Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Ministar Žigmanov čestitao Pesah pripadnicima jevrejske zajednice

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je rabinu Isaku Asielu i svim pripadnicima jevrejske zajednice u Republici Srbiji njihov veliki praznik, Pesah.

„Sa željom da praznike provedete u radosti, blagostanju i zdravlju u krugu porodice i najbližih, vama lično i svim pripadnici jevrejske zajednice u Republici Srbiji čestitam ovaj značajan praznik. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće da pruža punu podršku razvoju i očuvanju identiteta, kulture i vere jevrejske zajednice, koja svojim delovanjem doprinosi bogatstvu multietničkog i multireligijskog mozaika u Srbiji, kao i međusobnom uvažavanju i toleranciji među svim narodima veroispovestima“, navodi se u čestitki ministra Žigmanova.

Pesah se u jevrejskoj tradiciji slavi u znak sećanja na izlazak Jevreja iz Egipta pod vođstvom Mojsija, odnosno na duhovno i fizičko oslobođenje Jevreja od egipatskog ropstva. To je jedan od tri najvažnija jevrejska praznika, koji se ujedno smatra i praznikom proleća i beskvasnog hleba. Praznuje se sedam dana, ove godine od 23. do 30. aprila.

Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, 22. april

Povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, 22. aprila, koji je ustanovljen da bi se čuvalo sećanje na Srbe, Rome i Jevreje stradale u masovnim zločinima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog iskazuje najdublji pijetet stradalim nevinim žrtvama i naglašava da one nikada ne smeju da budu zaboravljene.

Ministar za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov izjavio je tim povodom da je dužnost i obaveza svih nas, kao odgovornih članova društva, da čuvamo sećanje na žrtve holokausta i genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, da sećanja i svest o pogubnosti mržnje i netolerancije prenosimo na naredne generacije i time osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti.

Ministar je naglasio da stradanja nevinih i užasi Drugog svetskog rata treba da budu opomena da samo dosledna i beskompromisna borba protiv rasne, verske, nacionalne i svake druge netolerancije, protiv govora mržnje i svakog oblika nasilja, te istrajna posvećenost negovanju tolerancije i uvažavanja različitosti, mogu da budu garancija da se takva zlodela nikada više neće ponoviti.

Republika Srbija je dosledno posvećena ovim ciljevima i vrednostima. Na mestu najzloglasnijeg nacističkog logora na teritoriji okupirane Srbije uspostavljen je Memorijalni centar „Staro sajmište“. Sredstvima iz budžeta Republike Srbije kontinuirano se podržava realizacija projekata i programa kojima se čuvaju sećanja na žrtve holokausta, genocida i zločina protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata. U cilju borbe protiv govora mržnje, Vlada Republike Srbije je početkom 2020. godine usvojila Radnu definiciju antisemitizma, koju je dao Komitet za antisemitizam i poricanje holokausta Međunarodne alijanse za sećanje na holokaust (IHRA). U kontekstu pravičnog rešavanja učinjene nepravde, uključujući nasilje i diskriminaciju verskih manjina, a u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji nemaju živih naslednika, Savezu jevrejskih opština se, počev od januara 2017. godine do 2042. godine, opredeljuju sredstva u iznosu od 950.000 evra na godišnjem nivou.

Početak javnih konsultacija o Predlogu akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obaveštava zainteresovanu javnost da  je započelo proces konsultacija o Predlogu akcionog plana za period 2024-2025. godine, za  sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine.

Komentare, sugestije i primedbe na tekst dokumenta možete dostaviti u okviru portala eKonsultacije (link za pristup: https://ekonsultacije.gov.rs/  , ili na adresu elektronske pošte: sek.scd@minljmpdd.gov.rs  , do  30. aprila 2024. godine, do kraja dana. Napominjemo da tekst Predloga akcionog plana i Obrazac za dostavljanje komentara možete preuzeti i na internet-stranici Ministarstva.

Nakon razgovora sa predstavnicima Ministarstva i LGBT+ organizacijama i aktivistima, Andrej Obradović prekinuo štrajk glađu

Nakon razgovora sa pomoćnicom ministra Ninom Mitić i predstavnicima LGBT+ organizaccija i aktivistima, Andrej Obradović odlučio je da prekine štrajk glađu i da svoje zahteve rešava kroz institucije.

Tokom prepodnevna, pomoćnica Mitić i aktivisti LGBT+ obišli su mladića koji od 12. aprila štrajkuje glađu ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije. Predstavnica Ministarstva je insistirala da Andrej više ne ugrožava sopstveno zdravlje, koje mora da bude prioritet, uz sugestiju da je institucionalni put pravi način da se dođe do rešenja.

Pomoćnica Mitić je u ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog osudila govor mržnje prema LGBT+ populaciji koji je visoko raširen, naročito na društvenim mrežama, i pozvala sve na saradnju u zaštiti prava ove društvene grupe, koja su ujedno i ljudska prava.

Čestitka ministra Žigmanova povodom Ramazanskog bajrama

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov uputio je danas čestitku za Ramazanski bajram svim nosiocima vlasti islamske zajednice, islamskim verskim službenicima i svim vernicima muslimanske veroispovesti u Republici Srbiji. On ove godine počinje danas sa zalaskom sunca, a prvi dan se slavi sutra, 10. aprila. Reč je o verskom prazniku muslimana koji okuplja ljude u dobru, uči ih zajedništvu i poziva na solidarnost.

„Neka glavni duhovni smisao Ramazanskog bajrama, nakon meseca posta, odricanja i molitava, bude ujedno i poticaj svima za ostvarenje i promicanje mira, ljubavi prema bližnjemu, solidarnosti, zajedništva, verske u svake druge tolerancije te da u njemu nalazimo razloge za nastojanja na daljnoj izgradnji međusobnog i poštovanja dostojanstva svake ljudske osobe, te opšteg dobra u Republici Srbiji. Svima želim da praznik Bajrama provedete radosno, u ozračju mira, prijateljstva i ljubavi. Bajram Šerif Mubarek Olsun!“

Javni poziv organizacijama civilnog društva za učešće u Radnoj grupi za izradu Predloga strategije socijalne zaštite

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uputili su  Javni poziv organizacijama civilnog društva za  učešće u radu Radne grupe za izradu Predloga strategije socijalne zaštite.

Javni poziv sprovodi se sa ciljem da se obezbedi transparentnost i učešće civilnog sektora u radu Radne grupe za izradu Predloga strategije socijalne zaštite
Javni poziv namenjen je organizacijama civilnog društva koje deluju u oblasti socijalne zaštite. 

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju organizacije civilnog društva, osnovane i registrovane saglasno propisima Republike Srbije koje deluju u oblasti utvrđenih ovim javnim pozivom.
Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku, dostave isključivo elektronskim putem na adresu: javni.poziv@minljmpdd.gov.rs  sa napomenom:  “Kandidatura za učešće u radu Radne grupe za izradu Predloga strategije socijalne zaštite“.

Rok za podnošenje prijava traje od 8. aprila do 23. aprila 2024. godine. Tekst javnog poziva i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-103.php

Neprihvatljivo širenje negativnih i lažnih stavova, predrasuda i stereotipa

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je sa zabrinutošću konstatovalo da se pojedini mediji u svojim programima u tumačenju stravičnog zločina ubistva Danke Ilić služe širenjem negativnih i lažnih stavova, predrasuda i stereotipa o pripadnicima vlaške nacionalne zajednice, što je u suprotnosti sa propisima i demokratskim vrednostima našeg društva.

To najčešće dolazi od strane tzv. analitičara, koji monstruoznost ovog zločina pokušavaju da povežu s prostorom i društvenim ambijentom u kojem žive Vlasi, što ne samo da je neistinito, već nanosi štetu Vlasima i Republici Srbiji kao višenacionalnoj i multikonfesionalnoj državi.

Ministarstvo apeluje na sve medijske poslenike i one koji učestvuju u javnom životu da se nastoje držati merituma stvari, te da se klone da u interpretaciju stavljaju sadržaje koji nisu zasnovani na činjenicama i vređaju dostojanstvo i integritet pojedinaca ili određenih grupa stanovništva.

Međunarodni dan Roma, 8. april

Povodom Međunarodnog dana Roma, 8. aprila, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita svim pripadnicima romske zajednice u Republici Srbiji njihov najznačajniji praznik. To je dan kojim se proslavlja romska kultura, ali i podseća na potrebu podizanja svesti o izazovima sa kojima se Romi suočavaju.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Republici Srbiji živi 131. 936 pripadnika romske nacionalne manjine. Romi su teritorijalno izuzetno disperzirana zajednica – žive u gotovo svim jedinicama lokale samouprave u Srbiji, njeni članovi pripadaju različitim crkvama i većini verskih zajednica. U govoru se služe brojnim dijalektima, što otežava međusobnu komunikaciju i usložnjava izazove u procesu standardizacije romskog jezika. S obzirom na socijalne, ekonomske i obrazovne karakteristike, Romi imaju društveni status marginalizovane grupe, a neki od najvećih izazova sa kojima se suočavaju su siromaštvo, napuštanje obrazovanja, rani brakovi, diskriminacija i nezaposlenost .

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posvećuju veliku pažnju unapređenju položaja pripadnika romske nacionalne zajednice, njihovom uključivanju i integraciji u društvo. To se čini u partnerstvu sa brojnim ministarstvima, jedinicama lokalne samouprave kao i romskim organizacijama, pre svega Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine, na različite načine i sa različitim programskim sadržajima, svesni da ti procesi nikad ne idu ni brzo ni lako, kao i da sve što je do sada urađeno, ma koliko bilo značajno, nije dovoljno.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog radi i na jačanju institucionalnih struktura i okvira na nacionalnom, ali i lokalnim nivoima za rešavanje izazova sa kojima se Romi suočavaju kroz uspostavljanje Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja, kroz mrežu lokalnih koordinatora za romska pitanja i kroz usvajanje akcionih planova na lokalnom nivou.

Osmi april je zvanično proglašen praznikom Roma u čitavom svetu 1990. godine u Poljskoj, tokom četvrtog Svetskog romskog kongresa Međunarodne romske unije, u spomen na prvi veći međunarodni susret romskih predstavnika koji je održan u Čelsfildu pored Londona od 7. do 12. aprila 1971. godine. Na tom je kongresu doneta odluka o romskoj himni, za koju je izabrana pesma „Đelem, đelem“ (romski: Išao sam, išao) i odluka o zastavi, za koju je odabrana plavo-zelena dvobojka sa crvenim točkom u sredini, simbolom napretka i pokreta, ali i migracije Roma tokom istorije.

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao Uskrs, najveći hrišćanski praznik, svim katoličkim i protestantskim vernicima

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov uputio je čestitku za najveći hrišćanski praznik, Uskrs, svim nosiocima crkvenih vlasti i vernicima Rimokatoličke, Slovačke evangeličke, Reformatske hrišćanske, Evangeličke hrišćanske, Rumunske pravoslavne, delu grkokatolika i drugih crkava i hrišćanskih denominacija koji Uskrs ove godine proslavljaju u nedelju, 31. marta.

„Godišnja proslava Uskrsa, tog blagdana nad blagdanima, svakog vernika uvek i iznova nadahnjuje u zauzetosti za svakog čoveka. Potiče nas naročito na istančanije pregnuće prema svim onim pojedincima i subjektima u našem društvu kojima je potrebna naša veća briga i saosećanje. Pre svega, tu treba da imamo na umu težnje marginalizovanih društvenih grupa za većom uključenošću u društvene procese, a takođe moramo prepoznati i potrebu otklanjanja različitih oblika nepravdi, diskriminacije, nejednakosti, siromaštva i narušavanja temeljnih ljudskih prava. Ohrabreni uskršnjom porukom – pobede svetla nad tamom, nade nad beznađem, mira i pravde nad bezakonjem – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će i dalje svesrdno davati svoj doprinos kako bi se produbila kultura dijaloga i socijalne integracije.

Sa takvim opredeljenjima i nadama, svima koji slave Uskrs upućujem iskrene čestitke sa željom da u radosti i miru, te u dobrom zdravlju, proslave ove dane. Sretan Uskrs!“

Otvoren konkurs za Program stručne prakse za mlade iz južne i jugozapadne Srbije

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije i Misija OEBS u Srbiji pozivaju sve zainteresovane da se jave na juče raspisan javni konkurs za prijem kandidata u Program stručne prakse za 2024/2025. godinu.

Program, koji se organizuje petu godinu zaredom, omogućiće mladim ljudima rad u državnim institucijama u trajanju od deset meseci, sa početkom u maju 2024.

Pozivamo sve koji su nedavno diplomirali na univerzitetu, a zainteresovani su za funkcionisanje državne uprave i imaju prebivalište u Bujanovcu, Medveđi, Novom Pazaru, Novoj Varoši, Preševu, Priboju, Prijepolju, Raški, Sjenici i Tutinu da se prijave na konkurs do 15. aprila 2024. godine. Učesnici će biti odabrani kroz proces selekcije koji uključuje razmatranje prijave, onlajn intervju i pisani test. Uslovi koji se tiču potrebnih kvalifikacija i prijave dostupni su  na linku
https://forms.gle/SVrGtuKrh2uksEGZ6

Institucije koje su u prethodnom periodu učestvovale u Programu su: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Narodna skupština Republike Srbije, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Agencija za sprečavanje korupcije, Kancelarija za javne nabavke i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Od ove godine u Programu će učestvovati i Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo turizma i omladine, kao i Nacionalna akademija za javnu upravu. Učesnici Programa biće uključeni u svakodnevni rad institucija, uz podršku mentora tokom obavljanja prakse. Učesnici će osmisliti i malu projektnu aktivnost, koja će biti sprovedena u saradnji sa institucijama domaćinima i Misijom OEBS-a u Srbiji.

Program podržava bolje razumevanje rada državnih institucija, inkluziju i veće učešće mladih žena i muškaraca iz manjinskih, i manje razvijenih zajednica iz južne i jugozapadne Srbije u javnoj upravi Srbije. Tekući ciklus sprovodi se uz podršku Vlade Norveške, Republike Turske i Savezne Republike Nemačke.

Ministar Žigmanov čestitao češkoj nacionalnoj manjini 28. mart, Dan obrazovanja Čeha

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je institucijama i pripadnicima češke nacionalne manjine u Republici Srbiji 28. mart, Dan obrazovanja Čeha.

Na ovaj dan, davne 1592. godine rođen je poznati češki pedagog, lingvista, prirodnjak, filozof i političar Jan Amos Komenski, jedan od najuticajnijih pedagoga u Evropi i reformator školstva. Njegove pedagoške, didaktičke i metodičke ideje bile su u to vreme poznate i prihvaćene u gotovo čitavoj Evropi. On je još u 17. veku utvrdio kako treba da izgleda nastava u školi. Neki od tih principa važe i danas. Uveo je nastavu organizovanu po školskim godinama, danima, časovima, razredima i predmetima, tzv. razredno-predmetno-časovni sistem, koji se u školstvu održao više od 350 godina.

O pravima češke nacionalne zajednici u Republici Srbiji u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja, te službene upotrebe jezika i pisma brine Nacionalni savet češke nacionalne manjine, samoupravno telo sa sedištem u Beloj Crkvi.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi 1317 Čeha. Češka zajednica živi u mestima na području Opštine Bela Crkva (Bela Crkva, Češko Selo, Kruščica i dr.) i okolnim opštinama (mesto Gaj u Opštini Kovin, mesto Veliko Središte i Vršac u Opštini Vršac), a znatan broj živi i u Beogradu i nešto manje u Novom Sadu, dok je ostatak razasut po Vojvodini.

Česi u Srbiji su većinom katolici, a manjim delom evangelisti. Češki jezik je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi samo u opštini Bela Crkva (uz srpski, rumunski i mađarski jezik).

Prošle godine je, u prisustvu češkog predsednika Miloša Zemana, svečano otvoren obnovljeni „Češki dom“ u Beogradu, sagrađen davne 1928. godine. U ovom zdanju tada su bili Češka osnovna škola, biblioteka sa čitaonicom, društvene prostorije, stanovi za učitelje, a održavali su se i velelepni balovi i druge zabave pa je ovo mesto bilo omiljeno stecište mnogih Beograđana. Nakon Drugog svetskog rata zdanje je nacionalizovano, a odlukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića vraćeno je zajednici Čeha u Beogradu te sredstvima Republike Srbije i obnovljeno.

Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini, te jedinicama lokalne samouprave u kojima žive pripadnici češke nacionalne zajednice, i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Česi u Republici Srbiji uspešno nastavili da razvijaju svoje nacionalne institucije i perspektivu pripadnika svoje zajednice.

Poziv pripadnicima nacionalnih manjina da decu upišu u prvi razred osnovne škole na maternjem jeziku

Povodom početka upisa dece u prvi razred osnovne škole za školsku 2024/2025. godinu, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poziva pripadnike nacionalnih manjina da decu upišu na nastavu na maternjem jeziku.

Ministarstvo podseća da pripadnici nacionalnih manjina u našoj državi imaju pravo da decu upišu u razrede u kojima se nastava izvodi na njihovom maternjem jeziku, i koristi priliku da podstakne i ohrabri pripadnike nacionalnih manjina da tu mogućnost bez ikakvih zadrški u celosti i ostvare.

Pravo na obrazovanje na maternjem jeziku u Republici Srbiji garantovano je Ustavom (član 79), Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (čl. 13, 14 i 15), a detaljnije razrađeno čitavim setom prosvetnih zakona. Ono počiva na uverenju da je obrazovanje na maternjem jeziku važan resurs za očuvanje i razvoj nacionalnog identiteta pripadnika svake zajednice, vrednosti čijoj je doslednoj primeni posvećena Republika Srbija.

Radi ostvarivanja ovog prava Republika Srbija je obezbedila celokupno obrazovanje na maternjem jeziku – od predškolskog do srednjoškolskog obrazovanja, osim na srpskom jeziku, na osam jezika nacionalnih manjina: albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom jeziku. Ono se ostvaruje u mestima u kojima živi značajan procenat pripadnika ovih zajednica.

Osim toga, za učenike koji ne pohađaju nastavu na maternjem jeziku omogućeno je pohađanje 16 izbornih predmeta/programa Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture. Ovi izborni predmeti/programi osim na pomenutih 8 jezika na kojima se izvodi i celokupna nastava, izvode se i na bunjevačkom, vlaškom, makedonskom, nemačkom, romskom, slovenačkom, ukrajinskom i češkom jeziku.

Celokupnu nastavu na manjinskim jezicima u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji u tekućoj školskoj godini pohađaju 45.683 učenika.

Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada jedan od prvih takvih nacionalnih dokumenata u svetu

Polazeći od člana 28. stav 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS“, broj 52/21), Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog donelo je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, što predstavlja prvi korak za regulisanje ovog pitanja i za dalja postupanja nadležnih državnih organa. Pravilnik, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 18, simbolično baš 8. marta 2024. godine na Međunarodni dan žena, stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, tj. 16. marta ove godine i on predstavlja jedan od prvih takvih nacionalnih dokumenata u svetu.

U Radnu grupu za izradu pomenutog pravilnika bili su uključeni nadležni državni organi, koji su dali značajan doprinos u izradi ove metodologije, a, pre svega, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija i Republički zavod za statistiku, bez kojih ne bi bilo moguće doći do stručnog i multisektorskog sagledavanja ovog problema. Pri tom, uz pomoć Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women i Nemačke razvojne saradnje (GIZ), sagledana su iskustva stranih zemalja i međunarodnih organizacija, kao i rezultati domaćih istraživanja, a pre svega Istraživanja o korišćenju vremena (IKV) u Republici Srbiji, koje sprovodi Republički zavod za statistiku, te su zajedničkim radom postavljene osnove nacionalne metodologije za obračun neplaćenog kućnog rada, odnosno njegovog učešća u bruto domaćem proizvodu.

Ovim pravilnikom, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je preciziralo da se, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, neplaćeni kućni rad odnosi na poslove za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a koji se odnose na vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju i druge slične neplaćene poslove.

Polaznu osnovu za obračun neplaćenog kućnog rada predstavljaće pomenuto Istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, po metodologiji Evrostata. Nadalje je precizirano u pravilniku da u obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada, ulazi minimalna cena rada u Republici Srbiji, u neto iznosu, na godišnjem nivou, pri čemu podatke o korišćenju vremena prikuplja Republički zavod za statistiku, dok minimalnu cenu rada određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Takođe su ovim pravilnikom utvrđene i metodološke osnove za utvrđivanje učešća vrednosti neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu.

Za sve građane i građanke Republike Srbije važno je istaći da pravilnik potvrđuje pravo u skladu sa zaknom koji uređuje oblast rodne ravnopravnosti, da lice koje nije zdravstveno osigurano, po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući, što praktično znači da će tu materiju bliže urediti Ministarstvo zdravlja.
Stoga, Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada je početak procesa koji treba da se nastavi u Republici Srbiji donošenjem i drugih akata nadležnih organa, kako bi ovo pitanje u potpunosti bilo normativno zaokruženo i kao takvo, uključeno u dobru praksu.

Tekst ovog pravilnika možete da pogledate na linku ispod.

https://www.minljmpdd.gov.rs/doc/podzakonski-akti/pravilnil-o-metodologiji-za-obracun-neplacenog-kucnog-rada.pdf

Međunarodni dan za eliminaciju rasne diskriminacije, 21. mart

Povodom Međunarodnog dana za eliminaciju rasne diskriminacije, 21. marta, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poziva na toleranciju i razumevanje prema svima koji su različiti, kao i na nastavak izgradnje društva u kome duh saradnje i solidarnosti garantuje dostojanstven život svakog čoveka. Današnjim danom istovremeno počinje i Nedelja solidarnosti i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, koja traje do 28. marta.

U osnovi rasizma je pogrešan stav o nekakvoj kulturnoj superiornosti jednih nad drugima, kao i iskazivanje netrpeljivosti prema pripadnicima drugih rasa, koji se od nas razlikuju bojom kože ili nekom drugom karakteristikom spoljnog izgleda. Ideologija rasizma je u direktnoj suprotnosti sa osnovnim principima ljudskih prava. Ona širi stereotipe i promoviše netrpeljivost, čije sprečavanje predstavlja poseban izazov u današnje vreme društvenih mreža.

Zato je od izuzetnog značaja da se podiže svest o načinima prepoznavanja različitih oblika netrpeljivosti, kako bi se unapredila zaštita pojedinaca ili grupa koji pripadaju drugoj rasi, imaju drugu boju kože, imaju drugu etničku pripadnost ili nacionalno poreklo. Istovremeno se mora boriti i da se unapredi znanje o lažnosti i neverodostojnosti ideologije rasizma, koja nema nikakvo naučno utemeljenje.

Kako se predrasude i stereotipi, negativni narativi i dezinformacije dodatno pojačavaju u vreme kriza, što najviše pogađa pripadnike najranjivijih grupa, primena principa „Da niko ne bude izostavljen“, na čemu Vlada Republike Srbije dosledno istrajava, još više dobija na značaju. Uz to, Republika Srbija svoj doprinos u borbi protiv rasizma daje i ispunjavajući obaveze preuzete Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Valja podsetiti da je u našoj državi svaka vrsta diskriminacije zabranjena Ustavom, kao i brojnim zakonima u oblasti pravosuđa, obrazovanja, zdravstvene zaštite, informisanja i slično.

U prethodnom periodu u Srbiji je dodatno unapređen krovni zakonodavni i strateški okvir u oblasti antidiskriminacije. Zakon o zabrani diskriminacije je usklađen sa važećim međunarodnim standardima u oblasti zaštite od rasne diskriminacije. Konkretne mere i aktivnosti u oblasti prevencije i zaštite od diskriminacije predviđene su antidiskriminacionom strategijom do 2030. godine i pratećim akcionim planom, čiji je cilj eliminisanje društvene nejednakosti. Posebnu ulogu u borbi protiv diskriminacije ima i nezavisno telo – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Eliminisanje društvene nejednakosti, odnosno borba protiv svakog oblika rasizma i diskriminacije Roma, načela su na kojima su zasnovani ciljevi i mere Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period do 2030. godine. Ovom strategijom je, po prvi put, prepoznat i ,,ciganizam'“ kao oblik rasizma i diskriminacije, a pratećim akcionim planom, među mnogobrojnim aktivnostima, predviđene su i mere za osnaživanje Roma i Romkinja da prijavljuju krivična dela motivisana predrasudama, mržnjom, kao i govor mržnje.

Borba protiv rasizma i svih oblika diskriminacije može da bude uspešna samo ako je sistemski podržana i ako su u nju aktivno uključeni svi akteri društva, a svoj doprinos može da da svako od nas.

Ministar Žigmanov čestitao praznik pripadnicima hrvatske zajednice u Republici Srbiji, blagdan svetog Josipa

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je pripadnicima hrvatske nacionalne zajednice u Republici Srbiji njihov nacionalni praznik, 19. mart, blagdan svetog Josipa, zaštitnika hrvatskog naroda.

Blagdan svetog Josipa, tesara iz Galileje, zaručnika Marije i Isusovog hranitelja, jedan je od četiri praznika Hrvata koji, prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, praznuju pripadnici hrvatske zajednice u Republici Srbiji. Odluka o tome usvojena je na sednici Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine sredinom 2005. godine i potvrđena od strane Saveta za nacionalne manjine. Sveti Josip je kao zaštitnik hrvatskog naroda proglašen odlukom Hrvatskog sabora iz 1687. godine.

Hrvati u Srbiji su autohton narod, koji prostore, pre svega Vojvodine, nastanjuje u migracijama, koje su se u nekoliko talasa odvijale od poznog srednjeg veka pa sve do kraja 20. veka. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2021. godine, u Republici Srbiji živi 39.107 Hrvata, što je, kao i u slučaju brojnih drugih nacionalnih manjina, kao i većinskog srpskog stanovništva, značajan demografski pad u odnosu na popis od pre deset godina.

Status nacionalne manjine Hrvati u Srbiji stekli su usvajanjem pomenutog Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz februara 2002. godine, čime se svrstavaju u grupu tzv. novih nacionalnih manjina. Više od tri četvrtine pripadnika ove nacionalne zajednice živi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, znatan broj ih živi u Beogradu te u drugim većim gradovima u Srbiji. Teritorijalno su izuzetno disperzirana zajednica – ni u jednoj jedinici lokalne samouprave nisu ni u relativnoj većini. Grad Subotica njihov je obrazovni, kulturni i politički centar. Najveći deo Hrvata je rimokatoličke veroispovesti.

Tokom istorije, Hrvati u Srbiji sačuvali su svoj nacionalni identitet, a u proteklih 20 godina su uspeli da uspostave respektabilnu manjinsku nacionalnu infrastrukturu. Najrazvijenije područje rada je prostor kulture – više od 40 društava, 30-ak objavljenih knjiga, naučni i časopis za književnost. Sa ponosom ističu kako je najcitiraniji naučnik u Srbiji – akademik Ivan Gutman iz Sombora, pripadnik hrvatske zajednice.

O informisanju na hrvatskom jeziku brine nedeljnik „Hrvatska riječ“, 15-o minutni dnevni informativni program na Radio-televiziji Vojvodine, dve polusatne emisije nedeljno na Trećem programu Radio Novog Sada, te nekoliko listova u okviru Katoličke crkve i kulturnih društava. Obrazovanje na hrvatskom jeziku održava se od vrtića do srednje škole, u nekoliko škola na teritoriju Grada Subotice i Bačkog Monoštora, a službena upotreba hrvatskog jezika i pisma je u institucijama AP Vojvodine, Grada Subotice i 15-ak naseljenih mesta. O svemu tome brine Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji, a političku artikulaciju interesa sprovodi najjača politička stranka, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini.

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao mađarskoj nacionalnoj manjini njihov nacionalni praznik, 15. mart

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je pripadnicima mađarske nacionalne manjine u Srbiji njihov praznik, 15. mart, dan kada je 1848. godine počela nacionalna revolucija i borba za slobodu Mađara u Austrijskom carstvu.

Toga je dana, na talasu revolucija u Evropi, i u Pešti-Budimu izbila i bez krvoprolića pobedila mađarska nacionalna revolucija. Sa idealima nacionalnog suvereniteta i građanske transformacije („Jednakost, Sloboda, Bratstvo“) rođena je moderna parlamentarna Mađarska. Cilj mađarske revolucije 1848/49. godine bilo je okončanje vladavine Habsburgovaca, kao i sticanje nezavisnosti i uspostavljanje ustavnog uređenja. Zbog toga se 15. mart 1848. godine smatra jednim od najslavnijih dana u istoriji mađarskog naroda i njihove težnje za slobodom, koji prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina praznuju i Mađari u Republici Srbiji.

Mađari u Republici Srbiji najbrojnija su nacionano-manjinska zajednica. Prema poslednjem popisu stanovništva 2021. godine, u Srbiji živi 184.442 pripadnika ove nacionalne zajednice i čine 2,77 odsto od ukupnog broja stanovnika naše zemlje. Kao i brojne druge nacionalne zajednice, pa i većinsko stanovništvo, i Mađari beleže značajan demografski pad u odnosu na prethodni popis stanovništva.

Najveći broj Mađara živi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina, u osam gradova ili opština čine apsolutnu ili relativnu većinu, dok je Grad Subotica njihov obrazovni, kulturni i politički centar. Najveći deo Mađara je rimokatoličke, a manji reformatske i evangeličke veroispovesti.

Mađari u Srbiji su danas nacionalna zajednica koja ima veoma razvijenu manjinsku nacionalnu infrastrukturu i spada u zajednicu koja je najviše integrisana u društvo – od sporta, preko kulture i nauke, do politike.

Obrazovanje na mađarskom jeziku zastupljeno je od vrtića do fakultetskog nivoa. Mađari imaju svoj dnevni list i celodnevne radio i televizijske programe na maternjem jeziku. Oblast kulture najrazvijenija je među svim manjinskim zajednicama, a službena upotreba mađarskog jezika i pisma obavlja se na teritoriju cele AP Vojvodine. O svemu tome brine Nacionalni savet mađarske zajednice u Republici Srbiji, a političku artikulaciju interesa sprovodi najjača politička stranka, Savez vojvođanskih Mađara.

Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Mađari u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i perspektivu pripadnika svoje zajednice.

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao Ramazan vernicima muslimanske veroispovesti

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov uputio je čestitku za Ramazan svim nosiocima vlasti islamske zajednice i vernicima muslimanske veroispovesti u Republici Srbiji, među kojima su najbrojniji Bošnjaci, slede Albanci, Turci, Aškalije, Egipćani, Goranci, kao i deo pripadnika romske nacionalne zajednice.

„U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i u svoje lično ime, čestitam svim muslimanima u Republici Srbiji početak svetog meseca Ramazana, rečima u duhu utemeljene tradicije: RAMAZAN ŠERIF MUBAREK OLSUN, da ispostite ovaj mesec u krugu porodice i najmilijih, u zdravlju i opštem blagostanju“, navodi se u četitki ministra Žigmanova.

Mesec Ramazan, koji ove godine počinje zalaskom sunca 10. marta, mesec je u kome je, prema verovanju muslimana, svevišnji Bog propisao post i druga odricanja da bi se vernici klonili greha. Svako čovekovo dobro delo koje učini pripada njemu samom izuzev posta - odricanje od jela i pića - koje pripada samom Bogu, a kako se spominje u islamskim predanjima, Bog za to posebno nagrađuje one koji posete. Sam post nije samo uzdržavanje od hrane i pića, već i od ružnih misli, ružnog govora i nevaljanih dela, kao i privikavanje sebe na to kako biti bolji čovek i kada se post završi i ovaj mesec prođe.

8. mart - Međunarodni dan žena

Međunarodnog dana žena – 8. mart, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obeležava u okviru kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“, čime jasno stavlja do znanja da je borba za ljudska prava žena i dalje aktuelna i u našem društvu.

Podsetimo se da je Međunarodni dana žena ustanovljen na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena, 8. marta 1910. godine, u znak sećanja na velike proteste radnica u Čikagu 1909. i godinu dana ranije održan njujorški marš 15.000 žena. U Srbiji je taj datum prvi put obeležen pre 110. godina, dok su Ujedinjene nacije službeno počele da ga obeležavaju1975. godine, u godini koja je tada proglašena Međunarodnom godinom žene, kada su uvedeni instituti poput trudničkog bolovanja, ograničenja rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, iste plate za isti rad, demokratskog prava glasa i drugi.

U cilju podrške pravima žena u Srbiji, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je u 2021. godini izradilo Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je Narodna skupština Republike Srbije donela u aprilu iste godine, a 2022. godine resorno ministarstvo je izradilo i dva podzakonska akta: Pravilnik o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti i Pravilnik o izradi i sprovođenju Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti, dok je u 2023. godini izrađen još jedan Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada. Takođe, na predlog resornog Ministarstva, Vlada je u 2021. godini usvojila i Strategiju rodne ravnopravnosti za period od 2021. do 2030. godine, a potom i prateći akcioni plan za njeno sprovođenje.

U saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom, a u okviru projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ koju sprovodi GIZ, resorno ministarstvo je krajem prošle godine pokrenulo kampanju „Unapredi rodnu ravnopravnost“ kako bi se podigla svest u društvu o značaju rodne ravnopravnosti, i kako bi se podstakli svi subjekti koji su po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti obavezni da resornom ministarstvu dostavljaju izveštaje o primeni zakona, to i blagovremeno učine.

Organi javne vlasti, poslodavci sa više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, političke stranke, sindikati i tela za rodnu ravnopravnost dužni su da dostavljaju izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kao organu nadležnom za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u društvu. Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ šalje poruku da je jedini način da se zaista podigne nivo rodne ravnopravnosti, redovno praćenje i sagledavanje koliko svi navedeni akteri aktivno doprinose tome, a to je moguće ostvariti kroz redovno godišnje izveštavanje i rodnu analizu podataka.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće da radi na podizanju svesti o rodnoj ravnopravnosti u društvu i redovno će izveštavati javnost o aktivnostima iz svoje nadležnosti kad je reč o zaštiti prava žena.

3. mart, praznik bugarske nacionalne zajednice

Povodom 3. marta, praznika koji slavi bugarska nacionalna manjina a kojim se obeležava Dan oslobođenja Bugarske od osmanske vladavine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita institucijama i svim pripadnicima ove nacionalne zajednice u Republici Srbiji njihov praznik.

Ovaj datum proslavlja se kao podsećanje na dan kada je 1878. godine u istambulskom predgrađu potpisan Sanstefanski mirovni ugovor između Rusije i Osmanskog carstva. Mirovi sporazum potpisan je po završetku rusko-turskog rata koji je trajao od 1877-1878. godine. Njime se, nakon pet vekova duge osmanske vladavine, Bugarska vratila na mapu Evrope. Potpisivanje Sanstefanskog mirovnog ugovora se u Bugarskoj slavi kao nacionalni praznik od 1990. godine i jedan je od praznika koje proslavlja bugarska nacionalna zajednica u Republici Srbiji.

Prema poslednjem popisu stanovništva Republike Srbije 2022. godine, bugarska nacionalna manjina u RS broji 12.918 pripadnika, što predstavlja pad broja u odnosu na Popis iz 2011. godine, koji beleži i većina drugih nacionalnih manjina, uključujući i većinski srpski narod. Pripadnici ove zajednice žive uglavnom na jugu Srbije, u opštinama Bosilegrad i Dimitrovgrad, gde su bugarski jezik i pismo u službenoj upotrebi.

Najveći broj pripadnika ove nacionalne manjine pravoslavne su veroispovesti. Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine je telo manjinske samouprave, izabrano na neposrednim izborima, i kao takvo brine o ostvarivanju prava svojih pripadnika, očuvanju i razvoju bogate kulture i tradicije.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Vlada Republike Srbije nastaviće posvećeno da rade na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova kako bi bugarska nacionalna zajednica u Republici Srbiji nastavila da uživa prava koja im po zakonu pripadaju i razvija nacionalne institucije u cilju sigurne i stabilne perspektive za pripadnike svoje zajednice.

Ministarstvo započelo javne rasprave za izradu predloga akcionih planova za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost i Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog započelo je 1. marta dve javne rasprave za  izradu predloga akcionih planova za sprovođenje usvojenih strategija.

U skladu sa Zaključkom Odbora za pravni sistem i državne organe Vlade, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog započelo je Javnu raspravu o Predlogu akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine.

Istog dana, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog započelo je Javnu raspravu o Predlogu akcionog plana za period 2024-2025. godine za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, takođe u skladu sa Zaključkom Odbora za pravni sistem i državne organe Vlade.

Obe javne rasprave sprovode se u periodu od 1. do 22. marta 2024. godine.

Ministarstvo  je pozvalo predstavnike državnih organa, javnih službi, privrednih subjekata, sindikata, udruženja poslodavaca, organizacija civilnog društva, akademske zajednice, medija i druge zainteresovane učesnike da dostave sugestije, predloge i komentare na tekstove oba predloga akcionih planova putem portala e-Konsultacije (https://ekonsultacije.gov.rs/) na predviđenom obrascu, na elektronsku adresu: antidiskriminacija.rodna@minljmpdd.gov.rs, ili pisanim putem, na adresu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Bulevar Mihajla Pupina 2, 11070 Beograd, najkasnije do 22. marta 2024. godine.

Smernice za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnostie

Imajući u vidu potrebu da se u javnosti podigne svest o važnosti rodne ravnopravnosti u našem društvu, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ, a u okviru projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, kao i uz ekspertsku podršku prof. Zorice Mršević, izradilo je Smernice za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Ovaj svojevrstan vodič o postupanju aktivno se prezentuje u okviru kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“ koju Ministarstvo sa nemačkim partnerima sprovodi u gradovima Srbije, od Užica, gde je počela 5. februara 2024 , preko Novog Sada, Kragujevca, do Niša i Beograda.

Smernice za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti namenjene su, pre svega, organima javne vlasti i poslodavcima koje navedeni Zakon obavezuje na primenu posebnih mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, a to su, prema članu 16, organi javne vlasti i poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica.

Pored toga, Zakon se primenjuje od strane resornih ministarstva i drugih organa javne vlasti, javnih ustanova i javnih preduzeća, ali i poslodavaca u posebnim oblastima u kojima se određuju i sprovode opšte i posebne mere za ostvarivanje rodne ravnopravnosti (čl. 27-50), a to su organi javne vlasti i poslodavci u oblasti rada, zapošljavanja i samozapošljavanja; informaciono-komunikacionih tehnologija i informacionog društva; odbrane i bezbednosti; energetike, zaštite životne sredine; kulture; sporta; javnog informisanja, te organi javne vlasti i poslodavci koji omogućavaju pristup uslugama, kao i dostupnost robama i njihovoj nabavci. Pomenuti zakon po prvi put obuhvata i aktere u oblasti ostvarivanja izbornih prava i u okviru političkog delovanja, tj. političke stranke, ali i sindikalne organizacije i udruženja.

Pored Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, prvi put dizajnirani su i ištampani Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Pravilnik o vođenju evidencije o ostvarivanju rodne ravnopravnosti i Pravilnik o izradi i sprovođenju Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti.

Navedena dokumenta, u elektronskom formatu, dostupna su na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u delu Pres /Publikacije/ Publikacije Ministarstva, a na linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/publikacije.php

Republika Srbija posvećena radu na prevenciji i zaustavljanju svih oblika diskriminacije

Povodom Dana nulte tolerancije na diskriminaciju, koji se u svetu obeležava 1. marta, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ističe da je  Republika Srbija posvećena radu na prevenciji i zaustavljanju svih oblika diskriminacije u našoj zemlji, potvrđujući to kroz usvajanje zakona i strateških dokumenata koji prepoznaju i sankcionišu ovu negativnu društvenu pojavu, te doslednu primenu zakona kao i funkcionisanje zakonom predviđenih novih institucionalnih okvira.  

Diskriminacija predstavlja nejednako postupanje i stavljanje osobe u nepovoljniji položaj po osnovu bilo kog ličnog svojstva, kao što je pol, rod, nacionalna, verska i etnička pripadnost, jezik, poreklo i drugo.

Ova društvena pojava prepoznata je kao jedan od izazova sa kojima se suočava svako demokratsko društvo i zabranjena je, kako međunarodnim konvencijama, čiji je Republika Srbija potpisnica, tako i nacionalnim zakonodavstvom.

Ustavom Republike Srbije zagarantovana su, između ostalog, lična prava i slobode, ljudska i manjinska prava, jednaka zakonska zaštita svih lica, kao i zabrana svakog oblika diskriminacije.

Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, kao i prema ciljevima Agende 2030 Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, sve države imaju moralnu i pravnu obavezu da uklone diskriminatorne zakone iz svog zakonodavstva i donesu zakone koji štite lica od diskriminacije.

U okviru nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa drugim organima i organizacijama civilnog društva, tokom 2021. i 2022. godine,  izrađeno je nekoliko nacrta zakona i predloga dokumenata javnih politika namenjenih ostvarivanju i zaštiti ravnopravnosti. Među njima posebno ističemo Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zatim Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, Strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, kao i Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine – sva tri strateška dokumenta sa pratećim akcionim planovima za njihovo sprovođenje.

Sve ovo ukazuje na posvećenost države zaštiti ljudskih prava i sloboda, podsticanju društvene jednakosti i prihvatanja različitosti kroz pravo svakog pojedinca na dostojanstven život.

Svetski dan nevladinih organizacija, 27. februar

Povodom 27. februara, Svetskog dana nevladinih organizacija, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje na važnu ulogu koju civilno društvo ima u najrazličitijim oblastima društvenog delovanja, podstičući, kreirajući, ali i sprovodeći brojne aktivnosti od direktnog značaja za građane i građanke.

Iz tog razloga, od posebne je važnosti obezbeđivanje podsticajnog okruženja za delovanje i dalji razvoj civilnog društva, ali i dijalog i uspostavljanje sistemske saradnje civilnog i javnog sektora, što predstavlja osnovu za kvalitetnije kreiranje i implementaciju javnih politika i propisa.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kontinuirano sprovode brojne aktivnosti kako bi podstakli partnerstvo dva sektora, te je u tom cilju tokom 2023. godine formiran Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Ovo savetodavno telo Vlade, i novi mehanizam saradnje dva sektora, sastavljen je od predstavnika civilnog društva i predstavnika organa državne uprave donosioca odluka. On predstavlja prostor za dijalog o ključnim pitanjima koja se odnose na rad i delovanje civilnog društva sa ciljem jačanje principa participacije, otvorenosti i inkluzivnosti u donošenju odluka i procesu kreiranja javnih politika.

Kroz formiranje i rad ovog Saveta, Republike Srbija, njena Vlada i resorno ministarstvo, pokazuju da u nevladinom sektoru vide partnere za razgovor i saradnju u cilju donošenja što kvalitetnijih odluka na dobrobit čitavog društva.

Povodom današnjeg dana, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća na prepoznavanje značaja i uloge civilnog društva u unapređenju stanja u brojnim reformskim procesima koje Republika Srbija sprovodi i potrebu podrške daljem razvoju dijaloga i saradnje na kreiranju boljeg i kvalitetnijeg društva zasnovanog na demokratskim vrednostima.

Javni poziv organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za članstvo u Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o zaštiti vazduha

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine uputili su Javni poziv organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za  članstvo u  Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o zaštiti vazduha.

Ministarstvo zaštite životne sredine je započelo aktivnosti na izradi Nacrta Zakona o zaštiti vazduha u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“,  koji sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB).

Novi Zakon će dati osnov za usvajanje podzakonskih akata koji će pomoći Republici Srbiji na putu ka sprovođenju i daljem usklađivanju sa propisima EU. U tom cilju, planirano je formiranje Radne grupe za izradu Nacrta zakona o zaštiti vazduha koja će biti sačinjena od predstavnika organa javne uprave, privrede, stručne i naučne zajednice, predstavnika civilnog društva i drugih zainteresovanih strana. Glavni zadatak članova Radne grupe je aktivno učešće u pripremi propisa u svim fazama izrade nacrta dokumenta.

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju organizacije civilnog društva, osnovane i registrovane saglasno propisima Republike Srbije koje deluju u oblasti utvrđenih ovim javnim pozivom.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na i-mejl adresu:  javni.poziv@minljmpdd.gov.rs  sa napomenom:  “ Kandidatura za članstvo u Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o zaštiti vazduha “.

Rok za podnošenje prijava traje od 23.02.2024. godine do 08.03.2024. godine.

Tekst javnog poziva i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku:
https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-102.php

Komentar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na najavu Zaštitnika građana o pokretanju postupka ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti

U saopštenju Zaštitnika građana povodom Dana maternjeg jezika od 21. februara 2024. godine, rukovodilac te institucije Zoran Pašalić najavio je jednom rečenicom, u zaključku teksta i bez dodatnog objašnjenja, „pokretanje postupka ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika”. Ne ulazeći u motive iznenadne spoznaje Zaštitnika građana o mogućem kršenju najvišeg pravnog akta, pogotovo u kontekstu obeležavanja dana maternjeg jezika srpskog naroda i maternjih jezika nacionalnih manjina, radi istinitog i potpunog informisanja javnosti, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća javnost na sledeće činjenice:

1.         Prilikom izrade Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, Zaštitnik građana je imao dva predstavnika u Posebnoj radnoj grupi za pripremu teksta Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, (formirana 3. februara 2021. godine), koje se ni na jednom sastanku nisu usprotivile, dovele u pitanje, niti prenele negativan stav zaštitnika građana Zorana Pašalića o uvođenju odredbi o rodno osetljivom jeziku u sadržaj pomenutog Zakona.

2.         Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog informisalo je javnost 3. februara 2021. godine preko portala e – Uprava da otpočinje rad na pripremi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti i pozvalo sve zainteresovane strane da do 20. februara 2021. godine učestvuju u javnim konsultacijama. Prilog Zaštitnika građana tokom javnih konsultacija, kao jednog od učesnika, dostupan je i na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u kome nisu iznete sumnje o protivustavnom sadržaju teksta zakona.

3.         Na osnovu Zaključka nadležnog odbora Vlade Republike Srbije, Ministarstvo je organizovalo Javnu raspravu o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti kada su svi učesnici pozvani da u periodu od 26. februara do 17. marta dostave predloge, sugestije, inicijative i komentare na tekst Nacrta zakona, a u naznačenom periodu svoj prilog je dostavio i predstavnik Zaštitnika građana. Ni u ovom prilogu nisu bile sadržane primedbe da su odredbe o rodno osetljivom jeziku u Nacrtu zakona u suprotnosti sa Ustavom.

4.         U Mišljenju Zaštitnika građana na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, od 14. 4. 2021.godine, koji je potpisao Zoran Pašalić, posebno je istaknut kvalitet teksta Nacrta zakona i njegovih rešenja („Zaštitnik građana pozdravlja izradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti i pohvaljuje značajna, kvalitetna, potrebna i inovativna rešenja sadržana u njemu, s obzirom da, kao što ovaj organ godinama ističe važeći Zakon o ravnopravnosti polova nije na odgovarajući način uredio oblast rodne ravnopravnosti i nije usklađen sa preuzetim međunarodnim obavezama i supsidijarnim zakonodavstvom….”.). Iako su većina sugestija dostavljenih iz ove nezavisne i kontrolne institucije inkorporirane u Nacrt pomenutog zakona, potrebno je napomenuti da je Ministarstvo odbilo predlog Zaštitnika građana da se u finalnu verziju teksta  unese i  pojam „rodni identitet“, na čemu je Zaštitnik građana u pomenutom mišljenju najviše insistirao. O neustavnosti odredbi o rodno osetljivom jeziku u Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti u pomenutom Mišljenju Zaštitnika građana nije bilo ni reči!

5.         Prilikom procedure usvajanja Predloga Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Narodnoj skupštini (usvojen 24.4.2021. godine) Zaštitnik građana nije iskoristio dodatnu mogućnost  da dostavi amandmane na odredbe Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje se odnose na rodno osetljiv jezik, što je mogao učiniti u slučaju da je tada uočena mogućnost povrede Ustava.

Podsećamo da je Vlada Republike Srbije usvojila Predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti 22. aprila 2021. godine sa 14 glasova za i jedan protiv i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje. Glasovima 163 narodnih poslanika za i 10 protiv (uzdržana 2, nisu glasali 11, nisu prisustvovala glasanju 64 poslanika) Narodna skupština usvojila je Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Zaštitnik građana se od tada nije oglašavao, a nije našao za shodno da to učini ni u 2023. godini, kada su se zahuktale diskusije u javnosti o primeni rodno osetljivog jezika, iako je inicijativa za uvođenje nediskriminativnog govora potekla iz ove institucije.

Podsećamo da je 2010. godine upravo Zaštitnik građana objavio Upustvo za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje  što se u to vreme smatralo pionirskim poduhvatom u oblasti uvođenja i primene nediskriminativnog govora, uključujući i rodno osetljivog jezika.  Još pre 14 godina  ova institucija u svom tekstu navodi da je „neprihvatljiva  jezička nevidljivost žena – podrazumevanje da su žene obuhvaćene imenicama i zamenicama u muškom gramatičkom rodu”…“Neophodno je svuda i uvek, kako u unutrašnjoj, tako i u spoljašnjoj komunikaciji, upotrebljavati rodno diferencirani jezik, tj. koristiti dosledno ženski gramatički rod za žene”, samo su neke od konstatacija i sugestija u Uputstvu Zaštitnika građana. Posebna aktivnost ove institucije je inicijativa za izradu Zakona o rodnoj ravnopravnosti u 2014. godini, pri čemu su sačinjena čak dva modela tog zakona, pa se to smatra pretečom svih kasnijih aktivnosti u toj oblasti.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić obavlja svoju funkciju u drugom mandatu, a jedna od njegovih nadležnosti je rodna ravnopravnost. Smatramo da je bilo dovoljno vremena da se upozna sa delokrugom svog rada i dokumentima koja izlaze iz njegove institucije, te da kao rukovodilac nezavisnog instituta doprinese unapređenju oblasti zaštite prava žena, a ne da im to pravo  osporava.

Republika Srbija obezbeđuje obrazovanje za 60.000 dece na jezicima nacionalnih manjina

Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, 21. februara, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi da podseti da je negovanje i čuvanje maternjeg jezika, kako većinskog naroda, tako i jezika nacionalnih manjina, od izuzetne važnosti za identitet svakog pojedinca, te da je obaveza države da obezbedi sve pretpostavke da se ovaj proklamovani cilj u praksi i ostvaruje.

Sa tom idejom, Republika Srbija je 2006. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope, čime je pokazala želju da doprinese zaštiti i očuvanju multikulturalizma i višejezičnosti u Srbiji i Evropi. Ratifikacijom ovog međunarodnopravnog akta, posvećenog zaštiti i unapređenju manjinskih jezika, Republika Srbija se obavezala da štiti sve jezike kojima se služe pripadnici nacionalnih manjina i to u obrazovanju, medijima, upravnim i sudskim postupcima, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu. Ova prava propisuje i Ustav Republike Srbije i imaju bogatu i raznorodnu primenu u praksi.

Svesna značaja obrazovanja na maternjem jeziku u kontekstu očuvanja jezika nacionalnih manjina, Republika Srbija obezbeđuje, osim na srpskom jeziku, celokupno obrazovanje na maternjem jeziku na još osam jezika: albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom jeziku. Osim toga, još osam jezika se izučava u okviru nastavnog predmeta Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture: bunjevački, vlaški, makedonski, nemački, romski, slovenački, ukrajinski i češki jezik. Oko 60.000 dece pohađa nastavu na manjinskim jezicima na svim nivoima obrazovanja.

Pravo na informisanje na jeziku nacionalne manjine ostvaruje se u štampanim i elektronskim medijima. Na manjinskim jezicima se izdaju novine, časopisi, publikacije, zbornici, a elektronski mediji, radio i televizija, emituju programe na jezicima nacionalnih manjina, dok se, u novije vreme, jezici nacionalnih manjina koriste kao sredstvo informisanja, i uopšte javne komunikacije, na internet portalima i društvenim mrežama.

U Republici Srbiji je u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još 12 jezika nacionalnih manjina (albanski, bosanski, bugarski, bunjevački, mađarski, makedonski, rumunski, rusinski, slovački, hrvatski, crnogorski i češki) na celoj teritoriji 42 jedinice lokalne samouprave, osim toga vlaški i romski jezik su u službenoj upotrebi u pojedinim naseljenim mestima.

Republika Srbija je ponosna na politike multikulturalnosti koje postoje, naročito u delu višejezičnosti u javnosti. To je društvena i kulturna vrednost koja ni od koga i nikada ne sme da bude dovedena u pitanje ili osporavana, nego mora da se neguje i stalno razvija, što su i prakse vlasti u Republici Srbiji.

Generalna skupština UNESKO 1999. godine proglasila je 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki, u Istočnom Pakistanu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični. UNESKO ukazuje da je jezička raznolikost sve ugroženija i da više od 40 posto svetskog stanovništva nema pristup obrazovanju na jeziku koji govori ili razume.

Vebinar i nove info sesije o EU programu CERV

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obaveštava zainteresovane učesnike da je u narednom periodu planirano nekoliko info sesija namenjenih prezentaciji EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ i trenutno otvorenih poziva za podnošenje predloga projekata u okviru ovog programa. Prezentacije se održavaju u Zrenjaninu, Aleksincu i Kragujevcu. Takođe za 23. februar planiran je i vebinar namenjen isključivo predstavnicima jedinica lokalnih samouprava.

U petak, 23. februara 2024. godine u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština održava se vebinar za predstavnike lokalnih samouprava sa početkom u 10:00.
Svoje učešće možete da prijavite na sledećem linku: https://us06web.zoom.us/meeting/register/tZcsdO-hrz4iGNZnWX_6JvtWD7aez5uEZ_Lh

Zatim, 28. februara 2024. godine, u saradnji sa Narodnim muzejom grada Zrenjanina održava se prezentacija EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ i programa Kreativna Evropa u Zrenjaninu. Prezentacija se održava u sali Narodnog muzeja sa početkom u 11:00. Molimo zainteresovane učesnike da prijave svoje prisustvo najkasnije do ponedeljka 26. februara 2024. godine. na adresu: cerv@minljmpdd.gov.rs

Pozivno pismo – Zrenjanin

Sledećeg dana, 29. februara 2024. godine, u saradnji sa Kreativnom Evropom organizuje se predstavljanje oba programa u Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu. Više informacija: https://www.kreativnaevropa.rs/vesti-i-dogadjaji/kultura/225520/info-dan-u-aleksincu-prezentacija-programa-kreativna-evropa-i-cerv.html

Konačno, 5. marta 2024. godine u saradnji sa Gradskom upravom Grada Kragujevca održava se prezentacija Programa u Kragujevcu, u sali 105 Skupštine Grada sa početkom u 11:00. Molimo zainteresovane učesnike da prijave svoje prisustvo najkasnije do petka 1. marta 2024. godine na adresu: cerv@minljmpdd.gov.rs

Pozivno pismo Kragujevac

Svetski dan socijalne pravde, 20. februar

Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2007. godine proglasila je 20. februar Svetskim danom socijalne pravde i posvetila ga borbi protiv nejednakosti, socijalne isključenosti i siromaštva, te promociji prava na dostojanstven rad, rodnu ravnopravnost, ostvarivanje jednakih šansi i socijalne pravde za sve.

Ustavom Republike Srbije eksplicitno je prepoznata socijalna pravda kao temelj pravednog društvenog poretka, čime je najviši pravni akt ujedno definisao i osnovni preduslov za dostizanje mirnog i prosperitetnog života svih građana Republike Srbije.

Težeći humanom društvu po meri svih ljudi koji u njemu žive, i poštujući solidarnost i odgovornost, mi negujemo dostojanstvo svih građana i obezbeđujemo jednake šanse za napredak i razvoj, ne zaboravljajući najugroženije i najranjivije društvene grupe, koje bez pomoći šire društvene zajednice ne bi mogle da reše osnovne egzistencijalne probleme.

Za postizanje socijalne pravde, potrebno je da zajedničkim snagama radimo na izgradnji pravednijeg i društva jednakosti, koje osigurava pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, sigurnom stambenom prostoru, radnim mestima i drugim resursima i uslugama.

Stepen rizika od siromaštva značajno opada sa povećanjem obrazovnog nivoa stanovništva, zato je važno konstantno ulagati u obrazovanje i stvarati podsticajne uslove za decu i mlade, naročito mlade iz osetljivih društvenih grupa i Roma i Romkinja, kao posebno osetljive društvene grupe, kako bi njihov pun potencijal bio ostvaren, a društvo ostvarilo prosperitet.

Posvećenost Vlade i predsednika razvoju ekonomije, povezivanju tržišta, kao i povezivanju tržišta sa obrazovanjem, na najbolji način doprinose smanjenju socijalne isključenosti i poboljšanju ekonomskog položaja naših građana.

Prihvatanjem Agende 2030 za održivi razvoj, Republika Srbija se obavezala na primenu jednog od njenih osnovnih principa „Da niko ne bude izostavljen“ i time pokazala nedvosmislenu posvećenost unapređenju stanja ljudskih prava, okončanju diskriminacije i isključenosti, kao i smanjenju nejednakosti i dodatne ranjivosti osetljivih grupa. U planiranju, izradi i implementaciji zakona i dokumenata javnih politika posebna pažnja je usmerena upravo na grupe koje su do sada često bile nevidljive i isključene prilikom donošenja ključnih strateških dokumenata.

Međunarodno pravni okvir zaštite ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava je zaokružen krajem prošle godine usvajanjem Zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

U odnosu na aktuelna pitanja povezivanja sektora biznisa sa ljudskim pravima, pristupilo se realizaciji preporuka Ujedinjenih nacija za izradu Nacionalnog akcionog plana za biznis i ljudska prava, kroz koji će biti promovisana saradnja i dobre prakse u regionu, što za krajnji cilj ima zaštitu pojedinaca od povrede ljudskih prava od strane preduzeća.

Ministar Žigmanov čestitao Dan državnosti Republike Srbije, 15. februar

Povodom 15. februara. Dana državnosti Republike Srbije, Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov čestitao je svim stanovnicima Republike Srbije državni praznik.

Ovaj dan obeležava se u znak sećanja na dva istorijska datuma u novijoj srpskoj istoriji - na početak Prvog srpskog ustanka 1804. godine i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije 1835. godine.

Duboko utkani u tradiciju i kulturu srpskog naroda, oba događaja predstavljaju početak razvoja moderne srpske države, koja je još početkom 19. veka utemeljena na slobodarskom duhu, vladavini prava i pravnoj državi.

Bunt protiv ugnjetača koji je ujedinio ustanike na zboru u Orašcu i, tri decenije kasnije, humanistički i vizionarski duh Sretenjskog ustava, ideje su i dela na kojima danas počiva moderna srpska država, podsećajući nas koliko je važno negovanje sećanja na istorijske događaje i hrabre pretke.

Danas se sećamo Karađorđevih ustanika i junaka srca slobodnog, kao i tvorca Sretenjskog ustava Dimitrija Davidovića, koji je ugradio najliberalnije ideje tog vremena u najviši pravni akt, čime se Miloševa Srbija svrstala u mali broj pravno i politički uređenih država.

Sretenje nas podseća na obavezu negovanja slobodarske i demokratske težnje srpskog naroda, koje su utkane u ova dva značajna istorijska događaja. Slavna tradicija srpske države, osim što nas nadahnjuje i inspiriše u svom svakodnevnom poslu, doprinosi poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, temeljnih vrednosti našeg društva. Demokratsko društvo, u čijem je središtu građanin sa garantovanim i ostvarenim ljudskim pravima i slobodama su principi koje današnja Republika Srbija deli sa modernim evropskim državama.

Otvoreni javni pozivi u okviru programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ (CERV)

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća potencijalne korisnike da je u okviru EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ (CERV) otvoreno nekoliko javnih poziva za dostavljanje projektnih predloga.

1. Promocija rodne ravnopravnosti / Rok: 29. februar 2024.
2. Prava dece i dečja participacija / Rok: 26. mart 2024.
3. Mreže gradova / Rok: 18. april 2024.
4. Prevencija i borba protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad decom / Rok 24. april 2024.
5. Evropsko sećanje / Rok: 6. jun 2024.

Sve informacije nalaze se na zvaničnom portalu Evropske komisije https://ec.europa.eu/info/funding-tenders/opportunities/portal/screen/programmes/cerv

Ministarstvo je na raspolaganju za sva dodatna pitanja u vezi Programa na i-mejl adresi medjunarodnasaradnja@minljmpdd.gov.rs

Reagovanje na izjave rasizma u Skupštini Srbije

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa žaljenjem konstatuje i najoštrije osuđuje izjavu rasizma prema Romima izgovorenu u Narodnoj skupštini Republike Srbije od strane narodnog poslanika dr Branimira Nestorovića.

Povodom tog nedopustivog i kažnjivog čina, želimo ponovo da istaknemo da je u Republici Srbiji vređanje nečijeg dostojanstva na osnovu rasne, nacionalne ili verske pripadnosti, te ličnog svojstva, čin diskriminacije i deo govora mržnje koji je društveno apsolutno neprihvatljiv i zakonima strogo zabranjen.

U tom smislu, očekujemo adekvatnu reakciju svih institucija, koja treba da sadrži i primerenu sankciju.

Ministar Žigmanov u Užicu: Postizanje rodne ravnopravnosti jedno je od temeljnih načela ljudskih prava

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmnaov prisustvovao je danas u Velikoj sali Gradske uprave u Užicu početku kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“, koju Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sprovodi u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom (GIZ), u okviru projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“.

Autor: MLjMPDD

Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, svi organi javne vlasti, poslodavci koji zapošljavaju više od 50 radnika, sindikati, političke stranke i tela za rodnu ravnopravnost – obavezni su da Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dostave Godišnji izveštaj o rodnoj ravnopravnosti. Cilj kampanje je da sve njih podsetimo na ovu obavezu i pružimo im smernice za pripremanje izveštaja.

Ministar je, na početku, naglasio da se kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ sprovodi pre sve imajući u vidu potrebu da se u javnosti podigne svest o važnosti rodne ravnopravnosti u našem društvu. Ministar je izrazio zadovoljstvo što kampanju započinjemo baš u Užicu, gradu koji je, kako je rekao, u prethodnim godinama učinio značajne korake radi unapređenja rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou i realizovao brojne projekte.

Međutim, većina organa javne vlasti i preduzetnika, političkih organizacija i sindikalnih organizacija u Republici Srbiji tokom 2021. i 2022. godine nije ispunila svoje zakonske obaveze i nije dostavila svoje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, rekao je ministar i dodao da je to razlog zbog koga smo smatrali da je od izuzetne važnosti sprovesti široku kampanju radi informisanja javnosti i svih nadležnih subjekata o obavezama koje proističu iz primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Ministar Žigmanov je na kraju podvukao da je postizanje rodne ravnopravnosti jedno od temeljnih načela ljudskih prava i predstavlja princip jednakih mogućnosti za muškarce i žene u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog i privatnog života.

U svojstvu domaćina, današnji skup je otvorila gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević koja je naglasila da godinama unazad Užice radi na unapređivanju rodne ravnopravnosti, da su u Gradskoj upravi Užice na više od 40 odsto rukovodećih pozicija žene, a veliki broj javnih preduzeća, takođe, vode direktorke. Robert Bu, vođa komponente projekta Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” najavio je da će Projekat u budućnosti podržati Ministarstvo u kreiranju digitalnog rešenja za izveštavanje po Zakonu.

Na današnjoj info-sesiji predstavljene su obaveze koje obveznici treba da ispune, podzakonska akta kojima se bliže određuje način izveštavanja, kao i Smernice za primenu pomenutog zakona. Pored Užica, info-sesije u okviru kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“ biće realizovane i u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu.

Ministar Žigmanov odlučno odbacuje napade državnog sekretara

U poslednjih nekoliko dana, registrovani su učestali pokušaji državnog sekretara Ninoslava Jovanovića da u prostoru javnosti diskredituje rad Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i dovede u pitanje odgovorno postupanje mene kao ministra kroz netačno navođenje i pogrešno interpretiranje pojedinih stavova koje sam kao ministar iznosio u javnost. Iako je sasvim neuobičajeno, i dosad nezabeleženo, da jedan državni sekretar javno iznosi neutemeljene kritike na račun rada svog ministarstva i samog ministra, to za ministarstvo nije iznenađenje, jer je on to, ničim izazvan, i ranije činio više puta za ovog kratkog mandata.

Zbog važnosti teme, ovog puta sam primoran da odlučno demantujem i kao lažne odbacim navode da je u aktivnostima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i u mojim stavovima kao ministra, ikada bilo reči o „nepriznavanju srpskih žrtava“, što je najnovija tema napada državnog sekretara, te da smo na bilo koji način. i kao institucija, i ja lično kao ministar, vršili bilo kakvu deetnifikaciju žrtava, naročito ne žrtava koji je podneo srpski narod tokom istorije. To se lako može proveriti iz svih javno objavljenih saopštenja Ministarstva te mojih javnih nastupa. Oni, naime, govore sasvim suprotno! Kao što sasvim suprotno govore i moja zalaganja kao političkog prvaka hrvatske zajednice u Republici Srbiji na planu stalne saradnje sa institucijama srpske zajednice u Republici Hrvatskoj na čelu s Miloradom Pupovcem, koja imaju i snažne obrise politika pomirenja i povratka poverenja u odnose dvaju naroda, te normalizacije odnosa između dveju država.

Premda neistinite i krajnje zlonamerne, spomenute aktivnosti državnog sekretara Jovanovića verovatno svoju opravdanost nalaze u potrebi nečijeg što boljeg pozicioniranja pred izbor buduće vlade. No takvo preporučivanje, koje ide uz lažno optuživanje eventualnih drugih takmaca, više govori o naravi razumevanja vođenja državnih poslova onoga koji se na taj način preporučuje. U tako čemu, ne od sada, ja ne učestvujem!

Tomislav Žigmanov, ministar 

27. januar – Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokaustar

U povodu obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglašava da je Republika Srbija predana negovanju kulture sećanja na užas Holokausta, iskazivanja pijeteta stradalim nevinim žrtvama, te borbi protiv verske i nacionalne mržnje i svakog oblika nasilja.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta – 27. januar, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1. novembra 2005. godine, a obeležava se na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, verovatno najozloglašeniji logor smrti za Jevreje, Rome i druge narode u Drugom svetskom ratu u Evropi.

„Sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, kao žrtve najtežeg oblika diskriminacije, treba da bude opomena i obaveza svih nas da se svakodnevno zauzeto borimo da se ovakvi zločini nikade ne zaborave, da odlučno odbacujemo sve strategije njihovog negiranja i da u korenu sasecamo svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi svakog zločina“, poručio je povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

„Dužnost i obaveza svih nas kao odgovornih članova društva je da pokolenjima osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti i da se borimo protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije na različitost“, dodao je Žigmanov. Tom vrednosnom okviru i takvim nastojanjima Vlada Republike Srbije će i dalje biti predano posvećena.

Kao jednu od potvrda takvog zalaganja, ministar Žigmanov je naveo da je Vlada Republike Srbije, u cilju borbe protiv govora mržnje, pre četiri godine  usvojila Radnu definiciju antisemitizma, koju je dao Komitet za antisemitizam i poricanje Holokausta Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA). U kontekstu pravičnog rešavanja učinjene nepravde, uključujući nasilje i diskriminaciju verskih manjina, a u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika, ministar Žigmanov je istakao da se Savezu jevrejskih opština, počev od januara 2017. godine do 2042. godine, opredeljuju sredstva u iznosu od 950.000 evra na godišnjem nivou. Podsećamo da i preživeli potomci žrtava Holokausta koji sada žive u Srbiji i Izraelu godinama ostvaruju svoja prava pred Agencijom za restituciju.

Osnivanjem ustanove kulture Memorijalni centar „Staro sajmište“ i početkom radova na obnovi ovog stratišta, nakon više decenija, Srbija je pokazala da je posvećena negovanju kulture sećanja na žrtve nacističkih koncentracionih logora Jevrejskog prolaznog logora Beograd – Topovske šupe i logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun. Zahvaljujući inicijativi predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića učinjen je istorijski iskorak da se donošenjem Zakona o Memorijalnom centru i osnivanju ustanova kulture, Staro sajmište učvrsti u našem kolektivnom sećanju i vremenu i oda dužno poštovanje svim žrtvama. U prethodnom periodu je dosta urađeno na radovima na rehabilitaciji logorskog prostora i logorskih zgrada koje se u njemu nalaze. Rehabilitacija ikoničkog imidža logora na Sajmištu, Centralne kule, treba da bude uskoro završena, a u njoj će biti instalirana prva stalna izložba Memorijalnog centra posvećena logoru na Sajmištu.

Sredstvima iz budžeta Republike Srbije kontinuirano se podržava realizacija projekata i programa kojima se prenose sećanja na žrtve Holokausta, genocida i zločina protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata koji su počinjeni mad Srbima, Romima i Jevrejima.  

Takođe usvajanjem Zakona o muzejskoj delatnosti u oktobru 2021. godine, Muzej žrtava genocida je postao matični muzej u Republici Srbiji za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i holokausta, time i jedinstvena i referentna ustanova kulture ne samo na području Republike Srbije, već i čitave jugoistočne Evrope.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podržava inicijative kojima su u sistem obrazovanja uvode učenja o Holokaustu i obeležavanja sećanja na žrtve Holokausta, kao i učenje o genocidu počinjenom nad Srbima i Romima imajući u vidu značaj obarzovanja u očuvanju kulture sećanja na žrtve najtežih oblika povrede ljudskih prava i dostojanstva, ko i borbi protiv diskriminacije

Negovanjem kulture sećanja izražava se pijetet prema žrtvama i čuva se dostojanstvo njihove ličnosti. Ujedno se obezbeđuje i prevencija, jer se u društvu šalje jasna poruka da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Istovremeno se razvija i osećaj empatije kod pojedinaca i pojedinki, što je naročito značajno kada su u pitanju deca i mladi, jer se na taj način garantuje trajno utemeljenje vrednosti i poštovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva svakog lica.

Dan Rusina u Republici Srbiji, 17. januar

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je pripadnicima rusinske nacionalne zajednice njihov nacionalni praznik 17. januar, Dan Rusina u Republici Srbiji.

Nacionalni praznik Rusina ustanovljen je povodom 17. januara 1751. godine, kada je Franc Jozef de Redl, savetnik carice Marije Terezije i administrator Kraljevsko-državnog Bačkog distrikta u Somboru, potpisao prvi zvanični dokument − Ugovor o naseljavanju 200 rusinskih grkokatoličkih porodica na tadašnju pustaru Veliki Krstur. Bio je to oficijelni početak današnjeg Ruskog Krstura, najstarijeg, najvećeg i najpoznatijeg naselja Rusina u Srbiji. Taj dan je već više decenija prihvaćen kao dan zvaničnog doseljavanja Rusina na ove prostore.

Iako malobrojna zajednica, Rusini su bili i ostali važna i dragocena kockica u bogatom multietničkom mozaiku Vojvodine i Srbije. Prema popisu stanovništva iz 2022. godine ova zajednica broji 10.486 građana, teritorijalno disperziranih u 10-ak naselja u Bačkoj i Sremu.

Tokom istorije duge više od 270 godina na području Srbije osnivali i razvijali svoje obrazovne i druge institucije od značaja za očuvanje i razvoj nacionalnog identiteta tako da su do danas sačuvali svoje ime, jezik te bogato kulturno nasleđe.

Čuvajući svoje nacionalne vrednosti, uz usvajanje drugih civilizacijskih dostignuća, Rusini u Srbiji su danas nacionalna zajednica koja ima razvijenu manjinsku nacionalnu infrastrukturu u području obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe rusinskog jezika i pisma, o čemu brine Nacionalni savet rusinske nacioanlne manjine.

Među istaknutijim kulturnim stvaraocima Rusinima ističu se Volodomir Hnaćuka, koji je sakupio i objavio usmenu rusinsku književnost krajem 19. veka, Gavrilo Kosteljnik koji je standardizovao rusinski jezik i Mihajlo Kovač, ključna osoba za održavanje kontinuiteta rusinske književnosti. Od intelektualaca treba spomenuti pesnika i filologa, akademika Julijana Tamaša, koji je rusinski identitet utemeljio u svetskoj književnosti, te braću – publicistu Mihala i naučnika Janka – Ramača, koji su preveli Sveto pismo na rusinski jezik.

Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava, do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Rusini u Republici Srbiji uspešno nastavili da razvijaju svoje nacionalne institucije i perspektivu pripadnika svoje zajednice.

Dan nacionalne kulture Rumuna, 15. januar

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je svim pripadnicima rumunske nacionalne manjine u Republici Srbiji Dan nacionalne kulture Rumuna, 15. januar. Prema odluci Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, ovo je jedan je od četiri praznika Rumuna u Republici Srbiji, a ustanovljen je da podseća na dan rođenja najvećeg rumunskog pesnika Mihaja Emineskua.

Mihaj Eminesku (1850-1889) bio je rumunski romantičarski pesnik, romanopisac i novinar koji se smatra najuticajnijim i najpoznatijim rumunskim pesnikom, kao i prvi moderni pesnik u rumunskoj književnosti. Prve pesme je objavio sa 16 godina, a njegova rukopisna zaostavština sastoji se od 46 tomova i oko 14.000 stranica. Dela su mu prevođena na više od 60 jezika. Pored rumunskog, govorio je grčki, latinski, italijanski, francuski, španski, turski, albanski i srpski jezik. U listu Timpul (Vreme) objavljivao je i srpske narodne pesme kosovskog ciklusa: „Boj na Kosovu”, „Kosovska devojka”, „Smrt majke Jugovića” i druge. U Rumuniji, kao i svuda po svetu gde se nalaze Rumuni, ovaj dan se obeležava prigodnim kulturno-umetničkim programima.

Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi 23.044 Rumuna, što čini 0,35% ukupnog stanovništva RS. Od ukupnog broja pripadnika ove zajednice, 3.449 Rumuna živi na teritoriji centralne Srbije, najviše na području Negotinske krajine, dok 19.595živi u Vojvodini, pretežno u centralnom i južnom Banatu. Kada su u pitanju pojedinačne lokalne samouprave, najveći broj Rumuna živi u Pančevu, Alibunaru, Vršcu, Kovačici, Zrenjaninu, Žitištu, kao i u Beogradu. Među najpoznatije Rumune u Srbiji spadaju književnik Vasko Popa i stonoteniser Ilije Lupulesku.

Rumuni u Republici Srbiji imaju svoje samoupravno telo – Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine. Prvi saziv ovog saveta izabran je na elektorskoj skupštini održanoj 7. decembra 2002. godine u Vršcu, gde mu je i sedište. Kroz svoj rad dug više od dvadeset godina, postignuti su značajni rezultati u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe rumunskog jezika i pisma, koji je jedan od šest jezika u službenoj upotrebi u Vojvodini.

Sredstva za finansiranje rada Nacionalnog saveta obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine, jedinica lokalne samouprave, donacija i ostalih prihoda. Osim sredstava za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, nadležni republički, pokrajinski i lokalni organi izdvajaju finansijska sredstva i za rad institucija (ustanova i verskih organizacija), koje su od značaja za rumunsku nacionalnu manjinu, kao i za projekte koji afirmišu kulturu i obrazovanje rumunske nacionalne manjine i informisanje na rumunskom jeziku, koje se odvija u okviru Radio-televizije Vojvodina i Novinsko-izdavačke ustanove „Libertatea“, koja više od 75 godina izdaje istoimeni nedeljnik.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Vlada Republike Srbije nastaviće posvećeno da rade na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova kako bi rumunska nacionalna zajednica u Republici Srbiji nastavila da uživa prava koja im po zakonu pripadaju i razvija nacionalne institucije u cilju sigurne i stabilne perspektive za pripadnike svoje zajednice.

Saopštenje za medije

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je danas čestitku za Božić patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Porfiriju, episkopima i svim vernicima najbrojnije Crkve u Srbiji, kao i katolicima istočnog obreda, koji ga slave po Julijanskom kalendaru.

 „Slava na visini Bogu i na zemlji mir…“ (usp. Lk 2,12)
Ova radosna pesma svetih anđela u noći rođenja Bogomladenca, kako nam prenosi apostol Luka, neoslabljenim i stalnim zanosom odjekuje kroz vekove. Jer, temeljna je poruka Božića da je od iskona silni i večni Bog u punini vremena uzeo putem Isusa telo čoveka kako bi nas nadario svojim božanstvom. Ova sveta razmena osposobljuje svakog hrišćanina i sokoli da uzme učešća u tajni božanskog života, da se i u nama ljudima ovaplote duhovne i moralne vrednote mira, međusobnog razumevanja i prihvaćanja te bratske ljubavi.

U svetu obeleženom mnogovrsnim nemirima, ostrašćenostima, nepravdama, ratovima i strahovima, projavljuje nam se dete rođeno u štali, suština božićne tajne: „pohodio nas je Istok s visine, da obasja one koji sjede u tami i sjeni smrti; da upravi noge naše na put mira“ (usp. Lk 1,78-79).
U nastojanju da sa Mironoscem i mi budemo mironosci te graditelji pravednijeg društva na zasadama hrišćanskih vrednosti ljubavi, dijaloga i jednakopravnosti, želim svim pravoslavnim vernicima, kao i katolicima istočnog obreda, srećne božićne i novogodišnje praznike!
Mir Božji  – Hristos se rodi!

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao najradosniji hrišćanski praznik vernicima koji slave Božić po Gregorijanskom kalendaru

U povodu najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića, Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je čestitku svim nosiocima crkvenih vlasti i vernicima Rimokatoličke, Slovačke evangeličke, Reformatske hrišćanske, Evangeličke hrišćanske, Rumunske pravoslavne i drugih crkava, kao i hrišćanskim denominacijama koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru.

„Božić, praznik kojim se slavi rođenje Gospodinovo, i Božićni praznici, kod svih vernika treba da uvek i iznova donosi ozračje u kojem gospodare radost, dobro, susretljivost, mir, sloga i solidarnost. Riječju, kršćanska ljudskost u svojoj punini.

Podsećamo kako najdublja ishodišta ovih opšteljudskih nagnuća hrišćani pronalazi u Bogu-Logosu, u Reči koja se upušta u čovekovu v(b)remenitost. Ova Reč nalaže dijalog kako sa svojim stvorenjem u liku čoveka tako i stalni dijalog između ljudi. U ovoj slici sveta, Bog, Onaj koji je beskrajno veći, učinio se rođenjem u liku malenog deteta ravnopravnim čoveku, a posebno onima najmanjima, marginalizovanima i obespravljenima. Istodobno, beskrajno nedokučiv i dalek, učinio se bliskim i razumljivim svima, bez obzira na naciju, boju kože ili pol. Na koncu, beskrajno silan, razvlastio se kako bi odagnao strah i doneo mir u srce svakog čoveka i u svako društvo.

Smatrajući ove sastavnice hrišćanstva poticajima i određenju temeljne misije svake vlasti – služenju za opšte dobro društvene zajednice, u svoje lično ime i u ime delatnika Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, svim vernicima koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru želim srećan i blagosloven Božić.“

Međunarodni dan ljudske solidarnosti

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2006. godine 20. decembar za Međunarodni dan ljudska solidarnosti, sa ciljem skretanja pažnje na izazove savremenog društva, kao što su siromaštvo, glad, epidemije, kao i neravnopravna raspodela resursa, nasilje i terorizam, kako bi zajedničkim zalaganjima svih društvenih aktera ove pojave sprečile iskorenile.

Obeležavanjem ovog datuma promoviše se kultura solidarnosti i deljenja vrednosti, poručio je povodom obeležavanja ovog datuma Tomsilav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Solidarnost, kao univezalna ljudska vrednost osnov je za dostizanje prosperitetnog života građana. Ona nas na kraju definiše kao društvo, jer svi smo mi onoliko dobri koliko dobro poštujemo ljude oko sebe i koliko smo spremni da jedni druge vidimo, čujemo i pomognemo međusobno.

Negovanjem prava na različitost, poštovanjem i ostvarivanjem ljudskih prava i sloboda prevazilazimo barijere u ostvarivanju socijalne pravde kao što su siromaštvo, nejednakost i nasilje, poručio je Žigmanov. Kako je naveo, težeći humanom društvu po meri svih ljudi koji u njemu žive i poštujući solidarnost i odgovornost, negujemo dostojanstvo svih svojih građana i obezbeđujemo jednake šanse za napredak i razvoj, ne zaboravljajući najugroženije i najranjivije društvene grupe, koje bez pomoći šire društvene zajednice ne bi mogle da reše svoje osnovne egzistencijalne probleme.

Ujedinjene nacije su kroz Agendu 2030 usvojile 17 ciljeva odživog razvoja, kao univerzalni poziv na zajedničku akciju u cilju iskorenjivanja siromaštva, zaštite planete i obezbeđivanja mira i prospreriteta za sve ljude. Ovi ciljevi su međusobno povezani, budući da ključ uspeha jednog cilja često leži u sagledavanju izazova koji su svojstveni nekom drugom cilju, a razvoj je neodvojiv od ravnoteže između socijalnog, ekonomskog i aspekta održivosti životne sredine i ne sme biti na štetu ovih aspekata.

Prihvatanjem Agende 2030 za održivi razvoj, Republika Srbija se obavezala na primenu jednog od njenih osnovnih principa „Da niko ne bude izostavljen“ i time pokazala nedvosmislenu posvećenost unapređenju stanja ljudskih prava, okončanju diskriminacije i isključenosti, kao i smanjenju nejednakosti i dodatne ranjivosti osetljivih grupa, istakao je Žigmanov. U planiranju, izradi i implementaciji zakona i dokumenata javne politike posebna pažnja biće usmerena upravo na grupe koje su do sada često bile nevidljive i isključene prilikom donošenja ključnih strateških dokumenata.

Međugeneracijska solidarnost ključna je komponenta optimalnog razvoja svake društvene zajednice koja želi da bude zdravo društvom i put ka ostvarivanu humanijeg društva, zato je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u proteklim godinama organizovalo aktivnosti sa starijim sugrađanima i mladima, kao i aktivistima i donosiocima odluka ukazivajući na njen značaj.

Ovo Ministarstvo je, takođe, u prethodnom periodu sa partnerima pokrenulo inicijative kako bi se skrenula pažnja na nevidljiva lica, one najmarginalizovanije društvene grupe i pojednice, kao što su lica u situaciji beskućništva, pravno nevidljiva lica, lica koja su lečena od bolesti zavisnosti i lica koja su odslužila kaznu zatvora. Organizovani su brojni dijalozi kako bi ta lica postala vidljiva, kako bi se čulo sa kojim problemima se suočavaju i sagledali najbolji načini za njihovo rešavanje.Formiran je i Radni tim za beskućništvo, dodao je ministar, kao rezultat društvenih dijaloga, koga čine predstavnici institucija, organizacija civilnog društva, nezavisnih institucija, predstavnik Tima za ljudska prava UN-a u Srbiji, medija i akademske zajednice, a pokrenuta su pitanja koje se odnose na ostvarivanje prava na lična dokumenta, pristup zdravstvenim, socijalnim i drugim uslugama, kao i stambene politike.On je naglasio da smo dužni, kao društvo i država, da zaštitimo lica koja su nemoćna i koji sami ne mogu da izađu iz lavirinta siromaštva i bede i da učinimo dalje korake za njihov izlazak iz začaranog kruga.

Šta god da radimo, u svakodnevnom životu, kao i u pravcu napretka i razvoja ne smemo da zaboravimo na solidarnost i njeno značenje. Ministarstvo poziva na solidarnost prema osetljivim društvenim grupama, na solidarnost među generacijama, etničkim i verskim grupama, kao i svim građanima kako bi bili humanije i uspešnije društvo.

15. decembar, Dan osnivanja Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je 15. decembar, Dan osnivanja Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Dan izbora prvoga saziva Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine (Hrvatskog nacionalnog vijeća) jedan je od četiri praznika koji, prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, praznuju pripadnici hrvatske zajednice u Republici Srbiji.

Na taj dan, pre 21 godinu, konstituisan je prvi saziv ovog samoupravnog tela, krovne institucije hrvatske manjinske zajednice u Republici Srbiji. Ovo je za Hrvate u Srbiji bio istorijski događaj, jer joj je tada priznat formalno-pravni status nacionalne manjine u Republici Srbiji, što je omogućio Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz februara meseca 2002. godine.

Tokom poslednje dve decenije, hrvatska nacionalna zajednica u Republici Srbiji ostvarila je kontinuitet u obrazovanja, i to od jaslica do lektorata, formirana su i osnažena hrvatska kulturna udruženja, osnovan je Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata i Novinsko-izdavačka ustanova »Hrvatska riječ«.

Uz podršku Republike Hrvatske izgrađen je Hrvatski dom – Matica, svečano otvoren ove godine u prisustvu premijera dve zemlje. Rade se tri nova vrtića, a uz podršku, tada predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, kupljen je deo rodne kuće Bana Jelačića u Petrovaradinu i dobijen prostor za rad Hrvata u Beogradu. Takođe, uz podršku Republike Hrvatske realizuju se projekti prekogranične saradnje, što su sve aktivnosti koje posvećeno vodi Nacionalni savet ove nacionalne manjine na dobrobit svih Hrvata u Republici Srbiji.

Prema poslednjem popisu stanovništva, hrvatska nacionalna zajednica u Republici Srbiji beleži demografski pad, kao i većina nacionalnih zajednica, skupa sa većinskim narodom. Hrvata je u Republici Srbiji, prema poslednjem popisu 39.107, a najviše njih živi u Subotici, Somboru, Novom Sadu, Apatinu, Sremskoj Mitrovici, Rumi i drugim mestima uglavnom u AP Vojvodina.

Tokom istorije, Hrvati u Srbiji su sačuvali nacionalni identitet, a u proteklih 20 godina su uspeli uspostaviti respektabilnu manjinsku nacionalnu infrastrukturu. Najrazvijenije područje rada je prostor kulture – više od 40 društava, 30-ak objavljenih knjiga godišnje, imaju naučni i časopis za književnost.

S ponosom ističu kako je najcitiraniji naučnik u Srbiji – akademik Ivan Gutman iz Sombora, pripadnik hrvatske zajednice. O informisanju na hrvatskom jeziku brine nedeljnik „Hrvatska riječ“, 15-o minutni dnevni informativni program na Radio-televiziji Vojvodina, dve polusatne emisije nedeljno na Trećem programu Radio Novog Sada, te nekoliko listova u okviru Katoličke crkve i kulturnih društava. Obrazovanje se odvija od vrtića do srednje škole, u nekoliko škola na teritoriju Grada Subotice i Bačkog Monoštora, a službena upotreba hrvatskog jezika i pisma je u institucijama AP Vojvodine, Gradu Subotica i 15-ak naseljenih mesta. O svemu tome brine Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji, a političku artikulaciju interesa provodi najjača politička stranka Demokratski savez Hrvata u Vojvodini.

Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od dosledne primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Hrvati u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije, čuvali i razvijali svoj nacionalni identitet te gradili perspektivu pripadnika ove zajednice.

U Novom Pazaru održan završni panel kampanje „Stop femicidu!“

Novi Pazar, 11.12.2023. - U Novom Pazaru održana je 11.12.2023. završna panel diskusija u okviru kampanje „Stop femicidu!“, koju je pokrenulo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa ciljem da podigne svest svih građana i mobiliše organe javnih vlasti, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva i medija u borbi sa ovim društvenim problemom. Od početka kampanje, 24. novembra, panel diskusije u okviru kampanje održane su u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu.

Autor: GIZ

Govoreći na panelu u Novom Pazaru, državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović je naglasio da je povod za realizaciju ove kampanje činjenica da je 27 žena ove godine ubijeno od strane muškaraca i potreba da se ovaj negativan trend zaustavi, kao i da se politika Vlade Republike Srbije o nultoj toleranciji prema bilo kom vidu nasilja u našem društvu dosledno primenjuje.

Ovom kampanjom, rekao je državni sekretar Kutrović, Ministarstvo sa ostalim akterima, između ostalog, želi da pruži podršku nadležnim organima u primeni postojećih zakona i mera iz Strategije za sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja.

U isto vreme, podvukao je dr Kurtović, žena koja je preživela nasilje mora da se oseća bezbedno, prvo u svom najbližem okruženju, odnosno porodici, među prijateljima, kolegama, da bi onda imala poverenje da se obrati i institucijama. Prvi preduslov da se žena oseća sigurno je i da bude ekonomski osnažena, stabilna, kako bi se lakše odlučila da prijavi nasilje, a kasnije da izađe iz njega. Sledeći preduslov je da podižemo devojčice i dečake tako da smatraju da je život žena podjednako važan i da niko nema pravo da raspolaže njime, niti da ga oduzme, naglasio je on.

U ime domaćina, Grada Novog Pazara, učesnike panela je pozdravio Fevzija Murić, član Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja. Na panelu su govorili Tanja Jovanović, savetnica na projektu Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), dr Biljana Stojković, viša savetnica u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Emir Palamar, viši javno tužilački saradnik Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Fazila Juković iz Centra za socijalni rad Novi Pazar, dr Majda Iković iz Zavoda za javno zdravlje i Zibija Šarenkapić, predsednica udruženja „DamaD”.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pokrenulo je kampanju ,,Stop femicid!“ 24. novembra 2023, u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje ,,Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji'' koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Podrazumeva kampanju u medijima i na društvenim mrežama, emitovanje spota na lokalnim i televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao i održavanje panel diskusija u pet gradova na temu femicida koje su uključivale predstavnike svih sektora društva, Vlade, organizacija civilnog društva, privatnog sektora, medija i pojedinaca.

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio Konferenciju „Biznis i ljudska prava“ i potpisao dva memoranduma o saradnji

U okviru Programa „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“ i dan nakon obeležavanja Međunarondog dana ljudskih prava, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov otvorio je u zdanju Doma Narodne skupštine konferenciju „Biznis i ljudska prava“ tokom koje je potpisao dva memoranduma o saradnji – sa Privrednom komorom Srbije i Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova.

Nakon što je ispred domaćina, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine, okupljene pozdravila narodna poslanica Nataša Knežević Tasić, ministar Žigmanov je kratko obraćanje započeo rečima da „danas započinjemo jedno uzbudljivo putovanje – rad na razvijanju plana za biznis i ljudska prava“.

On je rekao da je „naša vizija da zajedničkim delovanjem svih subjekata, a tu mislim ne samo na poslodavce i sindikate, već i na organizacije civilnog društva, akademsku zajednicu, medije i institucije usmerene na edukaciju, uspostavimo osnovu za zajedničke standarde koji će važiti za sve“ u području biznisa i ljudskih prava.

Ovo iz razloga, objasnio je ministar Žigmanov, što poslovno okruženje ima možda i najmoćniju ulogu u društvu. To je ambijent u kome provodimo trećinu dana, značajan broj godina svog života, i koji bitno utiče na naš život i stavove.

Uticaj nije samo u ekonomskoj sferi, dodao je on. Poslovno okruženje bitno utiče i na to da li se osećamo poštovano i uvaženo, ali i određuje kako ćemo se odnositi prema drugom. U tom smislu, poslovni ambijent i poštovanje ljudskih prava i različitosti bitno utiču na iskorenjivanje predrasuda i diskriminacije i to ne samo u radnom okruženju već u društvu u celini, zaključio je ministar Žigmanov.

Uvodna obraćanja imali su i Jakup Beriš, stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, Veran Matić, predsednik Saveta za društvenu odgovornost kompanija Privredne komore Srbije i Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava.

Tokom konferencije, održane su dve panel diskusije - Uloga korporativnog sektora u postizanju međunarodnih i nacionalnih standarda u praksi i Zaštita ljudskih prava u korporativnoj sferi.

Konferenciju održanu u Maloj sali Doma Narodne skupštine organizovalo je Ministarstsvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Privrednom komorom Srbije i Beogradskim centrom za ljudska prava, uz podršku Misije OEBS u Beogradu.

Na svečanosti povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ministar Tomislav Žigmanov dodelio zahvalnice

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava i 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je danas u Pedagoškom muzeju u Beogradu svečanost na kojoj je ministar Tomislav Žigmanov dodelio zahvalnice partnerima iz javne uprave, medija, civilnog društva, lokalne samouprave, akademske zajednice i drugih organizacija i institucija kao i istaknutim pojedincima za podršku unapređenju ljudskih prava u Srbiji.

Autor: OSCE i MLjMPDD

Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je naglasio da je Ministarstvo u toku prošlih godinu dana sve aktivnosti usmeravalo na to da uvek podsećaju na vrednosti i vizije koje su sadržane u Univerzalnoj deklaraciji ljudskim pravima Ujedinjenih nacija.

Verovatno najznačajnija od svih aktivnosti, dodao je ministar, bila je ratifikacija Opcionog protokola uz Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kako je bilo i obećano prošle godine upravo na ovaj dan.

Ministar Žigmanov je istakao da današnji veliki jubilej obeležavamo upravo u Pedagoškom muzeju i uz izložbu radova studenata Akademije umetnosti iz Novog Sada, jer je naša želja da na ovaj način krenemo u susret sledećem jubileju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, spajajući budućnost oličenu u mladosti i energiji i kreativnosti mladosti, sa neprolaznim vrednostima kojima svi stremimo.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, u svom obraćanju podsetila je da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima doneta posle dva svetska rata, holokausta, razaranja od atomskih bombi, velike ekonomske krize tadašnjeg sveta i kolonijalne eksploatacije, te naglasila da ljudska prava treba da budu u centru ne samo ovakvih govora već i politika i zakona, kao i njihove primene.

Svečanost je uveličao Hor dečjeg kulturnog centra koji je otpevao himnu Republike Srbije Bože pravde i Odu radosti uz dirigovanje Nevene Ivanović. Zahvalnice su ove godine dobili novinarke Sandra Mandić za serijal „Male velike priče“ TV Insajder, Jasmina Pašić za podizanje svesti o položaju dece iz ranjivih i marginalizovanih društvenih grupa na istoj televiziji i novinarka RTS Tamara Tankosić za medijsko izveštavanje u domenu ljudskih i manjinskih prava i marginalizovanih grupa.

Za poseban doprinos i angažman akademskim radom u oblasti unapređenja ljudskih i manjinskih prava i položaja posebno ranjivih i marginalizovanih društvenih grupa priznanje su dobili prof. dr Ivana Krstić sa Pravnog fakulteta u Beogradu i prof. dr Dejan Matić sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Mr sci. Darko Vuković sa Akademije umetnosti u Novom Sadu dobio je zahvalnicu za poseban doprinos akademskim radom i umetničkim izrazom u oblasti unapređenja ljudskih i manjinskih prava i marginalizovanih grupa.

Docent dr Valentina Bošković Marković dobila je zahvalnicu za doprinos u oblasti rodne ravnopravnosti. Ana Janković Jovanović i Aleksandra Petrović iz Tima UN za ljudska prava dobile su zahvalnicu za podršku u radu Ministarstva u ostvarivanju i primeni standarda UN u oblasti ljudskih prava.

Dr Gordana Damjanović, članica Gradskog veća za socijalnu i zdravstvenu zaštitu Grada Kragujevca, dobila je zahvalnicu za inovativne pristupe u oblasti unapređenja položaja ranjivih grupa u gradu Kragujevcu, a dr Nataša Tanjević za angažman u zaštiti ljudskih prava i podršku društvenom dijalogu u oblasti borbe protiv diskriminacije lica koja su bila lišena slobode.

Zahvalnica je dodeljena Upravi za obaveze odbrane, Sektoru za ljudske resurse Ministarstva odbrane za doprinos u oblasti planiranja i priprema za odbranu i pružanje stručne pomoći predstavnicima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u izradi planskih dokumenata, koju je primila pukovnica Snežana Vasić, Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu čiji su studenti izradili plakate za izložbu na temu vrednosti koje su promovisane u okviru programa 75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koju je primio dekan Siniša Bokan.

Za poseban doprinos i angažman u unapređenju ljudskih i manjinskih prava i položaja osetljivih društvenih grupa u lokalnim samoupravama, zahvalnicu Ministarstva dobila je Stalna konferencija gradova i opština koju je primio generalni sekretar SKGO Nikola Tarbuk.

Zahvalnice su primile i predstavnice Mreže organizacija civilnog društva za borbu protiv beskućništva za poseban doprinos u borbi protiv diskriminacije u toj oblasti, Pokret za mentalno zdravlje za promovisanje i zaštitu mentalnog zdravlja kao ljudskog prava, Omladinski savez udruženja „Opens“ iz Novog Sada i Centar za integraciju mladih iz Beograda za za unapređenje položaja i ljudskih prava mladih.

Povodom današnjeg dana u Pedagoškom muzeju u Beogradu bili su izloženi radovi studenata Akademije umetnosti iz Novog Sada na temu ljudskih prava.

U Etnografskom muzeju održane panel diskusije i izložba „Kultura ljudskih prava i kultura sećanja: Hilda Dajč – simbol i inspiracija“

U okviru programa „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“ i uoči Međunarodnog dana ljudskih prava (10. decembar), Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je u Etnografskom muzeju panel diskusije i izložbu pod naslovom „Kultura ljudskih prava i kultura sećanja: Hilda Dajč – simbol i inspiracija“. Događaj je organizovan u saradnji sa udruženjem Terraforming i uz podršku Etnografskog muzeja i ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu.

Autor: MLjMPDD i Etnografski muzej

Otvarajući skup, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov je naglasio da je Ministarstvo svoje aktivnosti ove godine posebno posvetilo podsećanju i obeležavanju velikog jubileja – 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, apostrofirajući značaj jubileja jednog od najvažnijih dokumenata u novijoj istoriji kada su u pitanju ljudska prava i ljudsko dostojanstvo.

Znajući da je usvajanje Povelje Ujedinjenih nacija, a potom i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, bio odgovor čovečanstva na sve užase Drugog svetskog rata, jasno je zašto je jedan od događaja morao biti posvećen sećanju na žrtve, rekao je on.

Ministar Žigmanov je naglasio da je sećanje na svirepost stradanja nedužnih, koje je nezamislivo ljudskom umu i ljudskoj duši, jedini način da ne dozvolimo, ne samo da se takvi zločini nikada ne ponove, već i da opominjemo da se svirepost nije desila preko noći. Njoj su prethodili govor mržnje, netrpeljivost, diskriminacija, šovinizam i ksenofobija. Jevreji, Srbi i Romi su podneli najveće žrtve samo zbog svoje nacionalnosti. Zbog toga nas sećanje na žrtve opominje da se moramo boriti i protiv ovakvih negativnih društvenih pojava, rekao je ministar Žigmanov.

U kulturi sećanja, dodo je on, moramo biti svesni činjenice da su ljudi stradali zbog svoje nacionalne pripadnosti, ali moramo uvek imati na umu da je svaki čovek jedinstvena, unikatna tvorevina i zato je svaka žrtva prevelika, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Kulturu sećanja moramo negovati neprekidno, moramo je prenositi na mlađe naraštaje, jer ako je izgubimo, osuđeni smo da izgubimo ono što nas kao čovečanstvo definiše, a to je humanost, solidarnost, poštovanje i ljubav prema bližnjem, naglasio je ministar Tomislav Žigmanov.

Među uvodničarima govorili su Goran Aleksić, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i šef Delegacije Republike Srbije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust – IHRA, Danijela Vanušić, v.d. pomoćnice ministarke kulture, Sejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, Marko Krstić, direktor Etnografskog muzeja i Miško Stanišić iz udruženja Terraforming.

U panelima koji su usledili govorila je ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji Anke Konrad koja je istakla značaj sećanja na zločine iz Drugog svetskog rata kako se oni ne bi više nikad ponovili. Ladislav Trajer, zamenik predsednika Saveza jevrejskih opština govorio je o dramatičnom porastu antisemitizma u svetu od početka novih sukoba na Bliskom Istoku, dok je Zlatomir Jovanović, književnik i član Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine podvukao da treba više da se govori o stradanju Roma i njihove celokupne kulture u Drugom svetskom ratu.

