjenja nivoa diskriminacije kao i osnaživanje dugotrajno nezaposlenih žena sa invaliditetom za samozastupanje i prepoznavanje diskriminacije.

Unapređenje stanja ljudskih prava svih građana, posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa, podrazumeva kontinuiranu i posvećenu multisektorku saradnju. Da bi do pomaka došlo ključno je da svi odgovorni akteri imaju svest upravo o otome da složena problematika zahteva ozbiljan pristup, saradnju i kooperativnost u dužem vremenskom periodu.

Saopštenje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

U ime vladavine prava i u ime istorijsko dobrih i prijateljskih odnosa rumunskog i srpskog naroda i svih građana Srbije i Rumunije, osuđujemo propagandu mržnje i diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, kojoj sa žaljenjem svedočimo kada se nekažnjivo promoviše u javnom i medijskom prostoru Srbije.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čvrsto stoji u odbrani manjinskih prava i podseća na član 387 Krivičnog zakonika RS u kome stoji:
(1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.
(3) Ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(5) Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(6) Ko javno preti da će, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

U ime vladavine prava smatramo da nadležni za primenu Krivičnog zakonika RS u najkraćem mogućem roku treba da istraže javni govor mržnje i obaveste javnost ima li osnova za primenu pomenutog člana Krivičnog zakonika RS.

Pozivamo sve građane Srbije da još jednom pokažu svoju duboku privrženost ljudskih i manjinskih prava, vladavine prava i osude svaku vrstu propagande koja je na štetu odnosa Rumunije i Srbije.

Predstavljanje Trećeg periodičog izveštaja Republike Srbije o primeni Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupanja

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić predvodiće delegaciju Republike Srbije na 72. zasedanju Komiteta protiv torture u Ženevi, 23. i 24. novembra tekuće godine, radi predstavljanja Trećeg periodičog izveštaja Republike Srbije o primeni Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupanja.

Delegaciju Republike Srbije čine predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Urpave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Komesarijata za izbeglice i migracije, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužioca, Tužilaštva za ratne zločine, kao i Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi.

Zasedanje se može pratiti online putem linka: https://media.un.org/en/asset/k1z/k1zq0czcmy.

Gordana Čomić uputila telegram saučešća porodici Muamera Zukorlića

Ministarska za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić uputila je telegram saučešća porodici narodnog poslanika i lidera Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića:

„Sa tugom se opraštam od narodnog poslanika Muamera Zukorlića, iskrenog borca za prava svih građana u društvenom i parlamentarnom životu naše zemlje. Svoju energiju i znanje uložio je u stvaranje tolerantnijeg društva, po meri svih građana, a mudrošću i čovekoljubljem pretvarao je neistomišljenike u svoje poštovaoce.

U moje lično i u ime zaposlenih u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog primite izraze najdubljeg saučešća.“

Gordana Čomić uputila telegram saučešća porodici Zorana Stankovića

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić uputila je danas porodici Zorana Stankovića telegram sledeće sadržine:

„Zoranov odlazak je nedoknadiv gubitak za sve nas koji smo imali čast da ga poznajemo i radimo sa njim.  Kao saradnik i prijatelj bio je pošten, odan i posvećen brizi za druge, u poslu veliki profesionalac i stručnjak koji je bez pogovora obavljao najodgovornije zadatke u najtežim istorijskim trenucima. Pre svega, Zoran je bio čovek koji je voleo svoju zemlju i nesebično branio njene interese u dugoj i plodonosnoj karijeri. 

U moje lično i u ime zaposlenih u Mnnistarsgvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog primite izraze najdubljeg saučešća.“

Odluka o raspodeli sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za programe i projekte iz oblasti obrazovanja

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić donela je Odluku o raspodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za programe i projekte iz oblasti obrazovanja.

Odluka je doneta u skladu sa Listom vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih na Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za realizaciju programa i projekata iz oblasti obrazovanja, koju je utvrdila Konkursna komisija koja je sprovela postupak dodele sredstava iz ovog fonda u 2021. godini.

Odluka je objavljena i na Portalu e-Uprave.

• Odluka o raspodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za programe i projekte iz oblasti obrazovanja

Lista vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih na konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za realizaciju programa i projekata iz oblasti obrazovanja

Konkursna komisija koja sprovodi postupak dodele sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini, obrazovana Rešenjem ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od 22. juna 2021. godine, na sednici održanoj 13. septembra 2021. godine, utvrdila je Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih po Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini.

Lista vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata objavljena je 14. septembra 2021. godine na zvaničnoj internet stranici Ministarstva i Portalu e-Uprave.

Učesnici konkursa imaju pravo uvida u podnete prijave i priloženu dokumentaciju, kao i pravo prigovora u roku od tri dana od dana objavljivanja Liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata.

Prigovor se može izjaviti preporučenom poštom ili neposredno preko pisarnice Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na adresu Bulevar Mihajla Pupina 2, 11000 Beograd, sa naznakom: PRIGOVOR po Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini.

• Lista vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata

USPOSTAVLjENA SARADNjA MINISTARSTVA I TRI NAUČNA INSTITUTA

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uspostavilo je saradnju sa Balkanološkim institutom SANU, Istorijskim institutom i Institutom za savremenu istoriju.

Zaključivanjem sporazuma stvara se osnov za razmenjivanje ideja, znanja, iskustva u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava.

Saradnja će biti usmerena na aktivnosti, projekte i programe u vezi sa stručnom analizom/ocenom simbola, znamenja i praznika nacionalnih manjina, kao i u drugim oblastima zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava, razvijanja duha tolerancije i dijaloga, ravnopravnosti polova, antidiskriminacione politike i razvoja civilnog društva u Srbiji.

Rezultati saradnje biće dostupni široj javnosti.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) održaće konferenciju za novinare povoodom kampanje za vakcinaciju na jezicima nacionalnih manjina u četvrtak 22. jula 2021. godine sa početkom u 11.30 časova, u Palati Srbije, centralni hol, Bulevar Mihajla Pupina 2.

Na konferenciji će se obratiti:

- Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

- Predstavnik GIZ -a

- Borče Veličkovski, predsedavajući Koordinaciji nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Akreditacije treba poslati na imejl adresu kristina.brkovic@minljmpdd.gov.rs , najkasnije do četvrtka, 22. jula, do 10 časova. Kontakt telefon: 062/80-55-020.

U cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti i očuvanja zdravlja svih mole se predstavnici medija da poštuju porpisane mere i nose zaštitne maske.

Saopštenje

”U Beogradu u ulici 27. marta kod objekta Aman za sada nepoznati počinilac ispisao je antisemitske poruke, simbole nacizma kojima iskazuje privrženost zlu mržnje i industrije smrti organizovane za uništavanje Jevreja, što je s pravom uznemirilo jevrejsku zajednicu u Srbiji i sve nas koji znamo da je pitanje čovečnosti više nego krivičnog zakonika, zbog čega je potrebno što pre otkriti i kazniti počinioce.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pruža punu podršku jevrejskoj zajednici u Srbiji i poziva sve ljude u Srbiji da bez dvoumica jasno pokažu da za mržnju i antisemitizam nema mesta u Srbiji.”

Čestitka povodom Ramazanskog bajrama

Svima vama koji danas proslavljate Ramazanski bajram, želimo vam da ga provedete u zdravlju, miru i sreći.

BAJRAM ŠERIF MUBAREK OLSUN!

Izložba „Muma Paduri“ u galeriji Instituta Servantes

Pomoćnica ministra, Ivana Antić, 11. maja 2021. godine prisustvovala je izložbi španskog fotografa Đoana Alvadoa, pod nazivom „Muma Paduri“ u galeriji Instituta Servantes.

Izložbi su prisustvovali autor izložbe, direktor Instituta Servantes Josep Maria de Sagarra Angel kao i Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine sa svojim saradnicima.

„Posebno značajno je što ova izložba prikazuje legendu Vlaha,ali i jednu nacionalnu manjinu kao i lepotu prirode Istočne Srbije, viđenu očima stranca“ pomenula je Ivana Antić i dodala da „u Srbiji živi više od 20 manjinskih zajednica koje uživaju sva zakonom garantovana prava kao i da je Srbija dobar i vredan međunarodne pažnje primer države koja je ljudska i manjinska prava podigla do nivoa najviših međunarodnih standarda.“

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine ukupan broj Vlaha u Republici Srbiji je 35.330. Od tog broja, 35.160 živi u istočnim delovima centralne Srbije, a 170 u AP Vojvodini.

U skladu sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, vlaška nacionalna manjina je svoj prvi nacionalni savet izabrala na elektorskoj skupštini za izbor Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine koja je održana 4. marta 2006. godine u Boru. Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, danas ima 23 člana, ima status pravnog lica i njegovo sedište je u Petrovcu na Mlavi. Za predsednika Nacionalnog saveta izabran je Novica Janošević.

Republika Srbija neguje i institucionalno podržava stvaralaštvo svih nacionalnih manjina, verujući da podržavajući umetničke izraze svih nacionalnih zajednica koje žive na njenoj teritoriji istovremeno doprinosi oplemenjavanju zajedničkog života naše višenacionalne zajednice.

„Srbija je  prostor na kojem je od davnina živelo mnogo različitih  naroda i to Srbiju čini bogatom, raznovrsnom, lepom a deo te lepote je i ova, današnja izložba“, rekla je Antićeva i zaključila da „sa nje danas šaljemo poruku svetu da upoznajući jedni druge, poštujući jedni druge, živeći jedni sa drugimabogatimo jedni druge i gradimo Srbiju kao moderno, tolerantno i demokratsko društvo.“

Saopštenje

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog najoštrije osuđuje napad na v.d. pomoćnika ministra Borisa Milićevića,  koji se dogodio sinoć, na Novom Beogradu.

Ministarstvo pozdravlja brzu reakciju nadležnih organa u procesuiranju lica odgovornog za ovaj napad.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće da se bori protiv svake vrste nasilja i za vladavinu prava kojom se nasilnici kažnjavaju, a žrtve štite.

Čestitka za Uskrs

Njegovoj Svetosti patrijarhu Porfiriju, svim vernicima koji praznuju danas, iskrene čestitke za praznik pobede života nad smrću, želeći vam svu radost, utehu i blagodati koje Uskrs sobom nosi kao nadu za dobro među ljudima.

Neka vam Uskrs donese i duhovne i lične i porodične radosti i ispuni vas dobrom voljom, srećom i snagom za pobede nad svim životnim iskušenjima.

Dan sećanja na žrtve Holokausta

Danas se sećamo žrtava Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu.

Sećamo se svih Srba, Jevreja, Roma i mnogih drugih koji su 22. aprila 1945. godine pokušali proboj iz logora smrti u Jasenovcu.

Sećamo se svih čiji su životi ugašeni ideologijama zla i mržnje, industrijom smrti i uzažasnom fašističkom idejom da Srbi, Jevreji, Romi i mnogi drugi i nisu ljudska bića već predmeti za mučenje ubijanje i spaljivanje.

Sećanjem na njihove živote želimo da iskažemo punu posvećenost Srbije kulturi ljudskih prava, kulturi pomirenja i kulturi sećanja.

Otvorena vrata za organizacije civilnog društva

Obaveštavamo vas da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otpočinje sa aktivnostima „Otvorenih vrata“. Cilj Otvorenih vrata je da se pruži mogućnost organizacijama civilnog društva da ministarstvu predstave probleme sa kojima se suočavaju u radu, daju sugestije i predloge i pitanja iz delokruga Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Otvorena vrata biće organizovana svakog četvrtka od 10:00 do 12:00 časova u Palati Srbija. Prisustvo Otvorenim vratima potrebno je prethodno najaviti na mail sek.scd@minljmpdd.gov.rs

Prijava za učešće na Otvorenim vratima treba da sadrži:

• pun naziv organizacije;
• ime i prezime predstavnika/ce organizacije;
• kontakt telefon;
• temu za sastanak, koja se isključivo odnosi na delokrug rada Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Priručnik za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu organizuju predstavljanje Priručnika za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji, u sredu 14. aprila 2021. godine, s početkom u 12,00 časova, u Palati Srbija.

Svrha Priručnika je da bude korisno sredstvo nacionalnim savetima nacionalnih manjina kao vid pomoći i podrške u vršenju njihovih ovlašćenja, i to na način da ponudi praktična uputstva i savete koji do sada nisu bili obrađeni na jedinstven i sveobuhvatan način, uključujući i modele akata, a pripremljen je u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji.

Pored predstavnika Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na predstavljanju priručnika učešće će uzeti i predstavnici Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i nacionalih saveta nacionalnih manjina.

Onlajn praćenje će biti obezbeđeno preko Fejsbuk stranice Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Predstavljanje „Priručnika za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji“ | Facebook

• Priručnik

Poziv na dijalog sa civilnim društvom ostaje otvoren

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije sa žaljenjem konstatuje rešenost dela civilnog društva da bojkotuje konsultativni proces donošenja Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Ministarstvo ostaje pri stavu da je poziv za dijalog i o njihovim stavovima kao prethodnom pitanju i o svemu što dijalog sa civilnim društvom podrazumeva otvoren i nikada neće biti zatvoren, niti će bilo kome biti odricana želja da u dijalogu učestvuje.

• Odgovor Tri Slobode Ministarstvu na poziv na dijalog

Poziv na dijalog

Povodom Odluke o neučešću u izradi Stategije za civilno društvo Ministarstvo poziva na dijalog sve potpisnike Odluke da bismo došli do zajedničkog predloga o tome koga i u kom roku ishod našeg dijaloga obavezuje na ispunjavanje uslova iz Odluke koje se tiču Uprave za sprečavanje pranja novca, Narodne skupštine Republike Srbije i nezavisnih regulatornih tela koji se bave nadzorom nad primenom zakona kojima se regulišu i pisani i elektronski mediji.

Ministarstvo je na raspolaganju potpisnicima Odluke za određivanje vremena i mesta održavanja dijaloga pod njihovim uslovima pod kojima odbijaju učešće u konsultacijama o izradi Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

• Odluka o neučešću u konsultacijama za Strategiju za civilno društvo

Čestitka za Uskrs

Svima, Crkvi i vernicima, svim ljudima koji praznuju danas, iskrene čestitke za praznik pobede života nad smrću, želeći vam svu radost, utehu i blagodati koje Uskrs sobom nosi kao nadu za dobro među ljudima.

Neka vam Uskrs donese i duhovne i lične i porodične radosti i ispuni vas dobrom voljom, srećom i snagom za pobede nad svim životnim iskušenjima.

Poziv potpisnicima Apela 212 na društveni dijalog

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društven dijalog sa zadovoljstvom zaključuje postojanje volje argumenata i ideja za društveni dijalog o raspravi teksta zakona o istopolnim zajednicama i poziva za sve potpisnike Apela u formatu koji oni biraju na dalji dijalog o ovoj temi od izuzetnog značaja za kulturu ljudskih prava u Srbiji.

Očekujemo odgovor od potpisnika Apela u najkraćem mogućem roku i nadamo se zajedničkom unapređenju i dijaloga i kulture ljudskih prava i kulture kompromisa u Srbiji.

• Apel 212 srpskih intelekualaca

„O čemu je 8. Mart?“

O svakodnevici života i mušakaraca i žena u svetu nepravdi i nejednakosti i o porukama žena koje su živele pre nas i borile se da ih čujemo i sada kada više nisu među nama.
Šta nam govore svojom borbom za ravnopravnost, slobode i prava?
Kad ti kažu da moraš samo da ćutiš, budeš pokorna i da slušaš - lažu te, ne moraš.
Kad ti objašnjavaju šta je “prava žena”, šta mora da radi i kako da izgleda - kaži im da znaš ti to i sama.
Kad te ljubazno upozore da politika nije za tebe - boje te se, jeste za tebe, sve je i za tebe.
Kad ti ospore pravo da živiš život bez nasilja - spremni su na nasilje, ne daj na se.
Kad te sprečavaju da napreduješ u karijeri - licemerni su, jer inače govore da su šanse za sve iste.
Kad ti kažu da vojska i policija nisu za žene - demantuj ih, pokaži im da jesu.
Kad te u porodici zovu “sine” i kažu “da je to od milja” - kaži im “zovite me ćerko, pa ako i nije od milja”.
Kad ti kažu da “moraš da rađaš” - kaži im da je to tvoj slobodan izbor.
Kad ti u porodici neko razočarano kaže “drugi put će biti sin, nema veze” ako rodiš žensko dete - kaži im da ćeš sve to reći tom ženskom detetu, da zna kakvi su joj razni u familiji koji joj se nisu obradovali.
Kad te omalovažavaju, nazivaju raznim imenima, kad te diskriminišu samo zato što si žena - kaži im da je to i zabranjeno i nečovečno i da time sve govore samo o sebi, ništa o tebi.
Žene rođene u drugoj polovini XX veka su prve generacije žena rođene s pravom da budu smatrane ljudskim bićima, rođene s pravom na svoju slobodu, s pravom da ih se ne diskriminiše samo zato što su žene. Generacije žena pre njih su sanjale svoj san o ravnopravnosti i slobodi i nisu ga doživele. Mi rođene posle njih u XX i XXI veku živimo taj njihov san, stojimo na njihovim ramenima i naš je posao da svoja ramena pripremimo za sve one koji dolaze posle nas, i žene i muškarce, za život u ravnopravnosti i slobodi.
Sećajući se onih koje se živele pre nas i radeći za one koje dolaze posle nas, jer znamo da borba protiv nepravdi, borba za slobodu nikada ne prestaje.
O svemu tome je 8. mart.

I zato ga valja čestitati i ženama i muškarcima, zajednički je to praznik ljudskih prava i sloboda, jer bez muškaraca koji to razumeju nema ni progresa ni ravnopravnosti ni pravednijeg društva za sve.

Čomić primila vakcinu protiv korona virusa

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije  Gordana Čomić vakcinisala se danas protiv koronavirusa na punktu za vakcinaciju u "Belekspo centru".

Čomić je, u izjavi za novinare, nakon što je primila prvu dozu vakcine "Astra Zeneka", građanima poručila da se vakcinišu i da time zaštite i sebe i druge.

Ministarka je istakla da je naša zemlja nabavila vakcine i da je uspešno organizovala imunizaciju stanovništva.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Autor: TANJUG

Čestitka Ministarstva za ljudska i manjinska prava povodom Sretenja

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije čestitalo je danas svim građanima Sretenje – Dan državnosti Srbije.
"Istorijski datumi iz ustaničke borbe za nacionalno oslobođenje 1804. godine i donošenje Ustava Srbije iz 1835. godine postavili su temelj za priznatu, uređenu, modernu, građansku i jaku srpsku državu.

Svim građankama i građanima naše zemlje služi na čast i ponos činjenica da je Srbija imala snage da uprkos teškim istorijskim okolnostima Sretenjskim ustavom obasja tadašnju Evropu najliberalnijim ustavnim idejama tog vremena.
Početkom XIX veka Srbija je kroz pero lekara i diplomate Dimitrija Davidovića u svoj najviši pravni akt ugradila i poglavlja koja se pozivaju na Deklaraciju o pravima čoveka i građanina, čime je između ostalog utvrđeno da „Svaki Srbin ima pravo birati način življenja svog po svojoj volji, samo koji nije na opštenarodnu štetu“.

Uvereni smo u to da nas sve zajedno istorija i život naših predaka neiscrpno motiviše i obavezuje u velikom današnjem poslu borbe za životnu ravnopravnost žena i muškaraca u svim oblastima našeg društvenog i privrednog života, za izgradnju modernog društva jednakih mogućnosti, za ostvarivanje prava i sloboda svih, za društvo slobode i pravde koje smo dužni onima koji dolaze posle nas, kao što se danas sa zahvalnošću sećamo mnogih koji su gradili Srbiju pre nas, na ponos i čast svih nas", navodi se u čestitki.