MENI
 
Naslovna » Pres » Saopštenja

Zaključen poseban birački spisak nacionalne manjine

02. novembar 2022.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, dana 28. oktobra 2022. godine u 24 časa, doneo je Rešenje o zaključenju posebnog biračkog spiska nacionalne manjine, na osnovu člana 80. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Rešenje je u skladu sa Zakonom objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 120/22 i dostavljeno Republičkoj izbornoj komisiji, kao organu nadležnom za sprovođenje izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Svi građani sa biračkim pravom, pripadnici nacionalnih manjina, nastavaljaju nesmetano da se upisuju u poseban birački spisak do 9. novembra 2022. godine u 24 časa. Zahtev za upis u poseban birački spisak podnosi se na propisanom obrascu i možete ga preuzeti ovde.

U skladu sa Odlukom o raspisivanju izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kojom je određeno da će se izbori održati 13. novembra 2022. godine, 19 nacionalnih manjina biraće članove nacionalnog saveta na neposrednim izborima, i to: albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipatska, mađarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, ruska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka, dok će 4 nacionalne manjine birati članove za nacionalne savete putem elektorske skupštine, i to: makedonska, hrvatska, crnogorska i goranska.

Međunarodni dan starijih osoba, 1. oktobar

30. septembar 2022.

“Otpornost i doprinosi starijih žena” moto je ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba, usmeren ka osvetljavanju njihovog ogromnog doprinosa u svim sferama društva i žrtvama koje su podnele u kriznim situacijama, poput nedavne u vreme pandemije Kovida - 19.

Starenje nije praćeno privilegovanim položajem u društvu, izjavila je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić. Naprotiv, često se susrećemo sa sumornom slikom starijih žena i muškaraca, među kojima su naročito žene izložene diskriminaciji po više osnova: siromaštvu, finansijskom iskorišćavanju, nasilju, zanemarivanju i neuvažavanju njihovih stavova i realnih potreba. Stariji mogu značajno da doprinesu političkom i društvenoekonomskom razvitku, ali starije žene ostaju isključene iz radnih procesa i neprepoznate u daljem stručnom usavršavanju ili savetovanju, naglasila je Čomić. Kako je navela, rodni i starosni stereotipi i predrasude onemogućavaju starije žene da aktivno učestvuju u javnom životu. S druge strane, tradiocionalno neplaćenom kućnom radu pridodata je briga i staranje o najmlađim članovima domaćinstva, unucima, dok ih društvo često tretira kroz trošak na teret socijalne i zdravstvene zaštite i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je kroz niz društvenih dijaloga o međugeneracijskoj saradnji i diskriminaciji na osnovu životnog doba (ejdžizam) afirmisalo solidarnost, uvažavanje i poštovanje različitih starosnih grupa, kao i ideju da se kroz integraciju starijih i jačanje njihove ekonomske nezavisnosti spreči njihova dalja diskriminacija i isključenost u svim segmentima društvenog života.

Naš stav je jasan, tražimo da o potrebama starijih govore stariji kada se odlučuje o njihovoj sudbini, a ne drugi u njihovo ime, poručila Čomić i dodala da je to jedini put koji vodi njihovoj socijalnoj uključenosti i zaštiti prava i dostojanstva najstarijih sugrađana.

Obeležavanje Svetskog dana Roma

07. april 2022.

Romi i Romkinje, prema istraživanja i podacima koje iznose romski predstavnici, suočavaju se sa ograničenim mogućnostima u većini segmenata ljudskog razvoja, od obrazovanja, zdravlja, zapošljavanja, stanovanja do životnog standarda. Životni vek romske populacije u prenaseljenim podstandarnim naseljima i ograničenom pristupu komunalnim uslugama, gde je održavanje higijene bilo nemoguće održati, pogoršan je u epidemiji Kovida 16. Učenje na daljinu najviše je pogodilo romsku decu iz škole zbog nedostatka pristupa internetu ili računaru, ocenila je povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, Gordana Čomić, ministarska za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. 

Kako je navela, svesni svih problema koji prate romsku populaciju, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog preduzelo je niz mera i aktivnosti u cilju poboljšanja položaja te nacionalne manjine, insistirajući na njihovom aktivnom učešću u rešavanju svih životnih nedaća sa kojima se susreću.     

Na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, odlukom Vlade formirano je Koordinaciono telo za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, kojim predsedava predsednica Vlade Republike Srbije. Stručna grupa  Koordinacionog tela je revidirala Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja do 2030, i u toku je izrada Akcionog plana za Strategiju od 2021. do 2024, kojima je predviđeno aktivno uključenje Roma u osmišljavanju i sprovođenju mera u borbi protiv ciganizma, segregacije, diskriminacije stanovanja, kraćeg životnog veka Roma. 

