Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Помоћница министра Нина Митић учествовала на Конференији „Институционални одговор на фемицид у Републици Србијиˮ у Скупштини Србије

Помоћница министра за људска имањинска права и друштвени дијалог Нина Митић учествовала је на конференцији „Институционални одговор на фемицид у Републици Србијиˮ коју је организовала Женска парламентарна мрежа, 28. децембра 2022. године у Дому Народне скупштине.

Конфернецију су отворили Владимир Орлић, председник Народне скупштине Републике Србије, Муамер Бачевац, председник Одбора за људска и мањинска права и друштвени дијалог и равноправност полова и Маја Гојковић, министарка културе, потпредседница Владе Републике Србије, председница Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, а присуствовао је и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Током прве Сесије на тему „Фемицид у друштву Србије: анализа проблема“ помоћница министра Митић је исткла да су доношењем Закона о родној равноправности у домаће законодавство унете бројне новине. На првом месту, овим законом, обухваћене су мере за остваривање и унапређење родне равноправности у много ширем обухвату, и у следећим областима: рада, запошљавања и самозапошљавања; социјалне и здравствене заштите; образовања, васпитања, науке у технолошког развоја; информационо-комуникационих технологија и информационог друштва; одбране и безбедности; саобраћаја; енергетике; заштите животне средине; културе; јавног информисања; спорта; у органима управљања и надзора и њиховим телима; политичког деловања и јавних послова; сексуалног и репродуктивног здравља; приступа роби и услугама. Како је помоћница министра Митић навела Закон о родној равноправности је поред насиља у породици, препознао значај, и дефинисао је две врсте насиља, и то: родно засновано насиље и насиље према женама. Такође, подсетила је присутне да Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог израђује и подноси годишње извештаје о остваривању родне равноправности у Републици Србији, припрема документа јавних политика и прати њихово спровођење, а у циљу смањена насиља над женама у унапређењу положаја жена у Републици Србији.

Како је помоћница министра Митић рекла, у 2021. години, приликом сачињавања Извештаја о остваривању родне равноправности, ни невладине организације, а ни Министарство унутрашњих послова, нису доставили податке о фемициду у Републици Србији. Ово указује да нема поузданих и сталних извора података о броју фемицида у Републици Србији. Она је напоменила да иако је допринос невладиних организација, по овом питању, веома значајан, најбоље би било да податке о броју фемицида прикупља и јавно објављује Министарство унутрашњих послова, а те податке бисмо у будућности могли да унесемо у збирни извештај о родној равноправности.

Такође, она је истакла да насиље над женама није приватна ствар и наша је дужност да сваки одлик насиља пријавимо надлежним институцијама, које би требало да реагују благовремено и ефикасно.

На поменутој конференцији учествовали су и представници надлежних институција, и то: Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Повреника за заштиту равноправности, Женске парламентарне мреже, Министарства унутрашњих послова, Министарства за бригу о породици и демографију, Вишег јавног тужилаштва, Програма Уједињених нација за развој, Министарства правде, Скупштине Аутономне покрајне Војводина, Покрајинског омбудсмана и Мреже СОС Војводина.

Одржан друштвени дијалог о улози компанија у заштити и промоцији људских права и социјалној инклузији у Републици Србији

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз подршку Популационог фонда УН у Србији, одржан је друштвени дијалог о улози компанија у заштити и промоцији људских права и социјалној инклузији у Републици Србији. Овај нови, 40 по реду друштвени дијалог који организује Министарство, отворио је државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Иван Бошњак, а присутни су били и помоћници министра Александар Радосављевић, Ивана Јоксимовић и Нина Митић.

Аутор: UNFPA

У фокусу скупа биле су теме о инклузији различитих група становништва на тржиште рада, посебно маргинализованих група, јачању социјалне кохезије, унапређењу људских права рањивих група, превенцији и заштити од дискриминације, могућностима за развој тзв. сребрне економије и укључивања старијих особа на тржиште рада као и могућностима за наставак каријере и након 65. године живота.

„У Србији, према подацима Републичког завода за статистику, већ сада је сваки пети становник старији од 65 година, а очекивања су да ће до 2041. године то бити сваки четврти. Зато је важна „сребрна економија“ и питање како да се потенцијал старијих људи, њихова драгоцена знања и искуства ставе у функцију друштва“ рекао је државни секретар Бошњак.

Домаћин скупа, Борка Јеремић, шефица канцеларије УНФПА у Србији, истакла је да су „могућности и прилике које приватни сектор може да има за промовисање демографске отпорности у Србији заиста велике.“

„Између осталог ово се односи на промовисање тзв. сребрне економије и боље усклађивање рада и родитељства, те нам је велико задовољство што смо подржали данашњи припремни састанак за наредне друштвене дијалоге на ову тему”, изјавила је Јеремић.

На скупу су се обратили Младен Антонијевић Приљева из Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС, Нада Сатарић, из организације Амити – снага пријатељства, Тијана Копривица, председница Управног одбора Глобалног договора УН у Србији и директорка за одрживо пословање „Делта Холдинга“, Тања Линдел, помоћница директора Сектора удружења привреде Привредне коморе Србије и Сања Бунић, виша саветница за друштвено одговорно пословање Привредне коморе Србије.

Након уводних обраћања, отворена је дискусија на тему током које су се могли чути примери добре праксе у појединим компанијама.

У дијалогу су учествовали представници, Фондације „Ана и Владе Дивац“, Националног удружења особа са инвалидитетом, Црвеног крста Србије, Геронтолошког друштва Србије, затим фирми „Гецић Лоу“, Аруп, компаније ИКЕА, „Блек Рок“, Института за старење, професорка Правног факултета Универзитета у Београду др Ивана Крстић, Удружења „Наше право“, ПИО Фонда „Гласника осигураника“, и други.

Друштвени дијалог служи да се сви саслушамо, разговарамо и разменимо мишљења о свим значајним темама за наше друштво. Он доприноси бољем разумевању потреба свих друштвених група, а посебно оних најугроженијих.

Министарство добило захвалницу Савеза слепих Србије

Савез слепих Србије доделио је данас Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог захвалницу за рад на подршци слепим особама. Захвалницу је у име Министарства примила помоћница министра Нина Митић.

Председник Савеза слепих Србије Милан Стошић том се приликом захвалио Министарству на досадашњој сарадњи и подршци.

Поред представница Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, догађају су присуствовали и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства културе, Министарства просвете, оснивач и управитељ Фондације „Тијана Јурић“, Игор Јурић, генерални секретар Удружења банака Србије п.у, Владимир Васић, као и представници друштвено одговорних предузећа.

Радни састанак министра Томислава Жигманова и амбасадора САД у Србији Кристофера Хила

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се данас у Палати Србија са амбасадором Сједињених америчких држава у Србији Кристофером Хилом.

Главе теме разговора односиле су се на области деловања Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Министар је обавестио амбасадора Хила да Министарство посвећено ради на промоцији пуног капацитета људских права и вредности које иза њих стоје, као што су толеранција, дијалог, хуманост и солидарност.

Министар је нагласио да је опредељење Министарства да заузме проактиван став и иде у сусрет решавању изазова, као и да пружа пуну подршку и подстиче дијалог међу различитим субјектима друштвеног живота.

У Новом Саду одржан састанак са контакт тачкама за сарадњу са организацијама цивилног друштва на територији АП Војводине

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Београдске отворене школе (БОШ) данас је у згради Скупштине Града Новог Сада одржан састанак са представницима покрајинских секретаријата и локалних самоуправа који представљају контакт тачке за сарадњу са организацијама цивилног друштва на територији АП Војводине.

Аутор: Скупштина Града Новог Сада

Састанак је отворио министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов који је дао пуну подршку стварању и ширењу овог механизума у организационој структури јавне власти која има за циљ да унапреди дијалог и сарадњу органа управе са организацијама цивилног друштва и тиме јача демократију у Србији.

„ У мандату Министарства је унапређење сарадње јавног и цивилног сектора и стварање такозваног подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Управо у томе јесте велика улога државе, држава је та која треба да обезбеди неометане услове за рад самог сектора, да створи амбијент у коме цивилни сектор може слободно да заговара неке своје интересе, али и да са друге стране иницијативе које добија од стране тог сектора озбиљно разматра и води отворен дијалог о тим питањима“, нагласио је министар Жигманов.

Аутор: Скупштина Града Новог Сада

Помоћмник министра Жарко Степановић, обраћајући се учесницима којих је било више од 60, истакао је да је Министарство свесно да је контакт тачка додатни посао за људе који раде у локалним самоуправама и државној управи али да је важност тог посла изузетнпо велика.

„У процесу приступања Србије Европској Унији чак две трећине закона које усклађујемо импленментира се у локланим самоуправама где цивилно друпштво, које има искуство, знање, а неретко и експертизу, може много да помогне“, нагласио је Степановић.

Владимир Павловић, представник Београдске отворене школе,  је са задовољством истакао да је сама чињеница да министар трећи пут присуствује састанмцима са контакт тачкама, говори о томе колики значај држава даје овом процесу сарадње. Он је представио резултате истраживања у 62 јединице локалне самопупаве и са 124 организације цивилног дрштва о сарадњи између представника цивилног друштва и јавних власти у циљу решавања проблема у заједници и унапређењу јавних политика, у којем се, између осталог, дошло до пдатка да сваки други испитаник није био упознат са прописима из ове области.

Видео линком из Шведске, у рад састанка укљузчио се Јохан Шмит из Центра „Олоф Палме“ преносећи друштвена искуства из ове земље.

„Људи се овде самоорганизују око разних врста проблема и директно се обраћају властима како би се кроз дијалог дошло до решења“, рекао је Шмит наводећи да се степен самоорганизације грађана Шведске толики да они немају организације цивилног друштва без чланства какве ми познајемо.

Скуп је поздравила заменица председника Скупштине Града Новог Сада Кристина Караић, пожелевши добродошлицу присутнима. Састанак је у другом делу имао једносатну контруктивну дискусију учесника који су као један од изазова навели потребу да се направи информативни портал/страница која би садржала све потребне информације за рад контакт тачака.

Данашњи састанак је организован у склопу пројекта „Дијалог промене“ који реализује Београдска отворена школа у срадањи са партнерима, а који финасира Делегација Европске уније у Србији.

Проблеми мањинске политике могу се решавати и интерсекторски

Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Иван Бошњак учествовао је на конференцији „Легалитет и легитимитет у спровођењу мањинских политика“, која је 20. децембра одржана у Новом Саду. Учествујући у расправи Бошњак је истакао да ће „мањинска политика“ и даље бити у фокусу будућих активности ресорног Министарства с намером да се отоврена питања  решавају кроз дијалог и интерсекторску сарадњу министарстава којих се она дотиче. Он је конкретно навео проблем да се нека техничко- технолошка питања  везана за остваривање мањинских права у области службене употребе језика и писма могу решавати са надлежним Министарством информисања и телекомуникациј чиме би се начинио значајан корак у јачању легалности и легитимности јавних политика везаних за  мањинску популацију која у Србији броји близу 900.000 припадника.

„Национални савети имају, у складу са законом, обавезу да о свом раду јавност обавештавају путем свог интернет сајта. На жалост, ова обавеза у највећем броју случајева превазилази њихове капацитете и финансијске  могућности. Сматрам да би за све било лакше, у духу оптимизације, дигитализације и смањења трошкова да се заједнички потрудимо да се хостинг и електронске адресе и за Националне савете националних мањина обезбеде кроз јавне ресурсе“,  нагласио је Бошњак и додао да његово лично присуство, у име министра Жигманова, показује колико ресорно Министарство подржава платформе за дијалог каква је ова новосадског Центра за регионализам.

„За нас је драгоцена свака прилика је да се размене идеје и погледи на мањинску политику Србије у ширем окружењу, пре свега са представницима Националних савета националних мањина у Србији, на почетку новог мандата“- истакао је државни секретар.

У раду конференције учествовао је и шеф мисије Савета Европе у Београду Тобиас Флесенкемпер који истакао важност изградње  стабилних и јаких механизама за остваривање права мањина што оснажује степен легитимности у сектору јавних политика. Такву потребу, односно јачање механизама који би обезбедили системску заштиту мањинских заједница, потврдили су и остали учесници конференције, експерти, представници националних савета националних мањина и других институција, наводећи конкретне примере неусаглашене правне норме и праксе наглашавајући да се само кроз дијалог и суштинским реформама постојеће регулативе може постићи одговарајући правни оквир који ће бити прихватиљв и за већину и мањину .

Конференцију у Новом Саду је организовао Центар за регионализам уз подршку Фондације Хансс Сеидел Стифунг. 

У Палати Србија одржан Друштвени дијалог о бескућништву

Министарствао за људска и мањинска права и друштвени дијалог уз подршку организација цивилног друштва Иницијативе за економска права А11, Излазак, АДРА, Caritas Srbije и Центара за интеграцију младих данас је у Палати Србија одржанло друштвени дијалог на тему “Бескућништво – мапирање и први кораци ка друштвеној укључености”.

На скупу, који је одржан на Међународни дан људске солидарности, 20. децембра, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов нагласио је да је питање бескућништва сложена, осетљива и болна тема, која је у исто време тест хуманости нашег друштва.

Аутор: Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог

“Посвећени смо изградњи државе која ће бити солидарна и радити на решавању проблема свих друштвених група. Генерална платформа државне политике данас је да нико не буде изостављен”, нагласио је министар Жигманов, додајући да је за решавање проблема потребна међусекторска сарадња која би укључивала све нивое власти, цивилно друштво, као и међународне организације.

“Друштвени дијалог је добар пут да се овај проблем почне системски решавати и да пробамо да успоставимо трајне политике”, додао је министар Жигманов. 

На дијалогу су говорили Наташа Тањевић, заменица заштитника грађана, Наташа Тасић Кнежевић, заменица председника  Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Републике Србије, др Жељко Бркић, шеф Бироа дриректора полиције Министарства унутрашњих послова РС, Александра Чамагић, градска секретарка за социјалну заштиту Града Београда, Александра Бојађиева (АДРА), Ема Степановић (А 11), као и Мина Лукић, Центар за интеграцију младих, док су скупу присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства за бригу о породици и демографију, директорка Центра за социјални рад Града Београда Силвиа Алавања, директорка Прихватилишта у Београдз Невенка Никић Симатовић, представници Црвеног кртса Србије, СКГО, као и представници других организација и институција.

На скупу је констатовано да је, према последњим подацима са старог пописа становништва  (нови подаци се тек очекују) евидентирано више од 18.000 бескућника у Србији, а у ризику од бескућништва је 168.000 људи. На скупу се могло чути да постоји развијен систем услуга социјалне заштите за ову рањиву категорију људи, али и да има још много простора за заједничко деловање свих делова друштва како би се проблем бескућништва боље сагледао и на њега на што бољи начин институционално одговорило. Такође, најављено је да ће у Београду у наредних недељу дана почети да ради „Привремено преноћиште“ за бескућнике главног града.

• Бескућништво у Србији
• Деца у уличној ситуацији и бескућништво ЦИМ

Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог упутио честитке поводом празника Ханука

Томислав Жигманов, министар, честитао је, у име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и у своје лично име празник Ханука, врховном рабину Јеврејске заједнице у Србији Исаку Асиелу, Савезу јеврејских општина и свим грађанима Републике Србије јудаистичке вероисповести, уз жеље да га проведу у радости заједништва у кругу својих породица.