U drugom panelu o kulturi sećanja na žrtve holokausta i Drugog svetskog rata govorili su Marko Terzić, iz Spomen-parka „Kragujevački oktobar“, prof. dr Dragana Stojanović, profesorka Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu, Asja Drača iz Memorijalnog centra „Staro sajmište“ i Maja Kaskinov, profesorka filozofije 14. beogradske gimnazije i predstavnica NVO „Edukacija za 21. vek“ iz Beograda.

Panele je pratila postavka izložbe u znak sećanja na hrabru Hildu Dajč koja je u decembru 1941. godine dobrovoljno otišla u logor Sajmište da pomogne kao medicinska sestra. Stradala je 1942, a iz logora je napisala četiri pisma, koja su ostala kao svedočanstvo na užase logora na Sajmištu.

Srbija potpisala Sporazum o učešću u programu „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ vrednog 1,5 milijardi evra

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov potpisao je u ime Vlade Republike Srbije Sporazum o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije „Građani, jednakost, prava i vrednosti“.

Autor: MLjMPDD

Ovo je program koji daje najveću podršku na nivou EU pre svega organizacijama civilnog društva ali i jedinicama lokalne samouprave, obrazovnim, kulturnim i naučnim institucijama u oblastima Programa. Ukupan budžet Programa je 1,5 milijardi evra za period od 2021-2027 godine.

Potpisivanjem Sporazuma stupila je na snagu privremena primena ovog Sporazuma dok je Srbija  zvanično postala jedna od zemalja ravnopravnih učesnica ovog Programa. Svi projekti odobreni u toku 2023. godine korisnicima iz Republike Srbije, uskoro će moći i zvanično da krenu sa implementacijom.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će u narednom periodu zvanično podneti zahtev Evropskoj komisiji za imenovanje Ministarstva za Nacionalnu kontakt tačku za ovaj Program u Republici Srbiji. U skladu s tim, Ministarstvo planira niz događaja u vezi sa promocijom samog programa, otvorenim pozivima i mogućnostima koje ovaj Program nudi kako organizacijama civilnog društva, tako i organima javne uprave na sva tri nivoa vlasti, institucijama u oblasti obrazovanja, kulture, nauke i mnogim drugim potencijalnim korisnicima.

Opšti cilj Programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ je zaštita i promovisanje prava i vrednosti sadržanih u Ugovorima, Povelji o osnovnim pravima i u međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, naročito kroz podršku organizacijama civilnog društva i drugim akterima koji su aktivni na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou, te podsticanje građanskog i demokratskog učešća, radi očuvanja i daljeg razvoja otvorenih, demokratskih, ravnopravnih i uključivih društava utemeljenih na pravima i vladavini prava. Program posebno podstiče učešće regionalnih i lokalnih organizacija civilnog društva.

„Građani, jednakost, prava i vrednosti“ je najveći program do sada namenjen promociji i zaštiti vrednosti Unije: demokratije, vladavine prava, osnovnih prava, transparentnosti i dobrog upravljanja, te kao takav ima za cilj jačanje demokratije u Evropi i podizanje svesti građana/ki o pravima i vrednostima sadržanima u osnovnim Ugovorima i Povelji EU o osnovnim pravima, pružajući finansijsku podršku neprofitnom sektoru u promociji tih prava i zajedničkih vrednosti.

Sve informacije o predstojećim događajima mogu da se pratite na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, profilima Ministarstva na društvenim mrežama, kao i na fejsbuk stranici Programa: https://www.facebook.com/CERVrs/

Održane obuke na temu saradnje sa organizacijama civilnog društva

Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO), u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, organizovalo je od 4. do 6. decembra 2023. godine tri jednodnevne obuke na temu „Saradnja sa organizacijama civilnog društva“.

Cilju obuka je realizacija aktivnosti predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za organizacije civilnog društva (2022-2023), u okviru mere 1.2: Unapređenje kapaciteta organa javne uprave za uključivanje OCD u proces izrade, primene, praćenja primene i vrednovanja efekata javnih politika i propisa.

Pored toga, obuke imaju za cilj i jačanje kapaciteta jedinica lokalne samouprave u unapređenju saradnje sa civilnim sektorom, upoznavanjem sa značajem saradnje, pravnim okvirom koji tu saradnju definiše, kao i upoznavanje sa principima, mehanizmima i metodama saradnje i deo su Sektorskog programa kontinuiranog stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, koji je deo Opšteg programa obuke zaposlenih u JLS za 2023. godinu.

Ovaj ciklus obuka otvorio je dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uvodnim obraćanjem u kome je istakao značaj saradnje sa organizacijama civilnog društva, kao ključnog stuba demokratskog sistema u svakoj državi, kao i značaj edukacije službenika u jedinicama lokalne samouprave u ovoj oblasti.

On je istakao da je posebno važno upravo na lokalnom nivou raditi intenzivnije na unapređenju saradnje dva sektora i uključivanju građana u proces donošenja odluka, jer se tu svakodnevno donose odluke koje se tiču upravo lokalne sredine u kojoj oni žive. To je jedan od razloga zašto jačanje odgovornosti lokalnih samouprava i transparentnost u njihovom radu predstavlja jedan od značajnijih procesa u procesu demokratizacije našeg društva.

Obuke su podržane u okviru Programa „Partnerstvo za dobru lokalnu samoupravu“ koji podržava Vlade Švajcarske.

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio konferenciju o izazovima u obezbeđivanju rodne ravnopravnosti u Srbiji i priznavanju neplaćenog rada

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov otvorio je danas u Beogradu konferenciju pod nazivom „Ključni izazovi u obezbeđivanju rodne ravnopravnosti u Srbiji: borba protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama i priznavanje neplaćenog rada“, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju i Nemačke razvojne saradnje.

Autor: MLjMPDD i Fondacija Centar za demokratiju

Otvarajući skup, ministar Žigmanov je podsetio da je Ministarstvo 24. novembra u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom i kancelarijom GIZ u Srbiji, pokrenula kampanju „Stop femicidu!“ povodom poražavajućih podataka da je samo tokom ove godine 27 žena izgubilo život u rodno zasnovanom nasilju, te potrebe da se takav trend zaustavi i dosledno primenjuje politika Vlade Republike Srbije o nultoj toleranciji prema bilo kom vidu nasilja u našem društvu.

On je takođe podsetio da je Ministarstvo prilikom obeležavanja 18. maja - Dana sećanja na žene žrtve nasilja ove godine, pokrenulo inicijativu da femicid bude tretiran kao krivično delo u Krivičnom zakoniku i da bude strogo sankcionisan. Razlog za to je - što je u Republici Srbiji za proteklih 10 godina stradalo više od 300 žena usled femicida, rekao je ministar.

Što se tiče druge teme, ministar Žigmanov je istakao da je problem neplaćenog kućnog rada veoma važan, veoma složen i možda najveći izazov u primeni Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Republika Srbija će, sva je prilika, biti prva zemlja u svetu koja će izraditi Pravilnik o izradi metodologije za obračun neplaćenog kućnog rada na nacionalnom nivou, rekao je on.

Na skupu su održana dva panela. U drugom panelu, na temu neplaćenog rada govorila je pomoćnica ministra Nina Mitić.

Ona je podsetila da se pod neplaćenim kućnim radom, u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti čiji je Ministarstvo bilo predlagač, ovaj rad definiše kao „poslovi za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a odnose se na vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, zatim poslovi na poljoprivrednom imanju, kao i drugi slični neplaćeni poslovi.” Mitić je navela da je u oktobru održan prvi sastanak Radne grupe za izradu Pravilnika o izradi metodologije za obračun neplaćenog kućnog rada, jer ne postoji metodologija, a iskustva nekih zapadnih zemalja nisu u dovoljnoj meri respektabilna.

Ministar Žigmanov učestvovao na međunarodnoj naučnoj konferenciji o monitoringu manjinskih prava

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je na otvaranju Međunarodne naučne konferencije „Izazovi monitoringa u evropskom multikulturalnom okruženju“, koja se 7. i 8. decembra održava u Institutu društvenih nauka u Beogradu.

Autor: MLjMPDD

Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je naglasio da je potreba da se u javnom prostoru govori o temi multikulturalnosti velika, bilo da je reč o manjinskim pravima ili o interetničkim odnosima. On je zahvalio Institutu društvenih nauka što se rodovno bavi temom multukulturalnosti, koja nije česta u prostoru akademske zajednice, nema je kao posebnog predmeta na studijama, a onda posledično ni redovnih ni kvalitetnih narativa u javnosti, rekao je ministar Žigmanov. U tom smislu, ministar je naveo primer da se u javnosti nije mnogo govorilo o činjenici da su sve manjinske zajednice, osim dve, na poslednjem popisu stanovništva u Srbiji imale značajne demografske padove, kao ni da aktuelna tema političke participacije nacionalnih manjina takođe nije dovoljno ozbiljno i svestrano razmatrana.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je u svom radu i postupanjima svesno nedovoljne pažnje posvećene ovim temama, rekao je ministar, i dodao da su se činili i čine napori da se to promeni. Iako je za ove procese potrebno duže vreme, rekao je on, ipak za ovih godinu dana možemo sa ponosom da kažemo da smo, nakon desetak godina, povećali finansijska sredstva za rad i funkcionisanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, manjinskih samoupravnih tela, za blizu 20 odsto, da smo na partnerskim osnovama osnažili i intenzivirali dijalog sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina te uvećali njihovu participativnost kada je u pitanju donošenje odluka koji se neposredno odnose na područje njihovog rada, naročito ostvarivanje manjinskih prava. Na koncu, ali ne manje važno, osnažili smo i vidljivost tema iz područja multietničnosti i multkulturalnosti u javnosti, dodao je ministar Žigmanov, i na taj način pitanja od značaja za nacionalne manjine držali kontiunirano u fokusu interesa.

Skup su organizovali IDN i Akademska mreža za saradnju u Jugoistočnoj Evropi, a povodom 25. godina od donošenja Okviren konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina.

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao 7. decembar, Dan Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov čestitao je danas svim pripadnicima rumunske nacionalne manjine u Republici Srbiji praznik 7. decembar, Dan Nacionalnog saveta.

Rumunska nacionalna zajednica je prvi saziv svog Nacionalnog saveta izabrala na elektorskoj skupštini koja je održana 7. decembra 2002. godine u Vršcu, gde mu je i sedište, a Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine ovaj datum proglasio je za Dan nacionalnog saveta.

Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine – samoupravnog tela, ima izuzetno važnu ulogu u očuvanju nacionalnog identiteta pripadnika rumunske nacionalne manjine. Ovaj nacionalni savet ima kontinuiran rad već 21 godinu i konkretne rezultate u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe rumunskog jezika i pisma, koji je jedan od šest jezika u službenoj upotrebi u Vojvodini.

Sredstva za finansiranje rada Nacionalnog saveta obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine, jedinica lokalne samouprave, donacija i ostalih prihoda. Osim sredstava za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, nadležni republički, pokrajinski i lokalni organi izdvajaju finansijska sredstva i za rad institucija (ustanova i verskih organizacija), koje su od značaja za rumunsku nacionalnu manjinu, kao i za projekte koji afirmišu kulturu i obrazovanje rumunske nacionalne manjine i informisanje na rumunskom jeziku, koje se odvija u okviru Radio-televizije Vojvodina i Novinsko-izdavačke ustanove „Libertatea“, koja više od 75 godina izdaje istoimeni nedeljnik.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog daje punu podršku radu i delovanju ovog nacionalnog saveta, i pouzdan je partner svim nacionalnim manjinama u Republici Srbiji u aktivnostima koje imaju za cilj unapređenje položaja pripadnika nacionalnih manjina i negovanju i promovisanju duha dijaloga, tolerancije, saradnje i razumevanja.

Prema  rezultatima popisa stanovništva iz 2022. godine, u Republici Srbiji živi 23.044 Rumuna, što čini 0,35% ukupnog stanovništva. Od ukupnog broja pripadnika ove zajednice, 3.449 Rumuna živi na teritoriji centralne Srbije, najviše na području Negotinske krajine, a 19.595 u Vojvodini, pretežno u centralnom i južnom Banatu. Kada su u pitanju pojedinačne lokalne samouprave, najveći broj Rumuna živi u Pančevu, Alibunaru, Vršcu, Kovačici, Zrenjaninu, Žitištu, kao i u Beogradu. Među najpoznatije Rumune u Srbiji spadaju književnik Vasko Popa i stonoteniser Ilije Lupulesku.

Održana prva sednica Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Prva sednica Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva održana je danas u Palati Srbija. Sednicu je otvorio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, a njome je predsedavao predsednik Saveta Aleksandar Prica.

Autor: MLjMPDD

Čestitajući članovima na izboru i poželevši uspeh u radu, ministar Žigmanov je podsetio da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 28. septembra ove godine, usvojila Odluku o osnivanju Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva kao savetodavnog tela Vlade i novog mehanizama za saradnju sa civilnim društvom. Savet je i prostor za dijalog o ključnim pitanjima koja se odnose na rad i delovanje civilnog društva, rekao je ministar.

Ocenjujući konstitutivnu sednicu Saveta kao istorijsku, ministar Žigmanov je naglasio da je samo formiranje Saveta potvrda partnerstva javnih vlasti i civilnog društva i rezultat dobrog rada Sektora za saradnju sa civilnim društvom u prethodnom periodu, zahvalivši se ujedno i svima koji su doprineli da se ovaj proces uspešno okonča.

Ministar Žigmanov, koji je i zamenik predsednika Saveta, rekao je da je pred Savetom veliki broj izazova koji će, uveren je ministar, biti rešavani u demokratičnom, tolerantnom i dijaloškom ambijentu. Ono o čemu budemo ovde razgovarali, naglasio je ministar Žigmanov, i odluke, preporuke i inicijative koje budemo donosili, treba da donesu boljitak i pridonesu kvalitetu života građana Republike Srbije.

Predsednik Saveta Aleksandar Prica rekao je da će se starati da se većina odluka u Savetu donosi konsenzusom, te da atmosfera u radu bude takva da doprinosi boljem razumevanju javnih vlasti i civilnog društva kako bi svi zajedno, naglasio je on, gradili bolju budućnost za sve naše građane.

Sekretar Saveta i pomoćnik ministra Žarko Stepanović izrazio je zadovoljstvo što Republika Srbija ima Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. On je podsetio da je Vlada usvojila istoimenu Strategija i prateći Akcioni plan, te da je proces izbora članova bio transparentan.

Savet je obrazovan na period od pet godina, ukupno broji 20 članova, od čega 11 predstavnika organizacija civilnog društva, i devet predstavnika organa državne uprave. Na početku sednice utvrđen je kvorum i donet Poslovnik o radu. U drugom delu predstavljena su regionalna iskustva u radu ovakvog Saveta.

Društveni dijalog posvećen osobama sa invaliditetom

U okviru programa „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“ i povodom Međunarndog dana osoba sa invaliditetom, u Kragujevcu je danas održan društveni dijalog pod nazivom „Kultura pristupačnosti u izgradnji kulture ljudskih prava – zajedno do postizanja ciljeva održivog razvoja za osobe sa invaliditetom”.

Otvarajući skup, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov je naglasio da su prava osoba sa invaliditetom zaštićena brojnim međunarodnopravnim ugovorima koje je Repbulika Srbija ratifikovala iz sistema UN, a koji su sastavni deo našeg pravnog poretka.

S tim u vezi, rekao je ministar, posebno se ističe Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima UN-a, koji u svom fokusu ima osobe sa invaliditetom. Značajna novost za mogućnost zaštite prava građana je nedavno usvajanje Opcionog protokola uz navedeni Pakt od strane Narodne Supštine Republike Srbije, čime je građanima proširena mogućnost da za svoja prava zatraže zaštitu i pred telima UN-a, dodao je on.

Republika Srbija, rekao je ministar, aktivno sprovodi Program za održivi razvoj UN-a koji je na globolnom nivou usvojen uz obavezu „Da niko neće biti izostavljen“ iz razvoja. U Agendi UN-a i predviđenih 17 Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine, osobe sa invaliditetom su prepoznate kao istorijski najmarginalizovanija manjinska društvena grupa. Invalidnost je eksplicitno obuhvaćena unutar sedam Ciljeva održivog razvoja, dok su prava osoba sa invaliditetom šire razrađena i odrđena Konvenicjom o pravima osoba sa invaliditetom, koja je u Srbiji stupila na snagu 2006. godine.

Realizovanje prava osoba sa invaliditetom, rekao je ministar, iziskuje kontinuirani multisektorski rad, naročito u vezi rešavanja pitanja uklanjanja barijera, omogućavanja pristupačnosti osobama sa invaliditetom uslugama, proizvodima, javnim površinama, javnim ustanovama, informacijama i kulturim sadržajima.

U fokusu naše brige i plana daljih aktivnosti, rekao je ministar Žigmanov, nalaze se i pitanja koja se odnose na širu inkluziju osoba sa invaliditetom, na njihovo pravo na adekvatan pristup obrazovnim ustanovama, radnom mestu, pristupačnost javnom, gradskom pevozu, uslugama i servisima podrške socijalne zaštite, kao i sva ona pitanja koja su od dobrobiti za integraciju osoba sa invaliditetom u politički, društveni, ekonomski i kulturni život.

Za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u zajednici, rekao je ministar, u prvi plan treba staviti poštovanje dostojanstva, digniteta osoba sa invaliditetom, koje svojim unutarnjim bogatstvom, posebnostima, sklonostima i talentima, poseduju potencijal da umetničkim izražajem, kako nas istorija i sadašnjost uče, pruže neprocenjivi doprinos bogatstvu našeg kulturnog života.

Dijalog je organizovan u saradnji sa Skupštinom Grada Kragujevca i uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija. Na skupu su predstavnice Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Marijana Milankov u i Bogdana Opačić predstavile nalaze i preporuke istraživanja o pristupačnosti ustanova kulture.

Uvodna izlaganja imali su dr Gordana Damnjanović, članica Komisije za socijalnu politiku, zdravstvo i obrazovanje Privremenog organa Grada Kragujevca, Zoran Dizdarević, sekretar Ministarstva za javna ulaganja, Klara Danilović, šefica Odeljenja za urbanizam, prostorno planiranje i stanovanje Stalne konferencije gradova i opština, Vladan Cerović, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije i Regionalne asocijacije slepih Balkana, dok su se video porukom obratili Džon Kenedi Mosoti, direktor Kancelarije UNFPA i Borka Jeremić, šefica Kancelarije UNFPA u Srbiji. Na kraju dijaloga, kako je propisno Smernicama za njegovo održavanje, usvojena je Saglasnost o postupanju.

Uoči dijaloga, ministar Tomislav Žigmanov obišao je stalnu postavku Spomen-muzeja „21. oktobar“, a nakon događaja položio venac kod Spomenika streljanim đacima i profesorima u Spomen parku „Kragujevački oktobar“ u Šumaricama.

• Društveni dijalog „Kultura pristupačnosti u izgradnji kulture ljudskih prava – zajedno do postizanja ciljeva održivog razvoja za osobe sa invaliditetom“, Kragujevac, 4. decembar.2023. godine
• Prezentacija

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar

U godini obeležavanja 75. godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN-a, kada je postignut globalni sporazum o priznanju urođenog dostojanstva, nedeljivosti osnovnih ljudskih prava, vrednosti i sloboda svih članova društvene zajednice, podsećamo na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, koji se od 1992. godine obeležava svakog 3. decembra. Tema ovogodišnjeg obeležavanja je „Ujedinjeni u akciji za spasavanje i postizanje Ciljeva održivog razvoja za, sa i od strane osoba sa invaliditetom“.

Program za održivi razvoj UN-a, odnosno Agenda 2030, predviđa obavezu da „niko neće biti izostavljen“, prepoznaje osobe sa invaliditetom kao istorijski najmarginalizovanije, a invalidnost kao pitanje koje prožima sve oblasti na putu ka ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja.

Od 17 Ciljeva, sedam  su direktno vezani za osobe sa invaliditet i odnose se na pristup obrazovanju, zapošljavanju, inkluziji i osnaživanju osoba sa invaliditetom, pristupačnosti prevozu, javnim i zelenim površinama, te izgradnji kapaciteta za praćenje i razvrstavanje podataka prema invaliditetu.

Promovišu se različita pitanja i obaveze koje se odnose na unapređenje položaja, naročito na nivou jedinica lokalne samouprave, ističe značaj pružanja podrške za njihov dostojanstven život, prava i dobrobit, kao i povećanje svesti o značaju integracije osoba sa invaliditetom u svim aspektima političkog, društvenog, ekonomskog i kulturnog života. Rodna ravnopravnost, delikatan položaj žena i devojčica sa invaliditetom koje su akutno izložene višestrukoj diskriminaciji, kao i problem pristupa zdravstvenoj zaštiti i uslugama vezanih za reproduktivno zdravlje, naročito je naglašen.

Kako bi naglasili ključne odrednice u ostvarivanju prava i položaja osoba sa invaliditetom, podsećamo da invaliditet vezujemo za više od 15 odsto svetskog stanovništva, za  oko deset odsto stanovnika Republike Srbije (novi podaci Popisa 2022. se tek očekuju), a koji sa starenjem stanovništva i porastom hroničnih bolesti obuhvata značajno veći broj građana.

Invaliditet proizilazi iz interakcije lica sa poteškoćama (dugotrajnim fizičkim, mentalnim, intelektualnim oštećenjima) i ograničenja vezanih za životne aktivnosti i društvene uključenosti, odnosno barijerama u ponašanju i okruženju, koje onemogućavaju njihovu potpunu, na ravnopravnim osnovama zasnovanu, interakciju u društvu.

Republika Srbija je od ratifikacije i primene odredbi Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom 2009. godine unapredila postojeći strateški i pravni okvir, te nastoji da u svim društvenim segmentima unapredi suštinsku percepciju o osobama sa invaliditetom i u značajnijoj meri uspostavi inkluzivne prakse koje, uz poštovanje svih različitosti fizičkog, mentalnog i drugih svojstava, omogućava osobama sa invaliditetom njihov ravnopravan i uključiv tretman u zajednici.

Međutim, uprkos naporima ostaje otvoreno pitanje da li i u kom stepenu su aktivni u segmentu obrazovanja, zapošljavanja, porodičnog, odnosno privatnog, kulturnog i privrednog života. Jedan od problema je rezultat činjenice da ne raspolažemo sistemskim i celovitim bazama podataka koje bi pružile jasniju sliku o položaju osoba sa invaliditetom. Evidentno je i dalje postojanje nerazumevanja, predrasuda, stigmatizacija i odsustvo senzibilisanosti javnog mnjenja. Iako je zaokružen antidiskriminatorni pravni okvir, čime je Republika Srbija ispunila jedan deo preporuka Komiteta UN-a, osobe sa invaliditetom su i dalje izložene diskriminaciji i ostaju nevidljive u odnosu na ostatak društva, čime, uz nedostatak ličnog samopouzdanja, nedovoljno razvijaju ili ostvaruju svoje potencijale i posledičo dolaze u teži socijalno-ekonomski položaj. Slabije zdravstveno stanje i ograničena pristupačnost zdravstvenima uslugama utiču na njihov kvalitet života,  dalji obrazovni razvoj i prilike za zapošljavanje.

Kako bi kao odgovorno društvo pružili odgovor na navedene izazove, neophodno je da preduzmemo napore na uklanjanju prepreka i postojeće prakse, i omogućimo, naročito na lokalnom nivou, kreiranje  pristupačnog i inkluzivnog društva, u kome će osobe sa invaliditetom biti aktivnije uključene, ne samo kao korisnici usluga, već kao kreatori i donosioci odluka. Jedan od preduslova uključenosti je finansijsko obezbeđenje za dostupnost adekvatnih pomagala i tehnologija i uklanjanje fizičkih barijera.

Povodom predstojećih parlamentarnih i pokrajinskih izbora, te izbora za odbornike u skupštinama gradova i opština, koji će se održati 17. decembra, podsećamo na poštovanje članova 9,12,13 i 29. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i apelujemo na poštovanje  građanskih prava osoba sa invaliditetom koja se odnose na učešće na izborima. Osobe sa invaliditetom imaju pravo da budu kandidati na izborima, da dobiju pristupačne informacije u svim fazama izbora kako bi napravili informisan izbor (zvučne, vizualne, taktilne, audio-vizualne, lako razumljive, postavljene na pristupačnim mestima), da glasaju bez prepreka i saznaju o rezultatima izbora u pristupačnom formatu. U tom kontekstu, izbori koji se organizuju, mesta na kojima se odvijaju kampanje i glasanja (biračka mesta) moraju da budu pristupačna, uz poštovanje univerzalnog dizajna, pristupačnog glasačkog materijala i opreme, kao i uslovima za tajno glasanje slepim, slabovidim i gluvim licima, korisnicima invalidskih kolica i drugim licima koje imaju određene druge poteškoće.

Održana treća panel diskusija u okviru kampanje „Stop femicidu!“

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov otvorio je danas u Novom Sadu treću po redu panel diskusiju u okviru kampanje „Stop femicidu!“ Prethodne dve panel diskusije održane su u Beogradu i Kragujevcu, a nakon Novog Sada uslediće u Nišu i Novom Pazaru.

Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je naglasio da je povod za realizaciju ove kampanje činjenica da je 27 žena ove godine ubijeno u rodno zasnovanom nasilju,. Važno je da se ovaj negativan trend zaustavi, a politika Vlade Republike Srbije o nultoj toleranciji prema bilo kom vidu nasilja u našem društvu dosledno primenjuje, podvukao je ministar Žigmanov.

Borba protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici jedan je od prioritetnih ciljeva Vlade Republike Srbije, rekao je ministar i napomenuo da su učinjeni pomaci na ovom polju u sklopu sveukupne politike rodne ravnopravnosti.

Srbija ima dobar zakonodavni okvir, naglasio je ministar, i podsetio da je 2017. godine donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, 2016. godine u Krivični zakonik uvrštena su kao posebna krivična dela proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a 2021. godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izvršene izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije.

I dalje, međutim, postoji prostor za unapređenje i institucionalnog okvira i prakse, pre svega na polju adekvatnije postupanja, zaštite žrtve i dužine trajanja razrešenja, rekao je ministar Žigmanov.

Uvodna izlaganja na panleu imali su mr Đenđi Seleši, pomoćnica pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i rodnu ravnopravnost i Robert Bu, vođa tima Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“. Na panelu su govorili dr Biljana Stojković, viša savetnica u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, dr Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka „Sigurne ženske kuće“ pri Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, Gordana Čomić, bivša ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i Robert Čoban, predsednik i osnivač „Kolor medija grupe“.

Kampanju „Stop femicidu!“ Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pokrenulo je u cilju podizanja svesti u društvu, kao i motivisanja na akciju svih, od organa javnih vlasti, jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva do pojedinaca, sa ciljem smanjenja i zaustavljanja femicida koji je u poslednjih deset godina u Srbiji odneo 300 života. Kampanja je počela 24. novembra i traje do 10. decembra, uz podršku Nemačke razvojne saradnje i Kancelarije GIZ-a u Srbiji, u okviru svetske kampanje „16 dana aktivizma za sprečavanje nasilja nad ženama“.

Nasilje nad ženama i devojčicama je najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava u svetu. Nasilje može biti verbalno, psihičko, seksualno fizičko i ekonomsko. Ono se može desiti svakoj ženi i nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje je način da tu moć održe. Neke žene godinama u tišini trpe sve ove oblike nasilja, a ono se neretko završi femicidom. Nasilnik je najčešće partner, član porodice, ali može biti bilo koji poznati ili nepoznati muškarac.

Pomoćnik ministra Žarko Stepanović otvorio konferenciju „Snaga partnerstva“

Pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog iz Sektora za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović otvorio je danas završnu konferenciju projekta „Dijalog promena – podrška reformama kroz saradnju civilnog društva i javnih vlasti“, koju organizuju Ministarstvo i Beogradska otvorena škola uz podršku Delegacije Evropske unije, pod naslovom „Snaga partnerstva“.

Obraćajući se velikom broju okupljenih, pomoćnik Stepanović je izrazio zadovoljstvo što je Ministarstvo u prethodnom periodu uspelo da ukaže na to koliko je važan dijalog u društvu, kao i to što je uspostavljena odlična saradnju sa civilnim sektorom. Uspeh te saradnje ogleda se pre svega u formiranju Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, čija je konstitutivna sednica zakazana za sledeću nedelju, najavio je Stepanović.

On je naglasio da je Savet formiran uz saradnju sa civilnim sektorom na taj način što su same organizacije imale mogućnost da predlože šta će biti mandat i nadležnost Saveta, kojim oblastima će se on baviti i na koji način će se birati organizacije civilnog društva. Slušali smo njihov glas, rekao je Stepanović, slušali smo praksu iz celog regiona Zapadnog Balkana i mislim da smo na pravom putu da unapredimo saradnju donosioca odluka i predstavnika organizacija civilnog društva na najvažnije teme koje se tiču nesmetanog delovanja civilnog sektora.

Na otvaranju konferencije govorili su i Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, An-Šarlot Malm, šefica grupe za razvojnu saradnju Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju, i domaćin Nikola Bjeletić, izvršni direktor Beogradske otvorene škole.

Konferenciji je prisustvovalo više od 160 učesnika, među kojima su predstavnici organizacija civilnog društva, organa javne uprave, kontakt tačke za saradnju sa organizacijama civilnog društva kao i predstavnici međunarodne zajednice.

Održana prezentacija programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je danas prezentaciju EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“. Prezentaciji u Palati Srbija prisustvovalo je oko 40 predstavnika organizacija civilnog društva.

Skup je otvorio v.d. pomoćnika ministra Žarko Stepanović, koji je naglasio veliki značaj učešća Republike Srbije u ovom programu, koji za cilj ima doprinos postizanju veće jednakosti u društvu, vladavini prava i jačanju demokratije, te daje podršku organizacijama civilnog društva i drugim potencijalnim akterima za projekte u širokom spektru oblasti koje program pokriva.

Program je predstavila Željka Markulin, kontakt tačka za ovaj program u Republici Hrvatskoj iz Ureda za udruge, koja je prenela iskustvo Republike Hrvatske u učestvovanju u ovom programu od 2021. godine.

Opšti cilj programa je zaštita i promovisanje prava i vrednosti sadržanih u Ugovorima, Povelji o osnovnim pravima i u međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, naročito kroz podršku organizacijama civilnog društva i drugim akterima koji su aktivni na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou, te podsticanje građanskog i demokratskog učešća, radi očuvanja i daljeg razvoja otvorenih, demokratskih, ravnopravnih i uključivih društava utemeljenih na pravima i vladavini prava. Program posebno podstiče učešće regionalnih i lokalnih organizacija civilnog društva.

Ovaj program je najveći program do sada namenjen promociji i zaštiti vrednosti Evropske unije: demokratije, vladavine prava, osnovnih prava, transparentnosti i dobrog upravljanja, te tako ima za cilj jačanje demokratije u Evropi i podizanje svesti građana/ki o pravima i vrednostima sadržanima u osnovnim Ugovorima i Povelji EU o osnovnim pravima, pružajući finansijsku podršku neprofitnom sektoru u promociji tih prava i zajedničkih vrednosti.

Druga panel diskusija u kampanji „Stop femicidu!“ održana u Kragujevcu

U Kragujevcu je održana druga panel diskusija u okviru kampanje „Stop femicidu!“  Na skupu je rečeno da, prema podacima Ujedinjenih nacija, svaka treća žena u svetu tokom života doživi fizičko ili seksualno nasilje.

Kampanju „Stop femicidu!“ sprovodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje ,,Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji'', koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Autor: GIZ

Kampanja ima za cilj podizanje svesti o ozbiljnosti pojave femicida u društvu, kao i da mobiliše organe javne vlasti, organizacije civilnog društva i druge aktere u doslednoj primeni politike Vlade Republike Srbije ka nultoj toleranciji prema nasilju.

Govoreći na panelu, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić je naglasila da je Republika Srbija uradila mnogo, od izmena i dopuna Krivičnog zakonika, donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije do donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Međutim, dodala je ona, nasilje se i dalje dešava. Dešava se oko nas i može svima da se desi. Svako od nas poznaje osobu koja je doživela određeni vid nasilja. Zato je zadatak svih nas da ne okrećemo glavu, istakla je Mitić.

Na panelu je rečeno da je femicid složen fenomen koji je raširen širom sveta i ne poznaje granice, rasu, klase, kulturu, tradiciju, religiju i upravo zbog toga zahteva zajednički napor svih delova društva, Vlade, organizacija civilnog društva, privatnog sektora i pojedinaca.

Procenjuje se da je u Srbiji u poslednjih deset godina u rodno zasnovanom nasilju život izgubilo 300 žena, a samo ove godine njih 27 je ubijeno u femicidu.

Za prevenciju i suzbijanje femicida važni su kontinuirani zajednički programi i napori koji se ulažu kako bi se slučajevi nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja prema ženama sprečili i rešavali, čulo se na skupu.

Na panelu „Stop femicidu!“ u Kragujevcu član Privremenog organa Grada Kragujevca Miroslav Petrašinović je istakao da je neophodno raditi na promeni klime, jačanju institucija i multi-sektorskoj saradnji. Ivana Obradović Stanić, načelnica Odeljenja za ljudska i manjinska prava, rodnu ravnopravnost i prevenciju trgovine ljudima Grada Kragujevca je naglasila da eliminacija stereotipa i suočavanje sa predrasudama stvara otvoreniju i inkluzivniju sredinu. Mihael Engel, vođa projekta Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, naglasio je da je projekat posvećen radu na sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i femicida i podršci preživelima i njihovim porodicama.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar

Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poručuje da je nasilje nad ženama, kao i svako drugo nasilje, neprihvatljivo, da ono predstavlja društvenu anomaliju i zlo protiv kojeg se svi moramo odlučno i dosledno boriti.

U svrhu podizanja svesti o ovom problemu i važnosti delovanja, Minstarsvo je ove godine pokrenulo kampanju „Stop femicidu!“ sa ciljem da se protiv ovog društvenog zla motivišu na akciju svi subjekti društva, od organa javne vlasti, jedinica lokalnih samouprava, medija i nevladinih organizacija do celokupnog društva, kako bi se unapredili načini da se ono smanji i zaustavi. Svi smo pozvani dosledno i u potpunosti primenjivati politiku Vlade Republike Srbije o nultoj toleranciji prema svakom obliku nasilja.

Kampanja „Stop femicidu!“ sprovodi se, između ostalog, u medijima i na društvenim mrežama, a paneli na ovu temu biće održani u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru, dok je prvi održan juče u Beogradu. Ona se sprovodi u okviru aktivnosti kojima u Ministarstvu obeležavamo i 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjnih nacija.

Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama Ministarsto ukazuje na zabrinjavajuće podatke da je u našoj zemlji u poslednjih deset godina u rodno zasnovanom nasilju više od 300 žena izgubilo život,  a samo ove godine ubijeno je  27 žena.

Nasilje nad ženama i devojčicama je najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava u svetu. Nasilnik je najčešće partner, član porodice, ali može biti bilo koji poznati ili nepoznati muškarac. Nasilje može biti verbalo, psihičko, seksualno, fizičko i ekonomsko. Ono se može desiti svakoj ženi i nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarac ima moć, a nasilje je način da tu moć održi. Neke žene godinama u tišini trpe sve ove oblike nasilja, što se neretko završi femicidom. Zato je važno ohrabriti žene žrtve nasilja i podići nivo svesti celokupnog društva da je ovaj način zloupotrebe moći neprihvatljiv, zaranjen i kažnjiv.

Borba protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici jedan je od prioritetnih ciljeva Vlade Republike Srbije i tu su učinjeni pomaci na planu sprečavanja i zaštite od nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Srbija ima dobar zakonodavni okvir - 2017. donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, 2016. godine u Krivični zakonik uvrštena su kao posebna krivična dela proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a 2021. godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izvršene izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Prostor za delovanje i unapređenje  institucionalnog okvira i prakse i dalje postoji, pre svega na polju adekvatnijeg postupanja, zaštite žrtve i dužine trajanja razrešenja. 

Da bi se nasilje nad ženama i devojčicama u društvu smanjilo i nestalo, prvi korak je da svi mi, kao društvo i kao pojedinci, ne okrećemo glavu i ne ignoršemo zlo koje se, najčešće, dešava tu blizu nas. Na današnji dan Međunarodne borbe protiv nasilja nad ženama, poruka je – Ne ignoriši zlo!

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio kampanju „Stop femicidu!“

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov otvorio je danas u hotelu „Metropol“ u Beogradu kampanju „Stop femicidu!“, koja je u okviru svetske kampanje „16 dana aktivizma za sprečavanje nasilja nad ženama“. Kampanju „Stop Feminidu!“ sprovodi Ministarstvo uz podršku Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Obraćajući se velikom broju okupljenih, ministar Žigmanov je naglasio da je povod za realizaciju ove kampanje činjenica da je 27 žena ove godine ubijeno od strane muškaraca i potreba da se ovaj negativan trend zaustavi, a politika Vlade Republike Srbije, koja podrazumeva nultu toleranciju na bilo koji vid nasilja u našem društvu, dosledno primenjuje.

Osnaživanje žena, rekao je ministar Žigmanov,  jedna je od najvažnijih aktivnosti svih nas, kako državnih organa, tako i nevladinih organizacija, ali i celog društva. Borba protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici jedan je od prioritetnih ciljeva, dodao je ministar i istakao da su učinjeni pomaci na planu sprečavanja i zaštite od nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u sklopu sveukupne politike rodne ravnopravnosti čije je sprovođenje utvrđeno Ustavom Republike Srbije.

S tim u vezi, ministar je podsetio da su usvojeni brojni zakoni, pa je tako 2017. donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, 2016. godine u Krivični zakonik uvrštena su kao posebna krivična dela proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a 2021. godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izvršene izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije.

Ovom kampanjom, naglasio je ministar Žigmanov, Ministarstvo želi da sa ostalim akterima i zajedno sa drugim nadležnim organima, u potpunosti primenjuje postojeće zakone i mere iz Strategije za sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja.

U Republici Srbiji, dodao je on,  ne postoji zvanična statistika femicida, a prosek ubijenih žena u prethodnim godinama bio je između 30 i 40 godišnje, dok o broju žena koje trpe nasilje, a koje to nasilje nisu prijavile, možemo samo da spekulišemo. Mi smo, tim povodom, prilikom obeležavanja 18. maja - Dana sećanja na žene žrtve nasilja ove godine, pokrenuli inicijativu da femicid bude tretiran kao krivično delo u Krivičnom zakoniku i da bude strogo sankcionisan. Razlog za to je upravo činjenica da je u Republici Srbiji za proteklih deset godina stradalo više od 300 žena usled femicida, rekao je ministar Žigmanov i poručio da svi mi imamo i zakonsku, a pre svega ljudsku, obavezu da prijavimo nasilje kada znamo da se dešava, odnosno da ne ignorišemo zlo.

Na početku kampanje „Stop femicidu!“ kao uvodničari okupljenima se obratilo šef Odeljenja za privrednu saradnju ambasade Savezne Republike Nemačke Kristijan Šiling koji je rekao da žrtve nasilja  nisu žrtve već preživeli i ključni element za promene u srpskom društvu. Njihovim aktivizmom pomažu drugim ženama da progovore i izađu iz situacije nasilja i ugnjetavanja.

Skupu su se obratili i zaštitnik građana Zoran Pašalić, posebna savetnica potpredsednice Vlade i ministarke kulture Gordana Predić i v.d. pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje i boračka pitanja Marina Vidojević. 

Pomenuta kampanja ima za cilj da podigne svest svih građana i građanki u Republici Srbiji o ozbiljnosti problema femicida u našem društvu i mobiliše sve organe javne vlasti, medije, jedinice lokalne samouprave, organizacije civilnog društva i druge aktere u primeni politike Vlade Republike Srbije ka nultoj toleranciji prema nasilju. Sprovodi se u medijima i na društvenim mrežama, a paneli na ovu temu, pored Beograda, u narednom periodu biće organizovani u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru.

U Kragujevcu održan društveni dijalog na temu „Međugeneracijska solidarnost – put ka društvu jednakih mogućnosti“

Kragujevac, 22.11. 2023. - U okviru Programa ,,75 dana za 75 godina Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima“ Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Populacionim fondom UN (UNFPA) i Skupštinom Grada Kragujevca, organizovalo je danas u Kragujevcu društveni dijalog na temu „Međugeneracijska solidarnost – put ka društvu jednakih mogućnosti“.

Autor: MLjMPDD

U uvodnom obraćanju, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov je naglasio da je međugeneracijska solidarnost ključna komponenta optimalnog razvoja svake društvene zajednice koja želi da bude zdravo društvo, u kom nema privilegovanih i koje ima nultu toleranciju na diskriminaciju. Međugeneracijska solidarnost, rekao je ministar, prirodan je način povezivanja različitih starosnih grupa i dobar put ka stvaranju humanog društva.

Ministar Žigmanov osvrnuo se na izazove sa kojima se starije osobe susreću u ostvarivanju svojih ljudskih prava, a to su pre svega diskriminacija, siromaštvo, socijalna isključenost, nasilje, zlostavljanje i nedostatak specifičnih mera i usluga. Sa druge strane, problemi mladih su najčešće, rekao je ministar, vršnjačko nasilje, inkluzivno obrazovanje i diskriminacija prilikom zapošljavanja.

Međugeneracijski sukob, rekao je ministar Žigmanov, koji se nekako podrazumeva i uzima ,,zdravo za gotovo“, moramo prevazići dijalogom i međugeneracijskim razumevanjem, tolerancijom i poštovanjem različitosti. Moramo živeti zajedno, a ne jedni pored drugih, otuđeni u svetu koji nezaustavljivo stremi tehnološkim inovacijama u domenu komunikacija, a opet prepunom ljudi koji su sve usamljeniji, ne retko depresivni.

Niti su mladi toliko superiorni, niti su stariji toliko inferiorni u prostoru i vremenu, već samo zajedno u tom prostoru i vremenu, razmenjujući veštine, znanja i iskustva, negujući empatiju, poštujući ljudsko dostojanstvo, mogu izgraditi društvo po meri čoveka, rekao je u svom obraćanju ministar Žigmanov.

Ministar je naglasio da država ima dužnost i odgovornost da bude porodica najvišeg nivoa, da nikog ne bude zaboravljen i da niko ne ostane po strani. Jer, nisu sve porodice funkcionalne, a opet, iz svake porodice se kreće u spoljni svet put škole, fakulteta, zaposlenja, u kojima mladi moraju da nađu svoje mesto i gde ih čeka neka srednja i starija generacija ljudi koja nije njihova rodbina. S druge strane, starijima, pogotovo onima koji žive sami potrebna je pomoć pojedinca i šire i uže društvene zajednice, da usluge koje znače kvalitetan život budu dostupne i pristupačne, rekao je ministar.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom proteklih godina u više navrata ukazivalo na međugeneracijsku solidarnost i njen značaj, dodao je ministar Žigmanov. Međutim, rekao je on, za vidljive rezultate na polju unapređenja ljudskih prava potrebno je vreme, kontinuirana posvećenost i saradnja svih vladinih resora, nezavisnih tela i organizacija civilnog društva. Ukoliko želimo da negujemo međugeneracijsku solidarnost moramo razvijati i partnerstvo i poverenje u zajedničkom delovanju, poručio je ministar Tomislav Žigmanov.

Na društvenom dijalogu u Kragujevcu uvodna obraćanja imali su državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju Radoš Pejović koji je naglasio da se život ne završava sa ulaskom u pozne godine već život starijih može da bude bogatiji i sadržajniji upravo u tom dobu, dr Gordana Damnjanović, članica Komisije za socijalnu politiku, zdravstvo i obrazovanje Privremenog organa grada Kragujevca je naglasila da, kako bismo opstali kao društvo, moramo podjednako da brinemo o onima koji su se tek rodili kao i onima koji se bliže osmoj deceniji. Borka Jeremić, šefica Kancelarije Populacionog fonda UN u Srbiji je poručila da treba da slavimo različitost kao osnovu za prosperitet i održivu budućnost. Milica Kovačević, predstavnica Ministarstva turizma i omladine je naglasila da je važno da izbegnemo stereotipe koji prate i mlade stare, a Goran Joksimović, načelnik školske uprave Kragujevac naglasio da, prema istraživanjima, najveći prepreku međugeneracijskoj solidarnosti predstavljaju negativni stereotipi. Na kraju uvodnih obraćanja, Ratko Tomašević, predsednik Gradskog udruženja penzionera Kragujevac je poručio “ Neka doba treće bude doba sreće“.minljmpdd

Tokom društvenog dijaloga održana su dva panela „Međugeneracijska solidarnost u lokalnoj zajednici“ i „Srebrna ekonomija“, a na kraju je, kao i uvek na završetku društvenih dijaloga, usvojena Saglasnost o postupanju.

Uoči skupa, u holu Skupštine Grada Kragujevca otvorena je izložba „Lepota starenja“ udruženja Amity koju je otvorio Miroslav Petrašinović, član Privremenog organa grada Kragujevca, a uvodnim izvođenjem himne „Bože pravde“ obogatio međugeneracijski hor Crvenog krsta.

• Društveni dijalog „Međugeneracijska solidarnost – put ka društvu jednakih mogućnosti“, Kragujevac, 22. novembar 2023. godine

Javni poziv za učešće na prezentaciji EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poziva organizacije civilnog društva, jedinice lokalne samouprave, institucije u oblasti obrazovanja i kulture da prijave svoje predstavnike za učešće u prezentaciji EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“.

Prezentacija se održava 28. novembra 2023. godine u Palati Srbija, sala 368 na III spratu (istočni ulaz), sa početkom u 11:00.

Cilj prezentacije je upoznavanje sa ciljevima, prioritetima i strukturom novog programa Evropske unije „Građani, jednakost, prava i vrednosti ”, koji je nasledio program „Evropa za građane i građanke“. Program će predstaviti Željka Markulin, kontakt tačka za ovaj program u Republici Hrvatskoj, koja će preneti i iskustvo Republike Hrvatske u učestvovanju u ovom programu od 2021. godine.

Prijavljivanje za učešće vrši se isključivo elektronskim putem, slanjem prijave na e-mail adresu medjunarodnasaradnja@minljmpdd.gov.rs, najkasnije do ponedeljka 27. novembra 2023. godine u 12:00, sa naznakom „Prijava za prezentaciju CERV”. Napominjemo da nismo u mogućnosti da refundiramo putne troškove.

Opšti cilj programa je zaštita i promovisanje prava i vrednosti sadržanih u Ugovorima, Povelji o osnovnim pravima i u međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, naročito kroz podršku organizacijama civilnog društva i drugim akterima koji su aktivni na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou, te podsticanje građanskog i demokratskog učešća, radi očuvanja i daljeg razvoja otvorenih, demokratskih, ravnopravnih i uključivih društava utemeljenih na pravima i vladavini prava. Program posebno podstiče učešće regionalnih i lokalnih organizacija civilnog društva.

Ovaj program je najveći program do sada namenjen promociji i zaštiti vrednosti Unije: demokratije, vladavine prava, osnovnih prava, transparentnosti i dobrog upravljanja, te tako ima za cilj jačanje demokratije u Evropi i podizanje svesti građana/ki o pravima i vrednostima sadržanima u osnovnim Ugovorima i Povelji EU o osnovnim pravima, pružajući finansijsku podršku neprofitnom sektoru u promociji tih prava i zajedničkih vrednosti.

Svetski dan deteta, 20. novembar

Povodom 20. novembra, Svetskog dana deteta, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov poručio je da su deca  budućnost  svakog društva i garancija da će humanističke vrednosti i ciljevi, kao i na demokratiji utemeljene politike koje danas utvrđujemo, biti i ispunjene u vremenima koja dolaze.

Zbog njih, kao i zbog nas, poručio je ministar, moramo kao društvo činiti sve da stvorimo uslove da budu bezbedni, zaštićeni, a da se njihove ličnosti i potencijali slobodno u potpunosti razvijaju, te da odrastaju u porodičnoj sredini, ispunjenoj sigurnošću, ljubavlju i razumevanjem.

Svetski dan deteta, 20. novembar, obeležava se svake godine u znak sećanja na usvajanje Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta. O značaju ovog dokumenta govori i činjenica da je to u istoriji najpotvrđeniji međunarodni sporazum o ljudskim pravima koji je pomogao u transformaciji života dece širom sveta.

Republika Srbija već 33 godina primenjuje UN Konvenciju o pravima deteta, najznačajnijeg međunarodnog dokumenta u oblasti prava deteta. Konvencija nas obavezuje na poštovanje preuzetih obaveza i kontinuiran rad na zaštiti i unapređenju prava najmlađe populacije. Obavezuje sve nas, državne institucije i organe, organizacije civilnog društva, nezavisna tela, lokalne samouprave, ali i porodice i svakog pojedinca.

Naša država, podseća ministar, redovno izveštava o primeni Konvencije o pravima deteta. U čitavom procesu izveštavanja o primeni Konvencije deca su imala aktivnu ulogu. Njihovi stavovi i mišljenja o stepenu ostvarivanja njihovih prava u svakodnevnom životu, deo su ovih izveštaja. Nastojaćemo da osnovni principi Konvencije o pravima deteta i preporuke UN-a budu ugrađene u sve politike na nacionalnom i lokalnom nivou u cilju punog ostvarivanja prava dece, rekao je on.

Zakonska zabrana telesnog kažnjavanja dece, jačanje mehanizama koji obezbeđuju zaštitu dece od nasilja u svim okruženjima, jačanje inkluzivnosti u obrazovanju i poboljšanje celokupnog normativnog okvira koji se tiče prava deteta… neke su od preporuka koje je Srbija prihvatila u nedavno završenom procesu Univerzalnog periodičnog pregleda, ključnog međunarodnog mehanizama za nadzor nad stanjem ljudskih prava u  državama članicama Ujedinjenih nacija.