U oblasti antidiskriminacije je donet Zakon o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije i njime je u potpunosti izvršeno usklađivanje osnovnog zakona sa pravnim tekovinama Evropske unije.  U skladu sa obavezama iz Poznanjske deklaracije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u okviru mere borbe protiv ciganizma iniciralo je zapošljavanje najmanje 100 visoko obrazovanih Roma u institucijama u skladu sa obrazovnim profilom na javnim poslovima. Republika Srbija je nastavila da pruža dodatnu pomoć romskim studentima i  učenicima putem 281 pedagoškog asistenata. U oblasti zdravstva, ključni program zdravstvenih medijatora se kontinuirano uspešno sprovodi, dok se ulažu veliki napori u rešavanja problema stanovanja kroz IPA projekte. Svim licima je omogućen upis u matične knjige rođenih, tako da se slučajevi  neupisanih lica registruju danas kao izuzetak.

U okviru društvenih dijaloga u organizaciji Ministarstva, predstavnici romskih udruženja ukazali su na probleme sa kojima se susreću prilikom zapošljavanja, slučajeve otvorene i prikrivene diskriminacije, potrebu povećanja broja koordinatora za romska pitanja u jedinicima lokalne samouprave i istakli koja su moguća rešenja ovih problema iz njihove perspektive, izjavila je Čomić i poručila „ništa o Romima bez Roma za stolom“.

Obaveštenje organizacijama civilnog društva o obavezi podnošenja finansijskih izveštaja ili izjave o neaktivnosti

18. mart 2022.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje organizacijama civilnog društva da u skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu („Sl.glasnik RS“ br. 73/2019 i 44/2021-i dr.zakon), i to članovima 2. stav 1. tačka 2) i 4. stav 1., udruženja, zadužbine i fondacije su u obavezi da Registru finansijskih izveštaja koji vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), u zakonskom roku, odnosno do 31.03.2022. godine, podnesu redovan godišnji finansijski izveštaj ili izjavu o neaktivnosti za prethodnu 2021. godinu.

Takođe, ukazujemo da su za nepostupanje u smislu navedenih zakonskih odredaba propisane kazne i to:
Novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 3.000.000,00 dinara kazniće se za privredni prestup udruženje, zadužbina ili fondacija ako ne dostavi Agenciji finansijske izveštaje, dokumentaciju uz finansijske izveštaje i Statistički izveštaj radi javnog objavljivanja, na način i u rokovima propisanim odredbama članova 44-46. Zakona o računovodstvu, a za isti privredni prestup, novčanom kaznom od 20.000,00 dinara do 150.000,00 dinara, kazniće se i odgovorno lice, odnosno lice ovlašćeno za zastupanje udruženja, zadužbine ili fondacije.

8. mart obeležava sećanje na borbu za slobode i prava

7. mart 2022.

Čija su naša ženska ljudska prava? Odakle nam ta prava?
Izborile se i za njih ginule prethodne generacije žena, bezimene, često zaboravljene, hapšene, progonjene, streljane, vešane samo zato što su htele da žive svoj ženski život kao ljudska bića.

Šta su tražile?
Pravo na školovanje, na rad, na imovinu, na račun u banci, pravo da putuju same kud žele, da glasaju, da učestvuju u javnom, političkom životu, pravo da žive svoj život bez nasilja, da biraju hoće li se udati ili ne, hoće li rađati ili ne. Pravo na slobodan izbor o tome kako će, s kim i gde da provedu svoj život.

I ne bismo mogle imati ta prava zapisana i pre nego što smo se rodile da neka muška većina nije o tome odlučila, a zbog jasnog zahteva tih generacija žena na čijim ramenima danas stojimo pripremajući svoja ramena za sve one koji dolaze posle nas, da žive bolje i da zaista uživaju sva svoja prava.

Zašto je tako teško u život pretvoriti sve te u pravu i zakonima apisane reči?

Šta su objašnjenja za nepoštovanje ženskih ljudskih prava?

Ako dobija batine „sama je to tražila, provociranjem, a i bio je pijan i nesrećan, jer ga ona psihički maltretira“.

Ako je odbiju zaposliti, to je zato „šta ću s njom, udaće se ima dete, stalno bolovanje, nemam ja para za to, nek’ je izdržava neko“.

Ako želi u politiku onda čuje „pa šta ćeš, nije to za žene, nema kvalitetnih žena, a i same žene nisu zainteresovane, u stvari“.

Ako želi auto, zemlju ili kuću na svom imenu pitaće je „jeste li udati? kako niste, zašto niste?“

Ako sama sebi bira šta će obući obratiće joj se „eto kako se izazovno oblačiš, a posle kukaš što ti zvižde“ ili „oblači se k’o da je sama sebi mama“, ako je ružna to je najvažnije što se o njoj treba znati, ako je lepa zna se šta joj sleduje, da zavodi i da joj se nadevaju imena razna.

Ako stojite dok ovo čitate – sedite, jer imam nešto da vam kažem. Ako ste na rečima za sva ženska prava, za jednakost i ravnopravnost, onda ste i feminista, čak i ako ste ubeđeni da niste.

I zato vam čestitam 8.mart.

Čomić: Dan državnosti objedinjuje našu slobodarsku tradiciju i predstavlja mesto pomirenja i jedinstva

13. februar 2022.

Povodom obeležavanja Dana državnosti, Sretenja, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić uputila je građanima i građankama Republike Srbije čestitku sledećeg sadržaja: 

„Poštovane građanke i građani Republike Srbije,

Dan državnosti Srbije, Sretenje, uvek je  prilika da se iznova podsetimo na slavne datume naše prošlosti.

Početkom XIX veka Srbija je kroz dva istorijska događaja – dizanje naroda na ustanak i donošenje prvog ustava, istakla svoje slobodarske odlike.

U duhu prelepe simbolike današnjeg praznika, u mislima se susrećemo sa Karađorđevim ustanicima i Miloševim liberalnim tvorcima Ustava. Taj suret nas obavezuje da ne zaboravimo da bez odluka u Orašcu, tri decenije kasnije ne bi ni maštali o Sretenjskom ustavu, kojim smo obasjali tadašnju Evropu najliberalnijim ustavnim idejama. Današnji datum objedinjuje našu slobodarsku tradiciju i predstavlja mesto pomirenja i jedinstva.

Srbija se i u današnje vreme bori za društvo slobode i vladavine prava, stvarajući pravni ambijent u kojem postoji delotvorna sudska zaštita ljudskih prava, gde se zakon jednako primenjuje na sve građane.

Na nedavno održanom referendumu, kao jedini nosioci suverenosti u Republici Srbiji, prihvatili smo promenu najvišeg pravnog akta naše zemlje, poštujući jednu od ključnih vrednosti vladavine prava. U istoj  veri su i autori Sretenjskog ustava, pre 187 godina ustanovili da „sudija ne zavisi u izricanju svoje presude ni od koga u Srbiji, do od zakonika Srpskog; nikakva ni veća ni manja vlast u Srbiji nema prava odvratiti ga od toga ili zapovedati mu da drugojačije sudi nego što mu zakoni propisuju“

Svim građankama i građanima Republike Srbije čestitam Dan državnosti Srbije – Sretenje.“

Sastanak ministarke Čomić i predstavnika Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina
19. januar 2022. godine Palata Srbija

19. januar 2022.

Sastanak ministarke Čomić i predstavnika Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina održan je 19. januara 2022. godine u Palati Srbija. U uvodnom obraćanju ministarka Čomić je predstavila postignute rezultate Ministarstva u oblasti unapređenja manjinskih prava kao i naredne korake i planirane aktivnosti u 2022. godini.

Imajući u vidu da će se u 2022. godini održati izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina kao i Popis stanovništva, ministarka je posebno naglasila da će Ministarstvo kao i do sada biti pouzdan partner nacionalnim savetima u sprovođenju ovih aktivnosti.

U ime Koordinacije nacionalnih saveta na sastanku se obratio Borče Veličkovski, predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine i predsedavajući Koordinacije koji je predstavio rad Koordinacije i ukazao na pojedina otvorena pitanja na čijem rešavanju treba raditi u narednom periodu.

Budući da je otpočeo rad na pripremi Predloga akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, u čijoj izradi će nacionalni saveti biti ključni partneri, na sastanku se obratio i Ivan Bošnjak, jedan od konsultanata Saveta Evrope, koji je angažovan za rad na ovom dokumentu. Bošnjak je predstavio metodologiju, dinamiku rada kao i planirane rokove za izradu novog Akcionog plana za ostvraivanje prava nacionalnih manjina.

Putem dijaloga nastaviti informisanje javnosti o zakonima koje treba usvojiti

17. januar 2022.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog zahvaljuje svim suorganizatorima i učesnicima društvenih dijaloga “Pravosuđe kao zaštita ljudskih prava i ishodi referenduma”, koji su održani u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, na njihovom doprinosu u ostvarivanju prava javnosti da zna i odlučuje na osnovu proverljivih informacija.

Referendumsko DA ustavnim promenama u pravosuđu za konačan ishod ima obavezu i da zajedno, putem dijaloga, nastavimo informisanje javnosti o zakonima koje za godinu dana treba usvojiti, kako bi omogućili primenu promenjenih ustavnih odredbi.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog stoji čvrsto na uverenju da dobrih rešenja neće biti bez trajnog i otvorenog institucionalnog dijaloga predstavnika Vlade, Narodne skupštine, civilnog društva, stručnih udruženja, univerziteta, nezavisnih tela, medija i najšire javnosti.

Srbija je na referendumu odlučila da nam treba nezavisno i funkcionalno pravosuđe, a da bi to ostvarili, neophodan je i dijalog o svim zakonskim rešenjima. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će nastaviti da bude alat takvom dijalogu.

Otpočete konsultacije povodom izrade Polaznih osnova za izradu Strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

9. decembar 2021.

Uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obaveštava građane Srbije o početku rada na izradi prvog strateškog dokumenta u oblasti praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji.

Težeći da u našoj državi svaki čovek živi život dostojan čoveka, da se slobodno razvija, da uvek i svuda bez prepreka ostvaruje svako svoje ljudsko pravo, težeći fundamentalnoj pravičnosti - da niko na tom putu ne bude izostavljen, predlažemo donošenje ove strategije, koju ćemo zajednički sa svima koji žele, izraditi po meri čoveka i za svakog bez razlike, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ljudska i manjinska prava su jedina garancija ljudskog dostojanstva svakog pojedinca i humanog, slobodnog, solidarnog i pravednog društva u celini. Da bi se svrha ljudskih i manjinskih prava i ostvarila neophodno je da imamo jasnu sliku o stanju ljudskih prava u društvu, kako bismo pravovremeno preduzeli adekvatne mere za otklanjanje nedostataka u njihovoj primeni i za njihovo unapređenje, jer jedino tako, kontinuiranim, koordiniranim i sistemskim pristupom možemo biti sigurni da će i svrha ustavnih jemstava biti ostvarena, kako na nacionalnom nivou u celini, tako i na nivou svake jedinice lokalne samouprave.

Javne onlajn konsultacije povodom izrade Polaznih osnova za izradu Strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine su otvorene od 9.12.2021. do 1.3.2022. godine. Pozivaju se svi zainteresovani da u predviđenom roku dostave sugestije i komentare na imejl adresu: ljudskaprava@minljmpdd.gov.rs

Obrazac za komentare dostupan je na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog https://minljmpdd.gov.rs/javne-konsultacije.php i portalu E-uprava http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/337

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

3. decembar 2021.

Invaliditet je jedna od ljudskih različitosti, koju nažalost, javnost još uvek nije u potpunosti prihvatila. Osobe sa invalididetom imaju potrebe za obrazovanjem, radom ili nezavisnim životom i to je zajedničko svim ljudima. Osobe sa invaliditetom, međutim, u našem društvu su i dalje jedna od najranjivijih i nevidiljivih društvenih grupa, izložena stereotipima i predrasudama. U velikom broju se suočavaju sa nezaposlenošću i siromaštvom i decenijama ostaju na društvenoj margini, izjavila je povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti, izemanam i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine značajno su uanpređeni zakonodavni i strateški okvir za unapređenje položaja ove kategorije stanovništva . Definisane su osetljive društvene grupe, višestruka i intersekcijska diskriminacija, navođenje na diskriminaciju je predviđeno kao oblik diskrimiancije a segregacija je definisana kao teži oblik diskriminacije.

Savakako je važno reći da značajan okvir za delovanje predstavljaju preporuke koje naša zemlja dobija kao država članica ključnih međunarodnih ugovora u oblasti ljudskih prava, među kojima je i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom. Država je posvećena izvršavanju svojih međunarodnih obaveza, istakla je Čomić, što pokazuje i činjenica da je u našoj zemlji, na preporuku Saveta UN za ljudska prava, uspostavljen mehanizam za praćenje preporuka koje dobijamo od mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava i da je razvijen Plan za praćenje realizacije ovih preporuka koji sadrži i nadležne resore, rokove, indikatore i status ispunjenosti. Ove godine je učinjen korak dalje u pogledu institualizacije ovog plana jer će biti usvojen od strane Vlade, što će dodatno obavezati sve da ulože napore da se implementacijom ovih preporuka, među kojima su i preporuke koje je Srbija dobila od Komiteta UN za osobe sa invaliditetom, podignu standardi unapređenja ljudskih prava u našoj zemlji.

Ministarstvo je, u okviru javnog konkursa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2021. godinu“, od ukupno 20 podržanih programa udruženja građana, u iznosu od oko 16.5 milona RSD – finansijski podržalo i četiri koja su usmerena na osobe sa invaliditetom, ukupne vrednosti 3,6 miliona RSD. Realizacija projekata je započela u septembru o.g i trajaće 6 meseci. Pored Beograda dva projekta će se relizovati i u Rumi, Trsteniku, Kragujevcu, Jagodini i Smederevu. Aktivnosti su usmerene na inkluziju dece u predškolskim ustanovama i školama; podizanju i razvoju društvene svesti o značaju tolerancije i poštovanje različitosti i kulture dijaloga radi smanjenja nivoa diskriminacije kao i osnaživanje dugotrajno nezaposlenih žena sa invaliditetom za samozastupanje i prepoznavanje diskriminacije.

Unapređenje stanja ljudskih prava svih građana, posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa, podrazumeva kontinuiranu i posvećenu multisektorku saradnju. Da bi do pomaka došlo ključno je da svi odgovorni akteri imaju svest upravo o otome da složena problematika zahteva ozbiljan pristup, saradnju i kooperativnost u dužem vremenskom periodu.

Saopštenje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

30. novembar 2021.