„Нека овај празник, који представља симбол наде и вере у боље сутра, донесе свим припадницима јеврејске заједнице здравље, радост и сав мир који породично и верско окупљање може пружити. Нека светлост свећа, које се следећих седам дана пале на Менори, буде свима и светлост живота. Hag Hanuka Sameah!“, наводи се у честитки министра Жигманова.

Празник Ханука почео је у суботу заласком Сунца и трајаће наредних осам дана, до 26. децембра 2022. године

Представљене Смернице за подршку ЕУ цивилном друштву у региону проширења за период 2021-2027. године

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са ЕУ пројектом „ЕУ Техничка подршка“ организовало је данас представљање Смерница Директоратa за суседство и преговоре о проширењу (DG Near) за подршку ЕУ цивилном друштву у региону проширења за период 2021-2027. године. Смерницама се дефинише начин на који ће ЕУ подржати цивилно друштво у региону у периоду од 2021. до 2027. године, посебно путем Програма подршке цивилном друштву. Намењене су доносиоцима одлука и јавних политика, као и државној администрацији на Западном Балкану и Турској.

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да је сарадња цивилног друштва и органа управе веома важна. Како је истакла, постоји читав низ прописа који уређују ову област, као и да је последњих година унапређена у процесу доношења тих прописа.

Тренутно представници цивилног друштва учествују у изради нове Стратегије заштите података о личности за период 2023. до 2030. године као изузетно важном документу по коме ће Србија бити једна од првих земаља у Европи, ако га усвоји. То су етичке смернице за развој, примену и употребу поуздане и одговорне вештачке интелигенције које ће одредити правац у обезбеђењу правног оквира у области заштите податка о личности уз коришћење софтверских решења, истакла је премијерка Брнабић.

Такође је истакла да је током претходне године Влада је усвојила Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022- 2030. године, а потом и двогодишњи Акциони план за њено спровођење.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог развијало и примењивало различите механизаме сарадње са цивилним друштвом током двогодишњег постојања, изјавио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов. Креирана је јавно доступна База контат тачки за сарадњу са цивилним друштвом која има за циљ да омогући и подстакне директну комуникацију и сарадњу органа управе и организација цивилног друштва. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог  успоставило је успешну примену Смерница за укључивање организација цивилног друштва у радне групе за израду предлога докумената јавних политика и нацрта,односно предлога прописакоје је Влада усвојила почетком 2020. године, истакао је Жигманов.

Обезбеђење већег укључивања цивилног сектора у процес доношења одлука на свим нивоима власти представља први посебан циљ Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022-2030. године, изјавио је Жигманов и додао да је кључна активност у оквиру првог стратешког циља формирање механизама - Савета за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије.

У уводном делу скупа говорили су и амбасадор Емануел Жиофре, шеф Делегације ЕУ у Србији, Бојана Селаковић, координаторка Националног конвента о ЕУ и Дубравка Филиповска, заменица председника Одбора за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије.

Представљен Коментар Закона о националним саветима националних мањина

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Канцеларије Савета Европе у Београду, 14. децембра 2022. године организовано је  представљање Коментара Закона о националним саветима националних мањина, у оквиру пројекта „Промоција различитости и равноправности у Србији”, који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022”.

Коментар је намењен пре свега државним органима који имају надлежности у областима у којима национални савети  врше овлашћења, јединицама локалних самоуправа, националним саветима националних мањина, као и другим институцијама као подршка у примени Закона о националним саветима националних мањина.

“У протекле три године, један од основних циљева пројекта „Промоција различитости и равноправности у Србији“ био је јачање капацитета националних и локалних актера да се баве правима националних мањина, у складу са стандардима и препорукама Савета Европе – посебно оних Саветодавног комитета Оквирне конвенције за заштиту националних мањина и Комитета експерата Европске повеље о регионалним и мањинским језицима. Са тим циљем, пројекат је пружио техничку помоћ и подршку Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог у припреми Коментара Закона о националним саветима националних мањина“, изјавио је Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду.

Проф. др Рејхан Куртовић, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог истакао је да је промоција различитости и равноправности од посебног значаја у нашој држави, и с тим у вези, и кроз овај програм, али и кроз целокупан законодавни оквир и институционални систем у нашој држави настојимо да од националних различитости направимо ресурс који спаја и подстиче добре међунационалне односе, међунационални суживот, толеранцију и равноправност. Овом приликом указао је да се на равноправност често гледа као на идеал који је немогуће остварити, међутим, ми се нећемо помирити са тим, свакодневно ћемо улагати нове напоре и стварати такав кохезивни друштвени амбијент у коме ће наши грађани бити равноправни у свим сегметнтима друштвеног живота.  

„Коментар Закона о националним саветима националних мањина је још једна позитивна и афирмативна новина у правно политичком систему Републике Србије. По томе ћемо бити прваци у региону, али и шире. Коментар ће у многоме олакшати примену и разумевање Закона о националним саветима националних мањина у пракси. Како сами национални савети, тако и локални и сви други органи који у делокругу својих послова имају мањинска права добиће једно јако важно штиво које им може послужити као својеврстан практикум у свакодневном раду и имплементацији мањинских права. Уверен сам да ће Коментар Закона бити трајно добро за све наше грађане, а посебно за припаднике различитих националних заједница у Републици Србији“ изјавио је државни секретар.

Представљање Смерница за подршку ЕУ цивилном друштву у региону проширења за период 2021-2027. године

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са EУ пројектом Техничке помоћи организацијама цивилног друштва на Западном Балкану и Турској (EU TACSO 3) организује скуп на тему: „Представљање Смерница за подршку ЕУ цивилном друштву у региону проширења за период 2021-2027. године“. Скуп ће се одржати 14. децембра 2022. године, у Палати Србија, сала Београд,Булевар Михајла Пупина 2. 

У уводном делу скупа, учесницима скупа ће се у сали Београд, од 9 часова, обратити: 

• Ана Брнабић, председница Владе Републике Србије,
• Дубравка Филиповски, заменица председнице, Одборa за европске интеграције,  Народна скупштина Републике Србије
• Њ.Е. Емануел Жиофре, амбасадор, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији,
• Бојана Селаковић, координаторка Националног конвента о Европској унији,
• Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Позивамо представнике медија да пропрате Представљање Смерница за подршку ЕУ цивилном друштву у региону проширења за период 2021-2027. године и да своје акредитације, најкасније до уторка, 13. децембра до 15 часова, пошаљу путем имејла sek.scd@minljmpdd.gov.rs.

Жигманов: Људска права даноноћно унапређивати заједничким снагама

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи  са Тимом Уједињених нација у Србији и Мисијом Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији (ОЕБС) и под покровитељством председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић  организовало је 10. децембра 2022. године у Дому Народне скупштине Републике Србије прославу Међународног дана људских права под слоганом „Да нико не буде изостављен – у сусрет обележавању 75 година Универзалне декларације о људских правима“.

Том приликом министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов поручио је да је Влада Србије посвећена култури дијалога и поштовању људских права која у Србији имају пуну заштиту и нагласио да се лествица стандарда у том циљу непрестано подиже.

Људска права су ''крхка'' творевина и она се морају  даноноћно унапређивати заједничким снагама, јер ''никада није готово и увек може више на срећу свих'', рекао је Жигманов и подсетио да данашњи дан позива на једнакост и хуманост, и на подсећање на чињенцу да се сва људска бића рађају слободно, једнака у достојанству и праву.

Према речима министра, култура људских права и сам дијалог са различитим друштвеним групама се мора унапређивати, а друштвени дијалог ће бити форум за налажење решења за најрањивије друштвене групе, младе.

Председница Владе Републике Србије  Ана Брнабић изјавила је данас да борба за људска права никада не престаје и да се пример њиховог кршења може видети на Косову и Метохији, где су Србима ускраћена основна права.

Она је нагласила да обележавање Међународног дана људских права не би било потпуно без освртања на ситуацију на Космету, при чему је упозорила на чињеницу да смо у 21. веку, на територији КиМ, у срцу Европе, суочени са кршењем елементарних људских права.

Премијерка је указала на то да су нашем народу на Косову и Метохији, посебно током 2022. године, ускраћена и угрожена основна људска права – право гласа, учешћа на изборима, право на то да вас заступају демократски изабрани представници и право на достојанствен, безбедан и сигуран живот.

Она је напоменула да је Србија прва држава чланица УН која је развила Инструмент за примену поменутог принципа у свим законским и стратешким документима, подсетивши да се у децембру навршава осам година рада Владиног Савета за праћење примене препорука УН за људска права.

Председник Народне скупштине Републике Србије Слободан Орлић је подсетио да се темељни и правни акти Србије као модерне државе заснивају на начелима заштите људских права.

Људска права увек имамо пред собом и она су водич на путу константног унапређења друштва - заједнице у којој ће сваком појединцу бити гарантовано поштовање његових основиних права, без обзира на вероисповест, расу, пол, разлике и различитости. То је циљ којем тежимо, то нам обезбеђује достојансрвен и пристојан живот, рекао је Орлић и додао да смо створили друштво у којем свако има једнаке шансе.

У домену људских права, додао је, успостављен је уставни, законодавни, институционални оквир, усклађен са међународним стандардима, Устав који гарантује грађанска, економска, социјлана културна и политчка права сваком као и закони.

Према његовим рецима, парламент и читава држава су се обавезали да штите и заступају људска права сваког појединца да се разликама поносимо и да их славимо.

Стална представница УН у Србији Франсоаз Жакоб изразила је задовољство што је у Србији израђена алатка за спровођење принципа "Да нико не буде изостављен" и изразила наду да ће ти принципи бити спроведени.

Додала је да ће се ти алати користити и за стратешко планирање зелене транзиције и подршке особама са инвалидитетом.

Подсећајући да је Универзална декларација о људским правима, донета на данашњи дан 1948. године у Паризу, преведена на 500 језика и имплементирана у више од 70 правних аката, Жакоб је истакла да је то књижица која мора да нађе у свакој учинионици.

Подсетила је и на четири кључне вредности које промовишу УН на челу са генералним секретаром УН, а то су инклузија, интегритет, скромност и хуманост.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату рекао је да је неопоходно да сви тежимо да се према другима опоходнимо онако како бисмо желели да се опходе према нама, и то сваки дан, а не само на Дан људских права.

Подсетио да је ОЕБС, заједно са партнерима широм света, а један од њих је и Влада Србије, посвећен миру и стабилност као предуслову за развијање људских права и мултикултуралности.

У циљу подршке плурализму и демократији, Мисија подржава слободу медија и јачање цивилног друштва у циљу промоције дијалога, рекао је Брату и подсетио на анагажовање Мисије на јачању младих, на сарадњу са Министарством правде и раду на Стратегији у оквиру Подршке жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији.

Током радног дела скупа, у преподневним сатима, одржана су три друштвена дијалога на којима су представници државних органа и институција, организација цивилног друштва, стручне и међународне заједнице анализирали положај најрањивијих чланова друштва. Посебно је било речи о положају особа у ситуацији бескућништва, лечених од болести зависности, особа које су издржале казну лишења слободе, старијих и младих особа и међугенерацијској солидарности, као и развоју концепта заштите менталног здравља.

(Веб страница Владе Републике Србије и ТАНЈУГ)

У духу привржености циљевима одрживог развоја (Агенда 2030 УН), социјалне кохезије, солидарности и достојанству сваког човека, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је тог дана желело да скрене пажњу на друштвене групе које су најмање видљиве у друштву, а све са циљем „Да нико не буде изостављен“. У том духу у холу Дома Народне скупштине постављена је изложба фотографија удружења: Снага пријатељства-Аmity, Излазак, Адвентистички развојни и хуманитарни рад – АДРА Србија и Покрет за ментално здравље.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је кроз успостављање сарадње са предузећем за особе са сметњама у развоју „Наша кућа“ из Београда желело да пружи подршку социјалном предузетништву и заштити животне средине, тако што је део материјала, који је коришћен у циљу припреме обележавања догађаја, ово социјално предузеће штампало на ручно рађеном, рециклираном  папиру.

У свечаном делу обележавања Међународног дана људских права наступио је хор Дечијег килтурног центра Београд. Обележавање овог значајног датума подржали су донацијама пакетића за децу: CARITAS SRBIJE, LIDL Srbija KD, Delhaize Serbia.  Креативни центар из Београда донирао је деци књиге и календаре за 2023. годину, а саксијску биљку у циљу очувања животне средине цвећара Flora Viola из Београда донирала је Дечијем културном центру Београд.

Уручене захвалнице појединцима и удружењима за допринос унапређењу стања људских права

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је у оквиру свечаног дела обележавања Међународног дана људских права уручило захвалнице појединцима и удружењима за допринос у успостављању и унапређењу рада Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, за допринос у информисању јавности у области  људских и мањинских права, посебно рањивих и маргинализованих друштвених група, као и за за допринос развијању културе људских права и  успостављању културе друштвеног дијалога.
Захвалнице су додељене:

• Милану Марковићу, в. д. регионалног представника Регионалне канцеларије ОХЦХР-а за Европу, за допринос успостављању и унапређењу рада Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права и сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог на унапређењу људских права
• Ружици Банда, националној саветници на програму људских права, Мисија ОЕБС-а у Србији, за допринос успостављању и унапређењу рада Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права и сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог на унапређењу људских права
• Платформи организација за сарадњу са УН механизмима за људска права, за допринос унапређењу рада Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права и сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог на унапређењу људских права. На иницијативу Савета и подршку Тима УН за људска права формирана је 2018. године Платформа организација за сарадњу са УН механизмима за људска права. Да се Платформа непрестано развија показује и податак да тренутно броји 21 организацију цивилног друштва. Платформа је искрен партнер  Савету чак и када се чују критички тонови, које ми користимо да заједнички унапредимо рад.
• Удружењу „Снага пријатељства-Аmity“ за допринос унапређењу рада Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права и сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог на унапређењу људских права. Посебна захвалност исказана је госпођи Надежди Сатарић, која на челу удужења Аmity својим дугогодишњим ангажовањем скреће пажњу на једну од најосетљивијих друштвених група, старије особе, не само са аспекта потреба и проблема старије генерације, већ и указује на лепоту старења и на старије особе као драгоцен ресурс  који може да допринесе развоју целог друштва.
• Сузани Дука, новинарки РТС-а за посебан  допринос у информисању јавности у области  људских и мањинских права, посебно рањивих и маргинализованих друштвених група.
• Предрагу Стакићу за допринос развијању културе људских права креирањем Универзалног симбола људских права, који изражава непоновљивост човека и слободу развитка сваког људског бића, солидарност и дух братства као највише вредности човечанства. Предраг Стакић је 2011. године победио на међународном конкурсу за лого људских права, на који је стигло више од 150.000 пријава. Његово идејно решење  „Слободан као човек“  представља симбол који је настао спајањем два универзална мотива – људске шаке и птице, а који Министарство користи у свакодневном раду желећи да овај симбол остане видљив и жив.
• Гордани Чомић, министарки за људска и мањинска права и друштвни дијалог у периоду од 2020. до 2022. године  за допринос унапређењу рада Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, изградњи Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и успостављању културе друштвеног дијалога.

