МЕНИ
 
Насловна » Људска права » Међународни уговори » Конвенција о спречавању мучења (CPT)

Конвенција о спречавању мучења и нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања Савета Европе

Конвенција о спречавању мучења и нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања Савета Европе (ЕТS 126) је међународни инструмент о људским правима легислативног карактера. Одредбама те конвенције утврђена су индивидуална и колективна права, одређене мере за надзор над њиховим поштовањем и основан Европски комитет за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (лат. CPT).

Европска конвенција о спречавању мучења и нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања ступила је на снагу 1. фебруара 1989. године након седме ратификације. Конвенција је новелирана 4. новембра 1993. године (Протокол 1- ETS 151 И Протокол II –ЕТS 152).

Државна заједница Србија и Црна Гора је ратификовала Конвенцију о спречавању мучења и нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања 2003.године („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, број 9/2003).

Сходно члану 1. Конвенције, установљен је Европски комитет за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (у даљем тексту: Комитет), који путем посета особама лишеним слободе испитује како се према њима поступа са циљем да, уколико је потребно, повећа заштиту тих особа од мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака. Чланом 2. Конвенције одређено је да је свака држава чланица дужна да дозволи да се, у складу са Конвенцијом, спроводе посете особама које су јавне власти лишиле слободе у сваком месту које је у оквиру њене надлежности.

Комитет организује посете местима на којима се налазе лица лишена слободе да би оценио како се поступа према њима. Таква места су затвори, установе за малолетнике, полицијске станице, центри за смештај притворених имиграната, психијатријске болнице, установе социјалне заштите и слично.

Делегације Комитета имају неограничен приступ овим местима и право да се без ограничења крећу по њима. Оне интервјуишу лица лишена слободе у четири ока и комуницирају слободно са сваким ко може да им пружи информације.

После сваке посете, Комитет доставља детаљан извештај дотичној држави. Извештај садржи налазе Комитета и његове препоруке, коментаре и захтеве за информацијама. Комитет такође захтева детаљан одговор на питања која је покренуо у свом извештају. Ови извештаји и одговори чине саставни део сталног дијалога са дотичним државама.

Систем посета

Посете обављају делегације, које се обично састоје од неколико чланова Комитета, у пратњи особља Секретаријата Комитета и, по потреби, додатних стручњака и преводилаца.

Делегације Комитета обављају посете периодично (обично једном сваке четири године), а по потреби се обављају и додатне „ad hoc“ посете.

Комитет мора да обавести дотичну државу да намерава да обави посету. Након обавештења, делегација Комитета може у било ком тренутку да оде на било које место где се могу налазити лица лишена слободе.

Сарадња и поверљивост

Начела сарадње и поверљивости садржана су у међународном уговору којим је успостављен Комитет.

Сарадња са националним властима је суштинска за деловање Комитета, јер је циљ да се заштите лица лишена слободе, а не да се државе осуде због злоупотреба.

Друга особина деловања Комитетаје поверљивост. Налази Комитета, његови извештаји и одговори влада су, у начелу, поверљиви. Ипак, врло много информација о раду Комитета је у јавном домену.

Од дана ратификације Конвенције, Комитет је обавио пет периодичних посета Републици Србији и то: 2004. године, 2007. године, 2011. године, 2015. године и 2021. године, а 2017. године је спровео ad hoc посету нашој земљи.

У складу са намером Министарства за људска и мањинска права и друштевни дијалог да на што свеобухватнији начин служи заштити и унапређењу људских и мањинских права у Републици Србији, као и са жељом да рад свих органа државних власти буде транспарентан, кликом на доње линкове можете извршити увид и преузети: