МЕНИ
 
Насловна » Људска права » Савет за праћење УН препорука

Савет за праћење УН препорука

Република Србија је посвећена поштовању и заштити људских права о чему сведочи чињеница да је наша држава ратификовала осам од укупно девет  најважнијих уговора о људским правима насталих под окриљем Уједињених нација (Конвенција о правима детета, Конвенција о правима особа са инвалидитетом; Конвенција о заштити свих лица од присилних нестанака; Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена; Конвенција о укидању свих облика расне дискриминације; Конвенција против тортуре; Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима; Међународни пакт о грађанским и политичким правима).

Србија активно сарађује са свим механизмима Уједињених нација за људска за људска права, уговорним телима – комитетима који су успостављени конвенцијама, Саветом за људска права УН у оквиру процеса Универзалног периодичног прегледа (УПР) и специјалним процедурама УН-а, што се огледа у редовном извештавању.

У оквиру II циклуса УПР-а (2013.године) наша држава је прихватила препоруку 131.4 која гласи: „Размотрити успостављање државног органа за праћење имплементације препорука механизама УН за људска права“.

Поступајући по добијеној препоруци али и како би додатно унапредила сарадњу са механизмима УН за људска права Влада Републике Србије је 19. децембра 2014. године образовала Савет за праћење примене препорука механизама Уједињених нација за људска права. Након формирања Владе 2020. године, покренута је иницијатива за измену и допуну одлуке о оснивању Савета, како би се наставио његов континуитет у раду, а његов састав проширио члановима из Министарства за бригу о породици и демографију и Министарства омладине и спорта. Стручну и административно-техничку подршку раду Савета пружа Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Задаци Савета су да разматра и прати примену препорука које Република Србија добија у процесу Универзалног периодичног прегледа Савета за људска права Уједињених нација и препорука уговорних тела Уједињених нација – Комитета за права човека, Комитета за економска, социјална и културна права, Комитета за укидање расне дискриминације, Комитета за елиминисање дискриминације жена, Комитета против тортуре, Комитета за права детета, Комитета за права особа са инвалидитетом и Комитета за присилне нестанке; предлаже мере за примену добијених препорука; даје мишљења о напретку људских права у извештајном периоду и даје стручна објашњења о стању људских права и резултатима који су остварени применом препорука.

Савет има председника и 18 чланова које именује Влада из реда функционера и државних службеника на положају, као и представника испред Привредне коморе и Сталне конференције градова и општина. Председник Савета је Томислав Жигманов, министар за за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Рад Савета заснива се на принципима инклузивности и транспарентности. Инклузивност подразумева да су у рад Савета укључени поред органа извршне власти и представници Парламента, независних тела, организација цивилног друштва, и других релевантних актера. Рад Савета је јаван, а у  прилог транспарентности говори и чињеница да  Савет заједно са цивилним друштвом организује јавна слушања и конференције посвећене примени препорука које Србија добија од УН-а.

Уважавајући  улогу  цивилног друштва и њихов допринос у ширењу идеје људских права и владавине права у Републици Србији, Савет за праћење примене препорука УН за људска права, укључио је организације цивилног друштва у свој рад кроз креирање и закључивање Меморандума, чиме се још једном указује на заједничи интерес свих актера за процес унапређења стања људских права у Републици Србији. До сада је меморандуме са Саветом потписало 14 организација цивилног друштва.

У циљу ефикаснијег праћења спровођења препорука, на иницијатаиву Савета, а уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији и Тима за људска права УН у Србији, креирана је и Платформа организација за сарадњу са механизмима УН за људска права која броји 17 организација цивилног друштва. Укљученост Платформе у рад овог тела не омета њихову независност и могућност подношења извештаја из сенке механизмима за људска права. Савет Платформу види као партнера за сарадњу са механизмима УН за људска права и наставља, уз ОХЦХР у Србији, да пружа подршку у раду.

У циљу боље координације активности у области праћења препорука и ефикаснијој комуникацији са Саветом у свим ресорима задуженим за спровођење препорука именоване су контакт особе и њихови заменици. Посебна пажња у претходном периоду посвећена је јачању њихових капацитета за праћење препорука и извештавање, а у тој области Савет континуирано ради.

Савет је развио посебан План за испуњавање препорука, који тренутно садржи 392 добијене и прихваћене препоруке механизама УН за људска права и на чијој реализацији радимо. План садржи текст сваке препоруке, надлежни орган/институцију за испуњавање препорука, временски рок, статус препоруке, индикаторе праћења успешности испуњавања препорука, повезаност са Циљевима одрживог развоја.

Специфичност Плана препорука је да се резултати испуњености препорука мере кроз индикаторе. На развијању индикатора заједно раде Влада и организације цивилног друштва.

Значај успостављања рада Савета позитивно су оценила уговорна тела, као и Савет за људска права УН-а приликом разматрања државних извештаја.

Савет је у новембру 2018. године у Београду иницирао дијалог са земљама из региона у циљу размене добрих пракси у процесу примене добијених препорука од уговорних тела УН-а. Конференцији су, поред чланова Савета Владе Србије за праћење примене УН препорука, представника Парламента, независних тела, међународних и организација цивилног друштва  учествовали и представници из четири земље региона: Босна и Херцеговина, Албанија, Црна Гора и Македонија.

Рад Савета, као националног механизма за праћење УН препорука представљен је 19. септембра 2019. године на маргинама 42. заседања Савета за људска права УН-а у сарадњи са мисијама Аргентине и Белгије. Овом догађају присуствовали су представници преко 20 земаља чланица Уједињених нација, као и представници међународних организација и невладиних организација. Савет ужива пуну подршку Тима за људска права Уједињених нација у Србији и Мисије ОЕБС-а у Србији.

Овај механизам доприноси не само ефикаснијем извештавању камеханизмима Уједињених нација, већ и бољем сагледавању стања на терену у области људских права. Такође, он на својеврстван начин подиже капацитете свих учесника у процесу и даје смернице у ком правцу треба деловати.