Министарство се захвалило удружењу особа са инвалидитетом Београд, са којим Савет има потписан меморандум о сарадњи од 2018. године и које представља глас особа са инвалидитетом, за допринос унапређењу рада Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права и сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог на унапређењу људских права.

Министарство се захвалило и др Сузани Пауновић, генералном секретару председника Републике Србије за допринос успостављању и унапређењу рада Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права. Госпођа Пауновић је руководила Канцеларијом за људска и мањинска права у периоду од 2013. до 2020. године. Захваљујући њеном личном залагању и енергији пре осам година формиран је национални механизам за праћење УН препорука, као јединствен у региону, а који су Уједињене нације оцениле као пример добре праксе међу државама чланицама УН-а. Она је је била на челу Савета од његовог оснивања 2014. године до 2020. године, а искуство у раду Савета је у том периоду презентовано пријатељима из  региона.

Међународни дан људских права, 10 децембар

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи  са Тимом Уједињених нација у Србији и Мисијом ОЕБС у Србији и под покровитељством Ане Брнабић, председнице Владе Републике Србије, организује обележавање Међународног дана људских права, 10. децембра 2022. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије, Трг Николе Пашића 13. 

У свечаном делу догађаја, учесницима скупа ће се у Великој сали Народне скупштине од 13 часова, обратити: 

• Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог
• Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији
• Њ.Е. Јан Брату, амбасадор, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији
• др Владимир Орлић, председник Народне скупштине Републике Србије

Позивамо представнике медија да пропрате обележавање Међународног дана људских права и да акредитације, најкасније до петка, 9. децембра до 17 часова, пошаљу путем имејла: infosluzba@parlament.rs  

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог упућује позив организацијама цивилног друштва за учешће на обуци „Партнерство у доношењу одлука - између доброг оквира и праксе“

Више на следећем линку: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi.php

Одржан Друштвени дијалог о унапређењу инклузивних политика – подршка ученицима и студентима са хендикепом

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Удружењем студената са хендикепом организовало је данас Дијалог о унапређењу инклузивних политика – подршка ученицама и студентима са хендикепом, уз присуство великог броја представника из државних органа и цивилног сектора.

Данашњи дијалог је посвећен унапређењу инклузивних политика и стварању подршке ученицима и студентима са хендикепом. изјавио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов. Како је нагласио, Република Србија је потписала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и пратећи Опциони протокол у децембру 2007. године, који је ратификован 2009. године. Конвенција гарантује заштиту пуног и једнаког уживања свих људских права, слобода и достојанства свих особа са инвалидитетом. У складу са мотом међународног покрета особа са инвалидитетом ,,Ништа о нама без нас", Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као једну од кључних видова сарадње подржава учешће представника удружења особа са инвалидитетом у раду Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права. Ефективнија релизација препорука не само Комитета УН за особе са инвалидитетом већ и осталих, које се доносе на особе са инвалидитетом, гаранција су унапређења њиховог положаја у нашем друштву, истакао је Жигманов.

Најефикаснији вид борбе једног друштва против сиромаштва, социјалне искључености и предрасуда видим кроз образовни процес, који захтева улагање и стално унапређивање система образовања и васпитања. Особе са хендикепом у већем ризику од сиромаштва и социјалне искључености, због отежане позиције из које наступају. Стога систем добро развијеног инклузивног образовања, који се управо заснива на једнакој приступачности за све, представља најјачи вид подршке у даљем оснаживању особа са хендикепом, поручио је Жигманов.

На крају скупа постигнута је сагласност о поступању у коме је истакнута снажнија улога свих надлежних државних институција и цивилног друштва у креирању, подстицању и развијању мера које би допринеле већој инклузивности у локалним самоуправама. Посебно је наглашена улога јединица локалних самоуправа у области образовања и њихова подршка ученицима и студентима. Учесници друштвеног дијалога истакли су очекивања да ће предлагачи докумената јавних политика у јединицама локалних самоуправа предвидети програме стипендирања и подршке ученицима и студентима и конкурсе у којима ће бити предвиђени услови којима се омогућава право на једнаку подршку ученицима и студентима који се сусрећу са различитим изазовима и баријерама у друштву.

Поред министра Жигманова, у уводном делу друштвеног дијалога о унапређењу инклузивних политика, говорили су и Милан Јанковић, извршни директор Удружења студената са хендикепом, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, Слободан Томић, заменик заштитника грађана, Мирјана Хасановић начелнца Одељења за послове ученичког стандарда у Министарству просвете, др Јасмина Бенмансур, помоћник министра у Министарству за државну управу и локалну самоупораву и Владимир Павловић из Београдске отворене школе.

Саопштење поводом 1. децембра - Међународног дана борбе против HIV/AIDS-а

Поводом Међународног дана борбе против HIV/AIDS-а, који се у свету обележава 1. децембра, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Томислав Жигманов, говорио је на отварању конференције „Уједначимо”, коју је 30. новембра 2022. године у хотелу „Golden Tulip Zira” у Београду, организовало удружење Тимочки Омладински Центар. Поред министра Жигманова, говорили су и: државни секретар у Министарству здравља проф. др Ференц Вицко; директор канцеларије Светске здравствене организације у Србији др Фабио Скано; начелник Одељења за HIV и AIDS Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, проф. др Јован Ранин; шеф Одељења за HIV инфекцију, ППИ, хепатитисе и туберкулозу Институтa за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, др Данијела Симић, и директор удружења Тимочки Омладински Центар, Горан Радисављевић.

Тим поводом, министар Жигманов је истакао да још увек постоје социјалне тешкоће са којима се суочавају особе које живе са HIV-ом, као и потребу подизања свести о неопходности превенције заразе HIV-ом и обољевања од сиде. Како је рекао, превенција HIV инфекције је, пре свега, ствар одговорног понашања и бриге о сопственом и туђем здрављу, и потребно је изаћи из домена осуђивања, сажаљења и социјалног искључивања особа које живе са HIV-ом. С обзиром на тренутна достигнућа у лечењу, може се констатовати да је дискриминација особа које у данашње време живе са HIV-ом неретко већи проблем него њихово здравствено стање. Упркос постојању законског и стратешког антидискриминационог оквира, који обухвата све групе у повећаном ризику од дискриминације, укључујући и особе које живе са HIV-ом и у ризику од HIV-а, а који се константно унапређује, министар је истакао да је потребно определити више људских и материјалних ресурса за бављење овом темом, и остварити бољу координацију међу ресорима. Додао је да живимо у друштву које није у довољној мери сензибилисано за питање дискриминације, у коме је тешко скренути људима пажњу на проблем дискриминације особа које живе са HIV-ом. Овом приликом, министар Жигманов је позвао на покретање ширег друштвеног дијалога на тему HIV инфекције, са нарочитим акцентом на њену социјалну димензију.

Министар Жигманов је даље изнео да је HIV инфекција, као и друге полно преносиве болести, у патријархалним друштвима као што је наше повезана са стигматизацијом и аутостигматизацијом, при чему се заражена особа осећа кривом, сматра се неодговорном, изопаченом, потенцијално проблематичном и опасном по јавно здравље, услед чега бива искључена или се сама искључује из већине друштвених токова. У намери да смање изложеност дискриминацији, особе које живе са HIV-ом често прибегавају прикривању свог здравственог стања, што није решење, већ само одлагање и продубљивање проблема. Истакао је да је примарни задатак свих, стварање окружења у коме би откривање HIV статуса било схваћено као корисна информација, а одлука о томе лична, добровољна и уобичајена, праћена уверењем да због ње особа неће трпети штетне последице у својој околини, на послу и у широј заједници.

За крај, нагласио је да, упркос кризним временима, не смемо да као држава и друштво дозволимо да осетљиве друштвене групе буду изван наше листе приоритета, и да је Међународни дан борбе против HIV инфекције још један у низу дана борбе против себичности, предрасуда, незнања, и борбе за одговорно друштво без дискриминације.

На панелу „Значај једнакости у борби против HIV-a” из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог учествовао је и шеф Одсека за антидискриминациону политику Никола Радојловић, који је говорио о законском и стратешком оквиру и јавном конкусру за подршку пројеката у области антидискриминационе политике, у оквиру којих је препозната и заштита особа које живе са HIV-ом. Међутим, истакао је да се одрживост услуга за особе које живе са HIV-ом не може постићи ослањањем на пројектно финансирање, било да се ради о јавним конкурсима институција у Републици Србији, или о међународним донаторима. Најавио је и поновно иницирање активирања сарадње између институција надлежних за спречавање дискриминације особа које живе са HIV-ом у мандату постојеће Владе. Додао је да је потребно да се особама које живе са HIV-ом дâ значајнији медијски простор, као и да се заговара њихова заступљеност у институцијама на националном и локалном нивоу.

Кампања „16 дана активизма против насиља над женама“ почела у Крагујевцу

Снажнија афирмација позитивних друштвених вредности, брже и оштрије санкционисање починилаца и нулта толеранција према свим облицима насиља, неки су од корака које ће држава предузети у наредном периоду у циљу сузбијања ове негативне, али учестале појаве, поручио је данас у Крагујевцу министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томслав Жигманов.

Министар је најавио и подршку свим актерима на локалном нову у афирмацији превентивних мера у овој области.

Посетом министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислава Жигманова Крагујевцу озваничен је почетак капмање „16 дана активизма против насиља над женама“ на националном нивоу.

Како је навео, Крагујевац није без разлога одабран за град из којег је данас, на Међународни дан борбе против насиља над женама, послата порука да држава неће толерисати ову негативну друштвену појаву.

Томе је, рекао је министар, допринело све што град чини на пољу унапређења људских и мањинских права, нарочито када су у питању осетљиве групе.

Још једном је поновљено да је Крагујевац пример добре праксе када је ова област у питању, о чему сведоче конкретни резултати рада, али и бројна признања која су додељена граду.

Кампања „16 дана активизма против насиља над женама“  обухвата неколико важних датума који повезују жене, насиље и људска права.

Спроводи је близу 2.000 организација у више од 100 држава света.

(Извор: РТК)

Обавештење о поновном гласању за чланове Националног савета бошњачке националне мањине 27. новембра 2022. године

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа јавност да је Републичка изборна комисија донела Решења о спровођењу поновног гласања за чланове Националног савета бошњачке националне мањине, на бирачком месту број 20 („ОСНОВНА ШКОЛА, СУВИ ДО“) у општини Тутин.

Поновно гласање за чланове Националног савета бошњачке националне мањине  одржаће се у недељу, 27. новембра 2022. године на бирачком месту број 20 („ОСНОВНА ШКОЛА, СУВИ ДО“) у општини Тутин, у времену од 7:00 до 20:00 часова.

Министарство позива бираче који су уписани у Посебан бирачки списак бошњачке националне мањине, а гласају на бирачком месту број 20 у општини Тутин, да искористе своје бирачко право и изађу на поновне изборе у недељу 27. новембра 2022. године.

Међународни дан борбе против насиља над женама као подсетник за сваки дан

Међународни дан борбе против насиља над женама обележава се 25. новембра и уједно представља почетак светске кампање „16 дана активизма против насиља над женамаˮ, коју обележава 1.700 организација у више од 100 држава света.

Жене широм света су изложене различитим облицима родно заснованог насиља, било да је у питању физичко, сексуално, психичко, економско или социјално насиље, укључујући и претње таквим делима, без обзира на то да ли се дешавају у јавном или приватном животу. Оваквим чином се врши дискриминација жена и директно се крше њихова људска права. Насиље према женама се најчешће дешава у породици, од стране садашњег или бившег супружника или партнера, независно од њиховог нивоа образовања или економског и социјалног статуса, и у већем или мањем обиму погађа друштва у свим земљама света. Стога, треба стално радити на јачању свести о овом проблему, као и на јачању институционалних механизама превенције и заштите.

Из надлежности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у току 2021. и 2022. године, израђено је неколико закона и докумената јавних политика које је Влада усвојила, а која доприносе борби против насиља према женама у виду мера за сузбијање и спречавање овог облика насиља. Један од њих је Закон о родној равноправности, којим се забрањује сваки облик насиља заснован на полу, полним карактеристикама, односно роду и насиља према женама, и у приватној и у јавној сфери, а жртве насиља и жене са села су посебно препознате као осетљиве друштвене групе. Овим законом су предвиђене опште и специјализоване услуге подршке за жртве насиља, као и програми за лица која су извршила насиље, како би она усвојила ненасилни модел понашања у међуљудским односима и како би се спречило да она понове кривично дело насиља.

Насиље према женама и девојчицама је сложен друштвени феномен, који има различите облике и захтева координисану сарадњу са свим органима јавне власти у циљу његовог спречавања и сузбијања.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је надлежни предлагач и усвојене Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, као и Акционог плана за 2022. и 2023. годину за њено спровођење, као докумената јавних политика који за циљ имају остваривање и унапређење родне равноправности, спречавање и сузбијање родно заснованог насиља и насиља према женама. Овим стратешким оквиром, кроз остваривање посебног циља који се односи на обезбеђивање једнаких могућности за остваривање и заштиту људских права као претпоставку развоја и безбедног друштва, предвиђено је, између осталог, и стварање нормативне и друштвене претпоставке за равноправно остваривање и заштиту основних људских права, укључујући заштиту од родно засноване дискриминације, родно заснованог насиља и насиља према женама и насиља у породици.

Поред тога, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је надлежни предлагач и усвојене Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, у којој су жене препознате као једна од најдискриминисанијих група у Републици Србији, посебно када је реч о женама из вишеструко маргинализованих група, а област која највише забрињава јесте насиље према женама у породици и партнерским односима.

Нулта толеранција на насиље према женама и девојчицама, и насиље уопште не сме да се доводи у питање. Без обзира на све изазове, Министарство за људска и мањинска права ће, у оквиру својих надлежности, наставити мултисекторску сарадњу у циљу давања доприноса сузбијању и елиминацији насиља према женама, као и сензибилизацији друштва о штетности ове појаве.

Саопштење поводом свечаног отварања ИТ тренинг центар

Дана 24. новембра 2022. године свечано је отворен ИТ тренинг центар у Пироту, као резултат сарадње развојног јавно-приватног партнерства иницираног од стране Града Пирота и Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ), као део програма „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србијиˮ, чији је партнер Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Овај центар је отворен са циљем да допринесе економском оснаживању и запошљавању најугроженијих група у Пироту, међу којима су примарне циљне групе: жене, Роми, млади и друге теже запошљиве категорије. ИТ тренинг центар служиће за развој примењених вештина и знања из ИТ сектора, које ће користити Град Пирот.

Тим поводом, на свечаном отварању ИТ тренинг центра присуствовали су: амбасадорка Савезне Републике Немачке у Републици Србији, Анке Конрад; помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Нина Митић; градоначелник града Пирота, Владан Васић, који су се обратили присутнима, затим, заменик градоначелника Града Пирота, Милош Цолић; директорка Немачке организације за међународну сарадњу, Даниела Функе; директор канцеларије немачке развојне банке KfW у Београду, Рудигер Хартман; представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог - шеф Одсека за антидискриминациону политику, Никола Радојловић и саветница у Одсеку за унапређење положаја Рома, Александра Милојковић Новикова; шеф одељења за привредну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Републици Србији, Кристијан Шилинг; виши секторски специјалиста канцеларије немачке развојне банке KfW у Београду задужен за општинску инфраструктуру, Александар Алексић; вођа компоненте у програму „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србијиˮ, Роберт Бу и саветница у програму „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србијиˮ, Даница Белић.

Помоћница министра Митић је изјавила да је отварање ИТ тренинг центра најбољи показатељ шта је све могуће урадити када се визије различитих партнера сложе. Она је истакла велику захвалност Савезној Републици Немачкој, односно Немачкој организацији за међународну сарадњу и њиховој сталној подршци у процесу изградње инклузивнијег и напреднијег друштва. Такође је навела да су израда Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године и Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године подржане у оквиру програма „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србијиˮ.

Помоћница министра Митић се захвалила представницима Града Пирота и истакла да овај град представља пример добре праксе, јер је инклузија процес који се, пре свега, одвија на локалном нивоу и са локалног нивоа мора бити и инициран. Како је рекла, подстицање сарадње између јавног и приватног сектора је од суштинске важности за успешно спровођење процеса социјалне инклузије у савременом свету. Истакла је да су партнери из Немачке организације за међународну сарадњу препознали важност инклузије и као резултат тога, данас грађани и грађанке Пирота, нарочито млади, имају могућност да осмисле, започну и развију своје пословање, и постану перспективни, цењени и задовољни људи које њихова локална, али и шира заједница препознаје по пословном успеху.

Помоћница министра Митић посебно је напоменула да је помагање других обавеза свих нас и да ће иницијативе као што је ова допринети да Пирот буде место у коме млади виде своју заједничку будућност, уједињени око идеје напретка, учења и развоја.

Oдржано предавањe на Факултету за пословне студије и право „Унион”

Помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нина Митић, одржала је у четвртак, 17. новембра 2022. године предавање на Универзитету „Унион”, под називом „Организација државне управе”. Том приликом, студенти су имали прилику да се упознају са системом државне управе, путем предлагања и усвајања закона и других прописа, радом и структуром Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, докумената усвојених из надлежности Министарства, као и информацијом о предстојећој кампањи „16 дана активизма против насиља над женама” и њеном значају у борби против родно заснованог насиља.

Партнерство три сектора као важан чинилац развоја

Помоћник министра Жарко Степановић узео је учешће на осмој по реду конференцији Move.Link.Engage. која промовише знање, партнерство и одговорност кроз константан рад на унапређењу квалитета живота у заједници и бављење питањима од друштвеног значаја. На конференцији су учешће узели представници јавног, цивилног и пословног сектора, а кључне теме конференције биле су међусекторска сарадња, заштита животне средине, унапређивање запошљивости младих, друштвена одговорност и савесно корпоративно управљање у контексту циљева одрживог развоја.

Г. Степановић је говорио о значају међусекторске сарадње између јавног, цивилног и приватног сектора, а посебно са аспекта развоја сарадње цивилног сектора и јавне управе, као и користима ове сарадње за оба сектора. Нагласио је да је Република Србија учинила значајан корак доношењем Закона о планском систему и других прописа којима је битно унапређен нормативни оквир за учешће грађана у процесу доношења одлука и креирању јавних политика и прописа, а посебно организација цивилног друштва и пословног сектора. Влада Републике Србије је покренула платформу еКонсултације која доприноси да овај процес постане још транспарентнији и инклузивнији.

Помоћник министра је истакао улогу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог као кључног механизма сарадње јавне управе са цивилним сектором и друге механизме које је ово министарство развило са циљем да се обезбеди простор за дијалог о темама које су од интереса за грађане. Наглашена је чињеница да је Министарство у претходном периоду реализовало 33 друштвена дијалога у којима је учествовало преко 1.500 представника из државних органа, институција, организација цивилног друштва, скупштинских и независних тела, судова, међународних организација, универзитета, синдиката и др. Посебно је истакнуто да је неопходно наставити са развојем културе дијалога и културе компромиса у нашем друштву.

Говорећи о сарадњи сва три сектора у циљу испуњавања циља 12 агенде одрживог развоја, Степановић је обавестио учеснике конференције да је донет први стратешки документ у Републици Србији, Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022- 2030. године и двогодишњи акциони план за његово спровођење, чији је основни циљ даљи развој сарадње јавног и цивилног сектора. Кључна активност у првој години имплементације овог документа је формирање Савета за сарадњу и развој цивилног друштва као важног механизма јачања принципа партиципације, отворености и инклузивности процеса креирања јавних политика.

Конференција „Нација мора бити здраваˮ

У Дому Народне скупштине 15. новембра 2021. године одржана је мединицнско-фармацеутска конференција „Нација мора бити здраваˮ, којој су присуствовале и представнице Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, помоћница министра Нина Митић и саветница Ивана Смаилагић. Конференција је одржана у три панела: „Фармација 4.0: Нови лекови, стари изазовиˮ, „Здравствени систем након пандемијеˮ и „Дојење: Темељ здравог потомстваˮ.

У вези са представљеним темама, Министарство за људска и мањинска права истиче здравствену заштиту жена. Колико Република Србија сматра да је здравствена заштита жена важна, показује и чињеница да је и у Закон о родној равноправности уврштено неколико одредаба које се односе на здравствену заштиту, сексуално и репродуктивно здравље и права у вези са тим, посебно када је реч о мерама за остваривање и унапређивање родне равноправности, које, између осталог, подразумевају стварање једнаких могућности за учешће и равноправан третман жена и мушкараца и у овим областима. Овим законом је такође забрањена дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, заснована на здравственом осигурању и заштити. Тако је предвиђено да лице које није здравствено осигурано по било ком другом основу, стиче право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући (вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице), неплаћеног рада на пољопривредном имању и друго. Забрањена је и родна неравноправност за време одсуства са рада због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета. Органи јавне власти који обављају послове у области социјалне и здравствене заштите су дужни, према поменутом закону, да обезбеде једнаке могућности у пружању социјалне и здравствене заштите за све кориснике услуга и права без обзира на пол, односно род, што укључује једнак приступ услугама и правима из области социјалне и здравствене заштите, а нарочито за лица која припадају осетљивим друштвеним групама. Осим тога, органи јавне власти, као оснивачи установа у области социјалне и здравствене заштите, дужни су да предузимају посебне мере када у органима управљања и надзора, као и у њиховим телима постоји осетно неуравнотежена заступљеност полова.

Када је реч о стратешком оквиру Републике Србије, Стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године је усклађена, између осталог, и са циљем 3. Агенде Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године (Агенда 2030), а који се односи на добро здравље. Поред тога, Стратегија је усклађена и са међународним и домаћим планским документима, као и законима и прописима Републике Србије који се односе на родне аспекте у областима здравствене заштите. Поред тога, Стратегијом су обухваћени и запослени у области здравствене заштите, уз констатацију да у тој области постоји платни јаз у износу од 15%, у коме су жене мање плаћене у односу на мушкарце. Приликом креирања посебних циљева и мера за остваривање родне равноправности у области здравствене заштите, водило се рачуна о потреби за повећаном активацијом жена на тржишту рада, посебно жена којима је приступ запошљавању и самозапошљавању додатно отежан због, између осталог, здравственог стања.

Приликом креирања мере за смањење платног јаза између жена и мушкараца, водило се рачуна о укључивању и анализе вредновања различитих послова, а нарочито послова који припадају такозваној социјалној инфраструктури, као што је здравство, и њихово поновно вредновање у складу са значајем које ти послови имају за друштво. У оквиру мера које се односе на уродњавање јавних политика и законодавства у области школског васпитања и образовања, ради јачања капацитета свих релевантних актера и институција и подизања нивоа свести о значају остваривања родне равноправности, предвиђено је и увођење образовања о сексуалном и репродуктивном здрављу и правима у складу са узрастом, као и питања родних односа, родних улога и одговорног сексуалног понашања, са посебним акцентом на развијању програма рада са дечацима и младићима о њиховој одговорности и улози у чувању репродуктивног здравља и употребе контрацепције. Остваривањем посебног циља 3. Стратегије, који се односи на успостављање приступачне и свеобухватне здравствене заштите и обезбеђивање социјалне сигурности, обезбеђује се здравствена заштита и социјална сигурност за све жене и мушкарце у складу са принципом социјалне правде као једним од темељних принципа на којима почива Устав, кроз реализацију мера и активности које омогућавају приступачну и свеобухватну здравствену заштиту свим женама и мушкарцима као претпоставку за унапређење здравља, смањење неједнакости жена и мушкараца, њихову социјалну сигурност и прерасподелу неплаћених послова старања. Посебно издвајамо меру у оквиру овог посебног циља која се односи на унапређење доступности и квалитета здравствене заштите без дискриминације, укључујући програме ране превенције сексуалног и репродуктивног здравља, рака дојке и рака грлића материце, као и подизање свести о савременим облицима контрацепције и побољшање приступа услугама за планирање породице. Наведена мера је усмерена на унапређење доступности и квалитета услуга здравствене заштите, раног откривања болести и лечења жена и мушкараца, посебно од кардиоваскуларних и малигних болести, депресије, деменције, као и остеопорозе, анемије, те обољења и стања у вези са трудноћом и порођајем који су водећи узроци оболевања у репродуктивном периоду живота жена. Мера је намењена унапређењу спровођења организованих превентивних прегледа, информисаности жена и мушкараца о заштити здравља, значају превенције и здравим стиловима живота, који подразумева упражњавање спортских и рекреативних активности, а укључује и подизање нивоа знања здравствених радника о родној равноправности, родним стереотипима, предрасудама и дискриминацији, ради унапређења односа према пацијентима и пацијенткињама, посебно рањивим групама становништва. Истичемо да су Акционим планом за 2022. и 2023. годину за спровођење Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године прецизније дефинисане активности за спровођење наведених мера. Једна од активности подразумева и допуну Правилника о садржају и обиму права на здравствену заштиту којима се обезбеђује доступност контрацептивних средстава свим женама, право на прекид трудноће свим женама, као и хитне контрацепције жртвама силовања на терет здравственог осигурања у свим случајевима.

Регистрација статуса социјалног предузетништва почиње 15. новембра 2022. године

Привредни субјекти, субјекти цивилног сектора и предузетници, који су већ регистровани у Агенцији за привредне регистре и који испуњавају услове прописане Законом о социјалном предузетништву, од 15. новембра 2022. године имају могућност да региструју статус социјалног предузетништва.

Субјекти са статусом социјалног предузетништва обављају делатности од општег интереса, ради стварања нових и иновативних могућности за решавање друштвених проблема, проблема појединаца или друштвено осетљивих група и спречавања настајања и отклањања последица социјалне искључености, јачања друштвене кохезије и решавања других проблема у локалним заједницама и друштву у целини.

Остварена добит улаже се у интеграцију друштвено осетљивих група, заштиту животне средине, рурални развој, образовање, културу, социјалне иновације и друге области од ширег друштвеног интереса и остварује се нарочито кроз производњу добара и пружање услуга (социјалних, образовних, здравствених и др.), радну интеграцију, пословање које доприноси одрживом развоју девастираних подручја и локалних заједница, пословање којим се решавају проблеми у другим областима од општег интереса.

На основу захтева који се подноси надлежном регистру (Регистру привредних субјеката, Регистру удружења...), у којем је субјект већ регистрован, Агенција ће спровести поступак регистрације статуса социјалног предузетништва, на основу кога правна лица и предузетници имају могућност да остваре олакшице и ослобођења у складу са прописима којима се уређују порези, доприноси за обавезно социјално осигурање, накнада за коришћење јавних добара и друге врсте новчаних обавеза.

Информације о статусу и регистрацији статуса социјалног предузетништва можете наћи на интернет страници Агенције за привредне регистре.

(Извор: Агенција за привредне регистре)

Позив за гласање припадницима националних мањина

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа јавност а нарочито припаднике националних мањина у Републици Србији да ће се сутра, 13. новембра 2022. године одржати избори за националне савете 23 националнe мањинe – 19 на неспосредним и 4 на електрорским изборима. Чланове националног савета на непосредним изборима бираће припадници албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, буњевачке, влашке, грчке, египатске, мађарске, немачке, пољске, ромске, румунске, руске, русинске, словачке, словеначке, украјинске и чешке националне мањине, док  ће 4 националне мањине бирати чланове за националне савете путем електорске скупштине, и то: македонска, хрватска, црногорска и горанска.

Реч је о значајном друштвеном догађају не само за националне мањине у Републици Србији, јер су национални савети најважније установе националних мањина којима су, према Закону, поверена „јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима“. Свесни споменуте важности и привржени начелима владавине права, кључне државне институције и установе на челу с Републичком изборном комисијом учинили су све кораке који су неопходни да избори за националне савете националних мањина буду одржани по највишим демократским стандардима. На тај начин Република Србија jе поново потврдила да је држава посвећена остваривању мањинских права и просперитету националних мањина.

Избори за националне савете националних мањина биће одржани на 949 бирачких места широм Републике Србије од 07 до 20 часова, а на изборима ће гласати близу пола милиона припадника националних мањина са правом гласа, уписаних у Посебни бирачки списак.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позива све грађане са правом гласа да изађу сутра на изборе за националне савете националних мањина како би нови сазиви имали потребан демократски легитимитет и били право представничко тело националних мањина у Републици Србији.

Контакт телефони за проверу уписа у изводима из посебног бирачког списка

Списак контакт телефона Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог преко којих грађани, у недељу 13. новембра 2022. године, у периоду од 7 до 20 часова, поводом одржавања предстојећих избора за чланове националних савета националних мањина, могу добити информације о уписима у изводима из Посебног бирачког списка:

011 / 3643-989
011 / 3643-944

Партнерством до целовите слике о стању људских права

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов обратио се учесницима на конференцији на којој су представљени закључци  Платформе организација за сарадњу са  УН механизмима  у вези са испуњеносшћу препорука добијених у току Трећег циклуса Универзалног периодичног прегледа – УПР.

Министар Жигманов је подсетио на значај овог свеобухватног прегледа стања људских права и указао на резултате које је Србија постигла у претходним циклусима.  Пре свега пре осам година формиран је национални механизам, Савет за праћење примене препорука Уједињених нација у области људских права. Поред тога што је континуирано заседао, Савет је радио на унапређењу сарадње са организацијама цивилног друштва.

Он је истакао да је Платформа организација за сарадњу са УН механизмима за људска права значајан партнер Савета, али и самог Министарства. Савет је са Платформом радио на изради индикатора за препоруке из УПР-а, чиме је практично усаглашена методологију за праћење примене препорука, објаснио је министар Жигманов. У Савету је додатно ојачана улога Платформе, обезбеђивањем два стална представника, а такође је уведена пракса одржавања тематских седница на иницијативу Платформе у циљу сагледавања актуелних друштвених питања у домену људских и мањинских права.

Министар је указао на значај данашњег представљања и упознавања са налазима алтернативних извештаја организација цивилног друштва како би се стекла целовита слика стања људских права.  Он је упознао присутне да је ово Министарство започело израду државног извештаја за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа који треба да достави у фебруару наредне године. На примеру овог извештаја, који треба да обухвати период од 2018. до 2022. године, желимо да прикажемо стање људских права почетком циклуса, шта је предузето током извештајног периода, као и шта би били наредни кораци како у погледу неиспуњених, тако и препорука на чијем остваривању треба радити у континуитету.