U ime vladavine prava i u ime istorijsko dobrih i prijateljskih odnosa rumunskog i srpskog naroda i svih građana Srbije i Rumunije, osuđujemo propagandu mržnje i diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, kojoj sa žaljenjem svedočimo kada se nekažnjivo promoviše u javnom i medijskom prostoru Srbije.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čvrsto stoji u odbrani manjinskih prava i podseća na član 387 Krivičnog zakonika RS u kome stoji:
(1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.
(3) Ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(5) Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(6) Ko javno preti da će, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

U ime vladavine prava smatramo da nadležni za primenu Krivičnog zakonika RS u najkraćem mogućem roku treba da istraže javni govor mržnje i obaveste javnost ima li osnova za primenu pomenutog člana Krivičnog zakonika RS.

Pozivamo sve građane Srbije da još jednom pokažu svoju duboku privrženost ljudskih i manjinskih prava, vladavine prava i osude svaku vrstu propagande koja je na štetu odnosa Rumunije i Srbije.

Predstavljanje Trećeg periodičog izveštaja Republike Srbije o primeni Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupanja

22. novembar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić predvodiće delegaciju Republike Srbije na 72. zasedanju Komiteta protiv torture u Ženevi, 23. i 24. novembra tekuće godine, radi predstavljanja Trećeg periodičog izveštaja Republike Srbije o primeni Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupanja.

Delegaciju Republike Srbije čine predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Urpave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Komesarijata za izbeglice i migracije, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužioca, Tužilaštva za ratne zločine, kao i Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi.

Zasedanje se može pratiti online putem linka: https://media.un.org/en/asset/k1z/k1zq0czcmy.

Gordana Čomić uputila telegram saučešća porodici Muamera Zukorlića

8. novembar 2021.

Ministarska za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić uputila je telegram saučešća porodici narodnog poslanika i lidera Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića:

„Sa tugom se opraštam od narodnog poslanika Muamera Zukorlića, iskrenog borca za prava svih građana u društvenom i parlamentarnom životu naše zemlje. Svoju energiju i znanje uložio je u stvaranje tolerantnijeg društva, po meri svih građana, a mudrošću i čovekoljubljem pretvarao je neistomišljenike u svoje poštovaoce.

U moje lično i u ime zaposlenih u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog primite izraze najdubljeg saučešća.“

Gordana Čomić uputila telegram saučešća porodici Zorana Stankovića

6. oktobar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić uputila je danas porodici Zorana Stankovića telegram sledeće sadržine:

„Zoranov odlazak je nedoknadiv gubitak za sve nas koji smo imali čast da ga poznajemo i radimo sa njim.  Kao saradnik i prijatelj bio je pošten, odan i posvećen brizi za druge, u poslu veliki profesionalac i stručnjak koji je bez pogovora obavljao najodgovornije zadatke u najtežim istorijskim trenucima. Pre svega, Zoran je bio čovek koji je voleo svoju zemlju i nesebično branio njene interese u dugoj i plodonosnoj karijeri. 

U moje lično i u ime zaposlenih u Mnnistarsgvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog primite izraze najdubljeg saučešća.“

Odluka o raspodeli sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za programe i projekte iz oblasti obrazovanja

1. oktobar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić donela je Odluku o raspodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za programe i projekte iz oblasti obrazovanja.

Odluka je doneta u skladu sa Listom vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih na Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za realizaciju programa i projekata iz oblasti obrazovanja, koju je utvrdila Konkursna komisija koja je sprovela postupak dodele sredstava iz ovog fonda u 2021. godini.

Odluka je objavljena i na Portalu e-Uprave.

Lista vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih na konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za realizaciju programa i projekata iz oblasti obrazovanja

14. septembar 2021.

Konkursna komisija koja sprovodi postupak dodele sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini, obrazovana Rešenjem ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od 22. juna 2021. godine, na sednici održanoj 13. septembra 2021. godine, utvrdila je Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih po Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini.

Lista vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata objavljena je 14. septembra 2021. godine na zvaničnoj internet stranici Ministarstva i Portalu e-Uprave.

Učesnici konkursa imaju pravo uvida u podnete prijave i priloženu dokumentaciju, kao i pravo prigovora u roku od tri dana od dana objavljivanja Liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata.

Prigovor se može izjaviti preporučenom poštom ili neposredno preko pisarnice Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na adresu Bulevar Mihajla Pupina 2, 11000 Beograd, sa naznakom: PRIGOVOR po Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini.

USPOSTAVLjENA SARADNjA MINISTARSTVA I TRI NAUČNA INSTITUTA

29. jul 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uspostavilo je saradnju sa Balkanološkim institutom SANU, Istorijskim institutom i Institutom za savremenu istoriju.

Zaključivanjem sporazuma stvara se osnov za razmenjivanje ideja, znanja, iskustva u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava.

Saradnja će biti usmerena na aktivnosti, projekte i programe u vezi sa stručnom analizom/ocenom simbola, znamenja i praznika nacionalnih manjina, kao i u drugim oblastima zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava, razvijanja duha tolerancije i dijaloga, ravnopravnosti polova, antidiskriminacione politike i razvoja civilnog društva u Srbiji.