U tom kontekstu treba istaći važnost preporuka koje se odnose na inkuzivnost i zabranu diskriminacije u svim oblastima, sa ciljem da deca imaju pristup pravima i uslugama. Takođe, prihvatanjem preporuke za ratifikaciju Opcionog protokola o komunikacijskim procedurama, Republika Srbija potvrdila je svoju posvećenost u nastojanju da osnovni principi Konvencije o pravima deteta i preporuke UN-a budu ugrađeni u sve politike na nacionalnom i lokalnom nivou u cilju punog ostvarivanja prava dece.

Obeležavanje Svetskog prava deteta pruža priliku za refleksiju o tome kako društvo može bolje da zaštiti i podrži decu u njihovom rastu i razvoju. Kako je Srbija prva zemlja koja je princip ,,Da niko ne bude izostavljen“ iz Agende 2030 Ujedinjenih nacija uvela u svoj normativni okvir, razumljivo je zašto se u politikama koje se kreiraju insistira da deca ne budu izostavljena. To se posebno ogleda u unapređivanju oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, zaštite od nasilja i lokalni razvoj specijalizovanih usluga. U okviru programa „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“, Ministarstvo je organizovalo niz događaja uključujući one koji su posvećeni unapređivanju i ostvarivanju prava deteta. Nedavno je, takođe, potpisan i memorandum o saradnji između UNICEF-a i šest ministarstava kojim je bliže definisana saradnja u cilju unapređenja sistema podrške mentalnom zdravlju.

Započele konsultacije o Predlogu akcionog plana za period 2024-2025. godine za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije

Obaveštavamo zainteresovanu javnost da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog započelo proces konsultacija o Predlogu akcionog plana za period 2024-2025. godine za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine.

Svoje komentare, sugestije i primedbe na tekst dokumenta možete dostaviti u okviru portala eKonsultacije (link ta pristup: https://ekonsultacije.gov.rs/topicOfDiscussionPage/241/1 ), ili na adresu elektronske pošte: antidiskriminacija.rodna@minljmpdd.gov.rs , do nedelje, 26. novembra 2023. godine, do kraja dana. Napominjemo da tekst Predloga akcionog plana i Obrazac za dostavljanje komentara možete preuzeti i na internet-stranici Ministarstva (link: https://www.minljmpdd.gov.rs/javne-konsultacije.php ).

16. novembar, Međunarodni dan tolerancije

Povodom 16. novembra, Međunarodnog dana tolerancije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglašava da je vrednost tolerancije – pozitivno prihvatanje, poštovanje i uvažavanje svakog oblika različitosti, prava mera za kvalitetan suživot svih građanki i građana ne samo u jednom društvu nego i na čitavoj planeti.

Međunarodni dan tolerancije obeležava se 16. novembra na poziv Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Države članice Ujedinjenih nacija su 16. novembra 1995. godine usvojile Deklaraciju o principima tolerancije u kojoj je istaknuto da tolerancija nije ni povlađivanje ni ravnodušnost, već je poštovanje širokog spektra kultura, oblika izražavanja i humanosti i predstavlja priznanje univerzalnih ljudskih prava i sloboda drugih.

Tolerancija nas uči kako da harmonizujemo različitosti u jednom društvu, a njena osnova su empatija, moralne vrednosti i poštovanje ljudskog dostojanstva. U tom smislu, i u Republici Srbiji smo posvećeni izgradnji društva čiji građani treba da poštuju i uvažavaju različitosti kultura, običaja, navika, stepena obrazovanja, fizičkog izgleda, životnog doba, imovnog stanja i svega onog što druge ljude čini drugačijima od nas.

Bez tolerantnih pojedinaca nema tolerantnog, prosperitetnog društva, a bez tolerantnih društava nema ni tako neophodne tolerancije u svetu, koji je sublimacija svih različitosti našeg univerzuma. Ljudska bića, to se posebno mora osvestiti danas na Međunarodni dan tolerancije, rađaju se kao različita i imaju pravo i slobodu da se kroz život razvijaju i žive takvi kakvi jesu, u miru i razumevanju sa drugima.

U danima aktivizma, koji traju do 10. decembra, Dana ljudskih prava, na kraju svake godine podsećamo se svih univerzalnih vrednosti koje su garant poštovanja i unapređenja ljudskih prava. U ovoj godini svet obeležava i veliki jubilej Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima – 75 godina od donošenja ovog dokumenta što je prilika i obaveza svih da se ukaže na neophodnost očuvanja dostignutih standarda i kontinuiranog zajedničkog delovanja za dalji napredak u očuvanju i zaštiti ljudskih prava.

Kao društvo koje želi da sačuva sećanje na svoju prošlost, a da u sadašnjosti kontinuirano razvija kulturu ljudskih prava kroz međugeneracijsku solidarnost, multikulturalnost i unapređenje ljudskih prava u svim područjima društvenog života, moramo biti svesni odgovornosti za budućnost u pogledu negovanja tolerancije i promovisanja tolerantnog ponašanja uvek i na svakom mestu.

Raspisan javni poziv za organizacije civilnog društva za predlaganje kandidata za članstvo u Savetu za Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Kancelarijom za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija upućuje Javni poziv organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za  članstvo u  Savetu za Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije.
Rok za podnošenje prijava traje od 14. do 24. novembra 2023. godine.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na imejl adresu  javni.poziv@minljmpdd.gov.rs  sa napomenom:  “Kandidatura za članstvo u Savetu za NOKS“. 

Više na linku:
https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-100.php

Održan društveni dijalog „Lica u situaciji beskućništva - zaboravljeni i na margini društva“

U okviru programa obeležavanja „75 dana za 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija“, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je društveni dijalog pod naslovom „Lica u situaciji beskućništva - zaboravljeni i na margini društva“.

Skup su otvorili ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanova i ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, a uvodnu reč imala je i narodna poslanica Nataša Knežević Tasić.

Autor: MLjMPDD

Obraćajući se u uvodnom delu, ministar Žigmanov je istakao da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održalo četiri društvena dijaloga o licima u situaciji beskućništa, od kojih je jedan bio posvećen deci u uličnoj situaciji. Formiran je i Radni tim za beskućništvo, dodao je ministar, kao rezultat društvenih dijaloga, koga čine predstavnici institucija, organizacija civilnog društva, nezavisnih institucija, predstavnik Tima za ljudska prava UN-a u Srbiji, medija i akademske zajednice, a pokrenuta su pitanja koje se odnose na ostvarivanje prava na lična dokumenta, pristup zdravstvenim, socijalnim i drugim uslugama, kao i stambene politike.

Ministar je podsetio da na dijalozima govorimo o našim sugrađanima, koji pored toga što nemaju adresu i dom, imaju i dodatne probleme, koji se najčešće ispoljavaju kroz narušeno mentalno zdravlje, bolesti zavisnosti, teže hronične bolesti, ili su žrtve višestrukog nasilja.

Upravo na njihovom primeru, dodao je ministar Žigmanov, prepliću se sve odrednice jedne pojave pred kojom je najlakše da zažmurimo, jer povlači za sobom niz životnih problema koje ne mogu preko noći da se reše: od stambenog pitanja, do pitanja socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, ali i suočavanja sa osudama, predrasudama i stereotipima prema ljudima koje svakodnevno viđamo na ulici. Mi to ne smemo da učinimo, rekao je ministar.

On je naglasio da smo dužni, kao društvo i država, da zaštitimo lica koja su nemoćna i koji sami ne mogu da izađu iz lavirinta siromaštva i bede i da učinimo dalje korake za njihov izlazak iz začaranog kruga. Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić je istakla da, u zdravstvenom smislu, briga o fizičkom i mentalnom zdravlju ljudi bez kuće koji žive na ulicima, mora da bude sistematičnija i prilagođena njima. Zakonom je propisano da je zdravstvena zaštita dostupna i pristupačna svim građanima, zato moramo naći način da i ovim ljudima kojima je toliko potrebna medicinska pomoć, pružimo najbolje što možemo, rekla je ministarka grujičić.

U društvenom dijalogu, održanom u socijalnom preduzeću Klub 16 u Cetinjskoj ulici u Beogradu, učestvovali su i predstavnici Poverenika za zaštitu ravnipravnosti, Kancelarije UNHCR, nevladinih organizacija ADRA i PIN, kao i domaćini Centar za integraciju mladih.

Ministar Žigmanov otvorio XIII sastanak SKGO Mreže za romska pitanja

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov otvorio je XIII sastanak SKGO Mreže za romska pitanja, održan danas u Beogradu, na kom je glavna tema bila borba protiv diskriminacije prema romskoj populaciji u društvu.

Ministar Žigmanov je podsetio da Republika Srbija ima usvojenu Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2022 do 2030. godine koja svojom vizijom stremi da iskoreni nejednakost i ima za cilj da Republika Srbija postane društvo u kome Romi i Romkinje ostvaruju sva ljudska prava bez diskriminacije. Ova i ovakva vizija počiva, dodao je ministar Žigmanov, na poštovanju ljudskih prava koja su Ustavom zagarantovana za sve građane u Republici Srbiji, što je posebno važno istaknuti u godini kada obeležavamo 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija.

On je naglasio da je rad romskih koordinatora u lokalnim zajednicama dobar mehanizam koji je razvila Stalna konferencija gradova i opština kojim se prati primena propisa, razmenjuju znanja i iskustva sa ciljem unapređenja položaja romske zajednice u Srbiji.

Ministar Žigmanov je istakao da je, zahvaljujući naporima brojnih društvenih subjekata i mera koje preduzima institucije vlasti, diskriminacija prema Romima smanjena, ali da još uvek, na žalost, postoji. On je dodao da i području zapošljavanja postoje principi pozitivne diskriminacije, te da ono, u meri u kojoj se primenjuju na romsku populaciju tokom zasnivanja radnog odnosa, ima posebni značaj u naporima izgradnje Republike Srbije kao države sa jednakim mogućnostima i šansama za sve.

Uvodna obraćanja imali su i Nikola Tarbuk, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština i Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Tokom sastanka održane su dve panel diskusije koje se odnose na probleme diskriminacije prema romskoj populaciji, te načine prevazilaženja ove negativne društvene pojave

Čestitka povodom 1. novembra, Dana narodnih prosvetitelja (buditelja), praznika bugarske nacionalne manjine u Republici Srbiji

Povodom Dana narodnih prosvetitelja (buditelja), 1. novembra, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita praznik institucijama i svim pripadnicima bugarske nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Dan narodnih prosvetitelja (buditelja) bugarska nacionalna manjina proslavnja kao praznik svoje duhovnosti i kulture, odajući poštu književnicima i revolucionarima koji su odigrali važnu ulogu u podizanju bugarske samosvesti. Slavi se i kao praznik učitelja, studenata, profesora, bibiliotekara i naučnih radnika.

Bugarska nacionalna manjina u Republici Srbiji, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, broji 12.918 pripadnika, koji žive većinom na jugu Srbije u opštinama Bosilegrad i Dimitrovgrad, gde su bugarski jezik i pismo u službenoj upotrebi. Većina pripadnika ove nacionalne manjine su pravoslavne veroispovesti. Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine je telo manjinske samouprave, izabrano na neposrednim izborima, i kao takvo brine o ostvarivanju prava svojih pripadnika, očuvanju i razvoju bogate kulture i tradicije.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Vlada Republike Srbije nastaviće posvećeno da rade na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova kako bi bugarska nacionalna zajednica u Republici Srbiji nastavila da uživa prava koja im po zakonu pripadaju i razvija nacionalne institucije u cilju sigurne i stabilne perspektive za pripadnike svoje zajednice.

Smrt političkog lidera mađarske zajednice Ištvana Pastora veliki gubitak za Republiku Srbiju

Povodom smrti Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, dugogodišnjeg političkog lidera mađarske zajednice u Republici Srbiji, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog upućuje iskreno saučešće porodici Pastor, kao i svim članovima i simpatizerima najjače političke organizacije Mađara u Vojvodini.

Autor: SVM

Njegovo dugogodišnje političko delovanje, koje je podrazumevalo i vršenje brojnih dužnosti u telima izvršne i zakonodavne vlasti, prvenstveno u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, ostavilo je neizbrisiv trag u razvoju demokratije u Republici Srbiji, efikasnom funkcionisanju državnih institucija, kao i kreiranju i sprovođenju manjinskih politika.

Dosledno zalaganje za dobro i napredak mađarske zajednice, strpljivo i državničko ponašanje u procesima pomirenja i uspostavljanju bratskih odnosa između srpskog i mađarskog naroda, te izgradnja prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Mađarske, ostaće trajni, ne samo doprinosi političkog angažovanja Ištvana Pastora, nego i etički nalozi svima koji žele da odgovorno deluju u području interetničkih odnosa. Smrt Ištvana Pastora predstavlja veliki gubitak za politički i društveni život mađarskog naroda i Republike Srbije u celini.

Vlada Republike Srbije usvojila Smernice za organizovanje društvenog dijaloga “

Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici donela je Zaključak kojim se usvajaju Smernice za organizovanje društvenog dijaloga i zadužuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da organizaciju društvenih dijaloga ubuduće sprovodi u skladu sa postupkom predviđenim ovim dokumentom.

Društveni dijalog, kao posao državne uprave u nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uveden je u cilju uspostavljanja demokratskog procesa komunikacije među zainteresovanim društvenim subjektima o pitanjima od opšteg ili društvenog interesa, stoji u obrazloženju Smernica. Time se stvaraju uslovi za bolje razumevanje potreba i načina učešća organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih društvenih aktera u procesima donošenja odluka, uz uvažavanje razlike u mišljenjima, političkim i drugim stavovima.

Smernicama se uređuje organizacija i tok društvenog dijaloga, postizanje dogovora svih učesnika i objavljivanje dokumenta o ishodu društvenog dijaloga - Saglasnost o postupanjima i nadalje praćenje tih aktivnosti, te informisanje javnosti o sprovedenom društvenom dijalogu, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju ciljeva društvenog dijaloga u skladu sa zakonom.

Održan društveni dijalog „Uključivanje žena i devojaka u tehnološke i društvene inovacije – izazovi u razvoju institucionalnog okvira“

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, organizovalo je danas je u Palati Srbija društveni dijalog pod naslovom „Uključivanje žena i devojaka u tehnološke i društvene inovacije – izazovi u razvoju institucionalnog okvira“.

Uvodne reči imali su ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov i ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović, a u dijalogu su učestvovali predstavnici relevantnih naučnih institucija i zavoda, međunarodnih organizacija, Privredne komore Srbije i predstavnica uspešnog ženskog preduzetništva.

Uoči skupa, ministar Žigmanov je izjavio da je rodna ravnopravnost postavljena visoko na agendu Vlade Republike Srbije, što se vidi iz činjenice da su već doneseni ključni strateški dokumenti, koji ta pitanja detaljnije razrađuju i pred nas stavljaju kreiranje konkretnih mera.

On je otvarajući skup rekao da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u okviru obeležavanja 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskih pravima, odlučilo da ovoj temi prida poseban značaj.

Uznapredovali normativni okvir i strategije koje ih prate, rekao je ministar Žigmanov, pokazuju se kao dobra osnova kada je reč o boljoj zastupljenosti žena u području nauke i tehnološkog razvoja, dok kao izazov ostaje potreba za podrškom u prostoru povećanog udela žena u polju tehnoloških inovacija i preduzetništva.

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović je, između ostalog, istakla da je Srbija član Programa Horizon Europe zahvaljujući kome su u našim naučnim institucijama doneti i planovi rodne ravnopravnosti, te svi učesnici programa moraju da imaju ovakav jedan dokument. Dr Begović je naglasila da je Ministarstvo na čijem je čelu realizovalo brojne inicijative povodom promocije žena u nauci koje mogu da služe kao primer devojčicama i mladim ženama da se uključe u naučnu zajednicu naše zemlje, dodajući da je zastupljenost žena u nauci u Republici Srbiji iznad proseka zemalja Evropske unije.

Tokom društvenog dijaloga tema o većem uključivanju žena u tehnološke i društvene inovacije sagledana je sa različitih aspekata. Čuli su se poslednji statistički podaci i istraživanja iz oblasti rada Zavoda za intelektualnu svojinu, Privredne komore Srbije, Centra za promociju nauke, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) kao i primera uspešnog ženskog preduzetništva koje je dobilo međunarodnu afirmaciju.

Nakon dijaloga, usvojena je uobičajena Saglasnost o postupanjima, u kojem se navodi da je i nadalje potrebno pojačati aktivnosti kako bi se povećala zastupljenost žena u raznim poljima delovanja.

• Uključivanje žena i devojaka u tehnološke i društvene inovacije – izazovi u razvoju institucionalnog okvira, 25. oktobar 2023. godine

Dan Ujedinjenih nacija, 24. oktobar

Dan Ujedinjenih nacija obeležava se svakog 24. oktobra u znak sećanja na dan kada je 1945. godine stupila na snagu Povelja o Ujedinjenim nacijama, kao konstitutivni sporazum ove organizacije.

U Povelji Ujedinjenih nacija se kao glavi viljevi navode održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, razvijanje prijateljskih odnosa među narodima, ostvarivanje međunarodne saradnje u rešavanju međunarodnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema, kao i borba za poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru. Svrha Ujedinjenih nacija je, prema Povelji, da budu centar usklađivanja akcija zemalja za postizanje navedenih ciljeva, koji su zajednički i univerzalni.

Vrednosti Ujedinjenih nacija su globalno prihvaćene i univerzalne što je doprinelo da u proteklim decenijama svet postane bolje mesto za život i da se izbegne rat svetskih razmera. Međutim, veliki broj naroda u svetu i dalje živi u teškim uslovima, a regionalni ratni sukobi su ili zamrznuti ili periodično aktivirani, predstavljajući stalnu pretnju svetkom miru.

Ujedinjene nacije kao globalna organizacija je garant mira i stalnog napretka čovečanstva. Kroz koordinaciju rada i nepokolebljivu izgradnju čvrstih međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava, obezbeđuju i streme tome da svi narodi podjednako žive bez straha i oskudice.

O ovim težnjama svedoči i Agenda 2030 i globalno prihvaćeni ciljevi održivog razvoja. Čovečanstvo je na visokom stepenu razvoja, a svedoci smo da blagodeti ekonomskog, tehnološkog i svakog drugog dostignuća nisu podjednako pristupačna svim stanovnicima naše planete. I dalje se održavaju tako velike razlike da u nekim delovima sveta ljudi nemaju elementarne uslove za život, što je posebno zabrinjavajuće kada su deca u pitanju. S druge strane, u visoko razvijenim društvima empatije je sve manje, a nasilje je u porastu.

Ove godine, kada se obeležava i jubilej, 75. godina od usvajanja Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima, prilika je i obaveza svih da se ukaže na neophodnost očuvanja dostignutih standarda i kontinuiranog zajedničkog delovanja za dalji napredak u očuvanju i zaštiti ljudskih prava. Izgradnja kulture ljudskih prava je imperativ kako za pojedince tako i za narode.

Iako su mnoge granice razvoja svake vrste probijene, moramo, u datom prostoru, u sadašnjoj realnosti i u budućem vremenu, zajedno i u miru živeti, poštujući prava i dostojanstvo jedni drugih, negujući međugeneracijsku solidarnost, multikulturalnost i interkulturalnost, uz pojačanu brigu za očuvanje životne sredine. Na ovo nas pozivaju sve žrtve koje su stradale u borbi za izgradnju današnjice, obavezujući nas da se dalja borba za pravednije i bolje čovečanstvo odvija kroz kulturu dijaloga, kako za izgradnju bolje budućnosti više nijedna žrtva ne bi stradala.

U saradnji sa MUP, raspisan javni poziv za organizacije civilnog društva

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, raspisalo je Javni poziv organizacijama civilnog društva za učestvovanje u davanju predloga, primedbi i sugestija (stručne konsultacije) na nacrt dokumenta Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala (SOCTA 2023).

Javni poziv se sprovodi u cilju transparentnosti i učešća civilnog sektora u izradi Procene pretnje od teškog i organizovanog kriminala (SOCTA 2023) sa namerom pribavljanja dodatnih informacija i podataka u skladu sa dosadašnjom dobrom praksom i saradnjom prilikom sačinjavanja prethodna dva SOCTA dokumenta, 2015. i 2019. godine.

Doprinos OCD u izradi dokumenta se očekuje u davanju predloga, primedbi i sugestija (stručne konsultacije koje će biti organizovane bez prisustva javnosti) na nacrt dokumenta Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala (SOCTA 2023), kao i pružanju aktuelnih informacija kvalitativnog i kvantitativnog tipa i prezentovanju najnovijih domaćih i međunarodnih istraživanja.

Javni poziv namenjen je organizacijama civilnog društva u čijem delokrugu su oblasti teškog i organizovanog kriminala (trgovina i krijumčarenje droga, imovinski kriminal – razbojništva i krađa vozila, trgovina i krijumčarenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih naprava, krijumčarenje ljudi, trgovina ljudima, visokotehnološki kriminal, krijumčarenje akciznih proizvoda i drugih roba, falsifikovanje novca, pranje novca i ekološki kriminal).

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju organizacije civilnog društva, osnovane i registrovane saglasno propisima Republike Srbije koje deluju u oblasti utvrđenih ovim javnim pozivom.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na imejl adresu javni.poziv@minljmpdd.gov.rs  sa napomenom:  „Kandidatura za učestvovanje u davanju predloga, primedbi i sugestija (stručne konsultacije) na nacrt dokumenta Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala (SOCTA 2023)“.

Rok za podnošenje prijava traje od  23.oktobra do 03. novembra 2023. godine.

Tekst javnog poziva i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku:
https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-98.php

Ministar Žigmanov čestitao 23. oktobar, nacionalni praznik Mađara

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je predstavnicima institucija i pripadnicima mađarske nacionalnе manjinе u Srbiji nacionalni praznik, 23. oktobar, Dan početka revolucije i oslobodilačke borbe 1956. godine.

Ovaj dan je u Mađarskoj nacionalni praznik u znak sećanja na narodnu revoluciju 1956. godine, kada su u Budimpešti počeli protesti protiv komunističke vlade i staljinističkog sovjetskog režima sa zahtevom za demokratskim promenama, ekonomskim i političkim reformama.

Revolucija je počela protestom studenata koji su tog dana marširali do parlamenta i zgrade Mađarskog radija, gde je uveče izbila oružana pobuna usled refala na nenaoružanu masu. Demonstranti su zatim srušili Staljinov spomenik u ulici Đerđa Dože, simbol komunističke diktature, i do zore su zauzeli zgradu Mađarskog radija. U narednim danima, Vlada Imrea Nađa započela je prve korake ka demokratskoj transformaciji, ali je nekoliko nedelja kasnije Sovjetski Savez ugušio pobunu vojnom intervencijom u kojoj je više hiljada Mađara izgubilo život, a stotine hiljada pobeglo iz zemlje u strahu od odmazde. Tadašnje jugoslovenske vlasti primile su više od 20.000 izbeglica iz Mađarske.

Koliko je ovo važan datum u mađarskoj istoriji, pokazuje i činjenica da je Treća Mađarska Republika proglašena baš 23 oktobra, 1989. godine, a nova, demokratski izabrana Skupština je 23. oktobar i zvanično proglasila državnim praznikom. Na ovaj praznik se nakon podizanja nacionalne zastave, Mađari prisećaju heroja i žrtava Revolucije 1956-te godine.

Mađarska nacionalna manjina je najbrojnija i nabolje integrisana nacionalna manjina u Srbiji. Tome doprinose dobro organizovane institucije ove nacionalne manjine kao i visok nivo političke participacije u javnoj vlasti. Prema popisu stanovništva iz 2022. godine,  u Srbiji živi 184.442 Mađara. Najveći broj živi u AP Vojvodina, govore mađarskim jezikom i u većini su rimokatoličke veroispovesti.

Obrazovanje na mađarskom se odvija od vrtića do fakultetskog nivoa, imaju dnevni list i celodnevne radijske i televizijske programe na maternjem jeziku, područje kulture je najrazvijenije među svim manjinskim zajednicama, a službena upotreba mađarskog jezika i pisma je na teritoriju cele AP Vojvodine. O svemu tome brine Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji, a političku artikulaciju interesa sprovodi najjača politička stranka, Savez vojvođanskih Mađara.

Vlada Republike Srbije, vlasti u AP Vojvodina i jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova kako bi Mađari u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i perspektivu pripadnika svoje zajednice.

Pomoćnica ministra Nina Mitić učestvovala na okruglom stolu o zaštiti migranata, tražlaca azila i osoba kojima je odobreno pravo na azil

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić učestvovala je na okruglom stolu „Uloga sistema zaštite u obezbeđivanju pomoći i podrške migrantima, tražiocima azila i licima kojima je odobreno pravo na azil” održanom 20. oktobra 2023. godine u Beogradu.

Okrugli sto je deo ERASMUS projekta pod nazivom „Unapređivanje alata za podršku učešću žena migrantkinja u demokratskom životu u Evropi”, koji, uz podršku Evropske unije, sprovodi Udruženje građana „Atina” zajedno sa sedam organizacija civilnog društva iz Kraljevine Španije, Kraljevine Belgije, Kraljevine Danske, Kraljevine Švedske, Rumunije i Savezne Republike Nemačke.

Govoreći na okruglom stolu, pomoćnica ministra Mitić je istakla da Republika Srbija svojom promišljenom spoljnom politikom gradi poziciju sigurnog utočišta od velikih svetskih kriza što je čini prihvatljivom za mnoge koji traže spas i bolju budućnost, ali i dodala da je, uporedo sa time, neophodno da se kao društvo adaptiramo na novu realnost koja za ceo evropski kontinent znači konstantan priliv stanovništva iz Azije i Afrike, i to upravo preko našeg regiona. Naglasila je da je insistiranje na dimenziji ljudskih prava upravo put kojim je moguće najbezbolnije prebroditi kako tranzit tako i uključivanje migranata i tražilaca azila u našoj zemlji.

Kada je reč o sistemu podrške marginalizovanim grupama, iz nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, podsetila je da je zakonski okvir za zaštitu od diskriminacije u prethodnom periodu unapređen, što se odnosi i na migrante i tražioce azila.

Tako, Zakon o zabrani diskriminacije, izmenjen i dopunjen 2021. godine, zabranjuje pravljenje razlike i stavljanje u nepovoljniji položaj po osnovu više desetina ličnih svojstava, među kojima su i poreklo, rasa, verska i nacionalna pripadnost i imovni status, a zakon se odnosi na svakoga, bio on stranac ili državljanin Republike Srbije.

Pored toga, Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, prepoznaje migrante kao jednu od ugroženih kategorija, a sveobuhvatne strateške mere osmišljene su sa ciljem opšteg unapređenja položaja svih ugroženih grupa, pa i migranata i tražilaca azila.

Pomoćnica ministra Nina Mitić je zaključila da su ljudska prava univerzalna, baš kao što su i problemi i potrebe svih ljudi, te da je stoga i ovoj temi potrebno pristupati sa nužnom empatijom i razvijenom kulturom ljudskih prava i međukulturnog dijaloga. Napomenula je da što se više bude vodilo računa o pravima migranata, veći će biti i stepen zaštite ljudskih prava svih građana Rpublike Srbije, te da je, samo uz uvažavanje razlika i razvijanje duha tolerancije, moguće, u sve heterogenijem društvu, održati građansku svest, demokratske vrednosti i miran suživot.

Na okruglom stolu, održanom u prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu, učestvovali su i predstavnici Kancelarije za azil Ministarstva unutrašnjih poslova, Komesarijata za izbeglice i migracije, Ministarstva prosvete i predstavnici sistema socijalne zaštite.

Pored njih, učestvovali su i predstavnici partnerskih organizacija, ambasada država iz kojih organizacije dolaze, kao i drugih organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija - Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Međunarodne organizacije za migracije (IOM), Danskog saveta za izbeglice (DRC) i Saveta Evrope.

Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Mađarske Jožefom Mađarom

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati Srbija sa ambasadorom Mađarske u Srbiji Jožefom Mađarom.

Glavna tema razgovora bile su manjinske zajednice u Republici Srbiji kao i, u tom kontekstu, put Srbije ka Evropskoj uniji čemu Mađarska, po rečima njenog ambasadora u Srbiji, pruža snažnu podršku.

Ministar Žigmanov je u razgovoru istakao da integracija mađarske nacionalne manjine u društvo Srbije može da posluži kao uzor kojem druge nacionalne zajednice teže, kako u smislu razvijenosti institucija ove nacionalne manjine, tako i kad je reč o političkoj participaciji koja je, kako je istakao ministar Žigmanov, važan faktor pune integracije jedne nacionalne zajednice u društvo.

Ministar se zahvalio ambasadoru Mađarske na podršci koju ova zemlja pruža ne samo na putu ka EU, već i kad je reč o zaštiti prava Srba na Kosovu i Metohiji.

Ambasador Mađar je podvukao podršku koju Mađarska pruža Srbiji na putu ka EU, te istakao da je Srbija ključna zemlja te da su mir i stabilnost u regionu bez Srbije nezamislivi.

Sastanku sa ambasadorom Mađarske prisustvovao je državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović.

Svetski dan borbe protiv siromaštva, 17. oktobar

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva, ukazuje da je siromaštvo jedan od najtežih vidova društvene isključenosti i da se ova negativna društvena pojava ne može i ne sme posmatrati kao problem pojedinca. U tom smislu ističemo da je Republika Srbija država zasnovana na socijalnoj pravdi, da ostvarenje toga cilja prati veliki broj politika i mera, no potrebno je i dalje preduzimati korake koji su usmerene na iskorenjivanje siromaštva, kao jedne od najvećih društvenih nepravdi.

Siromaštvo se posebno pojačava u vremenima velikih kriza. Ono ne bira, i pogađa različite društvene kategorije i ljude različite životne dobi. Iako je i Ustavom i zakonima posebno zabranjeno praviti razliku među ljudima usled njihovog socio-ekonomskog statusa, siromaštvo neretko biva uzrok diskriminacije, čime dodatno otežava, inače težak položaj socijalno najugroženijih.

Posebno pojačanu pažnju moramo pokazati kada su u pitanju deca, koja su svakako najranjivija i najosetljivija društvena grupa. Pogođenost dece siromaštvom dodatno utiče na njihovu društvenu isključenost i to višestruko. Utiče na njihovo zdravlje, kako telesno, tako i mentalno. Dovodi do zaostajanja u obrazovanju, što ih dugoročno isključuje ili im znatno otežava uključivanje u druge društvene tokove, prvenstveno na tržište rada, a time su, u perspektivi onemogućeni da ostvare i druge svoje potrebe.

U godini kada obeležavamo 75 godina od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, koja je zasnovana na osnovnom načelu da su sva bića rođena jednaka u pravima i dostojanstvu, imamo poseban zadatak, i kao država i kao društvo, da udružimo snage u borbi protiv siromaštva, jer siromaštvo predstavlja vidljivu negaciju ljudskog dostojanstva.

Šest ministarstava potpisalo Memorandum o saradnji u cilju podrške mentalnom zdravlju adolescenata i mladih u Srbiji

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov rekao je danas, uoči potpisivanja Memoranduma šest ministarstava u cilju podrške mentalnom zdravlju adolescenata i mladih u Srbiji, da je mentalno zdravlje univerzalno, ljudsko pravo i pripada svakom ljudskom biću bez razlike, samim činom rođenja.

Autor: UNICEF

Ovo pravo je, rekao je ministar Žigmanov, prepoznato i u našem Ustavu i u Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, nedavno ratifikovanom u Skupštini Republike Srbije. Ministar je dodao da mentalno zdravlje nije do skoro shvatano kao ljudsko pravo, ali sada smo na dobrom putu da takav stav promenimo.

Ministar je naglasio da, kada je ugroženo mentalno zdravlje, pitanje je trenutka kada će biti dovedeno u pitanje potpuno uživanje bilo kog drugog prava, pa primer telesnog zdravlja ili obrazovanja ili bilo kog drugog prava, jer bez mentalnog blagostanja ne mogu se uživati druga prava u svojoj punoći. Opet, dodao je on, ako obezbedimo da se mentalno zdravlje, kao ljudsko pravo, uživa u potpunosti, onda smo stvorili osnovu da se i druga prava uživaju bez smetnji sa stanovišta mentalnog zdravlja, rekao je ministar i podvukao da je potpisivanjem Memoranduma napravljen pravi korak ka percepciji mentalnog zdravlja kao ljudskog prava, a to znači da stvaramo uslove za njegovo puno uživanje, a ne samo kao reakciju na ugroženost.

Pored toga što stvaramo takav okvir, rekao je ministar, moramo biti svesni negativnih društvenih pojava koje su povezane sa ugroženošću mentalnog zdravlja. Na prvom mestu to je stigmatizacija, predrasude i diskriminacija.

Ministar je dodao da je Ministarstvo, u okviru Programa 75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“ već realizovalo, a ima i planirane aktivnosti koje se odnose na mentalno zdravlje.

U tom smislu, rekao je, stavljamo sve svoje kapacitet, ekspertizu i partnerstva na raspolaganje u želji da zajednički razvijemo dobre politike i mere i da zajednički pobedimo stigmu koja se vezuje za mentalno zdravlje, tako da pravo na mentalno zdravlje bude shvatano kao pravo na psihičko blagostanje, a ne kao problem.

Memorandum su, pored ministra Žigmanova, potpisale ministarke zdravlja i prosvete, Danica Grujičić i Slavica Đukić-Dejanović, kao i predstavnici Ministarstva turizma i omladine, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva za demografiju i brigu o porodici. Potpisivanje je upriličeno u okviru Druge Međunarodne konferencije „Podrška mentalnom zdravlju i psiho-socijalnom blagostanju mladih u Srbiji“ u organizaciji UNICEF Srbija.

Prilikom potpisivanja, ministarka zdravlja Danica Grujičić je istakla da je Memorandum važan iz jednog ključnog razloga: da nas upozori da se ne zatvaramo u svoje struke, već da se otvaramo jedni prema drugima i zajedno nastupamo kao podrška i uporište našoj deci. Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je učenje dece na koji način da neguju mentalno zdravlje sada bitnije nego ikada. Kazala je da su neophodne edukacija profesora, roditelja i dece, i to na način koji svakome od njih odgovara.

Predstavnici drugih ministarstava naglasili su da u potpunosti stavljaju svoje kapacitete na raspolaganje u cilju podrške mentalnom zdravlju mladih. Učesnici konferencije iz međunarodnih organizacija, ambasada, instituta i drugih organizacija, kao i predstavnici mladih takođe su govorili o važnosti brige o mentalnom zdravlju i uspostavljanju međusobnog poverenja između mladih i institucija sistema.

Čestitka ministra Žigmanova povodom dana rođenja bana Josipa Jelačića – 16. oktobra, praznika hrvatske zajednice u Republici Srbiji

Povodom današnjeg praznika Hrvata u Republici Srbiji – 16. oktobra, dana rođenja bana Josipa Jelačića, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita pripadnicima hrvatske zajednice i njihovim institucijama nacionalni praznik.

Reč je o jednom od četiri praznika Hrvata koji, prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, praznuju pripadnici hrvatske zajednice u Republici Srbiji. Ban Josip Jelačić rođen je u Petrovaradinu 16. oktobra 1801. godine. Njegovo društveno i političko delovanje kao bana Trojedine Kraljevine imalo je brojne pozitivne posledice ne samo za Hrvate nego je bilo blagotvorno i po srpski narod te predstavlja svetlu tačku u odnosima Srba i Hrvata i zaslužuje zajedničko dostojno poštovanje. Deo rodne kuće bana Jelačića u Petrovaradinu, zahvaljujući financijskoj podrški državnog vrha na čelu sa tada predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, otkupljen je i 2020. godine darovan Hrvatskom nacionalnom vijeću na korištenje. Trenutno su u toku radovi na obnovi prostora, koju finansira Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine i Grad Novi Sad.

Broj Hrvata u Republici Srbiji je prema popisu iz 2022. godine 39.107, a status nacionalne manjine, budući da su u vreme socijalističkog društvenog uređenja imali status konstitutivnog naroda, stekli su usvajanjem Zakona o manjinama iz februara 2002. godine, čime se svrstavaju u grupu tzv. novih nacionalnih manjina. Više od ¾ pripadnika živi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, znatan broj ih živi u Beogradu te u drugim većim gradovima u Srbiji. Zajednica je koja beleži najveći demografski pad u proteklih 40 godina. Teritorijalno su izuzetno disperzirana zajednica – ni u jednoj jedinici lokalne samouprave nisu ni u relativnoj većini. Grad Subotica njihov je obrazovni, kulturni i politički centar. Najveći deo Hrvata je rimokatoličke veroispovesti.

Tokom istorije, Hrvati u Srbiji su sačuvali nacionalni identitet, a u proteklih 20 godina su uspeli uspostaviti respektabilnu manjinsku nacionalnu infrastrukturu. Najrazvijenije područje rada je prostor kulture – više od 40 društava, 30-ak objavljenih knjiga godišnje, imaju naučni i časopis za književnost. S ponosom ističu kako je najcitiraniji naučnik u Srbiji – akademik Ivan Gutman iz Sombora, pripadnik hrvatske zajednice. O informisanju na hrvatskom jeziku brine nedeljnik „Hrvatska riječ“, 15-o minutni dnevni informativni program na Radio-televiziji Vojvodina, dve polusatne emisije nedeljno na Trećem programu Radio Novog Sada, te nekoliko listova u okviru Katoličke crkve i kulturnih društava. Obrazovanje se odvija od vrtića do srednje škole, u nekoliko škola na teritoriju Grada Subotice i Bačkog Monoštora, a službena upotreba hrvatskog jezika i pisma je u institucijama AP Vojvodine, Gradu Subotica i 15-ak naseljenih mesta. O svemu tome brine Nacionalni savet hrvatske zajednice u Republici Srbiji, a političku artikulaciju interesa provodi najjača politička stranka Demokratski savez Hrvata u Vojvodini.

Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od dosledne primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Hrvati u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije, čuvali i razvijali svoj nacionalni identitet te gradili perspektivu pripadnika ove zajednice.

Ministar Žigmanov na otvaranju panela o ljudskim pravima na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov otvorio je danas panel diskusiju o ljudskim pravima u okviru Beogradske bezbednosne konferencije.

Obraćajući se okupljenim učesnicima u hotelu Hajat Ridžensi, ministar Žigmanov je naglasio da se u Republici Srbiji kontinuirano radi na unapređenju i zaštiti ljudskih i manjinskih prava, te da je u proteklom periodu došlo do značajnog napretka. Radi se na održivosti ostvarenih rezultata, pre svega u implementaciji propisanih normi i u funkcionisanju novouspostavljenih mehanizama, rekao je ministar Žigmanov.

Ministar je podvukao da je Republika Srbija ratifikovala sve najvažnije međunarodne ugovore o ljudskim pravima i redovno izveštava o njihovoj primeni. Međunarodno pravni okvir zaštite ljudskih prava, dodao je, unapređen je prošlog meseca usvajanjem Zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Na ovaj način Republika Srbija je zaokružila sistem međunarodne zaštite u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Ovo je zajednički uspeh Vlade i organizacija civilnog društva koje su podnosile inicijative za potvrđivanje ovog protokola i ukazivali na mogućnosti koje on pruža potencijalnim žrtvama povrede prava, rekao je ministar.

Ministar Žigmanov je rekao i da je ove godine naša država uspešno prošla kroz Četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda, najvažnijeg nadzora u oblasti ljudskih prava u svim državama članicama Ujedinjenih nacija. Izveštaj je usvojen uz pohvale u Savetu za ljudska prava UN u Ženevi 3. oktobra ove godine.

Kao najveće izazove u oblasti zaštite ljudskih prava ministar Žigmanov je naveo rasprostranjen govor mržnje, posebno na društvenim mrežama, rastući broj femicida i zločina iz mržnje, te izazove prihvatanja različitosti i unapređenja tolerancije u društvu. U isto vreme, izazov predstavlja implementacija zakonom propisanih mera, kao i identifikovanje i razvijanje mehanizama na lokalnom nivou za praćenje i ostvarivanje ljudskih prava.

Ministar je podsetio da se nalazimo u godini značajnog jubileja – 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN – i dodao da Ministarstvo sprovodi brojne aktivnosti u okviru programa „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN“ kojima želi promovisati kulturu ljudskih prava i važnost njihove zaštite.

Ministar Žigmanov obratio se studentima i novinarima na UNHCR treningu o medijskom izveštavanju o izbeglicama u Srbiji

Beograd, 11. oktobar 2023. – Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov obratio se danas studentima i novinarima, učesnicima UNHCR-ovog treninga na temu medijskog izveštavanja o izbeglicama u Srbiji, organizovanom u hotelu Metropol.

Govoreći o stanju u svetu u godini kada obeležavamo 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, ministar Žigmanov je konstatovao da je nažalost, zbog sukoba kojima svedočimo i danas, broj ljudi koji napuštaju svoje domove i imaju potrebu za međunarodnom zaštitom sve veći.

Srbija je zemlja koja je pokazala solidarnost i empatiju sa izbeglicama mnogo puta kroz svoju istoriju, rekao je ministar Žigmanov, podsećajući da je samo u poslednjem talasu izbeglica iz Sirije 2015. Srbija pružila pomoć za više od milion izbeglica koji su te godine prolazili na svom putu ka Zapadnoj Evropi.

Govoreći o ulozi medija u zaštiti ove ranjive kategorije ljudi, ministar Žigmanov je podvukao da je ona od nemerljivog značaja, jer način na koji mediji izveštavaju o izbeglicama utiče na ponašanje primajućeg stanovništva.

On je naglasio da istinito, blagovremeno i objektivno izveštavanje smiruje napetosti, doprinosi atmosferi tolerancije i solidarnosti, što posledično može da zaštiti živote ljudi.

Sa druge strane, rekao je ministar Žigmanov, širenje ksenofobije, mržnje, netolerancije i straha na društvenim mrežama prema ovoj društvenoj grupi jedan je od najvećih izazova sa kojima se suočavamo.

Ministar je naglasio da svaka izgovorena javna reč, napisana rečenica, prikazan snimak... šalje poruku koja ima veliki uticaj i stvara atmosferu koja može ili da doprinose zaštiti ili ugrozi ljudska prava ove društvene grupe.

U ime Ministarstva, on je pružio punu podršku organizovanju ovakvih seminara koji, kako je rekao, pomažu da se bolje sagleda pozicija izbeglica u današnjem svetu i razumeju njihova prava, kao i jasnije vide obaveze međunarodne zajednice i država pojedinačno prema ovoj ranjivoj grupi ljudi. Ujedno, ovakvi seminari pomažu da se osvesti da reč ima ogromnu moć, da ona može da utiče na živote ljudi, i zato je treba koristiti za dobro, pomoć, podršku, solidarnost i empatiju sa ljudima u nevolji, zaključio je ministar Žigmanov.

Zahvaljujući se Ministarstvu na podršci, domaćin skupa Predstavnik Visokog komesara UN za izbeglice u Republici Srbiji Sufijan Ađali rekao je da su danas u svetu ugrožena ljudska prava, da gotovo nigde nema sigurnosti, i da se, nažalost, svako može naći u poziciji da samo u jednom danu postane žrtva kojoj je potrebna pomoć.

Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo

Beograd, 10.10. 2023. - Svetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar, predstavlja najvažniju globalnu kampanju za podizanje svesti o značaju mentalnog zdravlja. Ove godine se obeležava pod sloganom „Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo“. Sa stanovišta korpusa ljudskih prava, mentalno zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava i spada u red ključnih resursa. Značajan je faktor prosperiteta, socijalne pravde i socijalne kohezije društva o čemu govori i ključni strateški dokument Republike Srbije o zaštiti mentalnog zdravlja.

Svetska zdravstvena organizacija definiše mentalno zdravlje kao stanje blagostanja u kome svaki pojedinac ostvaruje svoj potencijal, može da radi produktivno i plodonosno i u stanju je da doprinosi svojoj zajednici. Mentalno zdravlje podrazumeva skladan odnos u samoj ličnosti, u emocionalnom, intelektualnom i socijalnom smislu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posebnu pažnju posvećuje zaštiti prava osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama, ranjivoj i u velikoj meri stigmatizovanoj i marginalizovanoj društvenoj grupi, smatrajući da je potrebno kreirati okruženje u kome se mentalno zdravlje poštuje, neguje i unapređuje, gde svi imaju jednake mogućnosti da dožive mentalno blagostanje i gde svako može da dobije zdravstvenu zaštitu koja mu je potrebna. Stoga je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, nakon društvenih dijaloga na temu mentalnog zdravlja, koji su održani 2021. i 2022. godine, formiralo Radni tim za mentalno zdravlje koji čine eminentni predstavnici iz te oblasti.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će u okviru Programa „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“, zajedno sa predstavnicima drugih ministarstava, organizacija civilnog društva i akademske zajednice, realizovati niz aktivnosti među kojima će mentalnom zdravlju biti posvećena posebna pažnja. Već 20. oktobra 2023. organizovaćemo u Novom Sadu društveni dijalog „Mentalno zdravlje mladih“ i panel diskusiju „Sistemska podrška mladima u borbi protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i prevenciji bihevioralnih bolesti zavisnosti“, u okviru Festivala mentalnog zdravlja.

Održana otvorena sednica dva saveta Vlade Republike Srbije na Pravnom fakultetu

U zgradi Pravnog fakulteta u Beogradu danas je održana zajednička sednica dva saveta Vlade Republike Srbije – Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava i Saveta za mlade - posvećena ljudskim pravima mladih, a u sklopu Programa „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“.

U uvodnom obraćanju ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, koji je ujedno i predsednik Saveta za praćenje preporuka UN, istakao je da zajednička sednica dva saveta ima veliki značaj - na samo zbog mogućnosti da se UN preporuke koje se odnose na mlade budu razmotrene od strane svih zainteresovanih subjekata, već i kao ustanovljavanje prakse koordiniranog rada Vladinih saveta uz uključivanje civilnog sektora, nezavisnih tela, akademske zajednice i drugih značajnih aktera, budući da je to najbolji način da politike, mere i aktivnosti ostvare svoj pun rezultat.

Ministar Žigmanov prethodno se sreo sa dekanom Pravnog Fakulteta prof. dr Zoranom Mirkovićem i zahvalio mu na gostoprimstvu i to što su prepoznali značaj teme i potrebu da se i na ovaj način povezuju institucije sa akademskom zajednicom, naročito kada su u pitanju oblasti ljudskih prava i omladinskih politika u godini kada obeležavamo 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Sednica je bila otvorena za javnost i održana je pod naslovom „Kultura ljudskih prava i ljudska prava mladih osoba“.

Sednici je otvorio domaćin dekan Pravnog fakulteta BU prof. dr Zoran Mirković, a govorila je i ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović, pomoćnica ministra za turizam i omladinu i Ivana Antonijević, koja je ujedno i zamenica predsednikSaveta za mlade, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, stalna koordinatorka UN-a u Republici Srbiji Fransoaz Žakob i šef Misije OEBS-a u Republici Srbiji ambasador Jan Bratu.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović istakla je značaj saradnje institucija i mladih, ne samo u prilikama obeležavanja datuma, kao što je 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, već i u običnim dnevnim aktivnostima koje život znače. Ivana Antonijević, pomoćnica ministra za turizam i omladinu, podvukla je da Vlada Srbije godinama sistemski radi na poboljšanju položaja mladih, dok je poverenica za ravnopravnost Brankica Janković o mladima kao heterogenoj društvenoj grupi koja je u riziku od diskriminacije. Dekan Pravnog Fakulteta Zoran Mirković je naglasio da su mladi ljudi resurs koji treba podsticati na kritičko mišljenje, te o važnosti povezivanja institucija države sa akademskom zajednicom. Ambasador Bratu je podvukao da nastavak rada ova dva saveta doprinosi poboljšanju ljudskih prava, dok je stalna koordinatorka UN Fransoaz Žakob naglasila važnost dijaloga, razmene znanja i iskustva u cilju bolje implementacije ljudskih prava.

U panel diskusijama govorili su Ivana Joksimović, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Vedrana Perović, načelnica u Sektoru za omladinu Ministarstva turizma i omladine, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i koordinatorka Platforme organizacija za saradnju sa UN mehanizmima, Ana Prodanović, specijalista za praćenje dečijih prava UNICEF-a, prof. dr Ivana Krstić, profesorka Pravnog fakulteta, Nikola Tarbuk, generalni sekretar SKGO, Mirjana Kovačević, ispred Privredne komore Srbije i Milica Borjanić, članica Saveta za mlade.

Međunarodni dan nenasilja, 2. oktobar

Međunarodni dan nenasilja obeležava se u svetu 2. oktobra, u čast rođenja Mahatme Gandija, borca protiv represije, nepravde i mržnje, tvorca filozofije nenasilnog otpora, u čijem je korenu ideja da je u cilju postizanja mirnog društva, svaki pokušaj upotrebe nasilja neracionalan. Potreba za uspostavljanjem pravde, mira i napretka je stalno prisutna i ne prestaje da bude aktuelna ni u današnjem svetu i društvu.

Polazeći od ciljeva Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja ove godine beleži 75 godina od usvajanja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ističe da je neophodan stalan rad na razvijanju kulture mira, tolerancije, razumevanja i nenasilja, u čijem temelju se nalazi borba protiv siromaštva, kao preduslova za poboljšanje položaja grupa u povećanom riziku od diskriminacije i poboljšanje položaja žena.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog takođe podseća da je, u okviru svojih nadležnosti, izradilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, kao i Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, kojima je unapređen normativni okvir za sprovođenje politika jednakih mogućnosti, kao i Predlog strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, Predlog strategije za rodnu ravnopravnost, i Predlog strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji - sva tri strateška dokumenta sa pratećim akcionim planovima za njihovo sprovođenje.

Poseban izazov u današnjem društvu predstavlja borba protiv govora mržnje, koji se javlja u govoru svakog pojedinca, uživo i u pisanom obliku, u tradicionalnim i elektronskim medijima, uključujući i društvene mreže, a podrazumeva upotrebu reči koje diskriminišu i etiketiraju određene ranjive grupe u društvu, kojima se ne doprinosi debati u demokratskom društvu, već se, naprotiv, ograničava sloboda izražavanja i podstiče mržnja, agresivnost i neprijateljstvo i stvara nebezbedno okruženje za pripadnike osetljivih grupa.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je svoj doprinos u borbi protiv ove štetne pojave dalo, pre svega, kroz odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, kojima se zabranjuje izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Osim toga, Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije sadrži meru koja se odnosi na unapređenje mehanizma za suzbijanje i sprečavanje govora mržnje.

Osnivanjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, unutar njegovog delokruga, pored ostalog, uveden je mehanizam društvenog dijaloga, kao alata demokratije koji omogućava da se uključivanjem različitih aktera društvene zajednice, a polazeći od načela poštovanja i uvažavanja drugačijeg mišljenja, zajednički sagledaju i razumeju drugačija iskustva i znanja, postave i predlože, bez isključivosti, rešavanja pitanja od interesa za sve građane Republike Srbije.

Međunarodni dan starijih osoba, 1. oktobar

Povodom Međunarodnog dana starijih osoba, 1. oktobra, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća da se demografska slika u svetu promenila i u dnevni fokus neminovno dolazi vrlo složena problematika sa kojom se starija populacija suočava. Prema podacima UN-a, procena je da će do 2050. godine starijih ljudi biti više od dve milijarde ili 22 procenta svetske populacije, što predstavlja duplo više od sadašnjih 11 procenata stanovništva koje je starije od 60 godina. I u Republici Srbiji smo suočeni sa trendom starenja stanovništva.

Starija populacija je heterogena i osetljiva društvena grupa, te je potreban napor za prepoznavanje svih karakteristika podstruktura pripadnika ove grupe. Staračka domaćinstva su sve brojnija kako na selu tako i u gradskim sredinama. Rodna priroda starenja otkriva da žene žive duže od muškaraca i da više starijih žena nego starijih muškaraca žive same. Kada žive u zajednici, nekada je njihova penzija jedini redovni prihod. U zajednici, stariji predstavljaju podršku mlađim članovima u čuvanju dece, održavanju domaćinstva i sl. Osnovni izazovi sa kojima se starije osobe suočavaju kad je reč o ljudskim pravima su: diskriminacija, siromaštvo, socijalna isključenost, nasilje i zlostavljanje i nedostatak specifičnih mera i usluga.

Još postoje predrasude da starije osobe svoj život treba da provedu živeći pasivno svoje penzionerske dane. Zanemaruje se njihovo ogromno životno i radno iskustvo, koje ne samo mladim generacijama, već društvu u celini, predstavlja neiscrpni resurs, vredan poštovanja. Razvijanjem međugenaracijske solidarnosti postiže se zamah u razvoju društva kroz korišćenje svih blagodeti mladosti i ogromnog potencijala i iskustva starijeg životnog doba.

Specifični su izazovi zaštite i poštovanja ljudskih prava starijih kako na nacionalnom tako i na globalnom nivou. Činjenica je da ni na međunarodnom ni na evropskom nivou ne postoji dokument koji se isključivo odnosi na starije osobe. Preostalo je samo praćenje preporuka koje ugovorna tela Ujedinjenih nacija upućuju državama u kontekstu monitoringa postojećih međunarodnih ugovora. Ne možemo zanemariti i Agendu 2030 koja je uvela princip ,,Da niko ne bude izostavljen“.

Kako je Srbija prva zemlja koja je princip ,,Da niko ne bude izostavljen“ uvela u svoj normativni okvir, razumljivo je zašto se u politikama koje se kreiraju insistira da starije osobe ne budu izostavljene. To se posebno ogleda u unapređivanju oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, celoživotnog obrazovanja, zaštite od nasilja i lokalni razvoj specijalizovanih usluga, kako bi se kvalitet života ove populacije unapredio. U pravcu poboljšanja životnih uslova ide i odluka Vlade Republike Srbije da penzije budu povećane 5,5 odsto od 1. oktobra 2023, i dodatnih 14,8 odsto od 1. januara 2024, te sistem penzionerskih kartica sa popustima za kupovine i plaćanja roba i usluga.

Sa druge strane, razvija se i okvir za upražnjavanje svih onih aktivnosti za koje se podrazumeva da su ,,rezervisane,“ za mlađu populaciju. U tom smislu, akcent je stavljen na uspostavu programa za što aktivniji život starijih osoba kako bi slobodno vreme ispunili aktivnostima kojima razvijaju svoje talente i stiču nova znanja, kao što su putovanja, odlasci u pozorište, bioskop, pohađanje različite kurseva i drugo. Takođe, neophodno je razvijati društvenu svest da će se bolji uslovi života naših starijih sugrađana odraziti na ukupan boljitak nas samih, naših porodica i društva u celini.

Osnovan Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Vlada Republike Srbije je na jučerašnjoj sednici usvojila Odluku o osnivanju Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Ovo savetodavno telo Vlade predstavlja novi mehanizam za saradnju sa civilnim društvom i prostor za dijalog o ključnim pitanjima koja se odnose na rad i delovanje civilnog društva.

Mandat Saveta je široko postavljen i obuhvata praćenje i analizu stanja u najznačajnijim oblastima koje se odnose na delovanje i rad civilnog društva, kao što su: sloboda udruživanja i sloboda okupljanja, sloboda izražavanja, uključivanje građana u proces donošenja odluka, transparentnost i pristup informacijama, pravni okvir za delovanje organizacija civilnog društva, finansiranje organizacija iz javnih sredstava; filantropija, pružanje usluga, volontiranje, neformalno obrazovanje i građanski aktivizam. Jedan od zadataka Saveta je i praćenje implementacije Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine i pratećih Akcionih planova.

Mandat Saveta obuhvata i praćenje i analizu javnih politika koje se odnose i utiču na podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva kao i praćenje uključenosti organizacija civilnog društva u procese kreiranja javnih politika putem razmatranja izveštaja o sprovedenim konsultacijama od strane organa državne uprave i davanje preporuka za unapređenje standarda i prakse procesa konsultacija sa zainteresovanim stranama, zatim zauzimanje stavova i davanje predloga o nacrtima zakona, dokumenata javnih politika i drugim pravnim aktima koji se odnose i utiču na podsticajno okruženje i delovanje civilnog društva čime Savet postaje još jedan novi mehanizam za jačanje principa participacije, otvorenosti i inkluzivnosti procesa kreiranja javnih politika.

Takođe, predviđeno je da Savet, čiji mandat traje pet godina, razmatra i zauzima stavove o aktuelnim pitanjima koja se odnose na delovanje civilnog društva i zaštitu ljudskih prava, da razmatra Godišnje zbirne izveštaje o utrošku sredstava koja su kao podrška programskim aktivnostima obezbeđena i isplaćena udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva iz sredstava budžeta Republike Srbije, kao i brojne izveštaje domaćih i međunarodnih organizacija vezanih za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva, u delu u kome su relevantni za rad Saveta.

Sastanak Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova na temu „Apatridija i dečiji brakovi”

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić govorila je na dvanaestom tematskom sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova „Apatridija i dečiji brakovi”, održanom danas u zgradi Ujedinjenih nacija u Novom Beogradu.

Govoreći u uvodnom delu, pomoćnica Mitić je istakla da su apatridija i dečiji brakovi tema koja je posebno važna za romsku zajednicu. Podsetila je da je Nacionalni savet romske nacionalne manjine u martu 2022. godine usvojio Deklaraciju o ukidanju dečijih brakova, ali da je neophodno još snažnije delovanje, koje podrazumeva saradnju državnih organa, romske zajednice, uključujući i zdravstvene medijatorke, pedagoške asistente i koordinatore za romska pitanja. Kako je navela, u cilju smanjenja broja dečjih brakova i njihovog iskorenjivanja, potrebno je da se nađu inovativni modeli i metode sinhronizovanog rada sa zajednicom i institucijama na svim nivoima, koji bi rezultovali zajedničkim predlogom mera i izmena pravne regulative i doslednim primenjivanjem propisanih kaznenih mera.

Pored toga, istakla je i da dečiji brak nije romska tradicija, već da je uzrok ovog problema prvenstveno ekstremno siromaštvo kojim su pripadnici romske zajednice posebno pogođeni. U tom smislu, uloga države je da, pre svega, sprovodi mere koje vode smanjenju društvene nejednakosti, uključujući siromaštvo romske zajednice i, samim tim, eliminaciju dečijih brakova.

Podsetila je i da su 2021. godine usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, kao i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, čiji je predlagač bilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a da su 2021. i 2022. godine usvojene Strategija za rodnu ravnopravnost, Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, i, posebno, Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji – sva tri strateška dokumenta sa pratećim akcionim planovima za njihovo sprovođenje.

Pomoćnica ministra Mitić, na kraju je pohvalila i Treći Sporazum o razumevanju između Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnika građana i Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice u Republici Srbiji (UNHCR), budući da su aktivnosti iz ovog sporazuma usmerene ka završnici globalne desetogodišnje kampanje „Ja pripadam” (#IBelong), koja ima za cilj iskorenjivanje apatridije u celom svetu do novembra 2024. godine. Napomenula je da u okviru ovog sporazuma deluje Operativna grupa u kojoj učestvuju i predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i to u delokrugu pitanja koja su od značaja za rešavanje pravne nevidljivosti.

Ispred Ministarstva, sastanku je prisustvovala i Tanja Srećković, samostalna savetnica i članica Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova.

Javni poziv organizacijama civilnog društva

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uputili su Javni poziv udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za članstvo u Zajedničkom konsultativnom odboru sastavljenom od predstavnika Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta i predstavnika socijalnih partnera i organizacija civilnog društva u Republici Srbiji.

Cilj ovog poziva je da se kroz javni i transparentan proces izvrši izbor organizacija civilnog društva koji će zastupati interese civilnog društva iz Srbije u Zajedničkom konsultativnom odboru.

Javnim pozivom predviđeno je da se izvrši izbor po jednog predstavnika organizacija civilnog društva iz svake od sledećih prioritetnih oblasti:
1.         Vladavina prava,
2.         Zaštita životne sredine, poljoprivreda i ruralni razvoj
3.         Socijalno-ekonomski razvoj.

Rok za podnošenje prijava traje od 14.09. do 29.09.2023.godine

Prijave sa propratnom dokumentacijom iz tačke VI Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) podnose se isključivo elektronskim putem na adresu: javni.poziv@minljmpdd.gov.rs sa napomenom „Prijava za Zajednički konsultativni odbor“.

Tekst javnog poziva i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-93.php

Počela izrada Predloga Akcionog plana za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obaveštava zainteresovanu javnost o početku izrade Predloga Akcionog plana za period od 2024. do 2025. godine za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021˗2030. godine, u skladu sa članom 32. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18).

Usvajanje ovog akcionog plana predviđeno je Akcionim planom za sprovođenje programa Vlade 2023-2026. godine. Za izradu navedenog Akcionog plana biće formirana Radna grupa u čijem sastavu će biti predstavnici organa državne uprave, nezavisnih tela i organizacija civilnog društva.

Narodna skupština usvojila Zakon o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je danas Zakon o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima, sa 142 glasa „za“ i bez ijednog glasa protiv.

Opcioni protokol je međunarodni instrument koji dopunjuje Međunarodni akt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i kao takav pruža dodatnu mogućnost da građani Republike Srbije zaštite svoja prava pred sistemom Ujedinjenih nacija, ukoliko prethodno isrpljeni unutrašnji mehanizmi, uključujući i Ustavnu žalbu, ne daju rezultate.

Potvrđivanje ovog Protokola predstavlja veliki korak napred u međunarodnoj zaštiti ljudskih prava. To je početak procesa koji eventualnim žrtvama kršenja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava može dati glas, a državu učiniti odgovornijom u pogledu obaveza u skladu sa ovim instrumentom.

Skupštinski odbor odobrio privremenu primenu sporazuma CERV

Odbor za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije jednoglasno je danas odobrio privremenu primenu Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije „Građani, jednakost, prava i vrednosti“. Ovo praktično znači da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastavlja sa aktivnostima usmerenim na što brže potpisivanje ovog Sporazuma sa Evropskom komisijom.

Pred članovima Odbora govorio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov koji je naglasio da je ovaj Program najveći program do sada namenjen promociji i zaštiti vrednosti Unije: demokratije, vladavine prava, osnovnih prava, transparentnosti i dobrog upravljanja.

Vlada Republike Srbije usvojila je 25. avgusta 2023. tekst ovog Sporazuma, a njegovo potpisivanje uslov je za učešće Republike Srbije u ovom Programu do 2027. godine.

Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ pruža finansijsku podršku za promovisanje građanskog aktivizma i jednakosti za sve, kao i prava i vrednosti Evropske unije. Zaključivanjem Sporazuma stvara se pravni okvir za punopravno učešće korisnika iz Srbije na pozivima za dodelu sredstava u okviru ovog Programa.

Ministar Žigmanov na otkrivanju spomen ploče na mestu nekadašnje sefardske sinagoge u Zemunu

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov prisustvovao je danas otkrivanju spomen ploče posvećene sećanju na 150 godina od izgradnje sefardske sinagoge u Zemunu i 575 članova ove jevrejske opštine stradalih u holokausu.

U svom obraćanju ministar Žigmanov je istakao da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog veoma cene i pružaju podršku kulturi sećanja koju kreiraju i sprovode institucije i organizacije nacionalnih zajednica.

Ministra Žigmanov je istakao da jevrejska zajednica, kao zajednica čiji su pripadnici bili najveće žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu, u takvom opredeljenju vlasti u Srbiji imaju posebno mesto.

Moje prisustvo, rekao je ministar Žugmanov, kao i prisustvo predsednika Opštine Zemun, povodom ovog važnog događaja potvrda je, ne samo simbolička, nastojanja nacionalnih zajednica da sećanja kako na stradanja svojih članova tako i na materijalne tragove verskih objekata otrgnu od zaborava.

Svečanost u Zemunu upriličena je povodom Evropskog dana jevrejske kulture, a pored ministra Žigmanova prisutni su bili i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević, predsednik JO Zemun Nenad Fogel i drugi.

Ministar Žigmanov oštro osudio vandalsko uništavanje natpisa Subotica na mađarskom jeziku na ulazu u grad

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov snažno i nedvosmisleno osudio je vandalski čin u kom su prošle noći oštećena slova sa imenom Subotice na mađarskom jeziku, ocenjujući ga kao čin kojim se brutalno krši pravo pripadnika mađarske zajednice na službenu upotrebu svog jezika i pisma.

On je, prilikom obilaska mesta gde su stajala sada uništena ukrasna slova na ulasku u grad, posebno istakao da je tako nešto u apsolutnoj suprotnosti s proklamovanom politikom integracije i ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina koju vodi Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerkom Anom Branabić, kao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Ministar Žigmanov je rekao da očekuje da će pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova naći vinovnike, a pravosudni organi proces okončati adekvatnom kaznom.

Srbija je, rekao je Žigmanov, država svih njenih građana u kojoj je svakoj zajednici obezbeđeno uživanje prava koja garantuju Ustav i zakoni.

Na kraju, ministar Žigmanov iskazao je očekivanje da će se u najkraćem roku natpisi na mađarskom jeziku obnoviti i vratiti u prvobitno stanje.

Ministar Žigmanov čestitao početak školske godine i poželeo mnogo uspeha učenicima koji pohađaju nastavu na maternjem jeziku

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, povodom početka nove, školske 2023/2024. godine u Republici Srbiji, želi da podseti javnost da pripadnici nacionalnih manjina u našoj državi imaju pravo da pohađaju nastavu koja se izvodi na njihovom maternjem jeziku. Pravo na obrazovanje na vlastitom jeziku u Republici Srbiji garantovano je Ustavom (čl. 79), potvrđeno u Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (čl. 13, 14 i 15), a detaljnije razrađeno čitavim setom obrazovnih zakona. Ono je zasnovano na uverenju da je obrazovanje na maternjem jeziku važan resurs za očuvanje i razvoj nacionalnog identiteta pripadnika svake zajednice, za razvoj samopoštovanja i pozitivnog samovrednovanja, vrednostima čijim je doslednim primenama posvećena Republika Srbija. Svestan tih polazišta, ministar Tomislav Žigmanov čestitao je početak školske godine i poželeo mnogo uspeha učenicima koji pohađaju nastavu na maternjem jeziku u Republici Srbiji.

Radi ostvarivanja ovog prava, Republika Srbija je u svom vaspitno-obrazovnom sistemu obezbedila, osim na srpskom jeziku, i celokupno obrazovanje na maternjem jeziku – od vrtića do završno sa srednjom školom – na osam jezika nacionalnih zajednica: albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom jeziku. Ono se ostvaruje u mestima u kojima živi značajan procenat pripadnika ovih zajednica na teritoriju Vojvodine, Sandžaka te juga Srbije. Osim toga, na osam jezika nacionalnih manjina predaje se u okviru nastavnog predmeta „Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture“: bunjevački, vlaški, makedonski, nemački, romski, slovenački, ukrajinski i češki jezik. Oko 60.000 dece pohađa danas nastavu na manjinskim jezicima u Republici Srbiji na svim nivoima obrazovanja.

Vlada uputila Skupštini na ratifikaciju tekst Sporazuma o učešću Srbije u programu „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ (CERV)

Na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Vlada Republike Srbije usvojila je na poslednjoj sednici tekst Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o učešću Srbije kao pridružene zemlje u programu EU „Građani, jednakost, prava i vrednosti“. Istog dana Vlada je predlog Sporazuma, prema predviđenoj proceduri, uputila na ratifikaciju Narodnoj skupštini.

Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ poznatiji kao CERV („Citizens, Equality, Rights and Values Programme) veoma je značajan program EU u kojem mogu da  učestvuju, pored zemalja članica EU, i druge zainteresovane zemlje. On pruža finansijsku podršku za promovisanje vrednosti EU, građanskog aktivizma, jednakosti za sve i borbe protiv svih oblika nasilja. Predviđen proračun za period 2021-2027. iznosi 1,5 milijardi evra.

Ovaj Program podržava pre svega organizacije civilnog društva, ali i organe javne uprave na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, obrazovne, naučne, kao i institucije kulture – univerzitete, škole, institute i slično, u zaštiti i promovisanju prava i vrednosti Evropske unije.

Evropska unija kroz Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ želi da vidi projekte koji promovišu veće uključivanje građana i građanki u procese donošenja odluka u izgradnji demokratskog društva, zatim projekte koji se bore protiv netolerancije, rasizma, transfobije i svih drugih oblika diskriminacije, projekte koji se bore protiv govora mržnje, koji podržavaju rodnu ravnopravnost, bore se protiv rodno zasnovanog nasilja, nasilja nad decom i sl.

Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ posebno podstiče  partnerstvo između različitih aktera – pre svega organizacija civilnog društva i institucija vlasti na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalmom nivou. Posebna vrednost ovog Programa je negovanje jakog partnerskog odnosa između različitih društvenih aktera, naročito državnog i civilnog sektora, jer samo kroz negovanje takvog odnosa možemo da gradimo društvo jednakosti i društvo u kome se poštuju osnovna prava.

Ministarstvo će kontinuirano obaveštavati javnost o svim koracima u pravcu potpisivanja i primene ovog značajnog Programa sa ciljem da se što veći broj subjekata iz Srbije prijavi i koristi sredstva predviđena za promociju civilizacijskih vrednosti koje su zajedničke Srbiji i EU.

Čestitka Ministarstva povodom Dana Svetog Stefana (Szent István) nacionalnog praznika Mađara

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita svim pripadnicima mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji Dan Svetog Stefana, njihov nacionalni praznik. Sveti Setfan (mađ. Szent István ) prvi je kralj Mađarske i kao takav zauzima izuzetno mesto i značaj u istoriji Mađara. Vladao je od 1001. do 1038. godine, krunu je dobio od pape, a o njegovom životu, ugledu i značaju govori i činjenica da je proglašen za sveca i u katoličkoj i u pravoslavnoj crkvi.

Za Mađare, on je kralj koji je potomcima ostavio u zaostavštinu kraljevinu baziranu na pisanom zakonu, i jak, hrišćanski bastion. Najznačajnije poruke Svetog Stefana su mir, poniznost, blagost, strpljenje, mudrost, ali pre svega hrišćanska vera i njeno čuvanje.

Mađarska nacionalna manjina najbrojnija je u Srbiji. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, Mađara u Srbiji ima 184.442, što je, za oko 70.000 pripadnika manje nego na popisu pre deset godina što je trend, nažalost, prisutan i kod većinskog naroda kao i većine pripadnika drugih manjinskih zajednica.

Čuvajući svoj nacionalnu samobitnost u srcu Evrope više od 11 vekova, Mađari u Republici Srbiji su danas nacionalna zajednica koja ima veoma razvijenu manjinsku nacionalnu infrastrukturu i spadaju u zajednice koja je najviše integrisana u društvo – od sporta, preko kulture i nauke, do politike. Pripadnici mađarske nacionalne manjine obrazuju se na svom jeziku od vrtića do fakultetskog nivoa, službena upotreba mađarskog jezika i pisma postoji na celoj teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Mađari imaju dnevni list na svom jeziku, celodnevne radio i televizijske programe na maternjem jeziku, a područje kulture je najrazvijenije među svim manjinskim zajednicama.

Veliku ulogu u očuvanju nacionalne samobitnosti ima Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji, a političku artikulaciju interesa pripadnika ove zajednice sprovodi najjača politička stranka, Savez vojvođanskih Mađara. Vlasti u Republici Srbiji, AP Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Mađari u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i perspektivu pripadnika svoje zajednice.

Obaveštenje o početku izrade Nacrta strategije za praćenje i unapređenje stanja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine

U skladu sa odredbama člana 32. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', broj 30/18), Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog objavljuje: Obaveštenje o početku izrade Nacrta strategije za praćenje i unapređenje stanja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine. Proces izrade započeo je upućivanjem Javnog poziva organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Strategije.

Po formiranju Posebne radne grupe, biće utvrđene Polazne osnove i Kalendar aktivnosti, koji će biti dostupni javnosti na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Portalu e-konsultacije.

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao pripadnicima slovačke nacionalne manjine nacionalni praznik – Slovačke narodne svečanosti

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov čestitao je danas svim pripadnicima slovačke nacionalne manjine nacionalni praznik – Slovačke narodne svečanosti. Reč je o najznačajnijoj kulturnoj manifestaciji Slovaka u Republici Srbiji. Prvi put su održane u Bačkom Petrovcu 28. avgusta 1919. godine, kada se na narodnom zboru okupio veliki broj Slovaka iz Srema, Banata i Bačke, gde se govorilo o važnim i aktualnim društvenim pitanjima – koga poslati kao predstavnika Slovaka u Beograd u „Narodno predstavništvo“, kako uspešno pokrenuti slovačku srednju školu (Nižu gimnaziju u Petrovcu), kako najjednostavnije doći do slovačkih knjiga za školarce i drugo.

U okviru Slovačkih narodnih svečanosti 1932. godine održano je konstitutivno zasedanje Matice slovačke u Jugoslaviji sa sedištem u Gimnaziji u Bačkom Petrovcu, a 1949. godine otvoren je Muzej Slovaka za koji su eksponati prikupljani putem rada kulturno-umetničkih društava.

Za vreme Drugog svetskog rata Svečanosti se nisu održavale, a njihovo ponovno održavanje pokrenuto je u avgustu 1945. godine i održavane su do 1953. godine. Nakon četrdesetogodišnje pauze Slovačke narodne svečanosti su po drugi put obnovljene 1992. godine, nakon što je obnovljen i rad Matice slovačke 1990. godine.

Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi 41.730 Slovaka. Na prostor Vojvodine počeli su se naseljavati s područja severne Slovačke nakon odlaska Turaka iz Ugarske krajem 17. veka, a migracije su nastavljene i u 18. i 19. veku. Regionalni kulturni i nacionalni centri Slovaka su u Bačkom Petrovcu, Kovačici i Staroj Pazovi, a sedišta najvažnijih nacionalnih institucija nalaze se u Novom Sadu. Danas Slovaci u Republici Srbiji slove za dobro organizovanu nacionalnu zajednicu, čiji pripadnici u velikom obimu ostvaruju svoja zakonom propisana prava u području kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Prema veroispovesti, više od 90% Slovaka članovi su Slovačke evangeličke crkve augzburške veroispovesti.

Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine, narodne svečanosti proglasio je praznikom svih Slovaka koji žive u Republici Srbiji. Sadržaj svečanosti je raznolik, čine ga kulturno-umetnički programi, izložbe u galerijama, razni susreti, predavanja kao i razna sportska takmičenja. U okviru programa ovogodišnjih Slovačkih narodnih svečanosti u Bačkom Petrovcu 10. avgusta 2023. godine biće održana i svečana sednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine posvećena 20. godišnjici ovog nacionalnog saveta koji kao manjinsko samupravno telo ima ključnu ulogu u očuvanju kulture, tradicije i identiteta Slovaka u Republici Srbiji.

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao pripadnicima makedonske nacionalne manjine praznik Ilinden

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestitao je danas Ilinden – praznik makedonske nacionalne manjine u Republici Srbiji, koji se proslavlja 2. avgusta. Praznik Ilinden – spomendan po julijanskom kalendaru na starozavetnog proroka svetog Iliju, ima posebno značenje u istoriji makedonskog naroda jer se istog dana proslavljaju dva velika događaja. Prvi je sećanje na 2. avgust 1903. godine kada je u Kruševu podignut Ilindenski ustanak protiv turske uprave, a ove godine proslavlja se 120. godišnjica od Ilindenskog ustanka. Drugi događaj je sećanje na 2. avgust 1944. godine kada je u manastiru Prohor Pčinjski održano prvo zasedanje Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije.

Budući da su u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije imali status konstitutivnog naroda, status nacionalne manjine Makedonci u Republici Srbiji su stekli donošenjem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, od kada ubrzano razvijaju svoju institucionalnu infrastrukturu. Prema rezultatima popisa iz 2022. godine, u Srbiji živi 14.767 pripadnika makedonse nacionalne zajednice. Spadaju u grupu teritorijalno disperzovanih nacionalnih zajednica, a najviše ih živi na teritoriji grada Beograda i u Južnom Banatu – u mestima Plandište, Jabuka, Glogonj, Kačarevo i u Pančevu, gde je i sedište njihovog Nacionalnog saveta.

Osim ekonomskih migranata, najveći broj Makedonaca u Srbiju, a posebno u Vojvodinu, došao je nakon Drugog svetskog rata sa područja današnje Severne Makedonije i područja severne Grčke, odakle su proterani tokom građanskog rata. Ostvaruju Ustavom i zakonima garantovana manjinska prava u području negovanja kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe makedonskog jezika i pisma. Proslava povodom ovog praznika održaće se danas u 11 časova polaganjem cveća ispred biste Goce Delčeva u dvorištu OŠ „Goce Delčev“ u Jabuci, nakon čega će biti održana i svečana sednica Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa ponosom ističe da su Vlada Srbije i Pokrajinska vlada posvećeni afirmaciji vrednosti multikulturalizma, u čijoj osnovi je podrška očuvanju i razvoju nacionalne samosvojnosti svih zajednica. Stoga ćemo i dalje predano raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Makedonci u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i životne perspektive pripadnika ove zajednice.

30. jul, Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija a obeležava se svakog 30. jula u cilju podizanja svesti o ovom problemu u javnosti i osnaživanja aktivnosti i mera za sprečavanje ovog ozbiljnog kršenja ljudskih prava. Republika Srbija svojim zakonodavnim rešenjima i politikama Vlade odlučno se bori protiv trgovine ljudima, kao drastičnog oblika kršenja ljudskih prava i stavljanja ljudskih bića u krajnje nehuman društveni položaj.

Trgovina ljudima je globalan društveni problem i jedan od najperfidnijih oblika kriminala na svetu, koji utiče na živote miliona ljudi širom sveta oduzimajući im dostojanstvo. Žrtva trgovine ljudima može biti svako ljudsko biće od dece, žena i muškaraca koji su prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, različite oblike rada, usluga, čak i na vršenje krivičnih dela protiv svoje volje. Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 600.000 žena, dece i muškaraca svake godine se nađe u lancu trgovine ljudima.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i drušveni dijalog podseća javnost da je prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima u našoj državi u 2022. godini zabeleženo 138 prijava, a formalno su identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 35% u odnosu na prethodnu godinu. Trend povećanja identifikovanih žrtava se nastavlja i ove godine. Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 79% što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja. Posebno treba istaknuti da ih njihov socio-ekonomski status čini još ranjivijim i povećava rizik da postanu žrtve, jer najveći broj žena koje su žrtve trgovine ljudima nema vlastite prihode niti imovinu.

Seksualna eksploatacija je i dalje najdominantniji vid eksploatacije žrtava trgovine ljudima, čiji se udeo dodatno povećao i čini čak 55%. Na drugom mestu je prinuda na prosjačenje sa 12.9 %, zatim višestruka eksploatacija sa 11.3%, prinudni brakovi sa 9.5% i radna eksploatacija sa 6.4%. Ove godine je radna eksplotacija za prvih šest meseci povećana u odnosu na prošlu godinu i iznosi 11%, a žrtve su u najvećem procentu deca koja su prinuđena da rade opasne poslove na gradilištima ili obavljaju teške poslove u poljoprivredi.

Posebno zabrinjava rasprostranjenost ekploatacije putem zloupotrebe digitalnih tehnologija – čak 25% žrtava je posledica vrbovanja na društvenim mrežama, kroz ponude za posao, te je u tom smislu potrebno raditi na informisanju javnosti, kako bi se na vreme prevenirale posledice.

Procenat dece među žrtvama trgovine ljudima je izuzetno visok i iznosi 47%. Deca bivaju najčešće žrtve trgovine ljudima, što umanjuje šanse za njihov život, dalji razvoj i povećava njihovu osetljivost, iz tog razloga je potrebno dodatno skretati pažnju na nehumanost i nečovečnost ove pojave i unapređivati mehanizme koji sprečavaju dečiji rad i druge vrste ekplotacije dece. Međutim, uprkos negativnim statistikama, ohrabruje činjenica da je uvođenje indikatora za preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima u sistemu obrazovanja omogućilo lakše prepoznavanje potencijalnih žrtava i brzu i pravovremenu reakciju, kako bi se sprečila eksploatacija.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i drušveni dijalog ukazuje da svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije. Ovaj društveni problem zahteva kontinuiranu pažnju šire javnosti i samo stalnim informisanjem i angažovanjem moći ćemo zajednički da stanemo na put ropstvu u savremenom svetu.

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima pruža priliku da se podigne svest o ovom problemu, razmene informacije o aktuelnim trendovima i inicijativama, te da se podstakne sprovođenje efikasnih mera kako bi se zaustavila i suzbila ova nehumana i kriminalna praksa koju nazivamo modernim ropstvom.

Ove godine se obeležava 75. godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja u svom članu 1. propisuje da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, što je dodatni motiv da se još snažnije kao društvo borimo protiv ovih nečovečnih, nehumanih društvenih pojava.

Organizacije širom sveta, kao i državne institucije, podstiču se da povodom obeležavanja ovog značajnog datuma organizuju različite događaje, kampanje i obrazovne programe kako bi se osnažila borba protiv trgovine ljudima i pružila podrška žrtvama najstrašnijeg kršenja ljudskih prava.

Poziv pripadnicima nacionalnih manjina za upis na obuku za policijske službenike

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poziva sve koji su zainteresovani, a naročito mlade, pripadnike nacionalnih manjina u Republici Srbiji, da se prijave na konkurs Ministarstva unutrašnjih poslova, Centra za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici, na upis 1100 polaznika Centra. Konkurs, koji traje do 11. avgusta, odnosi se na stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajca (550 polaznika), saobraćajnog policajca za poslove saobraćajnih nezgoda (300 polaznika) i graničnog policajca (250 polaznika) u svih 27 policijkih uprava u Republici Srbiji.

Ministatvo naglašava da je Republika Srbija država svih njenih građana, te da je posebno važno da u svim javnim službama, a time i u policiji, zastupljenost pripadnika nacionalnih zajednica odražava nacionalnu strukturu stanovništva tog područja. Ukoliko se etnički sastav pojedinih područja policijskih uprava podudara sa spektrom zastupljnjnosti pojedinih etničkih grupa, policija može efikasnije i temeljitije, u neposrednoj saradnji sa građanima, obavljati poslove iz svoje nadležnosti. Poverenje u ovaj deo državne uprave time raste, učvršćuje se tolerancija, obezbeđuju uslovi za lakše održavanje javnog reda i mira te u značajnoj meri doprinosi otklanjanju predrasuda, diskriminacije i motiva za nepoverenje u policajce.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog takođe ističe važnost poznavanja manjinskih jezika i pisama od strane policijskih službenika u nacionalno mešovitim sredinama. Ono se verovatno najbolje može postići na način da se među policijskim službenicima u proporcionalnom broju nalaze pripadnici manjina kojima su manjinski jezici i pisma maternji, ukoliko ispunjavaju sve ostale konkursom predviđene uslove.

Konačno, ističemo da je vođenje računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika manjina i poznavanju jezika i pisma u javnoj upravi predviđeno Ustavom Republike Srbije, pozitivnim zakonskim propisima iz oblasti unutrašnjih poslova, isto kao što su i principi zabrane diskriminacije propisani u antidiskriminacionoj legislativi i razrađeni u odgovarajućem strateškom dokumentu.

Detalji konkursa dostupni su na: www.copo.edu.rs

Ministar Žigmanov posetio Opštinu Bač

Ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov posetio je u sredu, 26. jula, Opštinu Bač gde je o položaju nacionalnih manjina, ostvarivanju manjinskih prava i izazovima upravljanja multietničkim lokalnim zajednicama razgovarao s predsednikom Opštine Stevom Panićem i njegovim saradnicima. Predsednik Panić je upoznao ministra Žigmanova sa osnovnim statističkim i demografskim podacima ove male i nerazvijene opštine, ekonomskim prilikama, bogatim kulturnim nasleđem, razvojnim potencijalima Opštine te programima i merama koje lokalna samouprava čini za pripadnike nacionalnih manjina, među kojima su najbrojniji Mađari, Hrvati, Slovaci i Romi.

Ministar Žigmanov pozitivno je ocenio politike koje lokalna samouprava kreira i sprovodi spram pripadnika nacionalnih manjina i manjinskih verskih zajednica, od onih koje se odnose na politike pozitivnog priznanja i uključivanja u procese donošenja odluka, preko politika finansiranja manjinskih udruženja koja imaju za cilj očuvanje i razvoj nacionalnih identiteta, odnosa prema tradicinalnim crkvama do napora koje lokalna samouprava čini na planu službene upotrebe jezika i pisma. Kako je reč o aktivnostima o kojima se mora konstantno voditi računa, u razgovoru je konstatovano da se, u slučajevima kada se određeno pravo ne sprovodi u celosti u duhu partnerstva i dobre volje, učine napori da se ono ispravi na način pozitivnog razrešenja.

Tokom razgovora je ukazano i na važnost stvaranja povoljnog ekonomskog ambijenta za sve građane kako bi se negativni demografski trendovi zaustavili, u čemu potencijali lokalne zajednice – od poljoprivrede, bogate kulturne baštine i blizina granice – mogu biti iskorišteni za daljni razvoj Bača. Ministar Žigmanov je ohrabrio domaćine da smelije uđu u programe prekogranične saradnje sa Republikom Hrvatskom u okviru programa koji postoje u okviru politika proširenja Evropske unije kako bi osigurali dodatna sredstva za razvojne projekte lokalne zajednice.

Ministar Žigmanov posetio biskupa Fabijana Svalinu i razgovarao o šteti od nevremena u Sremskoj biskupiji

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov posetio je 25. jula u središtu Sremske biskupije u Sremskoj Mitrovici sremskog biskupa koadjutora Fabijana Svalinu, sa kojim je razgovarao o aktualnim izazovima sa kojima se sreću vernici i sveštenstvo u ovoj rimokatoličkoj biskupiji.

Biskup je detaljno informisao ministra o štetama koje su nastale na objektima u vlasništvu Biskupije i pojedinih parohija tokom snažnih vremenskih nepogoda koje su zahvatile ovaj prostor nekoliko puta počevši od 19. jula. Najveći deo nastale štete uslovljen je jakim udarima vetra, koji su razlog oštećenja krovova i tornjeva crkvenih objekata, pomeranja i rušenja crepova, pojedinih ornamenata, kidanja limenih struktura i odvoda za padavine. U pojedinim slučajevima su izvaljena ili prelomljena stabla ili njihovi delovi padali u crkvene porte, na građevine ili njihove delove, ograde, lomili prozore, oštećivali zidove, kidali električne vodove i druge delove za eklektrosnabdevanje i drugu imovinu. Biskup je naglasio da je šteta popisana i da je ona zabeležena u većem ili manjem obimu na objektima u 21 parohiji, od ukupno 29 koje postoje u Biskupiji, i to najviše u opštini Šid (sedam parohija), kao i na crkvama na području Grada Novog Sada, Grada Sremske Mitrovice, opština Ruma, Irig, Stara Pazova, Beočin i Bačka Palanka.

“Vlada Republike Srbije vodi jednako računa o svima koji su pretrpeli štete od nedavnog jakog nevremena. I manjinske zajednice i pripadajuće verske zajednice, kao što je Katolička Crkva jesu i biće u fokusu interesa Vlade kada je u pitanju saniranje šteta. Ono što sam saznao od biskupa Svaline jeste da je šteta na crkvama, drugim verskim objektima i zgradama u parohijama izuzetno velika, da gotovo nema mesta u kojima nije bilo oštećenja i da su verski službenici i sami vernici preduzeli prve korake na sanaciji objekata. Dobro je, u tom smislu, da je napravljena evidencija oštećenih objekata, i da je ista predata Pokrajinskoj Vladi”, izjavio je prilikom posete Žigmanov.

Ministar Žigmanov je ohrabrio biskupa, sveštenstvo i vernike da prate mere koje propisuju lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije, vezane za programe saniranja šteta koje će biti preduzete, kako bi i oni mogli dobiti podršku.

Rimokatolička Sremska biskupija pokriva teritorije svih sremskih opština, kao i beogradskih gradskih opština Surčin, Zemun i Novi Beograd, opštine Beočin, Sremski Karlovci, naselja na sremskoj obali Dunava koja pripadaju Gradu Novom Sadu, te mesto Neštin u Opštini Bačka Palanka. Prema podacima Svete Stolice iz 2020. godine, Sremska biskupija ima 47.830 katoličkih vernika, 29 parohija (sa oko 40 crkava), u kojima deluje 17 sveštenika, od kojih je jedan pripadnik franjevačkog reda, i 10 časnih sestara. U etničkom smislu većina vernika su hrvatske nacionalnosti, i bogoslužja se služe na hrvatskom jeziku. Tu su prisutni i vernici Mađari, Nemci, Česi, Slovaci i Slovenci.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov dao je intervju za julski broj magazina „Diplomacy&Commerce“. Intervju je tematizovao aktivnosti Ministarstva u suočavanju i borbi protiv govora mržnje

Žigmanov: „Kontinuirano se mora raditi na kreiranju i primeni seta aktivnosti u borbi protiv govora mržnje, u šta moraju biti uključeni i predstavnici civilnog društva i strukovnih organizacija, pre svega medijskih, a kada je reč o ciljnim grupama onda fokus mora biti na mladima i društveno ranjivim grupama, jer su oni najčešće ili targetirani u govoru mržnje ili uvučeni u njegove prakse. Ne sme se zaboraviti da postojanje i pluralni dinamikz govora mržnje treba da prati i adekvatno normativno „kroćenje“ u vidu stalnog adaptiranja zakonodavnog okvira i stvaranja pretpostavki za doslednu primenu istih“.

„Cloboda govora uvek i u celosti da, ali govor mržnje se ne sme nikada i nigde tolerisati! Tim pre, jer govor mržnje za posledicu uvek ima stvaranje društvenog ambijenta netrpeljivosti prema manjinskim i osetljivim društvenim grupama, pa je mali korak od prelivanja govora i stavova u postupke, kao što su zločini iz mržnje, diskriminatorno ponašanje i slično“.

„Ključni izazovi u borbi protiv govora mržnje u Srbiji: valjalo bi poradaiti na usvajanju protokola nosilaca javne vlasti za unisono i pravovremeno reagovanje na ovakve slučajeve, uz naravno hitno i primereno postupanje nadležnih institucija u procesnom smislu (MUP, tužilaštvo, pravosuđe). Dobro bi bilo uspostaviti i odrediti mesta za prijavu slučajeva govora mržnje te programe podrške žrtvama govora mržnje. Paralelno bi trebalo voditi kontinuirane kampanje protiv govora mržnje i promovisanja nulte tolerancije na govor mržnje, uz afirmaciju različitosti kao najviše vrednosti jednog društva i njegovog bogatstva. Trebalo bi i pojačati programe edukacije u formalnom i neformalnom obrazovanju o apsolutnoj neprihvatljivosti govora mržnje. To bi valjalo činiti putem pravljenja koalicija/platformi sa svim društvenim subjektima na planu borbe protiv govora mržnje“.

Ceo intervju dostupan je na: https://www.diplomacyandcommerce.rs/promotion-of-inclusion-and-fight-against-hate/

Ministar Žigmanov razgovarao sa predstavnicima Udruženja ombudsmanima Srbije: Vaša uloga je izuzetno dragocena

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je danas 20.7.2023. godine sa predstavnicima Udruženja ombudsmana Srbije i tom prilikom naglasio da je uloga ovih nezavisnih tela koja štite ljudska prava građana izuzetno dragocena, te naglasio da će Ministarstvo snažno podržati platformu širenja lokalnih ombudsmana koja ima za cilj da poveća vidljivost i značaj lokalnih ombudsmani u Srbiji.

Sastanku u Palati Srbija prisustvovali su državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović i savetnica u Sektoru za ljudska prava Ministarstva Tanja Srećković, dok su u ime Udruženja sastanku prisustvovali predsednica UOS i lokalna ombudsmanka Grada Novog Sada Marina Popov Ivetić, pokrajinska ombudsmanka i predsednica Etičkog odbora UOS doc. dr Dragana Ćorić, lokalna ombudsmanka Grada Niša i predsednica Upravnog odbora UOS Katarina Mitrovski, lokalni ombudsman Opštine Bačka Topola Miladin Nešić i lokalni ombudsman Starog Grada i predsednik Skupštine UOS Jovan Knežević.

„Vi ste važan subjekt u arhitekturi ljudskih prava u Srbiji. U tom smislu, želim da vam kažem da niste sami u tome što radite a što ima jasnu društvenu korist. Tu smo da budemo snažna, efikasna i vidljiva podrška u vašem poslu koji je predragocen“, rekao je ministar Žigmanov.

„Smatramo da je izuzetno važno da imamo kontinuiranu i redovitu komunikaciju i da gradimo saradničke odnose kroz koje ćete, sa jedne strane, vi biti integrativno i, gde je moguće, institucionalno, uključeni u procese i aktivnosti na polju zaštite ljudskih prava koje organizuje Ministarstvo, a mi smo, sa svoje strane, spremi da svojim učešćem budemo podrška vašim aktivnostima i promociji platforme širenja mreže lokalnih ombudsmana“, rekao je ministar Žigmanov, izražavajući spremnost da Ministarstvo bude spona između lokalnih ombudsmana i drugih državnih institucija u zajedničkom cilju afirmacije i zaštite ljudskih prava građana Republike Srbije.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović naglasio je, takođe, važnost nezavisnog organa kakav je ombudsman za zaštitu ljudskih prava stanovništva.

„ Nezavisni organi su potrebni naročito na lokalnom nivou jer su oni prva adresa kojoj se građani obraćaju bez obzira da li se radi o problemima diskriminacije, da li im je povređeno neko drugo pravo ili im je potrebna pravna zaštita. Zato treba zajednički da podstičemo lokalne samouprave da u svakoj od njih postoji institucija zaštitnika prava građana“, rekao je državni sekretar Kurtović, dodajući da je isto tako potrebno da se kroz zajedničke projekte angažujemo na afirmaciji i promociji ovih tema pre svega kod omladine koja je slabo informisana o svojim pravima i načinima njihove zaštite.

Predstavnici lokalnih ombudsmana su, zahvaljujući se na izdvojenom vremenu, govorili o izazovima sa kojima se suočavaju, o preprekama u komunikaciji sa lokalnim vlastima na koje ponegde nailaze, te o svojim predlozima i načinima kako sebe da učine vidljivijim, društveno prihvatljivim, a onda i potrebnim u cilju unapređenja i višeg nivoa zaštite prava građana Srbije. Na sastanku su dogovoreni i konkretni načini komunikacije i buduće saradnje.

Utvrđen predlog članova i zamenika članova saveta za razvoj civilnog društva

Komisija Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, formirana za izbor organizacija civilnog društva za članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva,  sprovela je proces izbora kandidata za članstvo u Savetu i predložiće Vladi Srbije 11 članova (i 11 zamenika članova) za ovo telo, koji su dobili najviše glasova. Osnivanje Saveta planira se u septembru 2023. godine.

Podsećamo da je na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlada Republike Srbije je u februaru 2022. godine usvojila Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022-2030. godine, a potom i dvogodišnji Akcioni plan za njeno sprovođenje.

Ključna aktivnost Strategije je osnivanja Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva. Strategijom je predviđeno da ovaj novi mehanizam za saradnju i dijalog sa civilnim društvom, kao savetodavno telo Vlade, bude prostor za dijalog o ključnim pitanjima koja se odnose na rad i delovanje civilnog društva. Predviđeno je da Savet predstavlja mehanizam za jačanje principa participacije, otvorenosti i inkluzivnosti procesa kreiranja javnih politika, kao i da bude sastavljen od jednakog broja od predstavnika civilnog društva i predstavnika organa državne uprave i to donosioca odluka. Predviđeno je da se predstavnici organizacija civilnog društva biraju se na predlog civilnog sektora.

Odmah po usvajanju Strategije tokom 2023. godine Ministarstvo je otpočelo konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva u vezi osnivanja Saveta - ovog novog institucionalnog mehanizma za saradnju sa civilnim društvom. Tako su tokom druge polovine 2022. godine održana dva sastanka sa organizacijama civilnog društva koje su aktivne u stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva sa ciljem da se dobije inicijalni predlog za razmatranje. Dobijeni predlog potpisan od strane 59 organizacije civilnog društva Ministarstvo je razmotrilo i uporedilo sa drugim modelima Saveta za saradnju sa civilnim društvom koji su formirani i deluju u drugim državama u našem regionu. Na taj način nastao je inicijalni Predlog za osnivanje Saveta.

U 2023. godini Ministarstvo je nastavilo aktivnosti na osnovanju Saveta širokim konsultativnim procesom održavanjem javnih prezentacija Predloga za osnivanje Saveta u Novom Sadu, Beogradu i Nišu.

Istovremeno sprovedene su i jednomesečne online konsultacije, kako bi svi oni koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju konsultacijama bili u prilici da dostave svoje predloge i sugestije. Procena je da je u konsultativni proces bilo uključeno nekoliko stotina organizacija.

Nakon konsultacija sprovedenih u više gradova Srbije i online konsultativnog procesa, početkom aprila meseca održane su u Beogradu finalne konsultacije sa civilnim društvom na završni Predlog za osnivanje Saveta  kako bi se kreirala optimalna rešenja koja bi Savet učinila efikasnim mehanizmom za dijalog o ključnim pitanjima saradnje organizacija civilnog društva i javne uprave.

Tokom konsultativnog procesa sa organizacijama usaglašeni su stavovi u vezi sa mandatom, strukturom članova i načinom izbora članova Saveta, kao i da će mandat Saveta obuhvatiti najbitnija područja i oblasti od značaja za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Imajući u vidu ulogu ovog savetodavnog tela koje će razmatrati opšte uslove za delovanje i razvoj  civilnog društva, na konsultacijama je predloženo da naziv ovog savetodavnog tela bude Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, što je i usvojeno. Predviđeno je da izbor članova Saveta iz civilnog društva bude javan i transparentan kao i da organizacije glasanjem biraju svoje predstavnike u Savetu.

U skladu sa navedenim Ministarstvo je maja meseca 2023. godine objavilo Javni poziv organizacijama civilnog društva za članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Cilj javnog poziva bio je izbor  do 11 (jedanaest) predstavnika organizacija civilnog društva koji će biti predloženi za članstvo u Savetu. Javnim pozivom je predviđeno da za kandidate iz reda civilnog društva, koji ispune kriterijume javnog poziva, glasaju organizacije civilnog društva tako što će svaka registrovana organizacija imati pravo na jedan glas.

Glasanje je obavljeno u periodu od 23. do 30. juna 2023. godine. Imajući u vidu da u periodu predviđenom za prigovor nije bilo prigovora kandidata, Ministarstvo će predložiti Vladi za članstvo u Savetu sledećih jedanaest predstavnika civilnog društva sa najvišim brojem glasova dobijenih od organizacija civilnog društva:

1. Beogradska otvorena škola;

• kandidat za člana: Vladimir M. Pavlović - Beogradska otvorena škola
• kandidat za zamenika člana: Bojana Džulović -  Beogradska otvorena škola

2. Caritas Šabac;

• kandidat za člana: Miroljub Nikolić - Caritas Šabac
• kandidat za zamenika člana: Andrijana Nikolić – Caritas Šabac      

3. Krovna organizacija mladih Srbije;

• kandidat za člana: Gordana Adamov - Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS)
• kandidat za zamenika člana: Milica Borjanić - Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS)

4. Fondacija "Centar za demokratiju“;

• kandidat za člana: Nataša Vučković - Fondacija Centar za demokratiju 
• kandidat za zamenika člana: Miloš Đajić - Centar modernih veština          

5. Trag fondacija;

• kandidat za člana: Marija Mitrović – Trag fondacija
• kandidat za zamenika člana: Željko Mitkovski – Fondacija Ana i Vlade Divac  

6. Mreža organizacija za decu Srbije;

• kandidat za člana: Saša Stefanović -  Mreža organizacija za decu Srbije (MODS)
• kandidat za zamenika člana: Iva Eraković – Prijatelji dece Srbije

7. Evropski omladinski centar Vojvodine;

• kandidat za člana: Milan Krilović – Evropski omladinski centar Vojvodine
• kandidat za zamenika člana: Edit Vereš - Savez udruženja „Novosadski omladinski forum“

8. Asocijacija DUGA;

• kandidat za člana: Aleksandar Prica – Asocijacija DUGA
• kandidat za zamenika člana: Slaviša Kovač - Asocijacija DUGA

9. Odbor za ljudska prava Niš;

• kandidat za člana:  Dragan Đorđević - Odbor za ljudska prava Niš
• kandidat za zamenika člana: Maja Kamenov - Odbor za ljudska prava Niš

10. Udruženje građana za demokratiju i građansko obrazovanje "Građanske inicijative"

• kandidat za člana: Dragoslava Barzut  - Građanske inicijative
• kandidat za zamenika člana:  Ivana Teofilović – Građanske inicijative

11. Centar za evropske politike;

• kandidat za člana: Ranka Miljenović – Centar za evropske politike
• kandidat za zamenika člana: Milena Lazarević – Centar za evropske politike

11. jul, Svetski dan stanovništva

Svetski dan stanovništva obeležava se svake godine 11. jula kako bi se skrenula pažnja na neke od gorućih izazova i pitanja sa kojima se suočava populacija na globalnom nivou. Ovaj dan ustanovile su Ujedinjene nacije 1987. godine, povodom rođenja 5-milijarditog stanovnika planete Zemlji. Broj stanovnika na našoj planeti u novembru 2022. godine prešao je osam milijardi, a predviđanja su da će do sredine ovog veka, 2050. godine, na svetu živeti 9,7 milijardi ljudi.

Rastući problemi koji se vezuju za globalni porast stanovništva i dalje upozoravaju na glad i nemaštinu koji pogađaju stanovnike najsiromašnijih delova planete, koji su po pravilu praćeni kršenjem osnovnih ljudskih prava, od ponižavajućeg položaja žena koje ne mogu slobodno da donose odluke o svom reproduktivnom zdravlju, do trgovine ljudima i radne eksploataciije maloletne dece.

Današnji svet odlikuje neravnomeran demografski razvoj, bipolarnost u prirodnom i migracionom kretanju stanovništva, uz dodatno opterećenje socijalnim, političkim i bezbednosnim tenzijama. Upadljivi rast stanovništva praćen velikim promenama u stopama fertiliteta i ubrzanom urbanizacijom, posebno se odražava na oblast poštovanja ljudskih i manjinskih prava.

Što se Srbije tiče, prema poslednjem popisu stanovništva, proces demografskog starenja vidljiv je u rastućem udelu starijih u ukupnom stanovništvu sa prosečnom starošću od 43,8 godina, što nas svrstava među najstarije u Evropi. Starenje stanovništva od nas iziskuje da se nastavi rad na merama politika aktivnog starenja, da se posveti posebna pažnja i briga porodici u društvu, kao i podstiče međugeneracijska saradnja i solidarnost. Naravno, mere demokgrafske obnove, koje su počele davati rezultate, i dalje će biti na visokom mestu u agendi rada Vlade Republike Srbije.

Takođe, naše društvo u svom primarnom cilju i nadalje će imati i mlade ljude. Mladi moraju da zauzmu snažniju ulogu u našem društvu, a da bi to postigli svi moramo energično raditi na kreiranju prostora koji će pružiti šansu mladim ženama i muškarcima za njihov kontinuiran lični i društveni rast i razvoj.

Na Svetski dan stanovništva Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u čijoj su nadležnosti pitanja poštovanja ljudskih prava, uključujući sve segmente zaštite prava različitih društvenih grupa, posebno ranjivih, poručuje da zaštita i dobrobit svakog čoveka mora da bude najviša vrednost i u centru državnog interesa, a poštovanje ljudskih prava, solidarnost među državama i ljudima osnov za održivu stabilnost i prosperitet našeg regiona, Evrope i sveta.

Ministar Tomislav Žigmanov obišao poplavljena područja u Vrnjačkoj Banji a

Ministar Tomislav Žigmanov i predsednik Opštine Vrnjačka Banja Boban Đurović obišli su juče delove uništene putne infrastrukture i poplavljenog poljoprivrednog zemljišta od nedavnih obilnih kiša u ovoj opštini. Predsednik Opštine Đurović odveo je ministra Žigmanova u područje sela Štulac i Novo selo, koja su tokom poplava ostala bez mostova na lokalni putevima, što je otežalo svakodnevne aktivnosti ljudima koji žive na tom području.

„Uverio sam se da su štete na teritoriji opštine Vrnjačka Banja velike, da je reakcija lokalne samouprave na čelu sa predsednikom Opštine Bobanom Đurovićem bila brza i adekvatna, na čemu sam mu i čestitao. Ističem da država odgovorno pristupa pružanju pomoći delovima naše zemlje koje su zadesile poplave. Vlada Republike Srbije ubrzo je formirala Radnu grupu za koordinaciju aktivnosti na saniranju posledica poplava, a u najskorijem roku doneće i plan sanacije štete za svaku lokalnu samoupravu pogođenu ovom elementarnom nepogodom“, rekao je ministar Žigmanov i naglasio da će Vlada svim građanima, koji su na bilo koji način pogođeni poplavama, pravedno nadoknaditi štetu.

Predsednik Opštine Đurović obavestio je ministra Žigmanova da se odmah po nastupanju elementarne nepogode pristupilo preduzimanju svih neophodnih mera za zaštitu stanovništva i materijalnih dobara, kao i sanaciju najosetljivijih i najvažnijih infrastrukturnih objekata. Angažovani su u tu svrhu, rekao je, svi raspoloživi kapaciteti javnih preduzeća, opštinskih službi, Dobrovoljnog vatrogasnog društva Vrnjačka Banja i privrednih subjekata u mehanizaciji, tehnici i ljudstvu.

Ekstremno velike količine padavina krajem maja dovele su do bujičnih poplava i velike štete, najpre na teritoriji Vraneša i Podunavaca, a kasnije i na teritoriji cele opštine Vrnjačka Banja. Elementarnom nepogodom oštećeno je četiri kilometra puteva, oštećeno ili uništeno 11 mostova, veliki broj nekategorisanih i šumskih puteva, nekoliko stotina hektara poljoprivrednog zemljišta. Voda je prodrla u više poslovnih, stambenih i pomoćnih objekata, a pojavila su se i klizišta koja su oštetila put u naselju Reka i put prema Stanišincima. Šteta od poplava na teritoriji opštine Vrnjačka Banja procenjena je na 300 miliona dinara.

Ministarstvo poziva organizacije civilnog društva na glasanje za članove Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poziva organizacije civilnog društva da glasaju za kandidate sa konačne Liste prihvaćenih kandidatura za članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Glasanje traje od danas 23. juna do 30. juna 2023. godine.

Sve organizacije civilnog društva registrovane na teritoriji Republike Srbije mogu učestvovati u glasanju.

Glasanje se obavlja na memorandumu organizacije uz navođenje naziva organizacije i imena kandidata za koga se glasa. Na memorandumu mora stajati potpis ovlašćenog pravnog zastupnika kao i pečat organizacije koja glasa.

Jedna organizacija može glasati samo za jednu kandidaturu (jednog predloženog kandidata za člana i zamenika člana). Organizacije koje su predložile svoje kandidate za člana, kao i organizacije koje su kandidovale zamenika člana ne mogu glasati za svoje kandidate. Organizacije koje su podržale kandidate (dali pismenu podršku kandidaturi) drugih organizacija mogu glasati za iste.

Glasovi se šalju isključivo putem elektronske pošte, slanjem skeniranog dokumenta na adresu savetcivilnodrustvo@minljmpdd.gov.rs

Komisija za izbor predstavnika civilnog društva za članstvo u Savetu će nakon isteka roka za glasanje utvrditi broj glasova za sve kandidate i na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog objaviti Rang listu kandidata prema broju glasova. Jedanaest kandidata koji dobiju najviše glasova biće predloženi za imenovanje za članove Saveta.

Više informacija na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-77.php

Ministar Žigmanov na završnoj konferenciji trodnevnog skupa na Zlatiboru o borbi protiv govora mržnje

Ministarstvo za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, obeležili su Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje trodnevnim skupom u na Zlatiboru, od 17. do 19. juna 2023.

Na završnoj konferenciji za štampu učestvovao je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, koji je čestitajući učesnicima uspešno završen rad, nagasio da je tema koja je bila u fokusu izuzetno važna.

„Govor mržnje je nažalost još nedovoljno prepozat i osuđen u najširoj javnosti. Osnovni element govora mržnje, kao i drugih vidova diskriminacije, jesu predrasude. Neprijateljski stav prema celoj jednoj grupi ljudi zbog njihovog identiteta moguće je stvoriti i negovati samo uz temeljno nepoznavanje te grupe, najrazličitijih pojedinaca koji tu grupu čine i bez suštinske želje da se u drugome vidi ono što je slično nama a ne različito od nas. Moramo da kao društvo radimo preventivno protiv ovakve duhovne i intelektualne lenjosti, jer čovek je društveno biće i da bi funkcionisao neophodno je da ima razvijene mehanizme da prihvata različitost i da se sa njom zbližava a ne da se od nje ograđuje i protiv nje bori“, rekao je, između ostalog ministar Žigmanov. Učesnike su pozdravili i zamenik predsednika opštine Čajetina Miloje Rajović, kao i direktor Kolor Medija Grupe Robert Čoban.

Skup na Zlatiboru, koji je okupio grupu mladih ljudi iz različitih delova Srbije, prvog dana otvrio je prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a učesnicima su se obratile i pomoćnice ministra Nina Mitić i Ivana Joksimović, kao i Tomas Džekson, regionalni projekt koordinator UNDP. Nakon intenzivnog rada, zanimljive razmene mišljenja i iskustava, prezentacija koje su držali Božidar Stojkov, novinar RTV Vojvodina, Haris Imamović, autor knjige o digitalnom nasilju, Milan Nikolić, ispred kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, i uz moderiranje novinarke RTV Vojivodina Ljubice Gojgić, učesnici su usvojili zajednički proglas kojim pozivaju sve u društvu na angažman i aktivnu borbu protiv govora mržnje.

18. jun, Međunarodni dana borbe protiv govora mržnje

Povodom 18. juna, Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog upozorava na razorni efekat govora mržnje u modernom svetu, koji je pojačan novim tehnologijama komunikacije do te mere da je postao jedan od najčešćih vidova širenja retorike i ideologija podela i netolerancije.

„Govor mržnje predstavlja potencijalnu pretnju stabilnosti svakog društva, budući da postavlja osnov za sukobe i tenzije kao i kršenje ljudskih prava širokih razmera. Elementi govora mržnje prisutni su, bilo kao uzrok ili kao posledica, u slučajevima vršnjačkog nasilja, nasilja na sportskim priredbama, a naročito zločina iz mržnje“, izjavio je tim povodom ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

Kao odgovor na alarmantne trendove rastuće ksenofobije, rasizma i netolerancije, mizoginije, antisemitizma i islamofobije, širom sveta, Ujedinjene nacije su 18. juna 2019. godine pokrenule Strategiju i plan delovanja protiv govora mržnje. Ovaj plan definiše govor mržnje kao svaku vrstu komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju koje napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupu na osnovu toga ko su – drugim rečima, na osnovu njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, pola ili drugog ličnog svojstva. I pored toga, ne postoji univerzalna definicija govora mržnje, a koncept je i dalje predmet rasprave, posebno u kontekstu slobode govora.

„Govor mržnje prepoznat je i sankcionisan zakonodavstvom Republike Srbije i to u članu 11. Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovih ličnih svojstava, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. I drugi zakoni u sferi ljudskih prava, kao što su Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, ali i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, sadrže odredbe koje se odnose na govor mržnje“, navodi ministar Žigmanov.

Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog usvojila Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, koja sadrži i mere kreirane za borbu protiv govora mržnje. Resorno ministarstvo svake godine organizuje skupove i u saradnji sa međunarodnim donatorima sprovodi kampanje usmerene protiv govora mržnje, sa posebnim osvrtom na grupe koje su prepoznate kao posebno osetljive na diskriminaciju, kao što su žene, pripadnici nacionalnih manjina, naročito Romi i Romkinje, LGBTI osobe, osobe sa invaliditetom, mladi i starije osobe.

Kada je reč o efikasnoj prevenciji i suzbijanju govora mržnje u savremenom društvu, naročita pažnja mora se posvetiti društvenim mrežama i medijima. Neophodno je da ovu štetnu pojavu prepoznamo i suzbijamo u svim sferama društvenog, a naročito javnog života. Pripadnost bilo kojoj grupi ili određena lična osobina ili deo identiteta pojedinca ili grupe ne smeju da budu razlog zbog koga bi ta grupa bila stavljena u nepovoljniji položaj, omalovažavana, stigmatizovana ili vređana.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ostaje i u budućnosti posvećeno borbi protiv govora mržnje kao i svih drugih teških oblika diskriminacije, polazeći od humanističkog stanovišta da je raznovrsnost identiteta mera ličnog i kolektivnog bogatstva, a ne razlog za animozitete i sukobe“, zaključio je ministar Žigmanov.

12. jun - Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada

Povodom 12. juna, Međunarodnog dana borbe protiv dečjeg rada, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća na nužnost da deca, kao najosetljivija društvena grupa, budu zaštićeni od svake vrste eksploatacije, pa tako i radne, te da prilikom eventualnog radnog angažmana moraju da dobiju dodatnu i adekvatnu zaštitu.

Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada obeležen je prvi put 12. juna 2002. godine, u organizaciji Međunarodne organizacije rada, s ciljem podizanja svesti i pokretanja akcija u svetu protiv dečjeg rada i zapošljavanja dece, tražeći podršku pojedinih vlada, civilnog društva, kao i medija u kampanji protiv svakog oblika izrabljivanja dece. Slogan ovogodišnjeg obeležavanja ovog dana  je „Socijalna pravda za sve -  zaustavite dečji rad!“

Primereno angažovanje deteta u porodičnim poslovima, poslovima van kuće tokom raspusta, sa ciljem obezbeđivanja zarade za svoje potrebe, rad koji je primeren uzrastu deteta, a koji pri tom ne ometa školovanje ili slobodno vreme deteta, smatra se poželjnim i neophodnim radi sticanja radnih navika i funkcionalnog osposobljavanja za život.

Međutim, deca koja žive i odrastaju u teškim materijalnim i socijalnim uslovima, lako postaju žrtve nedozvoljenog radnog angažovanja. Mogućnosti za tako nešto se uvećavaju ukoliko se siromaštvo i socijalna isključenost dece i roditelja poklapaju sa pripadnošću nekoj od društveno osetljivih podgrupa. Najugroženije su devojčice iz najsiromašnijih porodica, deca romske nacionalnosti (uključujući decu iz podstandardnih naselja), deca u uličnoj situaciji, deca sa teškoćama u razvoju, deca u sukobu sa zakonom, deca migranti (uključujući decu iz porodica povratnika po sporazumu o readmisiji) i deca u ruralnim područjima uključena u rad u poljoprivredi.

Prema globalnim procenama dečijeg rada za 2020. godinu, 160 miliona devojčica i dečaka rade, od kojih je polovina na opasnim poslovima; 112 miliona je u poljoprivredi, a regrutovanje dece vojnika se nastavlja. U periodu 2016-2020, dečiji rad se povećao za 8,9 miliona, u potpunosti među decom uzrasta 5-11 godina.

Usvajanjem Rukovodećih načela o biznisu i ljudskim pravima od strane Ujedinjenih nacija i sprovođenje principa „Zaštiti, poštuj, otkloni“ trebalo bi da doprinese smanjenju ovih trendova. Takođe, u Agendi 2030.  podcilj 8.7. odnosi se  na prisilni rad i dečiji rad i postavlja čovečanstvu sledeće preporuke: „Preduzeti neposredne i delotvorne mere da bi se iskorenio prisilni rad, uklonilo ropstvo i trgovina ljudima i obezbedila zabrana i eliminacija najgorih oblika dečjeg rada, uključujući regrutovanje i korišćenje dece vojnika, a do 2025. iskoreniti zloupotrebu dečjeg rada u svim oblicima“.

Komitet za prava deteta UN-a je 2017. godine doneo Opšti komentar br. 21 o deci u uličnoj situaciji.  Zloupotreba dečjeg rada remeti obrazovanje tako što onemogućava dete da redovno pohađa ili ga primorava da napusti školovanje. U opasne i nedozvoljene vidove ove pojave spadaju trgovina decom, iskorišćavanje deteta za prostituciju, iskorišćavanje deteta za pornografiju i zloupotreba dečijeg rada.

U godini obeležavanja 75-godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima podsećamo da celokupna društvena zajednica mora biti senzibilisana, a ovlašćeni akteri obučeni, radi uspešne identifikacije i rehabilitacije deteta žrtve. Prevencija podrazumeva smanjenje siromaštva i socijalne isključenosti dece iz najosetljivijih grupa, osnaživanje porodice kroz univerzalni pristup socijalnoj zaštiti i podizanje svesti o značaju obrazovanja kao i uspostavljanje institucionalnih mehanizama zaštite.

Kao i sve druge pojave koje ugrožavaju uživanje ljudskih prava, i zloupotreba dečijeg rada je složena i višeslojna, kako u pogledu aktera, tako i u pogledu oblika. Zato je neophodno posvećeno, kontinuirano i sinhronizovano delovanje svih relevantnih segmenata državnog i civilnog sektora. Položaj dece u društvu mora biti neprikosnoven u pogledu poštovanja i zaštite njihovih prava i njihove bezbednosti u svakom smislu. Kada su deca u pitanju, a pogotovo u kontekstu zloupotrebe njihovog rada, odgovornost je na svima nama, od roditelja, rodbine, komšija, preko nastavnika, zdravstvenih radnika do pripadnika policije i vojske.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ove godine na Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada 12. juna organizuje društveni dijalog na temu „Deca u uličnoj situaciji“, koji se održava u Centru za integraciju mladih – Klub 16, Cetinjska 15a u Beogradu sa početkom u 13 sati.

Međunarodni dan dece 1. jun

Međunarodni dan dece, 1. jun, ove godine u Srbiji obeležavamo, nažalost, u senci nezapamćenih tragedija, ubistava đaka u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i mladih u okolini Mladenovca i Smedereva.

Nevine dečje žrtve večiti su poziv na još odlučniji rad i posvećenost svakog pojedinca, svakog zvaničnika, svake organizacije u Republici Srbiji kada su bezbednost, humanost, solidarnost, empatija, tolerancija i ljudska prava u pitanju. Svi zajedno moramo da se založimo za još snažniju borbu protiv svakog negativnog društvenog fenomena, pogotovo nasilja svake vrste, da se nikada ovakve tragedije ne ponove u našoj državi, poručio je Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Deca čine jednu od najosetljivijih društvenih grupa, kako u pogledu zrelosti i uzrasta, tako i prava i neophodnosti da im se pruži zaštita od strane odraslih, uz puno uvažavanje njihovih prava, mišljenja i najboljeg interesa. Deca su budućnost svakog društva i garancija da će humanističke vrednosti i ciljevi, kao i na demokratiji utemeljene politike koje danas u Republici Srbiji utvrđujemo i sprovodimo, biti i ispunjene u vremenima koja dolaze. Zbog njih, kao i zbog nas, moramo kao društvo činiti sve da stvorimo uslove da deca u Srbiji budu bezbedna i zaštićena, a da se njihove ličnosti i potencijali slobodno u potpunosti razvijaju, te da odrastaju u porodičnoj sredini, ispunjenoj sigurnošću, ljubavlju i razumevanjem.

Vlada Republike Srbije utvrdila je prioritete na kojima će u narednom periodu još intenzivnije raditi kada je u pitanju zaštita dece. Ove nedelje održana je i konstitutivna sednica Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja, kojim rukovodi predsednica Vlade Ana Brnabić, a u cilju preduzimanja konkretnih koraka ka smanjenju vršnjačkog nasilja.

Ministar Žigmanov je podsetio da naša država redovno izveštava o primeni Konvencije o pravima deteta, najznačajnijeg međunarodnog dokumenta u oblasti prava dece. Konvencija nas obavezuje na poštovanje preuzetih obaveza i kontinuiran rad na zaštiti i unapređenju prava najmlađe populacije. Obavezuje sve nas, državne institucije i organe, organizacije civilnog društva, nezavisna tela, lokalne samouprave, ali i porodice i svakog pojedinca.

Vlada Srbije na sistemski način, kroz rad nacionalnog Saveta za praćenje UN preporuka, prati sprovođenje svih preporuka, koje dobijamo u procesu monitoringa od Ujedinjenih nacija. Takođe, u saradnji sa Centrom za prava deteta i organizacijama civilnog društva koje se bave unapređenjem položaja dece, radili smo na razvijanju indikatora kako bi mogli realno da merimo napredak u ispunjavanju preporuka do narednog izveštaja. U čitavom procesu izveštavanja o primeni Konvencije, i deca su imala aktivnu ulogu. Njihovi stavovi i mišljenja o stepenu ostvarivanja njihovih prava u svakodnevnom životu, sastavni su deo ovih izveštaja.

Zakonska zabrana telesnog kažnjavanja dece, jačanje mehanizama koji obezbeđuju zaštitu dece od nasilja u svim okruženjima, jačanje inkluzivnosti u obrazovanju i poboljšanje celokupnog normativnog okvira koji se tiče prava deteta, neke su od preporuka koje je Srbija prihvatila u nedavno završenom procesu Univerzalnog periodičnog pregleda, ključnog međunarodnog mehanizama za nadzor nad stanjem ljudskih prava u državama članicama Ujedinjenih nacija.

U tom kontekstu treba istaći važnost preporuka koje se odnose na inkuzivnost i zabranu diskriminacije u svim oblastima društvenog života, sa ciljem da deca imaju pristup pravima i uslugama, naročito deca sa invaliditetom, deca romske nacionalnosti, deca izbeglice i migranti, kao i deca iz ruralnih sredina.

Prihvatanjem preporuke za ratifikaciju Opcionog protokola o komunikacijskim procedurama, Republika Srbija potvrdila je svoju posvećenost u nastojanju da osnovni principi Konvencije o pravima deteta i preporuke UN-a budu ugrađeni u sve politike na nacionalnom i lokalnom nivou u cilju punog ostvarivanja prava dece.

Ministar Tomislav Žigmanov primio delegaciju Odbora za ljudska prava i humanitarnu pomoć nemačkog Bundestaga

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov primio je danas u Palati „Srbija“ visoku delegaciju Odbora za ljudska prava i humanitarnu pomoć nemačkog Bundestaga, koja svoj interes usmerila na opšte stanje ljudskih prava, zatim ženskih prava i prava pripadnika LGBT+ zajednice.

Tokom sastanka ministar Žigmanov je naglasio da je Republika Srbija već samim formiranjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pokazala posvećenost unapređenju ljudskih prava, prava nacionalnih manjina i društvenom dijalogu kao i mehanizmima razvoja i unapređenja demokratije u našoj zemlji.

„Cilj ovakve prakse i posvećenog rada Ministarstva je da se stepen i kvalitet ljudskih prava, prava manjina i ranjivih društvenih grupa ostvaruje u što većem nivou“, rekao je ministar Žigmanov. Ministar Žigmanov je goste iz SR Nemačke upoznao sa normativnim okvirom koji postoji u Republici Srbiji kada je reč o zaštiti i unapređenju ljudskih prava, rodnoj ravnopravnosti, borbi protiv nasilja, govora mržnje i diskriminacije. Normativni okvir je, kako je rekao, visoko usklađen sa standardima koje propisuju konvencije i paktovi Ujedinjenih nacija, a prema pravnih tekovina Evropske unije na delu je proces harmonizacije.

Delegaciju Odbora za ljudska prava i humanitarnu pomoć, koju je predvodila gospođa Renata Alt i u kojoj su bili predstavnici svih partija nemačkog Bundestaga i ambasade SR Nemačke u Beogradu, interesovalo je kakav je odgovor države na rodno zasnovano nasilje, odnos prema preporukama unapređenja prava LGBT+ osoba i kako su građani Srbije reagovali na meru predaje nelegalnog oružja.

„Vlada Republike Srbije se aktivno angažuje u suzbijanju nasilja, ne samo rodnog, već i vršnjačkog, čijem smo drastičnom slučaju nažalost nedavno svedočili, kao i svakom drugom nasilju i govoru mržnje, radeći intersektorski sa pozicija nulte tolerancije prema ovim negativnim društvenim pojavama“, rekao je ministar Žigmanov.

21. maj, Svetski dan kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj

Povodom 21. maja, Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov poručio je da „kulturna raznolikost, tolerancija, dijalog i poštovanje različitosti čine temeljne vrednosti modernog društva, bez kojih nijedna zajednica ne može da opstane, niti može da se razvija.“

Ministar Žigmanov je podsetio da je Republika Srbija višenacionalna, multikulturalna država, u kojoj uz većinski srpski narod, žive i pripadnici nacionalnih manjina i različitih religijskih i jezičkih grupa, koje se među sobom razlikuju po brojnosti, prostornom razmeštaju, etničkim, religijskim, jezičkim, kulturnim, obrazovnim, običajnim i drugim osobenostima.

„Upravo to govori o značaju zaštite kulturne raznovrsnosti za održanje mira i spokojnog života, čemu je Vlada Republike Srbije posvećena. I ljudsko dostojanstvo i zaštiti prava i osnovnih sloboda svakog pojedinca bogatiji su i vredniji u perspektivi kulturne raznolikosti. U takvom društvenom ambijentu dijalog i saradnja su neminovni i predstavljaju pretpostavku za svaki dalji kulturni, ekonomski i celokupni društveni razvoj demokratskog i modernog društva“, istakao je ministar Žigmanov, dodajući da smo na današnji dan solidarni i sa svima koji zbog svojih različitosti trpe nepravdu širom sveta.

Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj 21. maj, posvećen je obeležavanju kulturoloških raznolikosti, negovanju međusobnog razumevanja, tolerancije i harmonije među različitim narodima. Nakon što je UNESKO usvojio Opštu deklaraciju o kulturnoj raznolikosti, 21. maj 2020. godine proglašen je za Svetski dan kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, kako bi se podstakla veća solidarnost i jedinstvo čovečanstva i unapredila međukulturna razmena kao sredstvo za postizanje prosperiteta, održivog razvoja i mirnog života.

18. maj ˗ Dana sećanja na žene žrtve nasilja

Povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja, koji je Vlada Republike Srbije ustanovila 18. maja 2017. godine, u cilju podsećanja na rizik od femicida i njegove posledice, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog iskazuje puno razumevanje za zabrinutost građanki i građana i izražava duboku žal za svim ubijenim ženama i devojčicama, saosećajući ujedno i sa svim ženama i devojčicama koje su izložene nekom vidu nasilja.

U okviru svojih nadležnosti, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom 2021. i 2022. godine izradilo nekoliko zakonskih, podzakonskih i strateških dokumenata u oblasti unapređenja ljudskih prava sa ciljem sprečavanja nasilja nad ženama. Reč je o Zakonu o zabrani diskriminacije i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, sa pripadajućim pravilnicima kojima se bliže uređuju obaveze prema ovom zakonu; zatim, o Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, Strategiji za rodnu ravnopravnost od 2021. do 2030. godine, i Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine – sva tri dokumenta sa pratećim akcionim planovima za njihovo sprovođenje.

U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, jedno poglavlje je posvećeno sprečavanju i suzbijanju rodno zasnovanog nasilja, čime je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dalo svoj doprinos za dodatno ojačavanje pravnog okvira Republike Srbije za borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Osim toga, u svakom svom godišnjem izveštaju o rodnoj ravnopravnosti, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uvrstilo je i raspoložive podatke o femicidu u Republici Srbiji, koji su dostupni javnosti na internet stranici Ministarstva u rubrici „Dokumenta“ – „Izveštaji“, kako bi ojačalo svest o pošasti ovog zla u našem društvu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog smatra da je, sa jedne strane, potrebno da se zakonski okvir unapredi, a sa druge strane, poboljša primena postojećih zakonskih rešenja. U tom smislu, Ministarstvo će se u svom radu, u okviru svojih nadležnosti, i dalje odlučno zalagati da se obezbede sve pretpostavke za bolju primenu propisa u cilju zaštite i poboljšanja kvaliteta života žena i devojčica u Republici Srbiji. Takođe, Ministarstvo će i dalje davati svoj doprinos u borbi protiv kulture nasilja, uz istovremenu afirmaciju ključnih vrednosti demokratskih društava – vrednosti tolerancije, dijaloga i međusobnog uvažavanja.

17. maj, Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ističe važnost prevencije diskriminacije prema LGBTI* osobama i podseća da svi ljudi imaju jednaka prava, bez obzira na seksualnu orijentaciju, rodni identitet, pol, rod i polne karakteristike.

Na ovaj dan, 17. maja 1990. godine, Svetska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja. Uprkos tome što je 2019. godine isto učinjeno i za transrodnost, u društvu su još prisutne homofobija i transfobija, kao pojave koje karakteriše niz negativnih osećanja i stavova prema homoseksualnosti, transrodnosti ili LGBTI* osobama. Ispoljavaju se u vidu neprijateljskog ponašanja, kao što su diskriminacija i nasilje prema LGBTI* osobama, što je protivno Ustavu i važećim zakonima Republike Srbije.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća da je 2021. godine usvojen Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, čime je unapređen krovni Zakon o zabrani diskriminacije donet 2009. godine. Ovim zakonom su zabranjeni svi oblici diskriminacije, navođenje na diskriminaciju, govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje zasnovani na polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji i polnim karakteristikama.

Zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Kao težak oblik diskriminacije, između ostalog, prepoznato je i izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu pola, rodnog identiteta i seksualne orijentacije. Pored toga, Krivičnim zakonikom su propisane kaznene mere za povredu ravnopravnosti, zlostavljanje i mučenje i povredu časti i ugleda na osnovu ličnog svojstva. Zabrana diskriminacije, kao i druga ljudska prava, garantovani su i Ustavom Republike Srbije.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ističe da na svim nivoima treba kontinuirano da se radi na promociji mehanizama i praksi za suzbijanje diskriminacije i postizanje ravnopravnosti i socijalne inkluzije u cilju razbijanja stereotipa i predrasuda prema LGBTI* osobama i stvaranja tolerantnijeg građanskog društva, uređenog po demokratskim principima.

Ministarstvo je radilo na izradi Predloga strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje. U ovom strateškom dokumentu, LGBTI* osobe su prepoznate kao jedna od grupa u povećanom riziku od diskriminacije. Budući da je oblast rada na sprečavanju i suzbijanju diskriminacije sveprožimajuća, na osnovu ovog strateškog dokumenta obrazovan je Savet za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine. Na prvoj sednici tog Saveta, kojim predsedava ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, kao jedan od narednih koraka je dogovoreno razmatranje preduslova za izradu Nacrta zakona o rodnom identitetu, kao aktivnosti predviđene Akcionim planom za sprovođenje ove Strategije, a kojim bi se dalje proširio normativni okvir u oblasti ljudskih prava.

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao 17. maj, Dan ukrajinske nacionalne zajednice

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov čestitao je danas 17. maj, Dan ukrajinske nacionalne zajednice institucijama i pripadnicima ukrajinske nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Ovaj praznik uspostavljen je kao dan kada je održana Osnivačka skupština Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine u Republici Srbiji 2003. godine. Na osnovu popisa iz 2022. godine, u Srbiji živi 3.969 pripadnika ukrajinske nacionalne manjine. Ukrajinci se u Vojvodini pojavljuju još u 17. veku, a poslednje veće migracije iz Galicije beležimo krajem 19. i početkom 20 veka. Izuzetno su disperzirana nacionalna zajednica, čiji pripadnici u većem broju žive na teritorijama opština Kula, Vrbas i Inđija te gradova Novi Sad i Sremska Mitrovica.

Ukrajinska zajednica svoju kulturu čuva i razvija u šest kulturno umetničkih i prosvetnih društava. Zainteresovana deca, njih oko 150, fakultativno izučavaju nastavu ukrajinskog jezika sa elementima nacionalne kulture u osnovnim školama u pet sredina sa najviše pripadnika ove zajednice. Uz finansijsku podršku Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine na ukrajinskom jeziku izlaze mesečni list „Ridne Slovo“ i dečji časopis „Solovejko“. Radio programe na ukrajinskom emituju regionalne radio stanice u gradovima Vrbasu, Kuli, Inđiji. Ukrajinska redakcija RTV emituje dve emisije na ukrajinskom jeziku svake nedelje, a u okviru Radio programa, sadržaji na ukrajinskom jeziku emituju se svakodnevno, sa dodatnim sedmičnim emisijama.

Centralna kulturna manifestacija Ukrajinske zajednice je Festival ukrajinske kulture „Kalina“, ove 2023. godine održan je osamnaesti po redu. Zajedničkim radom Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine, kao organizatora festivala, i državnih institucija u obliku podrške, tokom osamnaest godina festival „Kalina“ je postao festival najvišeg nivoa u okruženju među pripadnicima brojne ukrajinske zajednice. Veoma značajna manifestacija je Festival ukrajinskog dečjeg stvaralaštva „Veselka / Duga“ na kojem deca predstavljaju muzičko-scenska i likovna dostignuća.

Sa ponosom ističemo kako su vlasti u Republici Srbiji i Autonomnoj Pokrajini Vojvodini posvećeni afirmaciji vrednosti multikulturalizma, u čijoj osnovi je podrška očuvanju i razvoju nacionalne samosvojnosti svih zajednica. Stoga ćemo i dalje predano raditi na obezbeđivanju potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Ukrajinci u Vojvodini uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i životne perspektive pripadnika ove zajednice.

16. maj, Dan Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine

Povodom 16. maja, Dana Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine u Srbiji, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov čestitao je institucijama i pripadnicima ove nacionalne manjine njihov praznik sa željom da uspešno nastave da rade na očuvanju nacionalnog identiteta Čeha u Republici Srbiji.

Odlukom Nacionalnog saveta jedan od četiri praznika češke nacionalne manjine u Republici Srbiji utvrđen je i 16. maj kao Dan Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine. Na ovaj dan 2010. godine sastavljena je izborna lista za učešće na prvim izborima za Nacionalni savet češke nacionalne manjine. Za Čehe u Republici Srbiji ovo je jedan od najznačajnijih datuma. Istovremeno, u kalendaru Katoličke crkve, 16. maj je datum pomena Svetog Jovana, Jana Nepomuka – zaštitnika Češke i grada Praga.

Nacionalni savet češke nacionalne manjine svake godine obeležava ovaj praznik u Češkom Selu kod Bele Crkve, u kome je katolička crkva posvećena Svetom Janu Nepomuku. U Češkom selu danas živi malobrojna češka katolička zajednica, koja čuva i neguje nacionalnu i versku tradiciju. U Republici Srbiji Česi su nacionalna manjina čija prava u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja, te službene upotrebe češkog jezika i pisma predstavlja Nacionalni savet češke nacionalne manjine, sa sedištem u Beloj Crkvi.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine u Srbiji živi 1.317 pripadnika češke nacionalne manjine, najviše u mestima na području Opštine Bela Crkva (Bela Crkva, Češko Selo, Kruščica i dr.) i okolnim opštinama (mesto Gaj u Opštini Kovin, mesto Veliko Središte i Vršac u Opštini Vršac), a jedan broj živi i u Beogradu i nešto manje u Novom Sadu, dok je ostatak razasut po Vojvodini.

15. maj, Međunarodni dan porodice

Povodom 15. maja, Međunarodnog dana porodice, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je da je danas, pod senkom tragičnih događaja sa početka maja, više nego ikada potrebna podrška porodici i zdravim odnosima u njoj.

„Savremena porodica suočena je sa izazovima ekonomske i društvene tranzicije, koji utiču na pojavu i produbljivanje socijalnih, finansijskih, moralnih i emotivnih poteškoća. Promene koje se dešavaju velikom brzinom u svim segmentima savremenog društva, naročito u delu izloženosti uticajima sadržaja na društvenim mrežama, ostavljaju značajne posledice i na stanje, razvoj, ulogu i mesto porodice u društvu. U borbi da ostvare kvalitetnu roditeljsku ulogu i obezbede materijalnu sigurnost svojim članovima, neretko stradaju osnove porodičnog života – zdravi roditeljski i funkcionalni porodični odnosi“, upozorava ministar Žigmanov.

Međunarodni dan porodice, 15. maj, obeležava se širom sveta od 1993. godine. Ustanovila ga je Generalna Skupština Ujedinjenih nacija sa ciljem afirmacije porodice i porodičnih vrednosti i podizanja svesti o problemima i pitanjima porodice.

Ovogodišnji praznik porodice, nažalost, obeležavamo u senci dve nezapamćene tragedije, ubistva osmoro đaka i čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i ubistva osmoro mladih u okolini Mladenovca. U danima kada je Srbija zanemela od bola, podsećamo i da je od početka godine ubijeno 18 žena, što je alarm koji upozorava da je porodično-partnersko nasilje nad ženama, najčešće u prisustvu najmlađih članova porodice, nažalost sve prisutnije u našem društvu.

Ministar Tomislav Žigmanov pozdravio je formiranje Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja, čiji će zadatak biti da obezbedi organizovanje mobilnih timova za borbu protiv vršnjačkog nasilja kroz protokole između centara za socijalni rad i drugih službi, kao što su obrazovne i zdravstvene ustanove i policija, te formiranje Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih. Kako je istakao, jedna od ključnih mera za sprečavanje nasilja je i osnaživanje zakonodavnog okvira i jačanje organa i institucija zaštite prava, pogotovo najranjivijih članova i društvenih grupa, u cilju prevencije, ali i stvaranja bezbednog okruženja za čitavu zajednicu.

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao Bošnjacima praznik 11. maj, Dan bošnjačke nacionalne zastave

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov čestitao je danas 11. maj, Dan bošnjačke nacionalne zastave, svim pripadnicima i institucijama bošnjačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji. Ovaj praznik je najvažniji i najradosniji nacionalni praznik među Bošnjacima u Republici Srbiji i predstavlja simbol njihovog zajedništva, okupljanja i jedinstva, sa ciljem očuvanja nacionalnih vrednosti i posebnosti te zaštiti i ostvarivanju njihovih nacionalnih prava i sloboda.

Dan bošnjačke nacionalne zastave ustanovljen je na današnji dan 1991. godine, kada je u Novom Pazaru onovano Muslimansko nacionalno vijeće Sandžaka, koje 2010. godine menja naziv u Bošnjačko nacionalno vijeće. Reč je o jednom od četiri praznika Bošnjaka koji, prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, praznuju pripadnici bošnjačke zajednice u Republici Srbiji.

Prema popisu stanovništva iz 2022. godine u Srbiji živi 153.801 Bošnjaka i, nakon Mađara, druga su po brojnosti nacionalna manjina i jedna je od retkih nacionalnih zajednica koja beleži demografski rast. Spadaju u manjinu koja je visoko teritorijalno koncetrisana u regiji koja se tradicionalno naziva Sandžak, a većinu stanovništva čine u Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru, gradu koji im je politički i kulturni centar.

I ovim putem ističemo kako su vlasti u Republici Srbiji posvećeni afirmaciji vrednosti multikulturalizma, u čijoj osnovi je očuvanje i razvoj nacionalne samosvojnosti građana svih zajednica, koja uključuje i osiguranje ekonomskih pretpostavki. Stoga će i dalje predano raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Bošnjaci u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i životne perspektive pripadnika ove zajednice.

Pomoćnica Nina Mitić učestvovala na sednici Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23

U okviru stalne komunikacije između vladinog i nevladinog sektora, 9. maja 2023. godine u Palati „Srbija” u Beogradu, održana je sednica Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23. Tema sednice je bila Primena revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 za prvi kvartal 2022. godine, kao i implementacija obaveza iz potpoglavlja Osnovna prava.

Na drugom panelu, koji se odnosio na položaj LGBT osoba i temu izrade Nacrta zakona o istopolnim zajednicama, kao jedan od uvodničara se obratila pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić, koja je podsetila da je spomenuti Nacrt zakona izrađen istovremeno sa još dva nacrta zakona, i to: Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji su usvojeni, a kojima su unapređena ljudska prava u Republici Srbiji.

Govoreći o izazovima u praktičnoj primeni pojedinih rešenja dve godine nakon donošenja ta dva zakona iz oblasti ljudskih prava, iznela je da se pokazalo da ono što se usvoji bez spremnosti sistema i društva nije primenljivo. Dodala je da bi se zakonskim regulisanjem istopolnih zajednica određenom broju građana olakšao svakodnevni život, kao i određena važna životna pitanja kao što je, na primer, nasleđivanje. U tom cilju, tokom rada Posebne radne grupe za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama je do 24. marta 2021. godine, u širokom participativnom procesu svih zainteresovanih strana, održano ukupno pet sastanaka na kojima je detaljno diskutovano o pojedinačnim predlozima, komentarima i primedbama institucija, nevladinog sektora ali i građana prikupljenih tokom javne rasprave.

Međutim, pokazalo se da postoje određena zakonska rešenja u kojima postoji prostor za dodatno usaglašavanje, kao što su pitanja raskida istopolne zajednice i neregistrovane istopolne zajednice, te da je za dalji rad na izradi Nacrta ovog zakona neophodan društveni konsenzus. Istakla je da će u narednom periodu nadležno ministarstvo raditi na tome da se ovo pitanje aktualizuje u stručnoj i široj javnosti i među donosiocima odluka na najvišem nivou u formi društvenog dijaloga. Pored pomoćnice ministra Nine Mitić, na panelu je iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u svojstvu učesnika prisustvovao i šef Odseka za antidiskriminacionu politiku, samostalni savetnik Nikola Radojlović.

Pomoćnica ministra Nina Mitić govorila o rodnoj ravnopravnosti na skupu u Beogradu

U organizaciji udruženja „Žene na prekretnici“, danas je u Beogradu održan skup pod nazivom „Još šest decenija do rodne ravnopravnosti“ na kome je učestvovala Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Govoreći na skupu, pomoćnica Mitić rekla je da su novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti u domaći pravni sistem unete brojne novine u odnosu na prethodni zakon.

„Njime su, pre svega, donete mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti u mnogo širem obuhvatu. Ovim zakonom znatno je unapređena i proširena definicija diskriminacije po osnovu pola, odnosno roda u odnosu na prethodni zakon. Pored toga, ovaj zakon je u potpunosti u skladu i sa Akcionim planom Evropske unije za rodnu ravnopravnost (GAP III) za period 2021-2025. godine, koji uvodi stroga pravila za primenu i praćenje rodne ravnopravnosti u svim sektorima. Poseban odeljak u ovom zakonu posvećen je rodnoj ravnopravnosti u oblasti rada i zapošljavanja, a uveden je i pojam neplaćenog kućnog rada“, rekla je Mitić i istakla da je rodni jaz u zaradama u Republici Srbiji niži u odnosu na 27 zemalja Evropske unije u kojima se on meri.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, donelo i dva podzakonska akta kojima se bliže uređuje način izveštavanja u vezi sa primenom pomenutog zakona. Pomoćnica Mitić je predstavila i strateški okvir za unapređenje rodne ravnopravnosti.

„Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog 2021. godine usvojila je Strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, kao i dvogodišnji Akcioni plan za primenu pomenute Strategije. Vizija koja se ostvaruje ovom Strategijom je rodno ravnopravna Republika Srbija u kojoj su žene i muškarci, devojčice i dečaci, kao i osobe drugačijih rodnih identiteta, ravnopravni, imaju jednaka prava i jednake mogućnosti za lični razvoj, mogućnost da pružaju ravnopravan doprinos održivom razvoju društva, uživaju jednake koristi od razvoja društva, ravnopravno učestvuju u odlučivanju o razvoju društva i preuzimaju jednaku odgovornost za budućnost. Strategija sadrži pet ciljeva sa definisanim merama, na osnovu kojih su Akcionim planom precizirane konkretne aktivnosti“, navela je ona.

Skup u Beogradu organizovan je u saradnji sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti i uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Zakazana Elektorska skupština za izbor članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine

Elektorska skupština za izbor 15 članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine održaće se 7. maja 2023. godine, sa početkom u 10:00 časova, u Sportskom centru „Mladost“ u Bujanovcu, Ulica Branka Radičevića broj 2.

Pravo učešća na Elektorskoj skupštini imaju ukupno 523 elektora čije su elektorske prijave potvrđene rešenjima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu

Povodom Dana sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, posvećenog sećanju na Srbe, Rome i Jevreje stradale u masovnim zločinima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog iskazuje najdublji pijetet stradalim nevinim žrtvama i ističe da one nikada ne smeju da budu zaboravljene.

Stradanja nevinih i užasi Drugog svetskog rata treba da budu opomena da samo dosledna i beskompromisna borba protiv rasne, verske, nacionalne i svake druge netolerancije, protiv govora mržnje i svakog oblika nasilja, te istrajna posvećenost negovanju tolerancije i uvažavanja različitosti, mogu da budu garancija da se takva zlodela nikada više neće ponoviti.

„Dužnost i obaveza svih nas, kao odgovornih članova društva, je da držimo živim sećanje na žrtve holokausta i genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, da sećanja i svest o pogubnosti mržnje i netolerancije prenosimo na naredne naraštaje i time osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti“, rekao je, ovim povodom, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

Republika Srbija je dosledno posvećena ovim ciljevima i vrednostima. Na mestu najzloglasnijeg nacističkog logora na teritoriji okupirane Srbije uspostavljen je Memorijalni centar „Staro sajmište“. Sredstvima iz budžeta Republike Srbije kontinuirano se podržava realizacija projekata i programa kojima se čuvaju sećanja na žrtve holokausta, genocida i zločina protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata. U cilju borbe protiv govora mržnje, Vlada Republike Srbije je početkom 2020. godine usvojila Radnu definiciju antisemitizma, koju je dao Komitet za antisemitizam i poricanje holokausta Međunarodne alijanse za sećanje na holokaust (IHRA). U kontekstu pravičnog rešavanja učinjene nepravde, uključujući nasilje i diskriminaciju verskih manjina, a u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji nemaju živih naslednika, Savezu jevrejskih opština se, počev od januara 2017. godine do 2042. godine, opredeljuju sredstva u iznosu od 950.000 evra na godišnjem nivou.

Čestitka ministra Tomislava Žigmanova za Vaskrs

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je čestitku za Vaskrs patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Porfiriju, episkopima i svim vernicima najbrojnije Ckrve u Srbiji, zatim Rumunske pravoslavne crkve kao i katolicima istočnog obreda.

Neka se vesele nebesa dostojno, i zemlja neka se danas raduje, i da praznuju svi svetovi vidljivi i nevidljivi, jer Hristos, večna radost naša, ustade iz mrtvih.

Rečima ove Pashalne pesme hrišćanski vernici ulaze u tajnu samožrtvene božanske ljubavi kojom je obgrljen svet i sva stvorenja. Golgotsko Hristovo predanje utvrđuje svakoga hrišćanina u uverenju da iza svih padova, neuspeha i delimičnih uspeha koji prate čovekove zemno bivanje – iza svega stoji večita pobeda Života nad smrću, Radosti na tugom, Dobra nad zlom.

I nama, kojima je poverena časna i odgovorna dužnost delovanja za dobrobit društva, Vaskrs šalje poruku da u trajnim nastojanjima sve narode, kao i sve oblasti i strukture ljudskoga življenja, upravljamo na ostvarivanje neprolaznih vrednosti, duhovnih, kulturnih i društvenih. Proslavljajući Njegovo Vaskrsenje, svaki vernik mora da pronalazi snagu u tim plemenitim pregnućima, ne umarajući se uzrastati sve do „mere rasta punoće Hristove“ (Ef 4,13).

Imajući upravo božansko bezmerje za meru svega zemnoga i ljudskoga, te obasjani večnom svetlošću Hrista Boga, u ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, čestitam vam ovaj Praznik nad praznicima sveradosnim pozdravom – Hristos Vaskrse!

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao Uskrs, najveći hrišćanski praznik, svim vernicima koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je čestitku za Uskrs, najveći hrišćanski praznik, svim nosiocima crkvenih vlasti i vernicima Rimokatoličke, Slovačke evangeličke, Reformatske hrišćanske, Evangeličke hrišćanske, Rumunske pravoslavne i drugih crkava, kao i hrišćanskim denominacijama koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru.

„Ovaj praznik, kojim hrišćani proslavljaju, nakon smrti na krstu, vaskrsenje Isusa Hrista, zbog svoje temeljne poruke neumrlosti ljudske duše, svaki hrišćanski vernik treba da doživi kao priliku da preispita svoju posvećenost dobru bližnjih, svoja zalaganja za pravdu, mir, solidarnost, poštovanje ljudske osobe i sve druge vrednosti hrišćanskog nauka. Prilika je to i da se kao vernici, ispunjeni vaskršnjom verom, molimo za dobro naših naroda, za našu državu i sve njene građane, te da obnovljeni u duhu damo svoj doprinos materijalnoj, ekonomskoj, društvenoj i kulturnoj obnovi kako bi sa većim poverenjem i sigurnošću gledali u budućnost.

Vaskrsli Gospodin svakog vernika neumorno poziva i podstiče na širenje dobrote, razumevanja i solidarnosti među ljudima i narodima, u čemu ne bismo smeli odustajati, usprkos iskušenjima i preprekama. Posebno treba da budemo saosećajni i solidarni sa najugroženijima u našem društvu – jer zaista niko ne sme da bude izostavljen od naše brige. Poruka Uskrsa je poruka sigurnosti da se za sve ljudske teškoće mogu naći rešenja i da smo svi zajedno pozvani da gradimo bolju budućnost Srbije.

Sa takvim nadama, u svetlu najvećeg hrišćanskog praznika, svima želim blagoslovljen Uskrs, uz obilje zdravlja, mira, ljubavi i porodičnog zajedništva!“

Čestitka ministra Tomislava Žigmanova jevrejskoj zajednici povodom praznika Pesah

Povodom jednog od najvećih jevrejskih praznika, Pesah, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je čestitku vrhovnom rabinu Srbije Isaku Asielu, predsedniku i svim organima Saveza jevrejskih opština Srbije, kao i svim vernicima jevrejske zajednice u Republici Srbiji. Proslava praznika Pesah počinje danas, 5. aprila, sa zalaskom sunca.