Сарадња државног и цивилног сектора је императив за унапређење положаја грађана у једном друштву у сваком погледу, а нарочито у погледу заштите и унапређења људских права, имајући у виду припаднике свих осетљивих друштвених група, подвукао је министар Жигманов. Он је поручио да ће Министарство, тежити децентрализацији активности како би грађанима широм Србије приближили све оно што Министарство и партнери министарства раде уз промоцију принципа ,,Да нико не буде изостављен“.
Стална координаторка УН-а у Србији Франсоаз Жакоб истакла је да је за унапређење људских права важно континуирано праћење спровођења препорука. Сарадња државних органа и организација цивилног друштва је гранција да ова намера и успе, а да ће Канцеларија Сталног координатора УН-а у Србији наставити да пружа подршку  овом процесу.

Шеф  Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату истако је да је Мисија ОЕБС-а у Србији  је истакао значај међусобне повезаности свих процеса у области унапређења стања људских и мањинских права у Србији, истичући спремност Мисије ОЕБС-а у Србији да настави подршку Платформи и Министарству у настојањима да унапреде квалитет живота грађана Србије.

Извршна директорка БГ центра за људска права  и координаторка Платформе Соња Тошковић истичући значај сарадње Платформе и Савета, посебно је истакла значај усаглашавања критеријума у погледу мерења напретка у испуњавању препорука из Трећег циклуса УПР-а, што доприноси стварању услова за благовремено  сагледавање стања и активирања система раног упозоравања.

Отвореним дијалогом до реформских процеса

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Томислав Жигманов, отворио је данас конференцију “Дијалог промена: о могућностима и препрекама сарадње организација цивилног друштва и јавних власти”, у оквиру пројекта Дијалог промена који спроводи Београдска отворена школа, у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а уз подршку Делегације Европске уније у РС.

Овом приликом министар је изразио задовољство због чињенице да свој министарски мандат започиње управо причом о важности дијалога. Он је нагласио да без отвореног дијалога власти, цивилног сектора и грађана, тешко може доћи до задовољавајућих резултата у било ком реформском процесу који Република Србија спроводи у оквиру процеса приступања ЕУ.

Шеф Одељења за сарадњу Делегације ЕУ, Никола Бертолини истакао је да се радује сарадњи са министром, као и то да сматра да је постојање дијалога, ма колико он био тежак, од велике важности за напредак у друштву.

Конференција је окупила преко 100 представника јавне управе, организација цивилног друштва, Делегације ЕУ и других донатора са циљем да се отвори дискусија о изазовима и перспективама побољшања свеукупног окружења за партнерство између ОЦД и јавних власти, као и представе примери добре праксе у оквиру пројеката подржаних од стране Делегације ЕУ, а који су подстицали дијалог у области реформе јавне управе, заштите животне средине и људских права.

Министар Томислав Жигманов разговарао са црногорским колегегом Фатмиром Гјеком

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас са министром за људска и мањинска права Републике Црне Горе Фатмиром Гјеком, који се налази у посети нашој земљи.

Основна тема разговара односила се на унапређење будуће сарадње два министарства у области заштите људских и мањинских права. Владавина права почива на неотуђивим људским правима чији носиоци су сви грађани Србије, изјавио је министар Жигманов и додао да је у Србији учињен велики помак у том погледу. Кључна активност Министарства која следи су избори за националне савете националних мањина, који ће се одржати 13. новембра о.г, истакао је министар Жигманов.

Министар Гјека је представио овлашћења и надлежности Министарства за људска и мањинска права Црне Горе кроз активности у области родне равноправности, антидискриминације и националних мањина и изразио наду да ће сарадња два министарства у наредном периоду бити унапређена. Такође, позвао је министра Жигманова да у наредном периоду посети Црну Гору.

Обављена примопредаја дужности у Mинистарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Mинистар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов преузео је данас дужност од досадашње министрке Гордане Чомић, која му је предала Извештај о раду ресорног министарства.у складу са Протоколом о примопредаји дужности у државним органима.

Чомић је упознала Жигманова са резултатима рада Министарства и активностима које су у току те посебно нагласила да у овом ресору раде професионалци, људи који су посвећени унапређењу људских и мањинских права и јачању културе дијалога.

Нови министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог је истакао да овај ресор представља изазов, али да ће захваљујући добрим полазним основама бити лакше одговорити свим отвореним питањима и изазовима.

Обележен Међународни дан жена на селу

Поводом обележавања Међународног дана жена на селу, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић са сарадницама, посетила је данас винарију Алхемија у селу Свилош код Беочина и женски манастир „Свети Архангел“ у Грабову.

Обиласком објеката којима руководе жене, министарка Чомић је актуелизовала и афирмисала њихов положаj у друштву и допринос у укупној производњи, али и истакла потребу да се услови њиховог живота морају побољшати, што је први корак ка постизању боље будућности жена на селу и свих нас.

У разговору са Наташом Силађи, директорком винарије Алхемија, Чомић је истакла да жене на селу често представљају невидљиву радну снагу, да се њихов рад у свим радним процесима подразумева и недовољно цени, али  да се у свакодневном животу сусрећу са низом проблема који се тичу остваривања права. Заједничким напорима створамо амбијент у коме жене на селу имају будућност, као земљораднице, предузетнице, мајке и супруге, поручила је Чомић.

Жене на селу, чији опстанак углавном зависи од природних ресурса и пољопривреде, чине више од четвртине укупног светског становништва. У земљама у развоју, жене на селу представљају скоро 43 одсто укупне радне снаге у пољопривреди. Оне производе и прерађују већину доступне хране чиме сносе највећу одговорност за безбедност хране.

Имајући у виду да 76 одсто екстремно сиромашних живи у руралним областима, обезбеђен приступ производним пољопривредним ресурсима женама у селу доприноси смањењу светске глади и сиромаштва, чиме жене на селу добијају кључни значај за успех нове Агенде одрживог развоја до 2030. године.

Међународни дан жена на селу први пут је установљен 2008 од стране Генералне скупштине УН у оквиру Резолуције 62/136, 18. децембра 2007. Резолуција препознаје критичну улогу и допринос сеоских жена, укључујући и урођеничке културе за унапређење пољопривредног и руралног развој, побољшање безбедности хране и смањење сиромаштва.

Усвојени акциони планови Министарства

У претходном периоду Влада Републике Србије усвојила је низ акционих планова чији је предлагач Министарство за људска и мањинка права и друштвени дијалог, са циљем операционализације општих и посебних циљева претходно усвојених стратегија, и то:

1. Акциони план за 2022. и 2023. годину за спровођење Стратегије за родну равноправност за период од 2021-2030. године, на седници одржаној 25. августа 2022. године („Службени гласник РС“, број 99 од 02. септембра 2022. године);
2. Акциони план за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022-2024. године, на седници одржаној 8. септембра 2022. године („Службени гласник РС“, број 105 од 14. септембра 2022. године);
3. Акциони план за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године, на седници одржаној 16. септембра 2022. године („Службени гласник РС“, број 109 од 23. септембра 2022. године);
4. Акциони план за период 2022-2023. године за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, на седници одржаној 30. септембра 2022. године („Службени гласник РС“ број 112 од 12. октобра 2022. године.)

Акциони планови налазе се на сајту Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на следећем линку: 
https://www.minljmpdd.gov.rs/strateska-dokumenta.php

Додела награде Повереника за информације од јавног значаја

Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог уручено Признање за допринос афирмисању права јавности да зна у категорији републичких органа за 2022. годину.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић уручио је данас министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордани Чомић Признање за допринос афирмисању права јавности да зна у категорији републичких органа за 2022. годину.

Признање у мојим рукама је признање свим запосленим у Министарству, вредним људима, посвећених идеји израдње културе људских права, владавини права и транспарентном раду институције у којој раде, изјавила је министарка Чомић примајући награду. Како је навела, када је као народна посланица, 2004. године са тадашњим посланичким групама у Народној скупштини, учествовала у нимало лаком доношењу првог Закона о информацијама од јавног значаја, бранила је свој став да је такав закон неопходан - да буде брана понижавајућем положају грађана пред шалтерима. Закон је ставио обавезу именованом лицу у државном органу да информације о свом раду с поштовањем даје на увид јавности. Нико од њих нема право да сакрива чињенице и не говори истину, само обавезу да дели тачне, прецизне и проверљиве информације из делокруга свог рада за који је плаћен из буџета, нагласила је Чомић.

Награде органима за унапређење права на слободан приступ информацијама за 2022. годину добили су, у категорији правосудних органа Виши суд у Новом Саду, у категорији покрајинских органа Дирекција за робне резерве АП Војводине и за најбољи Информатор о раду награду је добило Министарство културе и информисања. У категорији локалних органа јавне власти први пут су добитници признања два органа локалне самоуправе – градови Суботица и Крушевац.

На скупу посвећен Међународном дану права јавности да зна говорили су и Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Емануеле Жиофре, шеф Делегације ЕУ у Србији, Сара Груен, заменица шеф Мисије ОЕБС у Србији, Тобиас Флесенкемпер, шеф Мисије Савета Европе у Београду и Брук Ајшам, директор Мисије УСАИД у Србији.

Учешће представника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог на конференцији o људској димензији у Варшави

Србија је у пуној мери посвећена универзалним вредностима људских права и спровођењу међународних правних инструмената о људским правима. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог предано приступа овим начелима, унапређујући људска и мањинских права кроз сарадњу са цивилним друштвом, у циљу остварења, заштите и поштовања целокупног људског достојанства, изјавила је данас државна секретарка Мина Роловић – Јочић на конференцији о људској димензији у Варшави.

Представљајући активности Министарства, Роловић је издвојила области заштите права националних мањина, сарадње са цивилним друштвом и најавила израду Стратегије за људска права. Како је навела, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог води Регистар националних савета националних мањина и послове избора за чланове националних савета националних мањина, који су заказани за новембар 2022. године. Покренуто је низ друштвених дијалога између представника албанске националне мањине и органа државне управе о остваривању колективних и индивидуалних права припадника те мањине на југу Србије. У домену подршке цивилног сектора, усвојени су Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији 2022–2030 са акционим планом, истакла је Роловић.

Роловић је изјавила да је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у 2021. и 2022. години одржало 33 друштвена дијалога са преко 1 500 учесника. Трећина дијалога организована је на иницијативу представника цивилног друштва, који су били активни учесници сваког од њих.

Основни циљеви будуће Стратегије за људска права су системско и континуирано праћење стања људских права у Републици Србији и предузимање мера за унапређење и достизање међународних стандарда УН, као и развој културе људских права, уз поштовање принципа „да нико не буде изостављен“ (Агенда 2030), најавила је Роловић и додала да ће се Стратегија људских права првенствено заснивати на стандардима из конвенција УН.

У мају 2021. године су усвојени Закон о родној равноправности и Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, наведено је у прилогу Нине Митић, помоћнице министра у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Закон о родној равноправности дефинише све кључне појмове за родну равноправност, док је квота уравнотежене заступљености мушкараца и жена подигнута на 40% за оне који су недовољно заступљени.

Стратегија родне равноправности за период од 2021. до 2030. године са акционим планом предвиђа премошћавање родног јаза у свим релевантним областима друштвеног живота, повећање безбедности, здравља и социјалне сигурности жена и мушкараца и јачање механизама за родну равноправност на националном и локалном нивоу. Стратегија социјалног укључивања Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са акционим планом (ревизија претходног стратешког документа), усаглашен је са стратешким оквиром ЕУ за равноправност. Тај документ предвиђа унапређење образовања, здравства, запошљавања, становања и социјалне заштите Рома и Ромкиња, али уводи и два нова циља - елиминацију ``циганизма'', који је први пут препознат као посебан облик расизма, те јачање сарадње са организацијама цивилног сектора које се баве унапређењем положаја Рома. Стратегијом и акционим планом за превенцију и заштиту од дискриминације за период од 2022. до 2030. године предвиђено је усклађивање законодавства Републике Србије са међународним правним стандардима, увођење антидискриминацијске перспективе у све јавне политике, унапређење социјалне инклузије рањивих друштвених група и јачање механизама за системски одговор на дискриминацију.

Представљен инструмент Да нико не буде изостављен у законска и стратешка документа Републике Србије

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Тим Уједињених нација за људска права у Србији, уз подршку Канцеларије Високог комесара Уједињених нација за људска права (United Nations Human Rights Office of the High Commissioner – OHCHR)  представили су данас инструмент за укључивање принципа Да нико не буде изостављен у законска и стратешка документа Републике Србије.

Како су учесници скупа навели, инструмент је намењен доносиоцима одлука и пружа јасне смернице у разумевању и примени једног од основних принципа Агенде 2030 за одрживи развој „Да нико не буде изостављен“ у свим будућим законским и стратешким документима. Усмерен је ка различитим актерима који учествују у процесу предлагања, израде, усвајања, имплементације и праћења примене законских и стратешких докумената на свим нивоима, као и свим осталим релевантним учесницима који су на различите начине укључени у њихову израду и праћење, независним институцијама, цивилном сектору и академској заједници. 

Прихватањем Агенде 2030 за одрживи развој, Република Србија се обавезала на укључивање једног од њених основних принципа, у циљу побољшања квалитета законских и стратешких докумената у контексту људских права, те показала недвосмислену посвећеност окончању дискриминације и искључености, и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група.

Подсећајући на историјат борбе за људска права и слободе, министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић је изјавила да Србија планира политике које ће забранити да се забораве оне групе које се чине неважнима доносиоцима одлука.

Она је истакла да је идеја да се тај процес убрза, јер је Агенда УН до 2030. године документ на основу чега ће Србија моћи да докаже унапређење људскких права одређених друштвених група.

Борба за принцип да нико не буде заборављен никад неће престати. То је једини исправни приступ – да никог не заборавимо, поручила је Чомић.

Потпредседник Народне скупштине Републике Србије Елвира Ковач нагласила је да циљеви одрживог развоја ове генерације морају бити циљеви развоја и солидарности, да нико не буде изостављен, а основа је „поштовање права и право на поштовање“.

Она је подсетила да Скупштина Србије поштује начела инклузивног развојног раста, што укључује начело да нико не изостављен.

Стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб констатовала је да треба да се оконча екстремно сиромаштво и смањи разлика између појединаца и група, и то треба да иде и по вертикали и хоризонтали.

Она је напоменула да је програм УН у тој области усмерен на најсиромашније и оне који су највише угрожени, како би се смањиле разлике између маргинализованих група и остатка друштва и да политике, акциони планови буду што инклузивнији.

Неопходан свеобухватан приступ превенцији радне експлоатације

Министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић изјавила је данас да су сиромаштво, незапосленост и растућа неформална економија, заједно са потражњом за јефтином радном снагом и услугама, фактори који доводе до трговине људима ради радне експлоатације.

Чомић је на Регионалној конференцији  о борби против трговине људима, која је окупила више од 100 учесника из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и других земаља и међународних организација, оценила да су потребне стратегије за борбу против трговине људима у сврху радне експлоатације.

Она је навела да Савет Европе доследно прати и разматра скоро све друштвене процесе из перспективе поштовања људских права, чему је и Србија привржена.

Претварање људских бића у робу пред све нас ставља огроман задатак да се тим људима помогне, а кривци за њихове несреће казне, нагласила је министарка.

Извршна секретарка Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима Петја Несторова рекла је да та међународна организација припрема нову препоруку за 46 држава чланица, која садржи свеобухватан пакет мера за спречавање и борбу против трговине људима

Према њеним речима, међу овим мерама је и проширење обима заштите рада на све секторе привреде, укључујући неформалну економију и непријављење радника.

Она је додала да предузећа имају важну улогу у идентификовању и супротстављању ризицима трговине људима кроз своје пословање и ланце снабдевања.

Координаторка Европске уније за борбу против трговине људима Дајен Шмит навела да је радна експлоатација трајно други водећи облик експлоатације у Унији и да је приближно 30 одсто регистрованих жртава трговано у сврху радне експлоатације.

На нивоу ЕУ, циљ нам је да се бавимо радном експлоатацијом кроз свеобухватни приступ, који укључује превенцију, истрагу и кривично гоњење трговаца људима, штитећи жртве у сваком тренутку, објаснила је она.

Шмит је напоменула да је Европска комисија представила предлог забране робе која се производи принудним радом на тржишту ЕУ, и предочила да тај предлог укључује робу произведену присилним радом жртава трговине људима, а обухвата и домаће и увозне производе из ЕУ.

(извор: веб сајт Владе Републике Србије)

Расписани избори за чланове националних савета националних мањина за 13. новембар 2022. године

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, расписала је данас изборе за чланове националних савета националних мањина за 13. новембар 2022. године.

Након четири године расписујемо редовне изборе за чланове националних савета националних мањина. Чланове за националне савете бирају 23 националне мањине, од тога је 19 националних мањина испунило услове за непосредне изборе, а четири путем електорске скупштине, изјавила је Чомић и позвала припаднике националних мањина да се  упишу у посебан бирачки списак, како би искористили право да учествују на изборима и буду бирани односно бирају чланове националног савета своје националне мањине. Национални савети као тела мањинске самоуправе остварују своја овлашћења у области културе, образовања, обавештавaња и службене употребе језика и писама и они одговарају грађанима који су их бирали, а ми сви заједно одговарамо за оцену самих припадника националних мањина о томе како живе у Србији, нагласила је Чомић.

Редовни избори за чланове националних савета националних мањина одржавају се сваке четири године, колико, према Закону о националним саветима националних мањина, траје мандат једног сазива националног савета. Законом је прописано да се редовни избори за чланове свих националних савета, па и за чланове првог сазива националног савета одржавају истовремено односно истог дана. Постоје два начина избора чланова националних савета: непосредно и путем електорске скупштине.

Министарство је 3. септембра 2022. године у 24 часа привремено закључило посебне бирачке спискове, који се воде за 23 националне мањине, како би се утврдило које националне мањине ће национални савет бирати на непосредним, односно електорским изборима.

На основу привременог закључења посебног бирачког списка утврђено је да је 19 националних мањина испунило услов за непосредне изборе (албанска, ашкалијска, бошњачка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египатска, мађарска, немачка, пољска, ромска, руска, румунска, русинска, словачка, словеначка, украјинска, чешка), а четири за изборе путем електорске скупштине (горанска, македонска, црногорска и хрватска).

Након привременог закључења, упис припадника националних мањина у посебан бирачки списак је настављен 4. септембра 2022. године.

Реализоване информативне радионице за чланове националних савета националних мањина поводом предстојећег Пописа становништва

Под слоганима „Сви ми, заједно, чинимо Србију“ и „Слободно се изјасни о својој националној припадности!“, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Републичким заводом за статистику, организовало је информативне радионице за чланове свих 23 националнa савета 17. и 18. августа, поводом предстојећег Пописа становништва који ће бити одржан у периоду од 1. до 31. октобра 2022. године.

Циљ информативних радионица је да учесници радионица пренесу стечена знања другим члановима, члановима одбора националних савета, удружењима која се баве очувањем и заштитом права националних мањина, као и што већем броју припадника своје националне заједнице.

Поводом предстојећег Пописа становништва, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог je у сарадњи са националним саветима и Републичким заводом за статистику започело кампању за информисање и подизање свести припадника националних мањина о слободном изјашњавању националне припадности на Попису 2022. године. Циљ кампање је да се пошаље јасна порука да је значајно да се припадници националних мањина изјасне о својој националној припадности и да су ти подаци потпуно заштићени, као и да од резултата Пописа зависе даљи развој и планирање мањинских политика у Републици Србији. Поред информативних радионица у оквиру кампање биће припремљен и штампани материјал у виду флајера и постера и медијска кампања која подразумева видео спотове и радио џинглове на језицима националних мањина, изјавила је министарка Гордана Чомић.

Подршку организовању информативних радионица пружио је пројекат „Подршка јачању владавине права у Републици Србији“ у склопу активности смерених на унапређење положаја националних мањина које су финансиране од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), а за чију је имплементацију задужена Немачка организација за међународну сарадњу (GIZ). Један од циљева пројекта представља подизање свести припадника националних мањина о важности учешћа на предстојећем Попису становништва.

Разноврсност представља саму срж Европске уније. У члану 2 Уговора о Европској унији посебно је напоменуто да је ЕУ заснована на темељним вредностима поштовања људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и поштовања људских права, укључујући и рава националних мањина. У имплементацији пројекта „Подршка јачању владавини права у Србији“ пружамо ЕУ експертизу нашим партнерима у Србији како бисмо на прави начин демонстрирали основну поруку пројекта #ЈачиСмоЗаједно (#StrongerTogether), што је и званични мото Team Europe Initiative, која је у самом срцу Немачко-српске развојне сарадње. Информативне радионице са представницима националних савета националних мањина имају за циљ допринос подизању свести припадника националних мањина о важности учешћа на предстојећем Попису. Ми ћемо наставити да подржавамо ову заиста важну темукроз различите активности које имплементира ГИЗ, као и наши партнери из Европског центра за питања мањина (ЕЦМИ), изјавила је директорка ГИЗ-а у Србији гђа Даниела Функе.

Имајући у виду да је ова година и изборна година за националне савета једна од тема радионица ће се односити и на изборе за чланове националних савета.

Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији, под слоганом „Учествуј у попису – остави траг“, почиње 1. и траје до 31. октобра 2022. Поред домаћинстава и станова, пописом ће бити обухваћени држављани Републике Србије са пребивалиштем или боравиштем у Републици Србији без обзира на то где ће бити присутни током спровођења пописа, стално настањени странци, као и они којима је одобрен привремени боравак или у тренутку спровођења пописа бораве у Републици Србији.

Мисија ОЕБС-а у Србији и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог почињу пријем кандидата за Програм стручне праксе за младе из јужне и југозападне Србије за 2022/2023. годину

Мисија ОЕБС-а у Србији, у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, почиње пријем кандидата за Програм стручне праксе за 2022/2023. год.

Програм, који се сада организује по четврти пут, ће омогућити рад у државним институцијама у трајању од осам месеци за до десеторо младих стручњака, са почетком у новембру 2022. године.

Позивамо кандидате који су недавно дипломирали на универзитету и заинтересовани су за функционисање државне управе, са тренутним пребивалиштем у Бујановцу, Медвеђи, Новом Пазару, Новој Вароши, Прешеву, Прибоју, Пријепољу, Рашки, Сјеници и Тутину да се пријаве до 15. септембра 2022. Учесници ће бити одабрани кроз процес пријема који укључује разматрање пријаве, онлајн интервју и писани тест. Услови који се тичу потребних квалификација и пријаве се могу наћи на страници https://bit.ly/OEBSPSP2022

Институције које су у претходном периоду учествовале у Програму су биле Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Координационо тело за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, Народна скупштина, Министарство за државну управу и локалну самоуправу, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Правосудна академија, Агенција за спречавање корупције, Канцеларија за јавне набавке и Повереник за заштиту равноправности. Учесници Програма су укључени у свакодневни рад институција, уз подршку ментора током обављања праксе. Ове године, учесници ће осмислити и малу пројектну активност, која ће бити спроведена у сарадњи са институцијама домаћинима и Мисијом ОЕБС-а у Србији.

Програм подржава инклузију и веће учешће младих мушкараца и жена из мањинских, као и неразвијених заједница из јужне и југозападне Србије у државној администрацији Србије. Текући циклус се спроводи уз подршку Владе Краљевине Норвешке. Инвестирање у младе из свих заједница је у средишту приступа Мисије ОЕБС-а који се тиче равноправности младих, а посебно подршка њиховом учешћу у спровођењу владавине права у Србији.

ОДРЖАН ЧЕТВРТИ САСТАНАК ПОСЕБНЕ РАДНЕ ГРУПЕ ЗА ПРИПРЕМУ ТЕКСТА ПРЕДЛОГА АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог, организовало је 12. августа 2022. године у Палати Србија четврти састанак Посебне радне групе за израду Акционог плана за остваривање права националних мањина за период 2022-2025. године. Састанку радне групе присуствовали су представници и представнице релевантних државних органа, независних тела, међународних организација и представници/е националних савета националних мањина.

Министарство је у протеклом периоду активно радило на усаглашавању текста Акционог плана, као кључног документа који ће допринети унапређивању положаја припадника националних мањина. Имајући у виду да су у свим досадашњим извештајима и препорукама Републици Србији од стране Европске уније, примедбе упућиване на ниво имплементације законодавног оквира, циљ овог Акциониог плана је био да се предвиде активности које ће допринети имплементацији постојећих законских решења – истакла је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог 15. јула 2022. године ставило је на увид јавности Радну верзију Акционог плана за остваривање права националних мањина за период 2022-2025. године. Сугестије и коментари достављани су на предвиђеном обрасцу до 26. јула 2022. године. Састанак је организован је са циљем предузимања даљих активности на припреми акционог плана, као и разматрања достављених коментара и сугестија, које су поред националних савета и државних органа, дале и међународне организације, међу којима и ОЕБС.

Чланови посебне радне групе најпре су дискутовали о уложеним примедбама после јавног увида, којих је било осам. Највећи број примедби, како је рекла Чомић, тичу се образовања и културе.

Чланови радне групе раде на томе да Акциони план буде завршен што пре како би у најкраћем року био спреман за седницу Владе. Циљ дијалога о акционом плану, како је истакла министарка Чомић, јесте проналазак компромисног решења за добробит свих националних савета националних мањина.

Запошљавање високо образованих Рома и Ромкиња у локалним самоуправама

Данас је формирана прва Платформа цивилног друштва за социјално укључивање Рома и Ромкиња, коју чини 37 организација.

Свечано је потписан Меморандум о сарадњи са двадесет локалних самоуправа изабраних за учешће у Програму „Подстицање запошљавања високо образованих Рома и Ромкиња у јединицама локалних самоуправа“. Програм је покренут и развијен на иницијативу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз подршку Програма Немачке развојне сарадње ,,Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији'' који реализује Немачка организација за међународну сарадњу Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Партнери у реализацији Програма су и Удружење Ромских студената и Канцеларија за Инклузију Рома АП Војводине, а двадесет јединица локалне самоуправе је изабрано на основу Јавног позива, у којима ће се двадесет и шест високо образовних Рома и Ромкиња запослити на позицијама као што су програмер инжењер, дипл. грађевински инжењер, машински инжењер, дипл. економиста, правник, али и васпитач и професор физичког васпитања и друго.

- Данашњи догађај показује да нико у Србији не сме бити заборављен, остављен сам себи, невидљив негде на маргинама друштвених и економских процеса, без шанси за равноправни лични развој. Овај догађај још једном потврђује да смо ту праксу оставити у прошлости и да смо се побринули да се заједно развијамо. Политика Владе Републике Србије и огроман напор резултирали су оствареним правом на посао младих и образованих Рома и Ромкиња уз незаменљиву подршку ГИЗа, Немачке и европске идеје коју дубоко и привржено дели Влада Србије. Данас је 26 Рома и Ромкиња добило шансу за лични развој, за посао и равноправан статус у друштву у којем заједно живимо. То је политика која ће се наставити јер је то политика која решава проблеме – изјавила је Гордана Чомић, министарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Кристијан Шилинг, шеф одељења за привредну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији изјавио је да се, упркос напорима Србије, Роми и даље суочавају са значајним изазовима на свим нивоима образовања и запошљавања, односно да је мали број њих квалификован да учествује у креирању политика и да преузме руководеће позиције.

- Немачка је веома посвећена подршци Србији да постане члан породице ЕУ. Овај Програм представља изузетно важну прекретницу за Србију на њеном путу да постане инклузивније друштво. Посебно смо захвални Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог што је иницирало и успоставило овај програм који има за циљ да пружи подстрек и да отвори пут за запошљавање будућих генерација високо образованих Рома у јавном сектору. Немачка развоја сарадња у потпуности подржава Роме и наше партнере у Србији да заједнички постигнемо  овај циљ  -  изјавио је Кристијан Шилинг.

Градоначелница Ниша, Драгана Сотировски је истакла да су сви учесници Програма, заједно са високо образованим Ромима и Ромкињама, показали да нико није заборављен и остављен.

- Локалне самоуправе на овај начин помажу да Роми и Ромкиње остану у својим градовима и у својој држави. На тај начин можемо да мотивишемо и остале чланове ромске заједнице да се школују и да остану у својој земљи. Верујем да ћемо сви заједно моћи да покажемо да смо на истом путу и да имамо исти циљ – објаснила је Драгана Сотировски.

Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Нинослав Јовановић истакао је да је овај  програм прави пример инклузије.

-Ови млади људи су добили јединствену шансу и сада је на њима да је искористе и оправдају поверење које им је указано у овом програму. Програм „Подстицање запошљавања високо образованих Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе“ је развијен кроз партнерску сарадњу укључених партнера како би резултати довели до запошљавања високо образованих Рома и Ромкиња у јавном сектору и једнозначне поруке да је образовање основа развоја сваке земље и друштва.

Формирана прва Платформа цивилног друштва за социјално укључивање Рома и Ромкиња

Данас је формирана прва Платформа цивилног друштва за социјално укључивање Рома и Ромкиња, коју чини 37 организација.

Платформа је део дијалога који ће се перманентно одвијати између организација цивилног друштва и представника јавних власти, независних тела, Координационог тела за унапређење положаја и социјалног укључивања Рома и Ромкиња у Србији и оних којима је мисија да непосредно раде са грађанима, изјавила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.

Платформу је иницирало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а подржао програм Немачке развојне сарадње "Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији" који реализује ГИЗ.

Шеф одељења за привредну сарадњу немачке амбасаде Кристијан Шилинг истакао је да је укључивање ромских организација цивилног друштва од суштинског значаја за Србију на њеном путу ка просперитетном и инклузивном друштву.

Успостављање Платформе цивилног друштва за социјално укључивање Рома и Ромкиња је огроман корак ка формализовању учешћа ромских организација цивилног друштва у креирању политика. Укључивање Рома је од суштинског значаја за успех Стратегије за инклузију Рома, изјавио је Шилинг.

Директорка ГИЗ у Србији Даниела Функе изјавила је да социјална инклузија представља један од најтежих задатака за свако друштво, јер зависи од интеракције свих области живота и сектора.

Социјална инклузија Рома и Ромкиња је један од најважнијих предуслова на путу Србије да постане истински отворена и демократска земља која је заснована на принципима циљева одрживог развоја. Србија је усвојила једну од ретких Националних стратегија за инклузију Рома у Европи, рекла је Функе.

(Извор: агенција Бета)

Гордана Чомић о примени Конвенције за заштиту националних мањина

Канцеларија Савета Европе у Београду, у сарадњи са Амбасадом Чешке Републике у Београду и Mинистaрством за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовала је данас састанак са представницима амбасада и међународним организацијама у Београду. Тема састанка је била примена Конвенције за заштиту националних мањина.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић информисала је учеснике састанка о четвртом мишљењу о Србији Саветодавног комитета о спровођењу Оквирне конвенције за заштиту националних мањина.

Поздрављајући присутне, амбасадор Чешке Републике у Србији Томаш Кухта истакао је приоритете чешког председавања Саветом ЕУ.

Шеф Канцеларије Савета Европе у Београду Тобиас Флесенкемпер je представио активности сарадње Савета Европе у Србији, укључујући и Horizontal Facility II.

(извор: веб сајт канцеларије СЕ у Београду)

Чомић: Закон о социјалном предузетништву - закон о људским правима

У Палати Србија у Београду данас је конституисан Савет за социјално предузетништво, а одржао је и прву седницу, којој је присуствовала и премијерка Ана Брнабић.

Брнабић је том приликом истакла да јој је изузетно драго што је председница Владе која је усвајање Закона о социјалном предузетништву привела крају, како би почео рад на тежем делу – примени закона.

Много изазова је пред нама када је реч о примени, не треба се плашити измена и допуна, јер је ново изузетно комплексна тема о којој уче и у ЕУ и земљама широм света, које желе да изграде потпуно инклузивно друштво, у коме сви имају једнаке шансе, а највише пажње се поклања управо најрањивијим категоријама, рекла је Брнабић.

Оценила је да је Закон о социјалном предузетништву један од најбољих и најмодернијих закона који су усвојени и то, како је нагласила, захваљујући организацијама цивилног друштва.

Ово је један од светлих примера шта можемо да урадимо када радимо заједно, поручила је Брнабић и навела да је један од разлога зашто се толико дуго чекало на овај закон управо тај да раније није било поверења између Владе и тих организација.

Због тога су трпели они који припадају најрањивијим категоријама овог друштва и зато се надам да ће овај успех послужити за пример како треба да радимо у будућности, рекла је Брнабић.

Министарка Гордана Чомић подсетила је на “три осмице – осам сати спавања, рада и слободног времена”.

Пре 170 година говорили смо да људи имају права када нешто раде, а тек скоро смо уочили' да са нама живе и људи који не могу сами да раде осам сати, или то могу са тешкоћама, и да они не могу да стигну на ред до својих осам сати рада, упозорила је Чомић.

Зато је Закон о социјалном предузетништву назвала законом о људским правима, што је подржала и премијерка.

Чомић је упозорила и да су препреке за раније усвајање закона биле и у склоности да се омаловажавају новине које су управо усмерене на остваривање људских права.

Биће коментара да је све ово без везе, али наше уверење је да ће примена овог закона очовечити наше друштво, поручила је Чомић.

Амбасадор Томас Шиб оценио је да је оснаживање рањивих група становништва кључна на путу Србије ка изградњи инклузивног и успешног друштва.

Извор: РТВ

Чомић: Животна средина и профит нису у сукобу, нити ће икада бити

Ако данас у развијеном делу света приватне компаније, јавна предузећа, било ко мисли да је одрживо са незадовољним људима имати развој, онда дубоко греши, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић на конференцији о друштвено одговорном пословању ЦСР Србија 2022. у Народној скупштини.

Како је нагласила, у припреми је стратегија људских права у Србији где приватни сектор има изузетно важну улогу, као и оквир у коме је јасно дефинисано како поштујемо људска права, како их виде компаније, како видимо људски развој и да људи који заједно раде са нама на изградњи компаније и њеном развоју буду цењени и заштићени.

Суштина улоге Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог је разбијање стереотипа и понуда да будемо алат компанијама у приватном и јавном сектору у ономе што ми зовемо „очовечење профита“, рекла је Чомић и додала да је прва предрасуда коју треба разбити да су животна средина и профит у сукобу.

Нису. Никад нису били у сукобу и никад неће бити у сукобу, поручила је Чомић.

На скупу су говорили и председник Скупштине Србије Ивица Дачић, директорка УНИЦЕФ-а Дејана Костандинова,  посебна саветница министарке културе и информисања Гордана Предић и директор Color Press-а Роберт Чобан. 

Завршени радови на водоводној мрежи у селу Војка – 18 ромских домаћинстава има приступ пијаћој води

Државне секретарке у Министарству за људска и мањинска права и друштвни дијалог, Мина Роловић – Јочић и Олена Папуга,  амбасадор Савезне Републике Немачке Томас Шиб и менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије Драгана Јовановић Аријас, посетили су данас породице којима је обезбеђен приступ чистој, пијаћој води кроз радове извршене на водоводној мрежи у Старој Пазови у насељу Војка. Овим радовима је обезбеђено прикључење 18 ромских домаћинстава на новоизграђену водоводну мрежу и пуштање воде за сваку стамбену јединицу. Радови су спроведени у оквиру пројекта „Смањење додатне рањивости Рома, Ромкиња и других маргинализованих група изазване пандемијом COVID-19 у 18 локалних самоуправа” који се реализује у оквиру програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији”, у сарадњи са Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHу и Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Oлена Папуга, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, захвалила се свим учесницима у пројекту што су препознали потребе припадника ромске мањине и адекватно одреаговали на њих.

Преко 500 породица је добило приступ пијаћој води захваљујући пројекту који реализује Министарство у партнерству са Немачком развојном сарадњом. Овим пројектом смо заједнички показали да су солидарност и партнерство кључни у подршци најугроженијим и маргинализованим групама, изјавила је Папуга.

Амбасадор Томас Шиб је истакао да је изградња одрживих инклузивних заједница један од темеља Европске уније и да је Немачка као највећи билатерални донатор Републике Србије увек спремна да подржи инклузију Рома и других маргинализованих група.

Наша подршка увек је била усмерена на проналажење дугорочних решења, а обезбеђивање стабилног прикључка на водоводну мрежу један је од најбољих примера из праксе. Кључни фактор за успех овог пројекта је у партнерству и сарадњи локалних самоуправа, јавних комуналних предузећа, организација цивилног друштва, Генералног секретаријата Владе Републике Србије, Немачке развојне сарадње, и Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз активно учешће крајњих корисника, који су својим радом допринели интервенцији, изјавио је амбасадор Шиб.

Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије истакла је да је сарадња између различитих сектора један од кључних аспеката када је реч о проналажењу одрживих решења.

Ово је пример добре праксе који нам даје добар основ да верујемо да су оваква решења могућа и у другим градовима и општинама који се суочавају са сличним изазовима и да је могуће пронаћи трајна решења за проблеме са којима се поједини грађани суочавају читав свој живот. Циљ нам је да овим пројектом обухватимо што већи број породица и људи и досадашња сарадња је добар показатељ да у томе можемо да успемо, нагласила је Јовановић Аријас.

20. година образовања на хрватском језику

Један од четири празника хрватске националне мањине у Републици Србији је Дан рођења бискупа Ивана Антуновића, поводом ког је Национални савет хрватске национале мањине у петак, 24. јуна 2022. године  у Великој већници Градске куће у Суботици приредио свечану академију на којој су уручена признања и награде најбољим ученицима и просветним радницима.

Национални савет хрватске национале мањине сваке године награђује најбоље међу учитељима, наставницима и директорима, а ове године први пут је додељена награда »црвено пенкало«, коју је добила учитељица Ана Чавргов, која у настави на хрватском језику предаје 20 година, дакле од самог почетка постојања.

Добитница титуле »црвена кравата« која на симболичком плану представља признање за постигнуте успехе у школи  је Леа Војнић, ђак генерације у суботичкој ОШ »Матко Вуковић«, а ове године је први пут додељена и награда »црвена машна« коју је  добила ученица генерације средњошколског узраста Леона Матковић, ученица суботичке Гимназије »Светозар Марковић«.

На свечаности су награђени и ученици основних и средњих школа за постигнуте резултате у изваннаставним активностима у којима су освојили једно од прва три места у екипним или појединачним такмичењима, затим ученици који су постигли скроз одличан успех, они који су на школским, опшинским, окружним односно републичким такмичењима из различитих предмета освојили једно од прва три места.

На свечаној академији је била присутна Олена Папуга, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а присутним се на академији обратила председница Националног савета хрватске национале мањине, Јасна Војнић подсећајући, да је за 20 година образовања разрешена  велика већина предуслова за квалитетно образовање на хрватском језику.

»Око 300 уџбеника је израђено и одобрено, а тренутно је 108 уџбеника у употреби за основну и 46 за средњу школу и Национални савет хрватске национале мањине сваке године оздваја значајна средства за куповину око 2 000 уџбеника за наше ученике. Сваке године донатори уз посредовање Националнoг савета хрватске национале мањине осигурају средства за организирање четири аутобуске линије за превоз ученика од куће до школе. Ове је године четврта генерација стручног кадра стасала на лекторату. Сваке године око 750 деце иде на око 15-ак студијских путовања, излета и других ваннаставних активности. Сваке године организује  се 15-ак стручних усавршавања за кадрове у настави на хрватском језику« - истакла је Војићева.

На свечаности је био присутан и министар науке и образовања Републике Хрватске Радован Фукс, који је рекао да се примећује велики напредак у образовању у односу на  12 година пре.

ИЗВОР: Portal Hrvatska riječ (www.hrvatskarijec.rs )

ФОТО: subotica.info (www.subotica.info)

Покренут програм „Подстицање запошљавања високообразовних Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе“

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са ГИЗ-ом и партнерима Канцеларијом за Инклузију Рома АП Војводине и Удружењем ромских студената, покренуло је програм „Подстицање запошљавања високообразовних Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе“. Програм се реализује у оквиру пројекта „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, који у нашој земљи спроводи Немачка развојна сарадња.

Улога државе је да направи нормативни оквир у којој ће сви њени грађани бити равноправни, те спроводи мере које воде смањивању друштвених неједнакости и сиромаштва ромске заједнице. Стога је програм „Подстицање запошљавања високообразовних Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе“, конципиран да омогући запошљавање тридесет високо образованих Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе у струци за коју је стечена академска и струковна врста квалификације, односно шести и седми ниво квалификације, изјавила је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Како је навела, планирано је да трајање програма буде најмање осам месеци, од 01. августа 2022. године до 31. марта 2023. године, а на јединицама локалне самоуправе је да обезбеде радно ангажовање на пословима који одговарају стручној спреми сваког лица укљученог у реализацију програма.

Упућујући јавни позив јединицама локалне самоуправе за укључивање у програм којим се подстиче запошљавања и оснажује друштвени положај високообразовних Рома и Ромкиња у Србији, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић и државни секретар Нинослав Јовановић изразили су уверење да ће Република Србија наставити са том позитивном праксом, у циљу елиминисања дискриминације Рома и Ромкиња и постизања веће социјалне укључености у свим сегментима друштва.

Програми стручне праксе за припаднике мањина у државним институцијама - подршка инкулузији младих

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић и шеф мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату изјавили су данас у Новом Пазару да су програми стручне праксе за припаднике мањина у државним институцијама добра подршка инкулузији младих из различитих заједница.

Они су на свечаној додели сертификата полазницима трећег циклуса Програма изразили наду да ће, и поред ограничених средстава, пројекат бити настављен и са више полазника.

Шеф Мисије ОЕБС нагласио је да је Влада Норвешке обезбедила средства за наставак реализације пројекта, али и да ограничена средства у овом тренутку лимитирају и укључивање већег броја полазника.

Волео бих да је то могуће, али имали смо изазова са налажењем финансијских средстава, рекао је Шеф Мисије ОЕБС у Србији.

Министарка Гордана Чомић изразила је жељу да Србија у блиској будућности преузме програм и у њега укључи више полазника.

Оно на чему ће наше министарство инсистирати и урадити јесте да се програм настави, да буде годишњи програм и са много више младих, изјавила је Чомић.

Додала је и да жали што је у овогодишњем програму учествовало само двоје припадника албанске мањине.

Елма Аливодић, једна од полазница из Новог Пазара, оценила је да је пракса у државној институцији добра основа за даљи рад и усавршавање.

Верујем да сви можемо искористи бенефит овог програма на прави начин и олакшати себи даљи пут ка врху, рекла је Аливодић.

Десет одабраних учесника били су распоређени су у осам институција, а током трајања стручне праксе свако од учесника радио је уз подршку додељених ментора.

Ове године програм стучне праксе финансирале су сталне мисије Аустрије, Турске и САД при ОЕБС-у, као и Влада Швајцарске.

„Људска права младих у Републици Србији у 2021. години“

Београдски центар за људска права представио је 31. маја на онлине догађају годишњи извештај „Људска права младих у Републици Србији у 2021. години“.

На догађају су се поред аутора извештаја обратили Ивана Јоксимовић, в. д. помоћника министра испред Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Милан Марковић, шеф Тима за људска права Уједињених нација у Србији и Соња Тошковић, извршна директорка Београдског центра за људска права.

Ивана Јоксимовић, в. д. помоћника министра у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог је истакла да Република Србија кроз национални механизам за праћење УН препорука за људска права прати спровођење свих препорука које наша држава добија од Уједињених нација у области људских права и у складу са преузетим међународним обавезама редовно извештава уговорна тела и Савет за људска права Уједињених нација о њиховој примени. У оквиру препорука одређени број се односи на положај младих особа.

Јоксимовић је подсетила да су седници Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права непосредно пред разматрање периодичног извештаја Републике Србије о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, млади имали прилику да представе кључне налазе из својих извештаја и у дијалогу са члановима Савета и државном делегацијом разговарају о питањима од значаја за унапређење положаја младих.

По први пут, захваљујући активностима младих на изради алтернативних извештаја Србија Република је ове године у марту месецу од Комитета за економска, социјална и културна права Уједињених нација добила препоруке у односу на унапређење положаја младих и то у делу који се односи на укљученост на тржиште рада и предузимање ефикасних мера за зашштиту од радне експлоатације ученика у дуалном систему образовања, као и приступу бесплатној правној помоћи. Она је обавестила учеснике да ће Савет наставити праксу организовања тематских седница, као и да ће један број седница бити посвећен положају младих и омладинским политикама.

Такође, Јоксимовић је упознала присутне да је наша држава у мају месецу доставила четврти и пети периодични извештај о примени Конвенције о правима детета, који је укључио ставове деце и младих о примени препорука Комитета за права детета. Извештај је пратио и анекс организација цивилног друштва у вези са реализацијом препорука Комитета за права детета.

На крају најавила је да ће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовати серију друштвених дијалога посвећених правима детета у нашој држави.

Аутори извештаја о људским правима младих истакли су да новина овог извештаја у односу на претходне јесу препоруке аутора које су пре свега усмерене ка одговорнима, доносиоцима одлука, институцијама и онима који помажу, штите и заговарају, организацијама младих и за младе али и према младима. Подаци из извештаја показују да су се млади у Србији у 2021. години суочавали са бројним изазовима у остваривању људских права, нарочито права на рад, образовање, слободу кретања и мирног окупљања, информисаност, а посебно у остваривању права на здравље у условима глобалне пандемије вируса корона и заштиту животне средине.

Седница Савета за националне мањине – 27. мај 2022. године

У Влади Републике Србије, у петак, 27. маја 2022. године, одржана је седница Савета за националне мањине којом је председавала председница Владе Ана Брнабић, заједно са министарком за људска и мањинска права и друштвени дијалог Горданом Чомић.