Rezultati saradnje biće dostupni široj javnosti.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE

21. jul 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) održaće konferenciju za novinare povoodom kampanje za vakcinaciju na jezicima nacionalnih manjina u četvrtak 22. jula 2021. godine sa početkom u 11.30 časova, u Palati Srbije, centralni hol, Bulevar Mihajla Pupina 2.

Na konferenciji će se obratiti:

- Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

- Predstavnik GIZ -a

- Borče Veličkovski, predsedavajući Koordinaciji nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Akreditacije treba poslati na imejl adresu kristina.brkovic@minljmpdd.gov.rs , najkasnije do četvrtka, 22. jula, do 10 časova. Kontakt telefon: 062/80-55-020.

U cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti i očuvanja zdravlja svih mole se predstavnici medija da poštuju porpisane mere i nose zaštitne maske.

Saopštenje

29. maj 2021.

”U Beogradu u ulici 27. marta kod objekta Aman za sada nepoznati počinilac ispisao je antisemitske poruke, simbole nacizma kojima iskazuje privrženost zlu mržnje i industrije smrti organizovane za uništavanje Jevreja, što je s pravom uznemirilo jevrejsku zajednicu u Srbiji i sve nas koji znamo da je pitanje čovečnosti više nego krivičnog zakonika, zbog čega je potrebno što pre otkriti i kazniti počinioce.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pruža punu podršku jevrejskoj zajednici u Srbiji i poziva sve ljude u Srbiji da bez dvoumica jasno pokažu da za mržnju i antisemitizam nema mesta u Srbiji.”

Čestitka povodom Ramazanskog bajrama

13. maj 2021.

Svima vama koji danas proslavljate Ramazanski bajram, želimo vam da ga provedete u zdravlju, miru i sreći.

BAJRAM ŠERIF MUBAREK OLSUN!

Izložba „Muma Paduri“ u galeriji Instituta Servantes

13. maj 2021.

Pomoćnica ministra, Ivana Antić, 11. maja 2021. godine prisustvovala je izložbi španskog fotografa Đoana Alvadoa, pod nazivom „Muma Paduri u galeriji Instituta Servantes.

Izložbi su prisustvovali autor izložbe, direktor Instituta Servantes Josep Maria de Sagarra Angel kao i Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine sa svojim saradnicima.

„Posebno značajno je što ova izložba prikazuje legendu Vlaha,ali i jednu nacionalnu manjinu kao i lepotu prirode Istočne Srbije, viđenu očima stranca“ pomenula je Ivana Antić i dodala da „u Srbiji živi više od 20 manjinskih zajednica koje uživaju sva zakonom garantovana prava kao i da je Srbija dobar i vredan međunarodne pažnje primer države koja je ljudska i manjinska prava podigla do nivoa najviših međunarodnih standarda.“

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine ukupan broj Vlaha u Republici Srbiji je 35.330. Od tog broja, 35.160 živi u istočnim delovima centralne Srbije, a 170 u AP Vojvodini.

U skladu sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, vlaška nacionalna manjina je svoj prvi nacionalni savet izabrala na elektorskoj skupštini za izbor Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine koja je održana 4. marta 2006. godine u Boru. Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, danas ima 23 člana, ima status pravnog lica i njegovo sedište je u Petrovcu na Mlavi. Za predsednika Nacionalnog saveta izabran je Novica Janošević.

Republika Srbija neguje i institucionalno podržava stvaralaštvo svih nacionalnih manjina, verujući da podržavajući umetničke izraze svih nacionalnih zajednica koje žive na njenoj teritoriji istovremeno doprinosi oplemenjavanju zajedničkog života naše višenacionalne zajednice.

„Srbija je  prostor na kojem je od davnina živelo mnogo različitih  naroda i to Srbiju čini bogatom, raznovrsnom, lepom a deo te lepote je i ova, današnja izložba“, rekla je Antićeva i zaključila da „sa nje danas šaljemo poruku svetu da upoznajući jedni druge, poštujući jedni druge, živeći jedni sa drugimabogatimo jedni druge i gradimo Srbiju kao moderno, tolerantno i demokratsko društvo.“

Saopštenje

10. maj 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog najoštrije osuđuje napad na v.d. pomoćnika ministra Borisa Milićevića,  koji se dogodio sinoć, na Novom Beogradu.

Ministarstvo pozdravlja brzu reakciju nadležnih organa u procesuiranju lica odgovornog za ovaj napad.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće da se bori protiv svake vrste nasilja i za vladavinu prava kojom se nasilnici kažnjavaju, a žrtve štite.

Čestitka za Uskrs

2. maj 2021.

Njegovoj Svetosti patrijarhu Porfiriju, svim vernicima koji praznuju danas, iskrene čestitke za praznik pobede života nad smrću, želeći vam svu radost, utehu i blagodati koje Uskrs sobom nosi kao nadu za dobro među ljudima.

Neka vam Uskrs donese i duhovne i lične i porodične radosti i ispuni vas dobrom voljom, srećom i snagom za pobede nad svim životnim iskušenjima.

Dan sećanja na žrtve Holokausta

22. april 2021.

Danas se sećamo žrtava Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu.

Sećamo se svih Srba, Jevreja, Roma i mnogih drugih koji su 22. aprila 1945. godine pokušali proboj iz logora smrti u Jasenovcu.

Sećamo se svih čiji su životi ugašeni ideologijama zla i mržnje, industrijom smrti i uzažasnom fašističkom idejom da Srbi, Jevreji, Romi i mnogi drugi i nisu ljudska bića već predmeti za mučenje ubijanje i spaljivanje.

Sećanjem na njihove živote želimo da iskažemo punu posvećenost Srbije kulturi ljudskih prava, kulturi pomirenja i kulturi sećanja.

Otvorena vrata za organizacije civilnog društva

13. april 2021.

Obaveštavamo vas da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otpočinje sa aktivnostima „Otvorenih vrata“. Cilj Otvorenih vrata je da se pruži mogućnost organizacijama civilnog društva da ministarstvu predstave probleme sa kojima se suočavaju u radu, daju sugestije i predloge i pitanja iz delokruga Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Otvorena vrata biće organizovana svakog četvrtka od 10:00 do 12:00 časova u Palati Srbija. Prisustvo Otvorenim vratima potrebno je prethodno najaviti na mail sek.scd@minljmpdd.gov.rs

Prijava za učešće na Otvorenim vratima treba da sadrži:

  • pun naziv organizacije;
  • ime i prezime predstavnika/ce organizacije;
  • kontakt telefon;
  • temu za sastanak, koja se isključivo odnosi na delokrug rada Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Priručnik za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji

12. april 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu organizuju predstavljanje Priručnika za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji, u sredu 14. aprila 2021. godine, s početkom u 12,00 časova, u Palati Srbija.

Svrha Priručnika je da bude korisno sredstvo nacionalnim savetima nacionalnih manjina kao vid pomoći i podrške u vršenju njihovih ovlašćenja, i to na način da ponudi praktična uputstva i savete koji do sada nisu bili obrađeni na jedinstven i sveobuhvatan način, uključujući i modele akata, a pripremljen je u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji.

Pored predstavnika Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na predstavljanju priručnika učešće će uzeti i predstavnici Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i nacionalih saveta nacionalnih manjina.

Onlajn praćenje će biti obezbeđeno preko Fejsbuk stranice Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Predstavljanje „Priručnika za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji“ | Facebook

Poziv na dijalog sa civilnim društvom ostaje otvoren

09. april 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije sa žaljenjem konstatuje rešenost dela civilnog društva da bojkotuje konsultativni proces donošenja Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Ministarstvo ostaje pri stavu da je poziv za dijalog i o njihovim stavovima kao prethodnom pitanju i o svemu što dijalog sa civilnim društvom podrazumeva otvoren i nikada neće biti zatvoren, niti će bilo kome biti odricana želja da u dijalogu učestvuje.

Poziv na dijalog

05. april 2021.

Povodom Odluke o neučešću u izradi Stategije za civilno društvo Ministarstvo poziva na dijalog sve potpisnike Odluke da bismo došli do zajedničkog predloga o tome koga i u kom roku ishod našeg dijaloga obavezuje na ispunjavanje uslova iz Odluke koje se tiču Uprave za sprečavanje pranja novca, Narodne skupštine Republike Srbije i nezavisnih regulatornih tela koji se bave nadzorom nad primenom zakona kojima se regulišu i pisani i elektronski mediji.

Ministarstvo je na raspolaganju potpisnicima Odluke za određivanje vremena i mesta održavanja dijaloga pod njihovim uslovima pod kojima odbijaju učešće u konsultacijama o izradi Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Čestitka za Uskrs

04. april 2021.

Svima, Crkvi i vernicima, svim ljudima koji praznuju danas, iskrene čestitke za praznik pobede života nad smrću, želeći vam svu radost, utehu i blagodati koje Uskrs sobom nosi kao nadu za dobro među ljudima.

Neka vam Uskrs donese i duhovne i lične i porodične radosti i ispuni vas dobrom voljom, srećom i snagom za pobede nad svim životnim iskušenjima.

Poziv potpisnicima Apela 212 na društveni dijalog

19. mart 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društven dijalog sa zadovoljstvom zaključuje postojanje volje argumenata i ideja za društveni dijalog o raspravi teksta zakona o istopolnim zajednicama i poziva za sve potpisnike Apela u formatu koji oni biraju na dalji dijalog o ovoj temi od izuzetnog značaja za kulturu ljudskih prava u Srbiji.

Očekujemo odgovor od potpisnika Apela u najkraćem mogućem roku i nadamo se zajedničkom unapređenju i dijaloga i kulture ljudskih prava i kulture kompromisa u Srbiji.