„Izražavam poštovanje Vama i svim članovima jevrejske zajednice i srdačno čestitam početak proslave praznika Pesah, čime se obeležava završetak progonstva i ropstva jevrejskog naroda u Egiptu, i njegov izlazak na fizičku i u duhovnu slobodu, što raduje i inspiriše i nas danas, te nas podseća na ogromnu vrednost mira, poštovanja ljudske slobode i pravde“, navodi se u čestitci ministra Žigmanova.

Pesah, praznik proleća i beskvasnog hleba, proslavlja se u porodici u znak oslobođenja Jevreja iz Misirskog ropstva. Počinje obrednom večerom, uz molitve i čitanje Hagade. Običaj je i da se za vreme večere vrata od kuće drže otvorena kao znak dobrodošlice svakom dobronamerniku.

Jevreji su u Srbiji prisutni više vekova, vremenom su postali prosperitetna zajednica, no njihov napredak je nasilno zaustavljen genocidom tokom Drugog svetskog rata. Danas ih u Srbiji živi oko 3000, a prema veroispovesti, Jevreji su pripadnici judaizma. Savez jevrejskih opština u Srbiji je priznato samoupravno telo jevrejske nacionalne manjine i kao takvo glavni je partner vlasti u Republici Srbiji za institucionalni oblik komunikacije i saradnje.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi svim pripadnicima jevrejske zajednice srećan Pesah uz tradicionalni pozdrav: „Hag Pesah Sameah!“

Demanti Ministarstva na niz netačnih i tendencioznih navoda Lige socijaldemokrata Vojvodine

Povodom netačnih i tendencioznih navoda Lige socijaldemokrata Vojvodine, iznetih u javnosti o (ne)finansiranju nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog saopštava da, ne samo da vodi računa o tome da nacionalni saveti nacionalnih manjina dobiju sredstva koja im pripadaju, već je, prvi put posle više od deset godina, obezbedilo u budžetu Republike Srbije dodatna sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Reč je o uvećanom iznosu od oko 40 miliona dinara u 2023. godini, što je povećanje od prosečno 17% za svaki nacionalni savet.

Ne stoje navodi LSV da nacionalnim svetima „od početka 2023. godine nije uplaćen niti jedan dinar“, s obzirom da su sredstava, u skladu sa redovnom dinamikom isplate, za decembar 2022. godine isplaćena u januaru tekuće godine.

U cilju realizacije navedenog povećanja sredstava u konsultativnom procesu pripremljena je i od strane Vlade Republike Srbije i usvojena Uredba o kriterijumima za raspodelu sredstava iz budžeta Republike Srbije za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koja je stupila na snagu 17. marta 2023. godine. Ova Uredba, inače, nije menjana od 2018. godine.

Obzirom na navedeno, isplata za januar i februar 2023. godine je iz navedenog opravdanog razloga kasnila, ali su ove isplate, zajedno sa redovnom isplatom sredstava za mart tekuće godine, isplaćene danas, 4. aprila 2023.  

Posebno ističemo da su nacionalni saveti o navedenom obaveštavani redovno, kako u bilateralnoj komunikaciji, tako i na zajedničkom prijemu predsednika/predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Ministarstvu 22. februara ove godine.

Što se tiče navoda da „Ministarstvo nije raspisalo redovan konkurs budžetskog fonda od 30 miliona dinara koji je namenjen za ustanove, zavode za kulturu, pozorišta i udruženja građana“ podsećamo da, shodno zakonskim odredbama, nije u pitanju nikakav „redovni konkurs“, već javni konkurs za finansiranje programa i projekata iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina, po Programu koji donosi ministar, na predlog Saveta za nacionalne manjine, a za koji se raspodela sredstava vrši u skladu sa Uredbom o postupku raspodele sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine.

Napominjemo da je Vlada Republike Srbije u prvom kvartalu 2023. godine propisala način preuzimanja obaveza na teret budžeta Republike Srbije, shodno kojoj je između ostalog pre objavljivanja javnog konkursa bilo neophodno pribaviti saglasnost Ministarstva finansija. Reč je o godini kada nije bio raspisan navedeni Konkurs, u vreme kada je predsavnica Lige socijaldemokrata Vojvodine bila državna sekretarka u Ministarstvu zadužena za prava nacionalnih manjina.

Ovom prilikom obaveštavamo vas i da je Ministarstvo pribavilo saglasnost Ministarstva finansija za preuzimanje obaveza na teret budžeta Republike Srbije u iznosu od 30 miliona dinara na ime raspisivanja javnog konkursa u cilju raspodele sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine.

Što se tiče Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina, kao najrelevantnijeg mehanizma praćenja položaja i ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina u RS, ističemo da ocenu ispunjenja obaveza i preporuka daju nadležna tela Saveta Evrope, koja do sada, a trenutno smo u petom ciklusu monitoringa, nijednom prilikom nisu ukazala ni na kakve nedostatke u postupanju, a kamoli na „drastična kršenja“ kako se to navodi u saopštenju LSV koje je potpisala Olena Papuga.

Poziv i podrška Ministarstva roditeljima da decu upišu u prvi razred na svom maternjem jeziku

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, povodom činjenice da je u Republici Srbiji 1. aprila počeo upis dece u prve razrede osnovnih škola za školsku 2023/2024. godinu, podseća javnost da pripadnici nacionalnih manjina u našoj državi imaju pravo da svoju decu upišu u razrede u kojima se nastava izvodi na njihovom maternjem jeziku. Ovim putem Ministarstvo ih podstiče i ohrabruje da tu svoju mogućnost bez ikakvih zadrški u celosti i ostvare.

Pravo na obrazovanje na maternjem jeziku u Republici Srbiji garantovano je Ustavom (čl. 79), potvrđeno u Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (čl. 13, 14 i 15), a detaljnije razrađeno čitavim setom obrazovnih zakona. Ono počiva na uverenju da je obrazovanje na maternjem jeziku važan resurs za očuvanje i razvoj nacionalnog identiteta pripadnika svake zajednice, vrednosti čijoj je doslednoj primeni posvećena Republika Srbija.

Radi ostvarivanja ovog prava, Republika Srbija je u svom vaspitno-obrazovnom sistemu obezbedila, osim na srpskom jeziku, i celokupno obrazovanje na maternjem jeziku – od vrtića do završno sa srednjom školom – na osam jezika nacionalnih zajednica: albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom jeziku. Ono se ostvaruje u mestima u kojima živi značajan procenat pripadnika oviih zajednica. Osim toga, na osam jezika nacionalnih manjina predaje se u okviru nastavnog predmeta „Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture“: bunjevački, vlaški, makedonski, nemački, romski, slovenački, ukrajinski i češki jezik. Oko 60.000 dece pohađa danas nastavu na manjinskim jezicima u Republici Srbiji na svim nivoima obrazovanja.

Čestitka ministra Žigmanova povodom 28. marta Dana obrazovanja Čeha u Republici Srbaciji

Povodom Dana obrazovanja Čeha u Republici Srbiji – 28. marta, dana kada je davne 1592. godine rođen poznati češki pedagog, lingvista, prirodnjak, filozof i političar Jan Amos Komenski, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita pripadnicima češke zajednice i njihovim institucijama ovaj praznik.

Jan Amos Komenski (1592-1670) bio je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih pedagoga u Evropi i reformator školstva. Njegove pedagoške, didaktičke i metodičke ideje bile su poznate i prihvaćene skoro u celoj Evropi u tadašnje vreme. Uredio je školske sisteme u mnogim evropskim zemljama, tj. organizovao ih je i reformisao prema svojim pedagoškim zamislima.

Komenski je veoma veliki značaj pridavao vaspitanju i smatrao je da vaspitanje treba da traje celog života. Najvažnija je osnovna škola, ili kako je on naziva – škola maternjeg jezika. Ona treba da je opšteobrazovna, svako treba da je završi, bez obzira čime će se baviti i da li će nastaviti školovanje ili ne.

Smatrao je da se u radu škole, u nastavi i vaspitanju, treba pridržavati prirodnih zakona. U učenju treba ići od lakšeg ka težem, od jednostavnijeg ka složenijem, treba voditi računa o uzrasnim mogućnostima učenika, sve što uči – učenik mora i da vidi i da upozna.

Komenski je još u 17. veku utvrdio kako treba da izgleda nastava u školi. Neki od tih principa važe i danas. Na primer: nastavu treba organizovati po školskim godinama, danima, časovima, razredima i predmetima. To je tzv. razredno-predmetno-časovni sistem. On se u školstvu održao više od 350 godina.

Nacionalni savet češke nacionalne manjine svake godine obeležava svoj praznik svečanom akademijom, u saradnji sa osnovnim školama u kojima se izvodi nastava na češkom i za koje je utvrdio da su od posebnog značaja za obrazovanje češke nacionalne manjine u Republici Srbiji.

U Republici Srbiji Česi su nacionalna manjina čija prava u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja, te službene upotrebe jezika i pisma predstavlja Nacionalni savet češke nacionalne manjine, sa sedištem u Beloj Crkvi.

Prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Srbiji živi 1824 Čeha. Češka zajednica živi u mestima na području Opštine Bela Crkva (Bela Crkva, Češko Selo, Kruščica i dr.) i okolnim opštinama (mesto Gaj u Opštini Kovin, mesto Veliko Središte i Vršac u Opštini Vršac), a znatan broj živi i u Beogradu i nešto manje u Novom Sadu, dok je ostatak razasut po Vojvodini.

Česi u Srbiji su većinom katolici, a manjim delom evangelisti. Češki jezik je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi samo u opštini Bela Crkva (uz srpski, rumunski i mađarski jezik).

Tokom  nedavne službene posete predsednik Češke Republike Miloš Zeman, zajedno sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, otvorili su obnovljeni „Češki dom“ u Beogradu. „Češki dom“ u Beogradu otvoren je 1928. godine. U ovom zdanju tada su bili Češka osnovna škola, biblioteka sa čitaonicom, društvene prostorije, stanovi za učitelje, a održavali su se i velelepni balovi i druge zabave pa je ovo mesto bilo omiljeno stecište mnogih Beograđana. Nakon Drugog svetskog rata on je nacionalizovan, a odlukom predsednika Vučića je vraćen zajednici Čeha u Beogradu te sredstvima Republike Srbije i obnovljen. U „Češkom domu“ svoj prostor za rad dobili su Klub Češke besede i Češki kulturni centar, a osim sale Centra, biće otvorena biblioteka i učionica.

Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave u kojima žive pripadnici češke nacionalne zajednice i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Česi u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i perspektivu pripadnika svoje zajednice.

Održan prvi u nizu društvenih dijaloga „Kako do rodno osetljivog jezika?“

U susret početku zakonom propisane obaveze upotrebe rodno osetljivog jezika u junu 2024. godine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji i uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i Delegacijom Evropske unije u Srbiji, organizovalo je danas u beogradskoj Palati „Srbija“,  prvi - od ukupno tri - društvena dijaloga pod naslovom „Kako do rodno osetljivog jezika?“

U uvodnom delu ministar Tomislav Žigmanov podsetio je na istorijat donošenja Zakona o ravnopravnosti polova i Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji i istakao da je cilj ovog društvenog dijaloga  „pronalaženje najboljeg načina uvođenja i primene rodno osetljivog jezika i informisanja svih strana, koje su, prema navedenom zakonu, dužne da kontinuirano prate ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti društvenog života za koju su nadležni.“

Rodno osetljiv jezik predstavlja jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u cilju ostvarivanja ravnopravnosti u okviru jezika koji koriste u ličnom i profesionalnom životu.

„Moje zadovoljstvo kao ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je i u činjenici da smo danas u prilici da kroz instrument društvenog dijaloga, gradimo odnos poverenja, partnerstva, da težimo postizanju kompromisa i pronalaženju najkvalitetnijih rešenja i kod, naizgled, nepremostivih prepreka. Uveren sam da smo svi svesni da se naša gledišta kroz iskren i argumentovan dijalog mogu i osporiti, ali posebno želim da podvučem da svako kome je samo stalo da zadrži svoje tvrdnje i mišljenje, ne treba da tu svoju poziciju ugrožava rizikom učešća u dijalogu“, rekao je ministar Žigmanov.

„Obaveza mi je i da napomenem da su u velikoj zabludi  svi oni koji i pomisle da sa otvaranjem ove teme želimo da unesemo podele među lingvističkim ekspertima. Cilj društvenog dijaloga, svih 43 do sada održana, a tako i ovih koje pripremamo, je da saslušamo stručna mišljenja, tumačenja, ubeđenja o ovoj temi.  U iskrenom društvenom dijalogu prevazilazimo lične barijere i ograničenja, razbijamo predrasude i dajemo priliku sebi da ne osuđujemo i da živimo otvorenog uma, širih vidika i čistog srca“, naglasio je ministar Žigmanov.

Uvodne reči imali su dr Muamer Bačevac, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, Gordana Predić, posebna savetnica ministra kulture Republike Srbije, Nj.e. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, Milana Rikanović, šefica Kancelarije Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) i Stojanka Lekić, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine.

U društvenom dijalogu na navedenu temu mišljenja su razmenili eminentni stručnjaci predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, Univerziteta u Beogradu, Instituta društvenih nauka, predstavnici resornih ministarstava, predstavnici Narodne skupštine i javnih medijskih servisa.

Ispred Ministarstva, društvenom dijalogu prisustvovali su državni sekretar dr Ivan Bošnjak i pomoćnici ministra Nina Mitić i Aleksandar Radosavljević.

Sledeći društveni dijalog na istu temu biće organizovan u Novom Pazaru 24. maja, a nakon toga i u Novom Sadu 16. juna 2023. godine.

• Društveni dijalog „Kako do rodno osetljivog jezika?“, 27. mart 2023. godine
• Obraćanje prof. emer. Svenka Savić
• Prezentacija doc. Dr Valentina Bošković Marković
• Prezentacija prof. dr Duška Klikovac

U Medveđi, Bujanovcu i Preševu održane obuke za predstavljanje postupka izbora članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine putem elektorske skupštine

Predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičke izborne komisije i Službe Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, uz podršku Misije OEBS u Republici Srbiji, održali su u Medveđi, Bujanovcu i Preševu obuke u cilju informisanja pripadnika albanske nacionalne manjine o propisanim procedurama za podnošenje elektorskih prijava i sprovođenju elektorske skupštine za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Prema ranije najavljenim terminima, obuke su održane 21. marta u Medveđi, a 22. marta 2023. godine u Bujanovcu i Preševu.

Obuke su održane u interaktivnoj atmosferi, a pripadnici albanske nacionalne manjine iskazali su veliku zainteresovanost za predstojeće elektorske izbore. Na obukama su pripadnici albanske nacionalne manjine od predstavnika Ministarstva i Republičke izborne komisije dobili odgovore na brojna pitanja i detaljno su upoznati sa propisanom procedurom podnošenja elektorskih prijava i postupkom sprovođenja elektorske skupštine za izbor članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović je na obukama istakao da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čine maksimalne napore da se elektorski izbori za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine održe što pre, kako bi u što kraćem roku bio izabran nov saziv Nacionalnog saveta koji će u budućem periodu u punom kapacitetu realizovati ovlašćenja u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma. Kurtović je rekao da se može očekivati da se izbori raspišu u narednih nekoliko dana i da će se prilikom određivanja datuma održavanja elektorske skupštine voditi računa o svim specifičnostima, kao i predstojećem Bajramu. On je iskoristio priliku da još jednom pozove sve Albance koji imaju aktivno biračko pravo i koji su upisani u poseban birački spisak albanske nacionalne manjine da uzmu aktivno učešće na predstojećim elektorskim izborima, kako bi albanska zajednica dobila reprezentativan i kvalitetan predstavnički organ manjinske samouprave.

Na obukama je, između ostalog, predočeno da je procedura izbora putem elektorske skupštine propisana Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i da će se na predstojećim elektorskim izborima za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine birati 15 članova Nacionalnog saveta. Odluku o raspisivanju elektorskih izbora donosi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u roku od 60 dana od raspuštanja nacionalnog saveta, tako da se održe u narednih 45 dana. U skladu sa Zakonom, rok za podnošenje elektorskih prijava je 30 dana pre održavanja elektorske skupštine. Svaki kandidat za elektora mora biti upisan u poseban birački spisak albanske nacionalne manjine i mora dostaviti pismenu podršku najmanje 20 pripadnika albanske nacionalne manjine, takođe upisanih u poseban birački spisak te manjine.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović u zvaničnoj poseti Privremenom organu upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine

Delegacija Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predvođena državnim sekretarom prof. dr Rejhanom Kurtovićem, zvanično je posetila Privremeni organ upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine. Tom prilikom on je razgovarao sa predsednikom Privremenog organa Ragmi Mustafijem i članovima Privremenog organa upravljanja. Državni sekretar je na početku razgovora čestitao predsedniku i članovima Privremenog organa na imenovanju uz želje da odgovorno i delotvorno vode Privremeni organ upravljanja do izbora novog saziva Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

"Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog biće na raspolaganju Privremenom organu upravljanja i dati mu punu podršku u njegovom radu. Cilj nam je da albanska nacionalna zajednica ima funkcionalan predstavnički organ u periodu do izbora novog saziva Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine i da Privremeni organ upravljanja obavlja svoje poslove u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, a sve u cilju kontinuiteta u ostvarivanju prava albanske nacionalne manjine u oblastima službene upotrebe jezika i pisma, informisanja, obrazovanja i kulture“, rekao je Kurtović.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i drugi nadležni subjekti za sprovođenje izbora, aktivno rade da se elektorski izbori raspišu i održe što pre. U tom svetlu, očekujemo i punu pozornost i delovanje Privremenog organa. Na današnjem sastanku smo, pored ostalog, razgovarali i o tekućim pitanjima rada Privremenog organa, održavanju obuka za elektorske izbore, postupcima kandidovanja elektora i samom održavanju elektorske skupštine. Drago nam je da su predstavnici Privremenog organa upravljanja pozitivno ocenili sve ono što kao Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo radimo na polju ostvarivanja kolektivnih prava Albanaca u Srbiji i izboru novog saziva Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine“, rekao je državni sekretar Kurtović nakon sastanka održanog u sredu 22.3.2023.

Predsednik privremenog organa Ragmi Mustafi je u razgovoru istakao da - pošto Nacionalni savet albanske nacionalne manjine nije uspeo da se konstituiše putem direktnih izbora - važno je obezbediti da izborni proces u elektorskom sistemu bude pošten, demokratski i inkluzivan.

„Imali smo veoma konstruktivan i informativan sastanak sa državnim sekretarom prof. dr Kurtovićem, i njegovim saradnicima iz Ministarstva, u nameri da se glas pripadnika albanske zajednice čuje i da sistem odražava njihove potrebe i težnje. Ovaj izborni proces treba da bude transparentan, sa jasnim pravilima i procedurama koje su javno dostupne. Ovo se može postići kroz izgradnju poverenja u proces, što će osigurati da rezultati budu prihvaćeni kao legitimni. Ovaj izborni sistem treba da bude inkluzivan i reprezentativan, obezbeđujući da svi birači sa pravom glasa mogu učestvovati slobodno i po najvišim standardima izbora. Prateći ove principe, saradnički i konsultativni pristup Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz veliku podršku Misije OEBS-a u Republici Srbiji, omogućava se da elektorski proces kao izborni sistem bude pošten, demokratski i inkluzivan, uz odražavanje vrednosti i težnji albanske nacionalne manjine“, rekao je Ragmi Mustafi.

Ministar Žigmanov čestitao Ramazan – mesec posta i humanosti, vernicima muslimanske veroispovesti u Republici Srbiji

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je čestitku za Ramazan svim nosiocima vlasti islamske zajednice i vernicima muslimanske veroispovesti u Republici Srbiji. Među njima su najbrojniji Bošnjaci, slede Albanci, Turci, Aškalije, Egipćani, Goranci, kao i deo pripadnika romske zajednice. Mesec Ramazan, koji ove godine počinje 23. marta, je mesec u kojem je svaki muslimanski vernik pozvan na post i na stalno činjenje humanih dela – to je ujedno i mesec u godini u kome se svako dobro delo višestruko vrednuje.

„Neka duh Ramazana osnaži svakog pojedinca i u domove svih muslimanskih vernika i celu zajednicu donose mir, bratsku solidarnost i istinsko zajedništvo. Svim muslimanima u Republici Srbiji čestitam predstojeći blagdan tradicionalnim pozdravom – Ramazan šerif mubarek olsun, uz želju da ga ispostite u dobrom zdravlju i sveopštem blagostanju te da se zajedno radujete ramazanskom Bajramu!“

21. mart, Međunarodni dana eliminacije rasne diskriminacije i 21-28. marta, Nedelja solidarnosti i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća da se u cilju borbe protiv ksenofobije, rasizma i rasne diskriminacije, 21. marta u svetu obeležava Međunarodni dan eliminacije rasne diskriminacije. Istovremeno ovim danom započinje i Nedelja solidarnosti i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, koja traje sve do 28. marta, tokom koje će i u Srbiji biti organizovani različiti događaji.

U osnovi rasizma je stav o nekakvoj kulturnoj superiornosti i iskazivanje netrpeljivosti prema pripadnicima drugih rasa, koji se od nas razlikuju bojom kože ili ili nekom drugom karakteristikom spoljnog izgleda. Rasizam kao ideologija vezuje se uz moderno doba, a širenje ideologija pripadnika pokreta koji promovišu netrpeljivost i stereotipe, a koji su u suprotnosti sa osnovnim principima ljudskih prava, kroz medije, internet i društvene mreže, danas dodatno usložnjava problem.

Stoga je veoma važno da se podiže svest o načinima prepoznavanja različitih oblika netrpeljivosti, kako bi se unapredila zaštita pojedinaca ili grupa koji pripadaju drugoj rasi, imaju drugu boju kože, kao što su Romi, imaju drugu etničku pripadnost ili nacionalno poreklo. Istovremeno se mora boriti i da se unapredi znanje o lažnosti i neverodostojnosti ideologije rasizma, koja nema nikakvo naučno utemeljenje.

Kako se predrasude i stereotipi, negativni narativi i dezinformacije dodatno pojačavaju u vreme kriza, što najviše pogađa pripadnike najranjivijih grupa, primena pricipa „Da niko ne bude izostavljen“, na čemu Vlada Republike Srbije dosledno istrajava, još više dobija na značaju. Uz to, Republika Srbija svoj doprinos u borbi protiv rasizma daje i ispunjavajući obaveze preuzete Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Valja podsetiti da je u našoj državi svaka vrsta diskriminacije zabranjena Ustavom, kao i brojnim zakonima u oblasti pravosuđa, obrazovanja, zdravstvene zaštite, informisanja i slično.

Posebno treba istaknuti da je u prethodne dve godine u Srbiji dodatno unapređen krovni zakonodavni i strateški ovir u oblasti antidiskriminacije. Zakon o zabrani diskriminacije je usklađen sa aktuelno važećim međunarodnim standardima u oblasti zaštite od rasne diskriminacije. Konkretne mere i aktivnosti u oblasti prevencije i zaštite od diskriminacije predviđene su antidiskriminacionom strategijom do 2030. godine i pratećim akcionim planom, čiji je cilj eliminisanje društvene nejednakosti. Posebnu ulogu u borbi protiv diskriminacije ima i nezavisno telo – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Eliminisanje društvene nejednakosti, odnosno borba protiv svakog oblika rasizma i diskriminacije Roma, načela su na kojima su zasnovani ciljevi i mere Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period do 2030. godine. Ovom startegijom je, po prvi put, prepoznat i ,,ciganizam'“ kao oblik rasizma i diskriminacije, a pratećim akcionim planom, među mnogobrojnim aktivnostima, predviđene su i mere za osnaživanje Roma i Romkinja da prijavljuju krivična dela motivisana predrasudama, mržnjom, kao i govor mržnje.

U okviru 75. godišnjice obeležavanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija pozvala je sve države članice na preduzimanje hitnih i konkretnih aktivnosti koje se odnose na usvajanje i sprovođenje zakona i politika, jačanje nezvisnih institucija za ljudska prava i tela za ravnopravnost u oblasti borbe protiv rasizma i rasne diksriminacije. Sa ponosom ističemo da je Republika Srbija sastavni deo te porodice država.

Svesni smo da samo sistemski podržana borba protiv svih oblika diskriminacije, kroz aktivno uključivanje svih društvenih aktera, može dati adekvatne rezultate. Zato Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i ovim putem poziva na toleranciju i razumevanje prema onima koji su različiti i da nastavimo graditi društvo u kome duh zajedništva i jedinstva garantuje poštovanje dostojanstva svakog čoveka.

Čestitka ministra Žigmanova u povodu „Blagdana svetog Josipa“, praznika hrvatske zajednice u Republici Srbiji

U povodu današnjeg praznika Hrvata u Republici Srbiji – 19. marta, spomendana u Katoličkoj crkvi svetog Josifa, tesara iz Galileje, zaručnika Marije i Isusovog hranitelja, zaštitnika hrvatskog naroda, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita pripadnicima hrvatske zajednice i njihovim institucijama nacionalni praznik.

Reč je o jednom od četiri praznika Hrvata koji, prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, praznuju pripadnici hrvatske zajednice u Republici Srbiji. Odluka o tome usvojena je na sednici Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine sredinom 2005. godine, a ista je potvrđena od strane Saveta za nacionalne manjine. Inače, kao zaštitnik hrvatskog naroda sveti Josif je proglašen odlukom Hrvatskog sabora iz 1687. godine. Hrvati u Srbiji su autohton narod, koji prostore, pre svega Vojvodine, nastanjuje u migracijama, koje su se u nekoliko talasa odvijale od poznog srednjeg veka pa sve do kraja 20. veka.

Broj Hrvata u Republici Sbiji je prema popisu iz 2011. godine 59.000, a status nacionalne manjine, budući da su u vreme socijalističkog društvenog uređenja imali status naroda, stekli su usvajanjem spomenutog Zakona o manjinama iz februara 2002. godine, čime se svrstavaju u grupu tzv. novih nacionalnih manjina. Više od ¾ pripadnika živi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine – 47.033, znatan broj ih živi u Beogradu te u drugim većim gradovima u Srbiji. Zajednica je koja beleži najveći demografski pad u proteklih 30 godina. Teritorijalno su izuzetno disperzirana zajednica – ni u jednoj jedinici lokalne samouprave nisu ni u relativnoj većini. Grad Subotica njihov je obrazovni, kulturni i politički centar. Najveći deo Hrvata je rimokatoličke veroispovesti.

Tokom istorije, Hrvati u Srbiji su sačuvali nacionalni identitet, a u proteklih 20 godina su uspeli uspostaviti respektabilnu manjinsku nacionalnu infrastrukturu. Najrazvijene područje rada je prostor kulture – više od 40 društava, 30-ak objavljenih knjiga, naučni i časopis za književnost. S ponosom ističu kako je najcitiraniji naučnik u Srbiji – akademik Ivan Gutman iz Sombora, pripadnik hrvatske zajednice. O informisanju na hrvatskom jeziku brine nedeljnik „Hrvatska riječ“, 15-o minutni dnevni informativni program na Radio-televiziji Vojvodina, dve polusatne emisije nedeljno na Trećem programu Radio Novog Sada, te nekoliko listova u okviru Katoličke crkve i kulturnih društava. Obrazovanje se odvija od vrtića do srednje škole, u nekoliko škola na teritoriju Grada Subotice i Bačkog Monoštora, a službena upotreba hrvatskog jezika i pisma je u institucijama AP Vojvodine, Gradu Subotica i 15-ak naseljenih mesta. O svemu tome brine Nacionalni savet hrvatske zajednice u Republici Srbiji, a političku artikulaciju interesa provodi najjača politička stranka Demokratski savez Hrvata u Vojvodini.

Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od dosledne primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Hrvati u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i gradili perspektivu pripadnika zajednice.

Poziv pripadnicima albanske nacionalne manjine na predstavljanje postupka izbora članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine putem elektorske skupštine

U susret predstojećim vanrednim izborima za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine koji će se održati putem elektorske skupštine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republička izborna komisija i Služba Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, uz podršku Misije OEBS u Republici Srbiji, organizovaće u Bujanovcu, Preševu i Medveđi predstavljanje postupka izbora u cilju informisanja pripadnika albanske nacionalne manjine o propisanim procedurama za podnošenje elektorskih prijava i sprovođenju elektorske skupštine.

Predstavljanje će biti organizovano u sledećim terminima:

• 21. marta 2023. godine u Medveđi u 13.30 časova, u Kulturnom centru opštine Medveđa, Jablanička 63  
• 22. marta 2023. godine u Bujanovcu, u 10 časova, u amfiteatru Odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu, Karađorđa Petrovića bb
• 22. marta 2023. godine, u Preševu, u 15 časova u Domu kulture „Abdula Krašnica“, ulica 15. novembra 90

Pozivamo sve zainteresovane pripadnike albanske nacionalne manjine koji žele da učestvuju na elektorskim izborima za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine da prisustvuju ovim predstavljanjima.

Podsećamo javnost da je nakon spovedenih redovnih izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održanih 13. novembra 2022. godine, Nacionalni savet albanske nacionalne manjine konstituisan na sednici koja je održana 14. decembra 2022. godine. Imajući u vidu da izborne liste koje su osvojile mandate nisu uspele da postignu dogovor u vezi sa izborom predsednika novog saziva Nacionalnog saveta, u skladu sa članom 40. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, 1. marta 2023. godine ovaj nacionalni savet je raspušten i obrazovan je Privremeni organ upravljanja koji vrši tekuće i neodložne poslove do konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta. U skladu sa Zakonom, u roku od 60 dana od raspuštanja nacionalnog saveta, raspisuju se vanredni izbori koji se održavaju putem elektorske skupštine.

Tekst poziva na albanskom jeziku možete preuzeti OVDE

Čestitka ministra Žigmanova u povodu 15. marta Nacionalnog praznika Mađara u Republici Srbiji

U povodu praznika Mađara u Republici Srbiji – 15. marta, dana kada je 1848. godine započela nacionalna revolucija i borba za slobodu Mađara u Austrijskom carstvu, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita pripadnicima mađarske zajednice i njihovim institucijama nacionalni praznik.

Reč je o prazniku Mađara kojim se memorira i obeležava 15. mart 1848. godine, kada je na talasu revolucija u Evropi i u Pešti-Budimu izbila i bez krvoprolića pobedila revolucija. Sa idealima nacionalnog suvereniteta i građanske transformacije (Jednakost, Sloboda, Bratstvo) rođena je moderna parlamentarna Mađarska. Cilj Mađarske revolucije 1848/49. godine bilo je okončanje vladavine Habsburgovaca, kao i sticanje nezavisnosti i uspostava ustavnog uređenja. Stoga se 15. mart 1848. godine smatra jednim od najslavnijim dana u istoriji mađarskog naroda i njihove žudnje za slobodom, koji prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina praznuju i Mađari u Republici Srbiji.

Prema broju pripadnika – 253.899 prema popisu stanovništva iz 2011. godine, Mađari su najbrojnija nacionalno-manjinska zajednica. Najveći broj živi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina, u osam gradova ili opština čine apsolutnu ili relativnu većinu, dok je Grad Subotica njihov obrazovni, kulturni i politički centar. Najveći deo Mađara je rimokatoličke, a manji reformatske i evangeličke veroispovesti.

Čuvajući svoj nacionalnu samobitnost u srcu Evrope više od 11 vekova, Mađari u Srbiji su danas nacionalna zajednica koja ima veoma razvijenu manjinsku nacionalnu infrastrukturu i spadaju u zajednice koja je najviše integrisana u društvo – od sporta, preko kulture i nauke, do politike. Obrazovanje na mađarskom se odvija od vrtića do fakultetskog nivoa, imaju dnevni list i celodnevne radijske i televizijske programe na maternjem jeziku, područje kulture je najrazvijenije među svim manjinskim zajednicama, a službena upotreba mađarskog jezika i pisma je na teritoriju cele AP Vojvodine. O svemu tome brine Nacionalni savet mađarske zajednice u Republici Srbiji, a političku artikulaciju interesa provodi najjača politička stranka Savez vojvođanskih Mađara.

Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Mađari u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i perspektivu pripadnika svoje zajednice.

Reagovanje Ministarstva na izjave gradonačelnika Beograda

Povodom izjave gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa žaljenjem konstatuje da takve izjave ne doprinose ostvarivanju napora koje brojne institucije vlasti čine na integraciji Roma i Romkinja. Isto tako, ovakve izjave ne doprinose poboljšanju njihovog položaja u glavnom gradu Republike Srbije, već podstiču širenje negativnih stereotipa i diskursa diskriminacije prema ovoj ranjivoj i marginalizovanoj društvenoj grupi.

Država Srbija i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posvećuje veliku pažnju unapređenju položaja pripadnika romske nacionalne zajednice, njihovom uključivanju i integraciji u društvo. To činimo u partnerstvu sa ministarstvima, jedinicama lokalne samouprave kao i romskim organizacijama, pre svega sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine, na različite načine i sa različitim programskim sadržajima. Svesni da ti procesi, ako želimo da budu uspešni, nikad ne idu ni brzo ni lako i da sve što je do sada urađeno, ma koliko bilo značajno, još uvek nije dovoljno.

Za uređenje i pomake u bilo kojoj oblasti potreban je adekvatan normativan okvir, a on je u ovom slučaju napravljen i postoji. Štaviše, prošle godine usvojena je i nacionalna Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2022. do 2030. i prateći Akcioni plan. Glavni cilj u tim dokumentima je definisan kao unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma te postizanje veće socijalne uključenosti Roma i Romkinja u svim segmentima društva. Republika Srbija posvećeno i predano radi na ostvarenju Strategije kroz primenu Akcionog plana.

Ministarstvo radi i na jačanju institucionalnih struktura i okvira na nacionalnom ali i lokalnim nivoima za rešavanje izazova o kojima je ovde reč kroz uspostavljanje Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja, zatim kroz usvajanje akcionih planova na lokalu te uvođenje stalnog sistema monitoringa aktivnosti. Očekujemo skoro formiranje novog saziva Koordinacionog tela kojim će predsedavati predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, a čiji će članovi biti skoro svi ministri u Vladi. U njegovom radu će jedno od prioritetnih pitanja biti poboljšanje uslova stanovanja za stanovništvo romske nacionalnosti.

Podsetićemo javnost da je u Beogradu tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava, u saradnji sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Asocijacijom romskih koordinatora, završio proces mapiranja i utvrdio da u gradu postoje 122 podstandardna romska naselja gde živi 43.944 Roma i Romkinja. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je u proteklom periodu, zahvaljujući projektu koji realizuje u partnerstvu sa Nemačkom razvojnom saradnjom, obezbedilo da više od 500 porodica dobije pristup pijaćoj vodi.

Samo zajedno, u saradnji svih nivoa vlasti i romske nacionalne zajednice, možemo za njih da gradimo bolje uslove života, čime celokupno društvo činimo boljim, humanijim i stabilnijim.

8. mart Međunarodni dan žena

Povodom obeležavanja Osmog marta – Međunarodnog dana žena, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ističe važnost borbe za ženska ljudskih prava, borbe za ekonomsku, političku, socijalnu i svaku drugu ravnopravnost žena i muškaraca. Ove godine obeležava se 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, koja u svojoj preambuli polazi od principa ravnopravnosti žena i muškaraca.

U cilju podrške pravima žena, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom 2021. i 2022. godine izradilo nekoliko nacrta i predloga propisa iz oblasti rodne ravnopravnosti, što je rezultovalo usvojenim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, sa pratećim podzakonskim aktima, kao i Strategijom rodne ravnopravnosti za period od 2021. do 2030. godine, sa pratećim akcionim planom za njeno sprovođenje.

Iako smo daleko odmakli od 1975. godine, koja je proglašena za Međunarodnu godinu žene, kada su Ujedinjene nacije službeno počele da obeležavaju Međunarodni dan žena, i kada su uvedeni instituti poput trudničkog bolovanja, ograničenja rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, iste plate za isti rad, demokratskog prava glasa i mnogih drugih, i dalje postoji potreba za unapređenjem ženskih i ljudskih prava.

Posebno važan problem je rodno zasnovano nasilje. U prva dva meseca ove godine, u porodično-partnerskim odnosima u Srbiji ubijeno devet žena, što je drastično povećanje u odnosu na slučajeve femicida na posmatrani period prošle godine i alarm koji poziva na hitnu reakciju nadležnih organa i angažovanje celokupnog društva. Apelujemo na žrtve da prijave nasilje nadležnima, i pozivamo sve građane da ne zatvaraju oči kad se ono nekome drugome dešava.

Dužnost je svakog od nas, kao pojedinaca ali i društva u celini, da svakodnevno doprinosimo da svest o rodnoj ravnopravnosti, potrebi stvaranja jednakih šansi i međusobnom uvažavanju svih, postane sastavni deo našeg društva.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obrazovalo privremeni organ upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u skladu sa članom 40. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, donelo je 1. marta 2023. godine rešenje kojim je obrazovan Privremeni organ upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

U cilju što efikasnijeg formiranja privremenog organa upravljanja i dobre i efektivne organizacije budućih elektorskih izbora, predsednica Vlade Ane Brnabić je tokom prethodne nedelje zakazala sastanak sa predstavnicima albanskih lista. U celokupnom procesu su kontinuirano bili ukljuceni i predstavnici međunarodnih organizacija, a naročito šef misije OEBS u Srbiji Jan Bratu.

Nakon izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održanih 13. novembra 2022. godine, Nacionalni savet albanske nacionalne manjine konstituisan je na sednici koja je održana 14. decembra 2022. godine, ali izborne liste koje su osvojile mandate nisu uspele da postignu dogovor u vezi sa izborom predsednika novog saziva Nacionalnog saveta. Konstitutivnoj sednici, koja je održana u Bujanovcu, prisustvovao je ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđa da se u ovom slučaju nacionalni savet raspušta i da se obrazuje privremeni organ upravljanja. Naime, članom 40. stav 1. tačka 4. Zakona propisano je da Ministarstvo raspušta nacionalni savet ako nacionalni savet ne izabere predsednika u roku od 30 dana od konstituisanja, a stavom 4. istog člana, između ostalog, propisano je da Ministarstvo obrazuje privremeni organ upravljanja nacionalnog saveta vodeći računa o zastupljenosti izbornih lista sa kojih su izabrani članovi nacionalnog saveta. Privremni organ upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, koji vrši tekuće i neodložne poslove do konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta, čine predsednik i četiri člana.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je u minulom periodu na osnovu zakonskih ovlašćenja preduzelo niz raličitih mera i aktivnosti u cilju formiranja privremenog organa upravljanja i održavanja novih elektorskih izbora za nacionalne savete albanske nacionalne manjine. Obavljen je niz konsultacija sa predstavnicima albanskih lista, dok je svim predstavnicima albanskih lista uručen prevod na albanski jezik kompletanog seta pravnih normi, obrazaca i procedura koje se odnose na sprovođenje elektorisih izbora. Postignut je dogovor o sprovođenju obuke za elektorske izbore u Preševu, Bujanovcu i Medveđi na kojima bi pored pet albanskih lista prisustovali i drugi zainteresovani subjekti kao i samo albansko stanovništvo koje je zainteresovano da učestvuje na elektorskim izborima.

U skladu sa Zakonom, Ministarstvo će raspisati nove izbore za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine u roku od 60 dana od dana raspuštanja, koji će se održati putem elektorske skupštine u roku od 45 dana od raspisivanja. Ministarstvo pozdravlja pokazanu spremnost četiri albanske liste da učestvu u privremenom organu upravljanja srazmerno broju osvojenih glasova, kao i svih albanskih lista da uzmu učešće u predstojećim izborima i punim kapacitetom rade u cilju formiranja i delotvornog funkcionisanja albanskog nacionalnog saveta.

Svetski dan nulte tolerancije diskriminacije

Povodom Svetskog dana nulte tolerancije diskriminacije, koji se u svetu obeležava 1. marta, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća na važnost zaštite ljudskih prava i sloboda, podsticanje društvene jednakosti i prihvatanje različitosti kroz pravo svakog pojedinca na dostojanstven život. Ustavom Republike Srbije zagarantovana su, između ostalog, lična prava i slobode, ljudska i manjinska prava, jednaka zakonska zaštita svih lica, kao i zabrana svakog oblika diskriminacije.

Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, čija je Republika Srbija potpisnica, kao i prema ciljevima Agende 2030 Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, sve države imaju moralnu i pravnu obavezu da uklone diskriminatorne zakone iz svog zakonodavstva i donesu zakone koji štite lica od diskriminacije. S tim u vezi, u okviru nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa drugim organima i organizacijama civilnog društva, tokom 2021. i 2022. godine, izrađeno je nekoliko nacrta zakona i predloga dokumenata javnih politika namenjenih ostvarivanju i zaštiti ravnopravnosti. Među njima posebno ističemo Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zatim Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, Strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, kao i Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine – sva tri strateška dokumenta sa pratećim akcionim planovima za njihovo sprovođenje.

Ovim i drugim propisima, kao i uvrštavanju antidiskriminacionih odredbi u druge zakone kojima se sankcionišu pojedini akti diskriminacije, Republika Srbija potvrdila je odlučnost u promovisanju tolerancije i demokratskih vrednosti i radu na prevenciji i zaustavljanju svih oblika diskriminacije.

Potpisan sporazum Ministarstva i Fonda za obrazovanje Roma

Ministar Tomislav Žigmanov i direktor Fonda za obrazovanje Roma Čupi Redžepali potpisali su danas u Palati Srbija Sporazum kojim će mladi Romi i Romkinje dobiti mogućnost da stažiraju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

„Ovim Sporazumom stvara se pozitivno okruženje, jer će mladi Romi i Romkinje dobiti mogućnost da stažiraju u organima državne uprave Republike Srbije. Samo tako ćemo doći do zajedničkog cilja, a to je podsticanje zapošljavanja mladih Roma“, rekao je ministar Žigmanov nakon potpisivanja.

On je istakao da je uloga države da napravi normativni okvir u kojem će svi njeni građani biti ravnopravni, te da sprovodi mere koje vode smanjivanju društvenih nejednakosti i siromaštva romske zajednice.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće da podržava ovakve programe koje Fond za obrazovanje Roma sprovodi, a koji doprinose napretku u obrazovanju Roma“, rekao je ministar Žigmanov.

Predstavljeni rezultati u oblasti antidiskriminacije

U okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Republici Srbijiˮ koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju - GIZ u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, 28. februara 2023. godine na konferenciji predstavljeni su rezultati postignuti u prethodnim godinama, u oblasti antidiskriminacije.

Na navedenoj konferenciji bilo je reči o sprovedenim projektima od značaja za pitanje antidiskriminacije u Republici Srbiji, a naročito onima koji su za cilj imali suzbijanje diskrimincije prilikom zapošljavanja, organizovanje obuka o antidiskriminaciji za zaposlene u javnoj upravi, borbi protiv zločina iz mržnje, eliminaciji dečijih brakova i učešća Roma u popisu stanovništva u 2022. godine.

Na konferenciji prisustvovala je pomoćnica ministra za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog Nina Mitić, koja se zahvalila podršci i doprinosu Programa Vlade Savezne Republike Nemačke preko Nemačke razvojne saradnje GIZ-a i doprinosu koji je ostvaren. Kako je navela „Projekat Jačanje Roma u reagovanju i prevenciji diskriminacijeˮ omogućava uključenje organizacijama da dalje razvijaju kapacitete za praćenje i izveštavanje o slučajevima diskriminacije i kršenjima ljudskih prava romske nacionalne manjine u Republici Srbiji. Osim toga, ovim projektom podiže se svest romske zajednice, posebno u naseljima sa najugroženijim stanovništvom, o diskriminaciji i pravnim mehanizmima za prijavljivanje povrede njihovih prava. Pomoćnica ministra Mitić upoznala je prisutne sa nizom projekata podržanih u okviru navedenog programa, između ostalog i „Projekat Sloboda izjašnjavanja Roma na popisu stanovništva 2022. godineˮ, „Kampanja protiv dečijih brakovaˮ i „Sto za budućnostˮ. Ona je istakla da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog stava da želi da sprovodi slične programe jer su rezultati koji se postižu vidljivi i vrlo korektni.

Međunarodni dan retkih bolesti

Međunarodni dan retkih bolesti obeležava se poslednjeg dana februara, na inicijativu Evropske organizacije za retke bolesti, a u cilju širenja svesti javnosti o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju osobe koje žive sa dijagnozom retke bolesti, o mogućnostima da uz potrebnu podršku žive sadržajnim životom dostojnim svakog čoveka.

Usled malo saznanja o retkim bolestima, oboleli se susreću mnogim medicinskim, socijalnim i psihološkim problemima, zato je potrebno angažovanje i međusobna saradnja različitih društvenih aktera u cilju pružanja pomoći čitavoj porodici, a ne samo članu koji je retkom bolešću pogođen.

Za većinu retkih bolesti ne postoji lek, iz tog razloga odgovarajuće lečenje ili medicinska nega, uz celokupan set podrške kroz različite društvene aktivnosti može da poboljšaju kvalitet i dužinu života obolelih.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podstiče primenu principa “Da niko ne bude izostavljen”, koji treba da doprinese uklanjanju nejednakosti i diskriminacije, odnosno onemogući društvenu isključenost i smanji ranjivosti stavljajući u fokus one koji su najugroženiji.

Procenjuje se da oko 350 miliona osoba u svetu ima dijagnozu retke bolesti, dok u Srbiji od retkih bolesti boluje oko 450.000 osoba, a najviše su istim pogođena deca, čak sa 75 odsto, dok petu godinu života ne doživi čak 30 odsto dece, kao posledice ovih bolesti.

Svako dete ima pravo na dostojanstven život i puno uživanje svih prava, u skladu sa Konvencijom o pravima deteta. Država je ta koja treba da obezbedi najviši nivo zaštite fizičkog i metalnog zdravlja, kao i pristup drugim uslugama u skladu sa individualnim potrebama u najboljem interesu deteta.

Društvo u celini, svako od nas treba da pruži podršku i da iskaže empatiju i solidarnost prema osobama koje su pogođene retkim bolestima.

Civilno društvo – nezamenljiv partner u reformskim procesima

Povodom Međunarodnog dana nevladinih organizacija, koji se obeležava 27. februara, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje na veoma važnu ulogu koju civilno društvo, koje počiva na postojanju i radu nevladinih organizacija, ima u najrazličitijim oblastima društvenog života, podstičući, kreirajući, ali i sprovodeći brojne aktivnosti od direktnog značaja za dobro građana i građanki. Iz tog razloga, od posebne je važnosti za svako društvo i državu obezbeđivanje podsticajnog okruženja za funkcionisanje i dalji razvoj civilnog društva, ali i dijalog i uspostavljanje sistemske saradnje civilnog i javnog sektora, što predstavlja osnovu za kvalitetnije kreiranje i implementaciju javnih politika.

Polazeći od tih načela i vrednosti, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kontinuirano sprovode različite i brojne aktivnosti kako bi podstakli partnerstvo ova dva sektora, partnerstvo koje je naročito važno u složenim reformskim procesima koji se sprovode. U tom smislu, potrebno je naglasiti da je prošle godine usvojena Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine, koja prepoznaje potrebe za daljim unapređenjem saradnje i utvrđuje prioritete u Akcionom planu. Trenutno, fokus aktivnosti usmeren je za formiranje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva, kao jednog od najvažnih institucionalnih mehanizama saradnje javnog i civilnog sektora.

Povodom Međunarodnog dana nevladinih organizacija, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poziva sve relevantne društvene aktere u Republici Srbiji da prepoznaju značajan doprinos i istrajnost civilnog društva u unapređenju stanja u najrazličitijim oblastima, podrže njegov rad i dalji razvoj, te da kroz otvoreni dijalog i saradnju, svi zajedno, radimo na kreiranju boljeg i kvalitetnijeg društva zasnovanog na demokratskim vrednostima.

Međunarodni dan maternjeg jezika, 21. februar

Na Međunarodni dan maternjeg jezika 21. februar, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi da ukaže na važnost negovanja maternjeg jezika, kako većinskog naroda, tako i jezika nacionalnih manjina.

Vođena idejom da posredstvom još jednog međunarodnopravnog akta, posvećenog zaštiti i unapređenju manjinskih jezika, doprinese zaštiti i očuvanju multikulturalizma i višejezičnosti u Srbiji i Evropi, Republika Srbija je 2006. godine pristupila Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope. Ratifikacijom Povelje Srbija se obavezala da štiti sve manjinske jezike koji se tradicionalno koriste na našoj teritoriji.

Manjinski jezici koriste se u obrazovanju, medijima, upravnim i sudskim postupcima, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu.

Svesna značaja obrazovanja na maternjem jeziku u kontekstu očuvanja jezika nacionalnih manjina, Republika Srbija obezbeđuje, osim na srpskom jeziku, celokupno obrazovanje na maternjem jeziku na još osam jezika: albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom jeziku. Osim toga, još osam jezika se izučava u okviru nastavnog predmeta Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture: bunjevački, vlaški, makedonski, nemački, romski, slovenački, ukrajinski i češki jezik. Oko 60.000 dece pohađa nastavu na manjinskim jezicima na svim nivoima obrazovanja.

Pravo na informisanje na jeziku nacionalne manjine se ostvaruje putem štampanih i elektronskim medija. Na manjinskim jezicima se izdaju novine, časopisi, publikacije, zbornici, a elektronski mediji emituju programi na jezicima nacionalnih manjina.

U Republici Srbiji je u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još 12 jezika nacionalnih manjina (albanski, bosanski, bugarski, bunjevački, mađarski, makedonski, rumunski, rusinski, slovački, hrvatski, crnogorski i češki) na celoj teritoriji 42 jedinice lokalne samouprave, osim toga vlaški i romski jezik su u službenoj upotrebi u pojedinim naseljenim mestima.

Generalna skupština UNESKO 1999. godine proglasila je 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.

