МЕНИ
 
Насловна » Националне мањине » Maњинске политике

Maњинске политике

Србија је вишенационална и вишекултурна држава у којој уз већински српски народ живе и припадници великог броја националних мањина и различитих религијских и језичких група које се међу собом разликују по бројности, просторном размештају, етничким, религијским, језичким, културним и образовним обичајним и другим особеностима.
Друштвено-политички систем Републике Србије устројен је на принципу потпуне заштите националних мањина, са многим новим и оригиналним решењима која се не могу срести у другим државама.

Према попису становништва из 2011. године, националне мањине чине око 13% становништва Републике Србије.

Најбројније националне мањине су Мађари (најзаступљенији су у Региону Војводине), затим Роми (Регион јужне и источне Србије и Регион Војводине) и Бошњаци (претежно живе у Региону Шумадије и западне Србије). У значајном броју има и Словака 52.750, Хрвата 57.900, Црногораца 38.527, Влаха 35.330, Румуна 29.332, Македонаца 22.755, мање од 20.000 имају Бугари, Русини, Буњевци, по неколико хиљада имају Немци, Словенци, Албанци, Украјинци као и по неколико стотина Пољаци, Ашкалије и Грци.

Без обзира што процентуално учешће мањина није у великом броју, друштвено-политички систем Републике Србије устројен је на принципу потпуне заштите националних мањина, и укључује многа нова и оригинална решења која се не могу срести у другим државама.

Питање положаја националних мањина Република Србија решава и спроводи у складу са одредбама Оквирне конвенције Савета Европе о заштити националних мањина и на основама општеприхваћених међународних стандарда, а сагласно Уставу Републике СрбијеЗакону о заштити права и слобода националних мањинаЗакону о националним саветима националних мањинаЗакону о службеној употреби језика и писама и другим законима који уређују права и положај националних мањина.  Законодавни оквир који се односи на статус националних мањина у Републици Србији широко је постављен и достиже висок ниво стандарда  у овој области у европским размерама. Према мишљењу експерата међународне заједнице, законодавни оквир Републике Србије у овој области је изнад европског просека.

Република Србија је у процесу придруживања ЕУ била у обавези да  усвоји  Акциони план за остваривање права националних мањина у оквиру Преговарачког поглавља 23, који је добио подршку и позитивне оцене Европске комисије и појединих земаља чланица Европске уније.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у складу са надлежностима, спроводи активности које имају за циљ да унапреде положај националних мањина.