„O čemu je 8. Mart?“

08. mart 2021.

O svakodnevici života i mušakaraca i žena u svetu nepravdi i nejednakosti i o porukama žena koje su živele pre nas i borile se da ih čujemo i sada kada više nisu među nama.
Šta nam govore svojom borbom za ravnopravnost, slobode i prava?
Kad ti kažu da moraš samo da ćutiš, budeš pokorna i da slušaš - lažu te, ne moraš.
Kad ti objašnjavaju šta je “prava žena”, šta mora da radi i kako da izgleda - kaži im da znaš ti to i sama.
Kad te ljubazno upozore da politika nije za tebe - boje te se, jeste za tebe, sve je i za tebe.
Kad ti ospore pravo da živiš život bez nasilja - spremni su na nasilje, ne daj na se.
Kad te sprečavaju da napreduješ u karijeri - licemerni su, jer inače govore da su šanse za sve iste.
Kad ti kažu da vojska i policija nisu za žene - demantuj ih, pokaži im da jesu.
Kad te u porodici zovu “sine” i kažu “da je to od milja” - kaži im “zovite me ćerko, pa ako i nije od milja”.
Kad ti kažu da “moraš da rađaš” - kaži im da je to tvoj slobodan izbor.
Kad ti u porodici neko razočarano kaže “drugi put će biti sin, nema veze” ako rodiš žensko dete - kaži im da ćeš sve to reći tom ženskom detetu, da zna kakvi su joj razni u familiji koji joj se nisu obradovali.
Kad te omalovažavaju, nazivaju raznim imenima, kad te diskriminišu samo zato što si žena - kaži im da je to i zabranjeno i nečovečno i da time sve govore samo o sebi, ništa o tebi.
Žene rođene u drugoj polovini XX veka su prve generacije žena rođene s pravom da budu smatrane ljudskim bićima, rođene s pravom na svoju slobodu, s pravom da ih se ne diskriminiše samo zato što su žene. Generacije žena pre njih su sanjale svoj san o ravnopravnosti i slobodi i nisu ga doživele. Mi rođene posle njih u XX i XXI veku živimo taj njihov san, stojimo na njihovim ramenima i naš je posao da svoja ramena pripremimo za sve one koji dolaze posle nas, i žene i muškarce, za život u ravnopravnosti i slobodi.
Sećajući se onih koje se živele pre nas i radeći za one koje dolaze posle nas, jer znamo da borba protiv nepravdi, borba za slobodu nikada ne prestaje.
O svemu tome je 8. mart.

I zato ga valja čestitati i ženama i muškarcima, zajednički je to praznik ljudskih prava i sloboda, jer bez muškaraca koji to razumeju nema ni progresa ni ravnopravnosti ni pravednijeg društva za sve.

Čomić primila vakcinu protiv korona virusa

25. februar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije  Gordana Čomić vakcinisala se danas protiv koronavirusa na punktu za vakcinaciju u "Belekspo centru".

Čomić je, u izjavi za novinare, nakon što je primila prvu dozu vakcine "Astra Zeneka", građanima poručila da se vakcinišu i da time zaštite i sebe i druge.

Ministarka je istakla da je naša zemlja nabavila vakcine i da je uspešno organizovala imunizaciju stanovništva.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Autor: TANJUG


Čestitka Ministarstva za ljudska i manjinska prava povodom Sretenja

12. februar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije čestitalo je danas svim građanima Sretenje – Dan državnosti Srbije.
"Istorijski datumi iz ustaničke borbe za nacionalno oslobođenje 1804. godine i donošenje Ustava Srbije iz 1835. godine postavili su temelj za priznatu, uređenu, modernu, građansku i jaku srpsku državu.

Svim građankama i građanima naše zemlje služi na čast i ponos činjenica da je Srbija imala snage da uprkos teškim istorijskim okolnostima Sretenjskim ustavom obasja tadašnju Evropu najliberalnijim ustavnim idejama tog vremena.
Početkom XIX veka Srbija je kroz pero lekara i diplomate Dimitrija Davidovića u svoj najviši pravni akt ugradila i poglavlja koja se pozivaju na Deklaraciju o pravima čoveka i građanina, čime je između ostalog utvrđeno da „Svaki Srbin ima pravo birati način življenja svog po svojoj volji, samo koji nije na opštenarodnu štetu“.

Uvereni smo u to da nas sve zajedno istorija i život naših predaka neiscrpno motiviše i obavezuje u velikom današnjem poslu borbe za životnu ravnopravnost žena i muškaraca u svim oblastima našeg društvenog i privrednog života, za izgradnju modernog društva jednakih mogućnosti, za ostvarivanje prava i sloboda svih, za društvo slobode i pravde koje smo dužni onima koji dolaze posle nas, kao što se danas sa zahvalnošću sećamo mnogih koji su gradili Srbiju pre nas, na ponos i čast svih nas", navodi se u čestitki.