UNESKO ukazuje da je jezička raznolikost sve ugroženija i da preko 40 procenata svetskog stanovništva nema pristup obrazovanju na jeziku koji govori ili razume.

Sutra je 20. februar – Svetski dan socijalne pravde

Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2007. godine proglasila je 20. februar Svetskim danom socijalne pravde i posvetila ga borbi protiv socijalne isključenosti, nejednakosti i siromaštva te promociji prava na dostojanstven rad, rodnu ravnopravnost i ostvarivanje jednakih šansi i socijalne pravde za sve.

Ovogodišnji moto Svetskog dana socijalne pravde usmeren je ka uklanjanju barijera u dostizanju socijalne pravde, pre svega u oblasti nejednakosti i siromaštva među zemljama, pogođenih ekonomskim i socijalnim krizama, dodatno opterećeni posledicama pandemije KOVID-19, prirodnim katastrofama, geopolitičkim tenzijama i oružanim sukobima.

Socijalna pravda, kao temelj društvenog poretka, predstavlja osnovni preduslov za dostizanje mirnog i prosperitetnog života svih građana. Negovanjem prava na različitost, poštovanjem i ostvarivanjem ljudskih prava i sloboda prevazilazimo barijere u ostvarivanju socijalne pravde kao što su siromaštvo, nejednakost i nasilje, izjavio je povodom Svetskog dana socijalne pravde ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov. Kako je naveo, težeći humanom društvu po meri svih ljudi koji u njemu žive i poštujući solidarnost i odgovornost, negujemo dostojanstvo svih svojih građana i obezbeđujemo jednake šanse za napredak i razvoj, ne zaboravljajući najugroženije i najranjivije društvene grupe, koje bez pomoći šire društvene zajednice ne bi mogle da reše svoje osnovne egzistencijalne probleme. Socijalna pravda se ogleda i kroz dijalog, osvetljavanjem svih ovih problema, usvajanjem najboljih rešenja i primenom mera za njihovo prevazilaženje.

Prihvatanjem Agende 2030 za održivi razvoj, Republika Srbija se obavezala na primenu jednog od njenih osnovnih principa „Da niko ne bude izostavljen“ i time pokazala nedvosmislenu posvećenost unapređenju stanja ljudskih prava, okončanju diskriminacije i isključenosti, kao i smanjenju nejednakosti i dodatne ranjivosti osetljivih grupa, naglasio je Žigmanov. U planiranju, izradi i implementaciji zakona i dokumenata javne politike posebna pažnja biće usmerena upravo na grupe koje su do sada često bile nevidljive i isključene prilikom donošenja ključnih strateških dokumenata.

Socijalna pravda nas na kraju definiše kao društvo, jer svi smo mi onoliko dobri koliko dobro poštujemo ljude oko sebe. Duh tolerancije i prihvatanje različitosti je put ka uklanjanju svih barijera na putu ka ostvarivanju socijalne pravde po meri svih građana, poručio je Žigmanov.

Čestitka ministra Tomislava Žigmanova za Dan državnosti Republike Srbije

U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i u svoje lično, čestitam svim građankama i građanima Republike Srbije Dan državnosti. Slobodarski zanos ljudi, koji su se okupili na današnji dan na zboru u Orašcu 1804. godine i digli ustanak sa ciljem oslobođenja Srbije od stranog zavojevača, još uvek živo plamti, čvrsto nas nadahnjuje, a državno vodstvo snaži u doslednom istrajavanju na putevima slobode i samostalnosti.

Takođe, koristim priliku da svi zajedno posvestimo temeljne vrednosti duboko humanističkog i vizionarskog duha Sretenjskog ustava iz 1835. godine. On je, na tragu zamaha Francuske buržoaske revolucije, u svojim odredbama, ne samo principijelno proklamovao vladavinu prava i koncept ljudskih prava, već je učinio i više od toga, postavljajući u osnovni pravni akt Knjaževstva Srbije slobodu, kao jednu od najviših vrednosti ljudskog života. Slobodu od vlasti drugog čoveka, ukidajući tako jaram ropstva i feudalni sistem vladavine, ali i slobodu svakog čoveka na vlastiti identitet i različitost, propisavši, za to vreme gotovo proročanski, kako svaki građanin Srbije ima pravo birati način življenja po svojoj volji.

Ovim je Sretenjski ustav utkao u duh tog vremena, ali i kao zalog budućim generacijama, pravo svakoga čoveka na potragu za vlastitom srećom i pravo svakom čoveku da bude jedinstven i neponovljiv. Isto će u 20. veku biti izraženo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija u njenom prvom članu – da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. I kao zalog našeg istorijskog nasleđa i kao nalog našeg današnjeg pravnog okvira pozvani smo da zajedno, i kao društvo i kao država, radimo svakog dana na ostvarenju te i takve vizije, u čijem je temelju maksima da svaki čovek ima neprikosnoveno pravo na sreću i dostojanstvo.

Tomislav Žigmanov,
ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Poziv organizacijama civilnog društva za učešće na konsultativnim sastancima povodom formiranja Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom 2022. godine realizovalo više sastanaka sa organizacijama civilnog društva na temu osnivanja Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom. Rezultat ovih sastanaka je definisanje predloga mogućih rešenja o mandatu, strukturi i načinu izbora Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizuje konsultacije sa ciljem da se predstave predložena rešenja za formiranje Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom kao i da se  prikupe dodatni predlozi i sugestije na predložena rešenja, kako bi se kreirala optimalna rešenja koja bi Savet učinila efikasnijim mehanizmom za dijalog o ključnim pitanjima saradnje organizacija civilnog društva i javne uprave.

Održaće se tri konsultativna sastanka i to:

• Novi Sad - 6. februar 2023. godine,  sa početkom u 10 časova, u hotelu Pupin, Narodnih Heroja 3.

Prijave za učešće potrebno je poslati na i-mejl adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs do petka 3. februara 2023. do 13 časova.

• Beograd – 7. februar 2023. godine,  sa početkom u 11 časova u hotelu 88 soba,  Takovska 49.

Prijave za učešće potrebno je poslati, na i-mejl adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs, do ponedeljka 6. februara 2023. do 13 časova.

• Niš – 13. februar 2023.godine,  sa početkom  u 12 časova u hotelu New City, Vožda Karađorđa 12.

Prijave za učešće potrebno je poslati na i-mejl adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs do petka 10. februara 2023. do 13 časova.

Sastanak će otvoriti ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, dok će primenjena rešenja u zemljama regiona i predložena rešenja za Republiku Srbiju predstaviti ekspertkinja Evropskog centra za neprofitno pravo.

Konsultativni sastanci sa organizacijama civilnog društva organizuju se  uz podršku projekta „Za snažnije građansko društvo„ koji se sprovodi uz finansijsku podršku američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)  i  Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

NAPOMENA: Putni troškovi učesnika/ca konsultativnih sastanaka biće refundirani u visini cene povratne autobuske karte, iz donatorskih sredstava.

Javne konsultacije traju do 10. marta 2023. godine.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na i-mejl adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs ili broj telefona: 011/ 311-38-95.

• Dnevni red - Novi Sad
• Dnevni red - Beograd
• Dnevni red - Niš
• Predlog za javne konsultacije – Osnivanje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva

Međunarodni dan verskih sloboda

Danas je Međunarodni dan verskih sloboda koji je ustanovljen sa ciljem da se podrži duh jedinstva, tolerancije i uvažavanja svojstvenosti među pripadnicima različitih veroispovesti. Međunarodni dan verskih sloboda nastoji da promoviše kulturu različitosti uz poziv da se svi prisutni načini izražavanja duhovnosti u datom društvu ispoljavaju u harmoniji.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglašava da Ustav Republike Srbije garantuje slobodu izražavanja vere ili verskih uverenja svojim građanima, obavljanje verskih obreda, pohađanje verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici sa drugima, kao praktikovanje verskih uverenja. Ujedno diskriminacija po osnovu veroispovesti zabranjena je Ustavom, Zakonom o zabrani diskriminacije, kao i nizom zakona kojima se regulišu pojedine oblasti društvenog života, od obrazovanja, rada, zapošljavanja, zdravstvene zaštite i drugo.

U našoj državi pripadnici nacionalnih manjina su najčešće vernici crkava i verskih zajednica koje su različiti od većinske Srpske pravoslavne crkve. To znači da, osim prava na informisanje, obrazovanje, negovanje kulture, službenu upotrebu jezika i pisma, imaju pravo i na bogosluženje na maternjem jeziku.

Ostvarivanje prava na slobodu mišljenja i izražavanja može igrati pozitivnu ulogu u jačanju demokratije i borbi protiv verske netolerancije. Republika Srbija je posvećena afimaciji i ostvarenju načela verskih prava i sloboda.

Novogodišnja čestitka

U danima slavlja i lepih želja koje upućujemo jedni drugima, dobro je da se podsetimo:

„Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Sva su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva!“

(Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, član 1.)

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi svima
srećnu Novu 2023. godinu!

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao najradosniji hrišćanski praznik svim vernicima koji slave Božić po Gregorijanskom kalendaru

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je čestitku za najradosniji hrišćanski praznik, Božić, svim nosiocima crkvenih vlasti i vernicima Rimokatoličke, Slovačke evangeličke, Reformatske hrišćanske, Evangeličke hrišćanske, Rumunske pravoslavne i drugih crkava, kao i hrišćanskim denominacijama koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru.

„Sam Božić, praznik kojim se slavi rođenje Gospodinovo, i Božićni praznici, u svim ljudima dobre volje uvek iznova pobuđuju ozračje radosti, susretljivosti, mira, sloge i solidarnosti.

Ishodište ovih opšteljudskih nagnuća hrišćanska misao pronalazi u Bogu-Logosu, Reči koja se upušta u našu v(b)remenitost, zapodevajući dijalog sa svojim stvorenjem i stalni dijalog među nama. Beskrajno veći, učinio se ravnopravnim posebno onima najmanjima, marginalizovanima i obespravljenima. Beskrajno nedokučiv, učinio se bliskim i razumljivim svima bez obzira na naciju, boju kože ili pol. Beskrajno silan, razvlastio se kako bi odagnao strah i doneo mir u svako srce i u svako društvo.

Smatrajući ovo poticajima našoj temeljnoj misiji – služenju za opšte dobro društvene zajednice, u svoje lično ime i u ime delatnika Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, svima želim srećan Božić.“

Zakazane konstitutivne sednice novih saziva nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Nakon uspešno sprovedenih izbora za članove 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov sazvao je konsituitivne sednice svih nacionalnih saveta, čime će biti okončan izborni proces za zakonom predviđena predstavnička tela nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Izbori za nacionalne savete održani su 13. novembar 2022. godine u demokratskoj atmosferi i uz primenu visokih standarda u organizovanju i realizaciji izbornog procesa. Na ovim izborima 19 nacionalnih manjina biralo je članove nacionalnih saveta na neposrednim izborima (albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipatska, mađarska, nemačka, poljska, romska, ruska, rumunska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka), a četiri nacionalne manjine birale su nacionalne savete putem elektorske skupštine (goranska, makedonska, crnogorska i hrvatska).

Pravo glasa na neposrednim izborima, koji su održani na 949 biračkih mesta širom Srbije, imalo je 456.199 birača upisanih u poseban birački spisak. Republička izborna komisija je proglasila ukupno 50 izbornih lista za neposredne izbore. Za izbore koji su održani putem elektorskih skupština Ministarstvo je donelo 294 rešenja o potvrđivanju elektorskih prijava. Izabrana su ukupno 474 člana u 23 nova saziva nacionalnih saveta.

Održavanjem konstitutivnih sednica nacionalnih saveta nacionalnih manjina započinje njihov četvorogodišnji mandat, u kome će nastaviti sa radom na ostvarivanju Ustavom i zakonom utvrđenih ovlašćenja u oblasti obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe jezika i pisama nacionalih manjina. Nakon konstitutivnih sednica, svi nacionalni saveti su u obavezi da u roku od 30 dana izvrše izbor predsednika, a nakon toga i drugih tela i organa koji su predviđeni Zakonom i statutima nacionalnih saveta.

U skladu sa navedenim, nakon konstituisanja i sprovođenja svih zakonom propisanih procedura, u Registar nacionalnih saveta koji vodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izvršiće se upis promene podataka koji se u ovom registru vode.

Predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prisustvovaće konstitutivnim sednicama, koje će se održati prema sedećem rasporedu.

Zaključen poseban birački spisak nacionalne manjine

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, dana 28. oktobra 2022. godine u 24 časa, doneo je Rešenje o zaključenju posebnog biračkog spiska nacionalne manjine, na osnovu člana 80. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Rešenje je u skladu sa Zakonom objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 120/22 i dostavljeno Republičkoj izbornoj komisiji, kao organu nadležnom za sprovođenje izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Svi građani sa biračkim pravom, pripadnici nacionalnih manjina, nastavaljaju nesmetano da se upisuju u poseban birački spisak do 9. novembra 2022. godine u 24 časa. Zahtev za upis u poseban birački spisak podnosi se na propisanom obrascu i možete ga preuzeti ovde.

U skladu sa Odlukom o raspisivanju izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kojom je određeno da će se izbori održati 13. novembra 2022. godine, 19 nacionalnih manjina biraće članove nacionalnog saveta na neposrednim izborima, i to: albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipatska, mađarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, ruska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka, dok će 4 nacionalne manjine birati članove za nacionalne savete putem elektorske skupštine, i to: makedonska, hrvatska, crnogorska i goranska.

Međunarodni dan starijih osoba, 1. oktobar

“Otpornost i doprinosi starijih žena” moto je ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba, usmeren ka osvetljavanju njihovog ogromnog doprinosa u svim sferama društva i žrtvama koje su podnele u kriznim situacijama, poput nedavne u vreme pandemije Kovida - 19.

Starenje nije praćeno privilegovanim položajem u društvu, izjavila je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić. Naprotiv, često se susrećemo sa sumornom slikom starijih žena i muškaraca, među kojima su naročito žene izložene diskriminaciji po više osnova: siromaštvu, finansijskom iskorišćavanju, nasilju, zanemarivanju i neuvažavanju njihovih stavova i realnih potreba. Stariji mogu značajno da doprinesu političkom i društvenoekonomskom razvitku, ali starije žene ostaju isključene iz radnih procesa i neprepoznate u daljem stručnom usavršavanju ili savetovanju, naglasila je Čomić. Kako je navela, rodni i starosni stereotipi i predrasude onemogućavaju starije žene da aktivno učestvuju u javnom životu. S druge strane, tradiocionalno neplaćenom kućnom radu pridodata je briga i staranje o najmlađim članovima domaćinstva, unucima, dok ih društvo često tretira kroz trošak na teret socijalne i zdravstvene zaštite i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je kroz niz društvenih dijaloga o međugeneracijskoj saradnji i diskriminaciji na osnovu životnog doba (ejdžizam) afirmisalo solidarnost, uvažavanje i poštovanje različitih starosnih grupa, kao i ideju da se kroz integraciju starijih i jačanje njihove ekonomske nezavisnosti spreči njihova dalja diskriminacija i isključenost u svim segmentima društvenog života.

Naš stav je jasan, tražimo da o potrebama starijih govore stariji kada se odlučuje o njihovoj sudbini, a ne drugi u njihovo ime, poručila Čomić i dodala da je to jedini put koji vodi njihovoj socijalnoj uključenosti i zaštiti prava i dostojanstva najstarijih sugrađana.

Obeležavanje Svetskog dana Roma

Romi i Romkinje, prema istraživanja i podacima koje iznose romski predstavnici, suočavaju se sa ograničenim mogućnostima u većini segmenata ljudskog razvoja, od obrazovanja, zdravlja, zapošljavanja, stanovanja do životnog standarda. Životni vek romske populacije u prenaseljenim podstandarnim naseljima i ograničenom pristupu komunalnim uslugama, gde je održavanje higijene bilo nemoguće održati, pogoršan je u epidemiji Kovida 16. Učenje na daljinu najviše je pogodilo romsku decu iz škole zbog nedostatka pristupa internetu ili računaru, ocenila je povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, Gordana Čomić, ministarska za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. 

Kako je navela, svesni svih problema koji prate romsku populaciju, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog preduzelo je niz mera i aktivnosti u cilju poboljšanja položaja te nacionalne manjine, insistirajući na njihovom aktivnom učešću u rešavanju svih životnih nedaća sa kojima se susreću.     

Na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, odlukom Vlade formirano je Koordinaciono telo za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, kojim predsedava predsednica Vlade Republike Srbije. Stručna grupa  Koordinacionog tela je revidirala Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja do 2030, i u toku je izrada Akcionog plana za Strategiju od 2021. do 2024, kojima je predviđeno aktivno uključenje Roma u osmišljavanju i sprovođenju mera u borbi protiv ciganizma, segregacije, diskriminacije stanovanja, kraćeg životnog veka Roma. 

U oblasti antidiskriminacije je donet Zakon o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije i njime je u potpunosti izvršeno usklađivanje osnovnog zakona sa pravnim tekovinama Evropske unije.  U skladu sa obavezama iz Poznanjske deklaracije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u okviru mere borbe protiv ciganizma iniciralo je zapošljavanje najmanje 100 visoko obrazovanih Roma u institucijama u skladu sa obrazovnim profilom na javnim poslovima. Republika Srbija je nastavila da pruža dodatnu pomoć romskim studentima i  učenicima putem 281 pedagoškog asistenata. U oblasti zdravstva, ključni program zdravstvenih medijatora se kontinuirano uspešno sprovodi, dok se ulažu veliki napori u rešavanja problema stanovanja kroz IPA projekte. Svim licima je omogućen upis u matične knjige rođenih, tako da se slučajevi  neupisanih lica registruju danas kao izuzetak.

U okviru društvenih dijaloga u organizaciji Ministarstva, predstavnici romskih udruženja ukazali su na probleme sa kojima se susreću prilikom zapošljavanja, slučajeve otvorene i prikrivene diskriminacije, potrebu povećanja broja koordinatora za romska pitanja u jedinicima lokalne samouprave i istakli koja su moguća rešenja ovih problema iz njihove perspektive, izjavila je Čomić i poručila „ništa o Romima bez Roma za stolom“.

Obaveštenje organizacijama civilnog društva o obavezi podnošenja finansijskih izveštaja ili izjave o neaktivnosti

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje organizacijama civilnog društva da u skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu („Sl.glasnik RS“ br. 73/2019 i 44/2021-i dr.zakon), i to članovima 2. stav 1. tačka 2) i 4. stav 1., udruženja, zadužbine i fondacije su u obavezi da Registru finansijskih izveštaja koji vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), u zakonskom roku, odnosno do 31.03.2022. godine, podnesu redovan godišnji finansijski izveštaj ili izjavu o neaktivnosti za prethodnu 2021. godinu.

Takođe, ukazujemo da su za nepostupanje u smislu navedenih zakonskih odredaba propisane kazne i to:
Novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 3.000.000,00 dinara kazniće se za privredni prestup udruženje, zadužbina ili fondacija ako ne dostavi Agenciji finansijske izveštaje, dokumentaciju uz finansijske izveštaje i Statistički izveštaj radi javnog objavljivanja, na način i u rokovima propisanim odredbama članova 44-46. Zakona o računovodstvu, a za isti privredni prestup, novčanom kaznom od 20.000,00 dinara do 150.000,00 dinara, kazniće se i odgovorno lice, odnosno lice ovlašćeno za zastupanje udruženja, zadužbine ili fondacije.

8. mart obeležava sećanje na borbu za slobode i prava

Čija su naša ženska ljudska prava? Odakle nam ta prava?
Izborile se i za njih ginule prethodne generacije žena, bezimene, često zaboravljene, hapšene, progonjene, streljane, vešane samo zato što su htele da žive svoj ženski život kao ljudska bića.

Šta su tražile?
Pravo na školovanje, na rad, na imovinu, na račun u banci, pravo da putuju same kud žele, da glasaju, da učestvuju u javnom, političkom životu, pravo da žive svoj život bez nasilja, da biraju hoće li se udati ili ne, hoće li rađati ili ne. Pravo na slobodan izbor o tome kako će, s kim i gde da provedu svoj život.

I ne bismo mogle imati ta prava zapisana i pre nego što smo se rodile da neka muška većina nije o tome odlučila, a zbog jasnog zahteva tih generacija žena na čijim ramenima danas stojimo pripremajući svoja ramena za sve one koji dolaze posle nas, da žive bolje i da zaista uživaju sva svoja prava.

Zašto je tako teško u život pretvoriti sve te u pravu i zakonima apisane reči?

Šta su objašnjenja za nepoštovanje ženskih ljudskih prava?

Ako dobija batine „sama je to tražila, provociranjem, a i bio je pijan i nesrećan, jer ga ona psihički maltretira“.

Ako je odbiju zaposliti, to je zato „šta ću s njom, udaće se ima dete, stalno bolovanje, nemam ja para za to, nek’ je izdržava neko“.

Ako želi u politiku onda čuje „pa šta ćeš, nije to za žene, nema kvalitetnih žena, a i same žene nisu zainteresovane, u stvari“.

Ako želi auto, zemlju ili kuću na svom imenu pitaće je „jeste li udati? kako niste, zašto niste?“

Ako sama sebi bira šta će obući obratiće joj se „eto kako se izazovno oblačiš, a posle kukaš što ti zvižde“ ili „oblači se k’o da je sama sebi mama“, ako je ružna to je najvažnije što se o njoj treba znati, ako je lepa zna se šta joj sleduje, da zavodi i da joj se nadevaju imena razna.

Ako stojite dok ovo čitate – sedite, jer imam nešto da vam kažem. Ako ste na rečima za sva ženska prava, za jednakost i ravnopravnost, onda ste i feminista, čak i ako ste ubeđeni da niste.

I zato vam čestitam 8.mart.

Čomić: Dan državnosti objedinjuje našu slobodarsku tradiciju i predstavlja mesto pomirenja i jedinstva

Povodom obeležavanja Dana državnosti, Sretenja, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić uputila je građanima i građankama Republike Srbije čestitku sledećeg sadržaja: 

„Poštovane građanke i građani Republike Srbije,

Dan državnosti Srbije, Sretenje, uvek je  prilika da se iznova podsetimo na slavne datume naše prošlosti.

Početkom XIX veka Srbija je kroz dva istorijska događaja – dizanje naroda na ustanak i donošenje prvog ustava, istakla svoje slobodarske odlike.

U duhu prelepe simbolike današnjeg praznika, u mislima se susrećemo sa Karađorđevim ustanicima i Miloševim liberalnim tvorcima Ustava. Taj suret nas obavezuje da ne zaboravimo da bez odluka u Orašcu, tri decenije kasnije ne bi ni maštali o Sretenjskom ustavu, kojim smo obasjali tadašnju Evropu najliberalnijim ustavnim idejama. Današnji datum objedinjuje našu slobodarsku tradiciju i predstavlja mesto pomirenja i jedinstva.

Srbija se i u današnje vreme bori za društvo slobode i vladavine prava, stvarajući pravni ambijent u kojem postoji delotvorna sudska zaštita ljudskih prava, gde se zakon jednako primenjuje na sve građane.

Na nedavno održanom referendumu, kao jedini nosioci suverenosti u Republici Srbiji, prihvatili smo promenu najvišeg pravnog akta naše zemlje, poštujući jednu od ključnih vrednosti vladavine prava. U istoj  veri su i autori Sretenjskog ustava, pre 187 godina ustanovili da „sudija ne zavisi u izricanju svoje presude ni od koga u Srbiji, do od zakonika Srpskog; nikakva ni veća ni manja vlast u Srbiji nema prava odvratiti ga od toga ili zapovedati mu da drugojačije sudi nego što mu zakoni propisuju“. 

Svim građankama i građanima Republike Srbije čestitam Dan državnosti Srbije – Sretenje.“

Sastanak ministarke Čomić i predstavnika Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina
19. januar 2022. godine Palata Srbija

Sastanak ministarke Čomić i predstavnika Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina održan je 19. januara 2022. godine u Palati Srbija. U uvodnom obraćanju ministarka Čomić je predstavila postignute rezultate Ministarstva u oblasti unapređenja manjinskih prava kao i naredne korake i planirane aktivnosti u 2022. godini.

Imajući u vidu da će se u 2022. godini održati izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina kao i Popis stanovništva, ministarka je posebno naglasila da će Ministarstvo kao i do sada biti pouzdan partner nacionalnim savetima u sprovođenju ovih aktivnosti.

U ime Koordinacije nacionalnih saveta na sastanku se obratio Borče Veličkovski, predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine i predsedavajući Koordinacije koji je predstavio rad Koordinacije i ukazao na pojedina otvorena pitanja na čijem rešavanju treba raditi u narednom periodu.

Budući da je otpočeo rad na pripremi Predloga akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, u čijoj izradi će nacionalni saveti biti ključni partneri, na sastanku se obratio i Ivan Bošnjak, jedan od konsultanata Saveta Evrope, koji je angažovan za rad na ovom dokumentu. Bošnjak je predstavio metodologiju, dinamiku rada kao i planirane rokove za izradu novog Akcionog plana za ostvraivanje prava nacionalnih manjina.

Putem dijaloga nastaviti informisanje javnosti o zakonima koje treba usvojiti

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog zahvaljuje svim suorganizatorima i učesnicima društvenih dijaloga “Pravosuđe kao zaštita ljudskih prava i ishodi referenduma”, koji su održani u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, na njihovom doprinosu u ostvarivanju prava javnosti da zna i odlučuje na osnovu proverljivih informacija.

Referendumsko DA ustavnim promenama u pravosuđu za konačan ishod ima obavezu i da zajedno, putem dijaloga, nastavimo informisanje javnosti o zakonima koje za godinu dana treba usvojiti, kako bi omogućili primenu promenjenih ustavnih odredbi.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog stoji čvrsto na uverenju da dobrih rešenja neće biti bez trajnog i otvorenog institucionalnog dijaloga predstavnika Vlade, Narodne skupštine, civilnog društva, stručnih udruženja, univerziteta, nezavisnih tela, medija i najšire javnosti.

Srbija je na referendumu odlučila da nam treba nezavisno i funkcionalno pravosuđe, a da bi to ostvarili, neophodan je i dijalog o svim zakonskim rešenjima. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će nastaviti da bude alat takvom dijalogu.

Otpočete konsultacije povodom izrade Polaznih osnova za izradu Strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

Uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obaveštava građane Srbije o početku rada na izradi prvog strateškog dokumenta u oblasti praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji.

Težeći da u našoj državi svaki čovek živi život dostojan čoveka, da se slobodno razvija, da uvek i svuda bez prepreka ostvaruje svako svoje ljudsko pravo, težeći fundamentalnoj pravičnosti - da niko na tom putu ne bude izostavljen, predlažemo donošenje ove strategije, koju ćemo zajednički sa svima koji žele, izraditi po meri čoveka i za svakog bez razlike, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ljudska i manjinska prava su jedina garancija ljudskog dostojanstva svakog pojedinca i humanog, slobodnog, solidarnog i pravednog društva u celini. Da bi se svrha ljudskih i manjinskih prava i ostvarila neophodno je da imamo jasnu sliku o stanju ljudskih prava u društvu, kako bismo pravovremeno preduzeli adekvatne mere za otklanjanje nedostataka u njihovoj primeni i za njihovo unapređenje, jer jedino tako, kontinuiranim, koordiniranim i sistemskim pristupom možemo biti sigurni da će i svrha ustavnih jemstava biti ostvarena, kako na nacionalnom nivou u celini, tako i na nivou svake jedinice lokalne samouprave.

Javne onlajn konsultacije povodom izrade Polaznih osnova za izradu Strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine su otvorene od 9.12.2021. do 1.3.2022. godine. Pozivaju se svi zainteresovani da u predviđenom roku dostave sugestije i komentare na imejl adresu: ljudskaprava@minljmpdd.gov.rs

Obrazac za komentare dostupan je na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog https://minljmpdd.gov.rs/javne-konsultacije.php i portalu E-uprava http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/337

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

Invaliditet je jedna od ljudskih različitosti, koju nažalost, javnost još uvek nije u potpunosti prihvatila. Osobe sa invalididetom imaju potrebe za obrazovanjem, radom ili nezavisnim životom i to je zajedničko svim ljudima. Osobe sa invaliditetom, međutim, u našem društvu su i dalje jedna od najranjivijih i nevidiljivih društvenih grupa, izložena stereotipima i predrasudama. U velikom broju se suočavaju sa nezaposlenošću i siromaštvom i decenijama ostaju na društvenoj margini, izjavila je povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti, izemanam i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine značajno su uanpređeni zakonodavni i strateški okvir za unapređenje položaja ove kategorije stanovništva . Definisane su osetljive društvene grupe, višestruka i intersekcijska diskriminacija, navođenje na diskriminaciju je predviđeno kao oblik diskrimiancije a segregacija je definisana kao teži oblik diskriminacije.

Savakako je važno reći da značajan okvir za delovanje predstavljaju preporuke koje naša zemlja dobija kao država članica ključnih međunarodnih ugovora u oblasti ljudskih prava, među kojima je i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom. Država je posvećena izvršavanju svojih međunarodnih obaveza, istakla je Čomić, što pokazuje i činjenica da je u našoj zemlji, na preporuku Saveta UN za ljudska prava, uspostavljen mehanizam za praćenje preporuka koje dobijamo od mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava i da je razvijen Plan za praćenje realizacije ovih preporuka koji sadrži i nadležne resore, rokove, indikatore i status ispunjenosti. Ove godine je učinjen korak dalje u pogledu institualizacije ovog plana jer će biti usvojen od strane Vlade, što će dodatno obavezati sve da ulože napore da se implementacijom ovih preporuka, među kojima su i preporuke koje je Srbija dobila od Komiteta UN za osobe sa invaliditetom, podignu standardi unapređenja ljudskih prava u našoj zemlji.

Ministarstvo je, u okviru javnog konkursa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2021. godinu“, od ukupno 20 podržanih programa udruženja građana, u iznosu od oko 16.5 milona RSD – finansijski podržalo i četiri koja su usmerena na osobe sa invaliditetom, ukupne vrednosti 3,6 miliona RSD. Realizacija projekata je započela u septembru o.g i trajaće 6 meseci. Pored Beograda dva projekta će se relizovati i u Rumi, Trsteniku, Kragujevcu, Jagodini i Smederevu. Aktivnosti su usmerene na inkluziju dece u predškolskim ustanovama i školama; podizanju i razvoju društvene svesti o značaju tolerancije i poštovanje različitosti i kulture dijaloga radi smanjenja nivoa diskriminacije kao i osnaživanje dugotrajno nezaposlenih žena sa invaliditetom za samozastupanje i prepoznavanje diskriminacije.

Unapređenje stanja ljudskih prava svih građana, posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa, podrazumeva kontinuiranu i posvećenu multisektorku saradnju. Da bi do pomaka došlo ključno je da svi odgovorni akteri imaju svest upravo o otome da složena problematika zahteva ozbiljan pristup, saradnju i kooperativnost u dužem vremenskom periodu.

Saopštenje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

U ime vladavine prava i u ime istorijsko dobrih i prijateljskih odnosa rumunskog i srpskog naroda i svih građana Srbije i Rumunije, osuđujemo propagandu mržnje i diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, kojoj sa žaljenjem svedočimo kada se nekažnjivo promoviše u javnom i medijskom prostoru Srbije.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čvrsto stoji u odbrani manjinskih prava i podseća na član 387 Krivičnog zakonika RS u kome stoji:
(1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.
(3) Ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(5) Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(6) Ko javno preti da će, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

U ime vladavine prava smatramo da nadležni za primenu Krivičnog zakonika RS u najkraćem mogućem roku treba da istraže javni govor mržnje i obaveste javnost ima li osnova za primenu pomenutog člana Krivičnog zakonika RS.

Pozivamo sve građane Srbije da još jednom pokažu svoju duboku privrženost ljudskih i manjinskih prava, vladavine prava i osude svaku vrstu propagande koja je na štetu odnosa Rumunije i Srbije.

Predstavljanje Trećeg periodičog izveštaja Republike Srbije o primeni Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupanja

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić predvodiće delegaciju Republike Srbije na 72. zasedanju Komiteta protiv torture u Ženevi, 23. i 24. novembra tekuće godine, radi predstavljanja Trećeg periodičog izveštaja Republike Srbije o primeni Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupanja.

Delegaciju Republike Srbije čine predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Urpave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Komesarijata za izbeglice i migracije, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužioca, Tužilaštva za ratne zločine, kao i Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi.

Zasedanje se može pratiti online putem linka: https://media.un.org/en/asset/k1z/k1zq0czcmy.

Gordana Čomić uputila telegram saučešća porodici Muamera Zukorlića

Ministarska za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić uputila je telegram saučešća porodici narodnog poslanika i lidera Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića:

„Sa tugom se opraštam od narodnog poslanika Muamera Zukorlića, iskrenog borca za prava svih građana u društvenom i parlamentarnom životu naše zemlje. Svoju energiju i znanje uložio je u stvaranje tolerantnijeg društva, po meri svih građana, a mudrošću i čovekoljubljem pretvarao je neistomišljenike u svoje poštovaoce.

U moje lično i u ime zaposlenih u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog primite izraze najdubljeg saučešća.“

Gordana Čomić uputila telegram saučešća porodici Zorana Stankovića

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić uputila je danas porodici Zorana Stankovića telegram sledeće sadržine:

„Zoranov odlazak je nedoknadiv gubitak za sve nas koji smo imali čast da ga poznajemo i radimo sa njim.  Kao saradnik i prijatelj bio je pošten, odan i posvećen brizi za druge, u poslu veliki profesionalac i stručnjak koji je bez pogovora obavljao najodgovornije zadatke u najtežim istorijskim trenucima. Pre svega, Zoran je bio čovek koji je voleo svoju zemlju i nesebično branio njene interese u dugoj i plodonosnoj karijeri. 

U moje lično i u ime zaposlenih u Mnnistarsgvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog primite izraze najdubljeg saučešća.“

Odluka o raspodeli sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za programe i projekte iz oblasti obrazovanja

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić donela je Odluku o raspodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za programe i projekte iz oblasti obrazovanja.

Odluka je doneta u skladu sa Listom vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih na Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za realizaciju programa i projekata iz oblasti obrazovanja, koju je utvrdila Konkursna komisija koja je sprovela postupak dodele sredstava iz ovog fonda u 2021. godini.

Odluka je objavljena i na Portalu e-Uprave.

• Odluka o raspodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za programe i projekte iz oblasti obrazovanja

Lista vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih na konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za realizaciju programa i projekata iz oblasti obrazovanja

Konkursna komisija koja sprovodi postupak dodele sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini, obrazovana Rešenjem ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od 22. juna 2021. godine, na sednici održanoj 13. septembra 2021. godine, utvrdila je Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih po Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini.

Lista vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata objavljena je 14. septembra 2021. godine na zvaničnoj internet stranici Ministarstva i Portalu e-Uprave.

Učesnici konkursa imaju pravo uvida u podnete prijave i priloženu dokumentaciju, kao i pravo prigovora u roku od tri dana od dana objavljivanja Liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata.

Prigovor se može izjaviti preporučenom poštom ili neposredno preko pisarnice Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na adresu Bulevar Mihajla Pupina 2, 11000 Beograd, sa naznakom: PRIGOVOR po Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini.

• Lista vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata

USPOSTAVLjENA SARADNjA MINISTARSTVA I TRI NAUČNA INSTITUTA

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uspostavilo je saradnju sa Balkanološkim institutom SANU, Istorijskim institutom i Institutom za savremenu istoriju.

Zaključivanjem sporazuma stvara se osnov za razmenjivanje ideja, znanja, iskustva u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava.

Saradnja će biti usmerena na aktivnosti, projekte i programe u vezi sa stručnom analizom/ocenom simbola, znamenja i praznika nacionalnih manjina, kao i u drugim oblastima zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava, razvijanja duha tolerancije i dijaloga, ravnopravnosti polova, antidiskriminacione politike i razvoja civilnog društva u Srbiji.

Rezultati saradnje biće dostupni široj javnosti.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) održaće konferenciju za novinare povoodom kampanje za vakcinaciju na jezicima nacionalnih manjina u četvrtak 22. jula 2021. godine sa početkom u 11.30 časova, u Palati Srbije, centralni hol, Bulevar Mihajla Pupina 2.

Na konferenciji će se obratiti:

- Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

- Predstavnik GIZ -a

- Borče Veličkovski, predsedavajući Koordinaciji nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Akreditacije treba poslati na imejl adresu kristina.brkovic@minljmpdd.gov.rs , najkasnije do četvrtka, 22. jula, do 10 časova. Kontakt telefon: 062/80-55-020.

U cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti i očuvanja zdravlja svih mole se predstavnici medija da poštuju porpisane mere i nose zaštitne maske.

Saopštenje

”U Beogradu u ulici 27. marta kod objekta Aman za sada nepoznati počinilac ispisao je antisemitske poruke, simbole nacizma kojima iskazuje privrženost zlu mržnje i industrije smrti organizovane za uništavanje Jevreja, što je s pravom uznemirilo jevrejsku zajednicu u Srbiji i sve nas koji znamo da je pitanje čovečnosti više nego krivičnog zakonika, zbog čega je potrebno što pre otkriti i kazniti počinioce.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pruža punu podršku jevrejskoj zajednici u Srbiji i poziva sve ljude u Srbiji da bez dvoumica jasno pokažu da za mržnju i antisemitizam nema mesta u Srbiji.”

Čestitka povodom Ramazanskog bajrama

Svima vama koji danas proslavljate Ramazanski bajram, želimo vam da ga provedete u zdravlju, miru i sreći.

BAJRAM ŠERIF MUBAREK OLSUN!

Izložba „Muma Paduri“ u galeriji Instituta Servantes

Pomoćnica ministra, Ivana Antić, 11. maja 2021. godine prisustvovala je izložbi španskog fotografa Đoana Alvadoa, pod nazivom „Muma Paduri“ u galeriji Instituta Servantes.

Izložbi su prisustvovali autor izložbe, direktor Instituta Servantes Josep Maria de Sagarra Angel kao i Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine sa svojim saradnicima.

„Posebno značajno je što ova izložba prikazuje legendu Vlaha,ali i jednu nacionalnu manjinu kao i lepotu prirode Istočne Srbije, viđenu očima stranca“ pomenula je Ivana Antić i dodala da „u Srbiji živi više od 20 manjinskih zajednica koje uživaju sva zakonom garantovana prava kao i da je Srbija dobar i vredan međunarodne pažnje primer države koja je ljudska i manjinska prava podigla do nivoa najviših međunarodnih standarda.“

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine ukupan broj Vlaha u Republici Srbiji je 35.330. Od tog broja, 35.160 živi u istočnim delovima centralne Srbije, a 170 u AP Vojvodini.

U skladu sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, vlaška nacionalna manjina je svoj prvi nacionalni savet izabrala na elektorskoj skupštini za izbor Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine koja je održana 4. marta 2006. godine u Boru. Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, danas ima 23 člana, ima status pravnog lica i njegovo sedište je u Petrovcu na Mlavi. Za predsednika Nacionalnog saveta izabran je Novica Janošević.

Republika Srbija neguje i institucionalno podržava stvaralaštvo svih nacionalnih manjina, verujući da podržavajući umetničke izraze svih nacionalnih zajednica koje žive na njenoj teritoriji istovremeno doprinosi oplemenjavanju zajedničkog života naše višenacionalne zajednice.

„Srbija je  prostor na kojem je od davnina živelo mnogo različitih  naroda i to Srbiju čini bogatom, raznovrsnom, lepom a deo te lepote je i ova, današnja izložba“, rekla je Antićeva i zaključila da „sa nje danas šaljemo poruku svetu da upoznajući jedni druge, poštujući jedni druge, živeći jedni sa drugimabogatimo jedni druge i gradimo Srbiju kao moderno, tolerantno i demokratsko društvo.“

Saopštenje

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog najoštrije osuđuje napad na v.d. pomoćnika ministra Borisa Milićevića,  koji se dogodio sinoć, na Novom Beogradu.

Ministarstvo pozdravlja brzu reakciju nadležnih organa u procesuiranju lica odgovornog za ovaj napad.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće da se bori protiv svake vrste nasilja i za vladavinu prava kojom se nasilnici kažnjavaju, a žrtve štite.

Čestitka za Uskrs

Njegovoj Svetosti patrijarhu Porfiriju, svim vernicima koji praznuju danas, iskrene čestitke za praznik pobede života nad smrću, želeći vam svu radost, utehu i blagodati koje Uskrs sobom nosi kao nadu za dobro među ljudima.

Neka vam Uskrs donese i duhovne i lične i porodične radosti i ispuni vas dobrom voljom, srećom i snagom za pobede nad svim životnim iskušenjima.

Dan sećanja na žrtve Holokausta

Danas se sećamo žrtava Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu.

Sećamo se svih Srba, Jevreja, Roma i mnogih drugih koji su 22. aprila 1945. godine pokušali proboj iz logora smrti u Jasenovcu.

Sećamo se svih čiji su životi ugašeni ideologijama zla i mržnje, industrijom smrti i uzažasnom fašističkom idejom da Srbi, Jevreji, Romi i mnogi drugi i nisu ljudska bića već predmeti za mučenje ubijanje i spaljivanje.

Sećanjem na njihove živote želimo da iskažemo punu posvećenost Srbije kulturi ljudskih prava, kulturi pomirenja i kulturi sećanja.

Otvorena vrata za organizacije civilnog društva

Obaveštavamo vas da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otpočinje sa aktivnostima „Otvorenih vrata“. Cilj Otvorenih vrata je da se pruži mogućnost organizacijama civilnog društva da ministarstvu predstave probleme sa kojima se suočavaju u radu, daju sugestije i predloge i pitanja iz delokruga Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Otvorena vrata biće organizovana svakog četvrtka od 10:00 do 12:00 časova u Palati Srbija. Prisustvo Otvorenim vratima potrebno je prethodno najaviti na mail sek.scd@minljmpdd.gov.rs

Prijava za učešće na Otvorenim vratima treba da sadrži:

• pun naziv organizacije;
• ime i prezime predstavnika/ce organizacije;
• kontakt telefon;
• temu za sastanak, koja se isključivo odnosi na delokrug rada Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Priručnik za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu organizuju predstavljanje Priručnika za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji, u sredu 14. aprila 2021. godine, s početkom u 12,00 časova, u Palati Srbija.

Svrha Priručnika je da bude korisno sredstvo nacionalnim savetima nacionalnih manjina kao vid pomoći i podrške u vršenju njihovih ovlašćenja, i to na način da ponudi praktična uputstva i savete koji do sada nisu bili obrađeni na jedinstven i sveobuhvatan način, uključujući i modele akata, a pripremljen je u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji.

Pored predstavnika Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na predstavljanju priručnika učešće će uzeti i predstavnici Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i nacionalih saveta nacionalnih manjina.

Onlajn praćenje će biti obezbeđeno preko Fejsbuk stranice Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Predstavljanje „Priručnika za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji“ | Facebook

• Priručnik

Poziv na dijalog sa civilnim društvom ostaje otvoren

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije sa žaljenjem konstatuje rešenost dela civilnog društva da bojkotuje konsultativni proces donošenja Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Ministarstvo ostaje pri stavu da je poziv za dijalog i o njihovim stavovima kao prethodnom pitanju i o svemu što dijalog sa civilnim društvom podrazumeva otvoren i nikada neće biti zatvoren, niti će bilo kome biti odricana želja da u dijalogu učestvuje.

• Odgovor Tri Slobode Ministarstvu na poziv na dijalog

Poziv na dijalog

Povodom Odluke o neučešću u izradi Stategije za civilno društvo Ministarstvo poziva na dijalog sve potpisnike Odluke da bismo došli do zajedničkog predloga o tome koga i u kom roku ishod našeg dijaloga obavezuje na ispunjavanje uslova iz Odluke koje se tiču Uprave za sprečavanje pranja novca, Narodne skupštine Republike Srbije i nezavisnih regulatornih tela koji se bave nadzorom nad primenom zakona kojima se regulišu i pisani i elektronski mediji.

Ministarstvo je na raspolaganju potpisnicima Odluke za određivanje vremena i mesta održavanja dijaloga pod njihovim uslovima pod kojima odbijaju učešće u konsultacijama o izradi Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

• Odluka o neučešću u konsultacijama za Strategiju za civilno društvo

Čestitka za Uskrs

Svima, Crkvi i vernicima, svim ljudima koji praznuju danas, iskrene čestitke za praznik pobede života nad smrću, želeći vam svu radost, utehu i blagodati koje Uskrs sobom nosi kao nadu za dobro među ljudima.

Neka vam Uskrs donese i duhovne i lične i porodične radosti i ispuni vas dobrom voljom, srećom i snagom za pobede nad svim životnim iskušenjima.

Poziv potpisnicima Apela 212 na društveni dijalog

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društven dijalog sa zadovoljstvom zaključuje postojanje volje argumenata i ideja za društveni dijalog o raspravi teksta zakona o istopolnim zajednicama i poziva za sve potpisnike Apela u formatu koji oni biraju na dalji dijalog o ovoj temi od izuzetnog značaja za kulturu ljudskih prava u Srbiji.

Očekujemo odgovor od potpisnika Apela u najkraćem mogućem roku i nadamo se zajedničkom unapređenju i dijaloga i kulture ljudskih prava i kulture kompromisa u Srbiji.

• Apel 212 srpskih intelekualaca

„O čemu je 8. Mart?“

O svakodnevici života i mušakaraca i žena u svetu nepravdi i nejednakosti i o porukama žena koje su živele pre nas i borile se da ih čujemo i sada kada više nisu među nama.
Šta nam govore svojom borbom za ravnopravnost, slobode i prava?
Kad ti kažu da moraš samo da ćutiš, budeš pokorna i da slušaš - lažu te, ne moraš.
Kad ti objašnjavaju šta je “prava žena”, šta mora da radi i kako da izgleda - kaži im da znaš ti to i sama.
Kad te ljubazno upozore da politika nije za tebe - boje te se, jeste za tebe, sve je i za tebe.
Kad ti ospore pravo da živiš život bez nasilja - spremni su na nasilje, ne daj na se.
Kad te sprečavaju da napreduješ u karijeri - licemerni su, jer inače govore da su šanse za sve iste.
Kad ti kažu da vojska i policija nisu za žene - demantuj ih, pokaži im da jesu.
Kad te u porodici zovu “sine” i kažu “da je to od milja” - kaži im “zovite me ćerko, pa ako i nije od milja”.
Kad ti kažu da “moraš da rađaš” - kaži im da je to tvoj slobodan izbor.
Kad ti u porodici neko razočarano kaže “drugi put će biti sin, nema veze” ako rodiš žensko dete - kaži im da ćeš sve to reći tom ženskom detetu, da zna kakvi su joj razni u familiji koji joj se nisu obradovali.
Kad te omalovažavaju, nazivaju raznim imenima, kad te diskriminišu samo zato što si žena - kaži im da je to i zabranjeno i nečovečno i da time sve govore samo o sebi, ništa o tebi.
Žene rođene u drugoj polovini XX veka su prve generacije žena rođene s pravom da budu smatrane ljudskim bićima, rođene s pravom na svoju slobodu, s pravom da ih se ne diskriminiše samo zato što su žene. Generacije žena pre njih su sanjale svoj san o ravnopravnosti i slobodi i nisu ga doživele. Mi rođene posle njih u XX i XXI veku živimo taj njihov san, stojimo na njihovim ramenima i naš je posao da svoja ramena pripremimo za sve one koji dolaze posle nas, i žene i muškarce, za život u ravnopravnosti i slobodi.
Sećajući se onih koje se živele pre nas i radeći za one koje dolaze posle nas, jer znamo da borba protiv nepravdi, borba za slobodu nikada ne prestaje.
O svemu tome je 8. mart.

I zato ga valja čestitati i ženama i muškarcima, zajednički je to praznik ljudskih prava i sloboda, jer bez muškaraca koji to razumeju nema ni progresa ni ravnopravnosti ni pravednijeg društva za sve.

Čomić primila vakcinu protiv korona virusa

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije  Gordana Čomić vakcinisala se danas protiv koronavirusa na punktu za vakcinaciju u "Belekspo centru".

Čomić je, u izjavi za novinare, nakon što je primila prvu dozu vakcine "Astra Zeneka", građanima poručila da se vakcinišu i da time zaštite i sebe i druge.

Ministarka je istakla da je naša zemlja nabavila vakcine i da je uspešno organizovala imunizaciju stanovništva.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Autor: TANJUG

Čestitka Ministarstva za ljudska i manjinska prava povodom Sretenja

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije čestitalo je danas svim građanima Sretenje – Dan državnosti Srbije.
"Istorijski datumi iz ustaničke borbe za nacionalno oslobođenje 1804. godine i donošenje Ustava Srbije iz 1835. godine postavili su temelj za priznatu, uređenu, modernu, građansku i jaku srpsku državu.

Svim građankama i građanima naše zemlje služi na čast i ponos činjenica da je Srbija imala snage da uprkos teškim istorijskim okolnostima Sretenjskim ustavom obasja tadašnju Evropu najliberalnijim ustavnim idejama tog vremena.
Početkom XIX veka Srbija je kroz pero lekara i diplomate Dimitrija Davidovića u svoj najviši pravni akt ugradila i poglavlja koja se pozivaju na Deklaraciju o pravima čoveka i građanina, čime je između ostalog utvrđeno da „Svaki Srbin ima pravo birati način življenja svog po svojoj volji, samo koji nije na opštenarodnu štetu“.

Uvereni smo u to da nas sve zajedno istorija i život naših predaka neiscrpno motiviše i obavezuje u velikom današnjem poslu borbe za životnu ravnopravnost žena i muškaraca u svim oblastima našeg društvenog i privrednog života, za izgradnju modernog društva jednakih mogućnosti, za ostvarivanje prava i sloboda svih, za društvo slobode i pravde koje smo dužni onima koji dolaze posle nas, kao što se danas sa zahvalnošću sećamo mnogih koji su gradili Srbiju pre nas, na ponos i čast svih nas", navodi se u čestitki.