На седници су били присутни представници свих националних савета и председник Савеза јеврејских општина Србије. Премијерка Ана Брнабић, која је и председница Савета, указала је на неколико активности које ће у наредном периоду бити важне за унапређење рада националних савета националних мањина. У јуну месецу ће бити завршена израда Акционог плана за остваривање права националних мањина, који ће бити плод заједничког рада представника свих националних савета националних мањина и државних органа. Акциони план за остваривање права националних мањина, је подржала Европска унија и Савет Европе, а он ће позиционирати Србију као земљу која поштује права националних мањина.

Према речима премијерке, унапређење људских и мањинских права и нулта толеранција према дискриминацији било које врсте остају главни циљеви којима Србија стреми.

Када је реч о Буџетском фонду за националне мањине, он и за ову годину износи 30 милиона динара, а приоритетна област је култура. Циљ конкурса ће бити унапређење и јачање културно-језичког идентитета националних мањина у Републици Србији.

На седници је било речи и о томе да су избори за националне савете националних мањина планирани у истом периоду као и попис становништва, па су представници националних савета сматрали да би због тога било добро да се ти избори одложе и тај свој предлог су предали председници Владе.

Ресорна министарка Гордана Чомић, која је и заменица председнице Савета, рекла је да ће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као алат националним саветима имати консултације са свим надлежном органима у вези предлога Координације.

Чомић је додала да је Министарство посвећено решавању свих проблема националних мањина кроз дијалоге и јачање међусобног поверења у духу толеранције, што ће допринети развоју друштва у целини.

Поред представника националних савета националних мањина, седници Савета присуствовали су и представници Министарства спољних послова, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства културе и информисања, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама.

Одржан први циклус обука у циљу унапређења сарадње јавног и цивилног сектора у процесу доношења одлука

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је у сарадњи са Београдском отвореном школом у претходном периоду 4 обуке у циљу унапређења сарадње јавног и цивилног сектора у процесу доношења одлука.

Обуке су организоване у оквиру ЕУ пројекта „Дијалог промена: подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“ у сврху унапређења знања и вештина у области развоја сарадње јавне управе и цивилног сектора у доношењу одлука, односно размене искустава и дефинисања потенцијалних партнерстава организација цивилног друштва и органа јавне власти.

Две дводневне радионице на тему „Сарадња органа јавне управе са организацијама цивилног друштва у процесу доношења одлука“ организоване су током марта и априла у Беораду и Нишу за преко 40 представника организација цивилног друштва и органа јавне управе. Основни циљ дводневних обука био је јачање капацитета представника оба сектора за разумевање важности међусобне сарадње у процесу доношења прописа и докумената јавних политика, развој различитих механизама сарадње и њихове имплементације у пракси.

Након тога, са учесницима су биле организоване онлајн радионице на тему значаја успостављања партнерства између два сектора. Основни циљ ових радионице односио се на подстицање даље сарадње међу учесницима претходно реализованих обука и то кроз практичну примену знања и вештина стечених током дводневних обука, представљање примера добре праксе града Краљево и општине Бечеј и даљу међусобну размену искустава.

Ове обуке показале су висок ниво заинтересованости за тему сарадње два сектора у доношењу одлука, док је заједничко учешће представника оба сектора, односно истовремено присуство запослених у јавној управи и представника ОЦД наишло на позитиван став учесника, допринело интерактивности и омогућило директну размену информација и искустава.

Одржавање следећег циклуса обука на ову тему планирано је за јесен 2022. године.

Влада Републике Србије усвојила Четврти и пети периодични извештај Републике Србије о примени Конвенције о правима детета

Влада Републике Србије је на седници 19. маја 2022. године усвојила обједињени Четврти и пети периодични извештај Републике Србије о примени Конвенције о правима детета, којим је обухваћен период од почетка 2017. до краја 2021. године.

Први део извештаја прати примену Конвенције и два факултативна протокола уз одгвоворе на 41 препоруку која је добијена након разматрања претходног периодичног извештаја, 2017. године, а други део чине анекси (први анекс садржи план испуњавања препорука Комитета за права детета, други који садржи информације које су дале организације цивилног друштва у вези са применом препорука и трећи анекс садржи статистичке и друге податке који прате извештај).

По први пут у оквиру процеса извештавања уговорних тела Уједињених нација, уз свој извештај, Република Србија ће доставити и анекс који укључује ставове и мишљења организација цивилног друштва о примени препорука Комитета за права детета у Републици Србији.

За потребе израде извештаја министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић је формирала Посебну радну групу у чији рад су били укључени представници Народне скупштине Републике Србије, републичких и покрајинских органа и институција, Заштитника грађана, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереника за заштиту равноправности, Регулаторног тела за електронске медије, Платформе организација за сарадњу са УН механизмима, Коалиције за мониторинг права детета, Мреже организација за децу Србије, Центра за социјалну политику, Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС и удружења Праксис. У току процеса рада на изради извештаја консултована су и деца из Дечијег информативно културног сервиса – ДХ, који је функционише као тинејџерски клуб у оквиру Центра за права детета, а њихова мишљења и ставови укључени у извештај.

Деца су похвалила иницијативу Савета за праћење примене УН препорука да укључи децу у друштвени дијалог поводом извештавања о примени Конвенције о правима детета и позвала доносиоце одлука да овакав вид сарадње примењују у вези са спровођењем јавних политика у области права детета. Као један од начина да се њихово мишљење чује деца су предложила унапређење рада ученичких парламената кроз увођење права на глас унутар школских одбора. У вези са правом на приватност деца су истакла да „забрињава сензационалистичко извештавање медија којима се крши право на приватност што доводи до опасности од секундарне виктимизација деце у судским поступцима“.

У извештају се наводи да је у протеклих пет година унапређен институционални, законодавни и стратешки оквир у области права детета. Значајно је да су успех остварености препорука ресори и цивилно друштво мерили на исти начин, кроз индикаторе који су заједнички развијали у периоду након добијања закључних запажања са препорукама Комитета за права детета. Од укупно упућене 41 препоруке Комитета за права детета, у Плану препорука који води Савет за праћење примене УН препорука је евидентирано да је четири препоруке реализовано у потпуности, две се реализују у континуитету, три нису реализовене, док се 32 препоруке налазе у фази реализације, из разлога јер се неки процеси одвијају континуирано или неки од индикатора није у потпуности реализован. За препоруке које нису спроведене или нису у потпуности спроведене у извештајном периоду, кроз дијалог на радним групама, ресори и организације цивилног друштва покушали су да пронађу најадекватнија решења.

Процес праћења примене препорука од самог почетка су подржавали УНИЦЕФ, Тим за људска права УН-а и Мисија ОЕБС-а у Србији. Савет за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права имао је важну улогу у процесу координације и припреме извештаја. У оквиру рада Савета формирана је тематска група које је пружала стручну и саветодавну подршку формалној радној групи за израду извештаја. актера на праћењу примене добијених препорука у области људских права.

Градимо друштво равноправних

Укљученост је процес који сведочи о томе где живим и са ким живимо, али оно што треба да мењамо је начин на који живимо, како се опходимо према другима, да се прекине са омаловажавањем и ниподаштавањем других, да градимо друштво једнаких. То је кључна порука коју данас шаљемо, са надом да ће и други следити наш пут. Обраћајући се учесницима дијалога „Социјална инклузија Рома и других осетљивих група у Србији 2019-2022“, Чомић је рекла да је срж инклузије друштвени процес, а да је улога државе да направи нормативни оквир у којој ће сви њени грађани бити равноправни.

Нажалост, у природи људске врсте је и да мрзи, омаловажа, што се види и на примеру Рома. Насупрот томе, ми се боримо да сва деца имају исти приступ образовању, здрављу, становању, да се деца међу собом не разликују на основу етичког, националног или верског порекла. На оптужбе о наводним привилегијама Рома, одговарамо „ставите се њихове ципеле“ и њихове породице, живите на начин како Роми преживљавају, па онда говорите о привилегијама. Радимо заједно, не мањине са мањинама, или већина да одлучује, већ сви заједно. Ништа о Ромима, без Рома за столом, поручила је Чомић.

Пројекат Екуменске хуманитарне организације „Социјална инклузија Рома и других осетљивих група у Србији 2019-2022“ заснован је на двадесетогодишњем искуству у раду са осетљивим групама и има за циљ да допринесе процесу социјалне инклузије кроз унапређење животних услова сиромашних ромских и других социјално угрожених породица.

Важан део пројектних активности има за циљ да допринесе успешном спровођењу интеркултуралног образовања у одабраним школама као и подршку у раду са децом и младима из социјално угрожених породица.

Успостављена сарадња ЕХО са државним и локалним институцијама кроз пројектне активности допринеће унапређењу постојећих политика и пракси које су усмерене на унапређење положаја Рома и других осетљивих група у Србији.

Пројекат се спроводи у десет јединица локалних самоуправа у Србији.

Прослава 220. годишњице досељења Словака у Ковачицу

На централној прослави јубилеја 220. година доласка Словака у Ковачицу, која је одржана у суботу, 14. маја 2022. године, поред многобројних гостију из Републике Србије и Словачке Републике, присуствовала је и Олена Папуга, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

„Био је то велики празник не само за Ковачицу већ и за све Словаке који су са Горње земље тадашњег Аустро-Угарског царства дошли на Доњу земљу и оплеменили је својим марљивим радом чувајући своју традицију, веру и језик до данашњих дана. Ови вредни људи Републику Србију представљају и наивним сликарством и пред вратима су да их УНЕСКО уврсти у културну баштину“, рекла је Олена Папуга.

На главном ковачичком тргу током читавог дана трајао је богат културно-уметнички програм на ком су учествовала културно-уметничка друштва представљајући богат фолклор и народну ношњу Словака из целе АП Војводине, где претежно  живи ова национална заједница. Вечерњи програм обогатила је у свету позната група „Кандрачовци“ која је дошла из њиховог старог краја.

У просторијама Удружења жена „Ковачичанке“, које постоји 102 године, отворена је изложба народних ношњи.
Својим наивним сликарством Републику Србију стављају на светску мапу уметности, па је тим поводом представљена слика „Моја јединствена Ковачица“ коју су 19 наивних сликара поклонили Општини Ковачица.

На вечерњој свечаној академији је директор Канцеларије за Словаке у дијаспори из Братиславе Милан Јан Пилип  доделио Галерији наивне уметности медаљу те Канцеларије, односно Министарства иностраних послова Републике Словачке.

Мржња се лако бира, а љубазност мора да се учи

На Завршној конференцији ,,100 за будућност'' представљени су резултати истоименог пројекта, који је спроведен у оквиру ширег програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“ који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

На иницијативу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Канцеларија за инклузију Рома АП Војводине реализовала је пројекат „100 ЗА БУДУЋНОСТ“ са партнером Центром за развој ромске заједницe "Амаро Дром".

Оснаживање 100 Ромкиња био је општи циљ пројеката који је усмерен на њихово активно учешће у локалним заједницама и у широј заједници уз креирање локалних и националних политика које су усмерене на Роме и Ромкиње.  Чињеница је да је унапређена сарадња међу Ромкињама, организацијама и државним институцијама релевантним за људска права и родну равноправност кроз едукативне сесије, интеракцију и размену њихових искустава, изазова и могућих решења.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог изјавила је нешто што је оставило јак утисак на жене и овога пута:
Мржња се лако бира, а љубазност мора да се учи.

Кратка реченица: Добро дошли у вашу кућу, је у суштини срж људских права. Значи да и онај ко не мисли баш да сте добродошли зна да је друштвено правило и обавеза да зна да мора да вас дочека добродошлицом.

Женама вероватно не треба много више од тога и због тога је било важно да ово наше дружење, заједничка размена искустава и унапређење заједничких знања, уз подршку ГИЗ-а, и уз рад Канцеларије за инклузију, а са партнерством Саветом за ромске националне мањине, због свега тога је било важно да нађемо начина за сва она места, за све оне куће у које улазите где стоји неко нељубазан, кажете: Заборавио си да ми кажеш добродошла, ово је твоја кућа.

Тако се не ствара само боље окружење за Ромкиње, тако се не гради само активизам Ромкиња за све послове који су ту пред нама да их обавимо у ромској националној мањини, тако се прави човечније друштво у Србији – изјавила је министарка Чомић.

Министарка је и овога пута успела да женама укаже на чињенице да морају да буду поштоване, да морају себе да цене јер само тако можемо да утичемо на људе око себе као и на самопоштовање.

Одржана седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права

На седници Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, 16. маја 2022. године представљен је Нацрт четвртог и петог периодичног извештаја Републике Србије о примени Конвенције о правима детета. Седници је председавала министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.

Седници су поред чланова Савета, присуствовали представници независних тела, организација цивилног друштва, као и представници Дечијег информативно културног сервиса – ДХ, који је функционише као тинејџерски клуб у оквиру Центра за права детета. Они су на тематској седници имали прилику да пред доносиоцима одлука изнесу своје мишљење и ставове о примени Конвенције о правима детета, што је нарочито важно са становишта препоруке Комитета за права детета којом се држава потписница подстиче да осигура да се ставовима деце посвети дужна пажња и да ојача стварање смисленог простора кроз који деца могу да утичу на јавне политике. Њихови ставови и мишљења укључени су у извештај који наша држава треба да достави Комитету за права детета до 24. маја 2022. године.

По први пут у оквиру процеса извештавања уговорних тела Уједињених нација,  уз свој извештај, Република Србија ће доставити и анекс који укључује ставове и мишљења организација цивилног друштва о примени препорука Комитета за права детета у Републици Србији.

Савет за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права имао је важну улогу у процесу координације и припреме извештаја. Наиме, у оквиру рада Савета формирана је тематска група које је пружала стручну и саветодавну подршку формалној радној групи за израду извештаја.

Република Србија је израдила периодични извештај на основу развијеног Плана за праћење примене препорука Комитета за права детета, за чије вођење је задужен овај Савет. Наведени План садржи препоруку, надлежан ресор за њено спровођење, рок, индикаторе мерења степена реализације препорука, повезаност препорука са Циљевима одрживог развоја из Агенде 2030 УН-а. На развијању Плана ресори су заједно радили са организацијама цивилног друштва. Овај модел рада користиће се  и за израду свих осталих периодичних извештаја за Уједињене нације као пример добре праксе и мултисекторске сарадње свих релевантних актера на праћењу примене добијених препорука у области људских права.

Србија одлучна да гради друштво једнаких права за све

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић изјавила је данас да наша земља неће одустати од своје привржености изградњи друштва са културом људских права и владавином права, а у којем ће се сви осећати потпуно једнако.

Чомић је на пријему поводом Међународног дана борбе против хомофобије, трансфобије и бифобије, који су организовали Канцеларија Савета Европе у Србији, EuroPride 2022 Београд и Амбасада Француске у Србији, истакла да је то циљ Владе и воља становништва у Србији.

Не желимо да одустанемо од тога да и у 21. веку разуверавамо људе да је популарно неког мрзети, малтретирати и убијати. Желимо да будемо део света који разуме да су људска права, колико год била крхка, једино што наша људска врста има, поручила је министарка.

Она је навела да овај дан треба све да нас подсети на парадокс људске врсте да понекад са великом лакоћом бирамо насиље и мржњу, а да веома тешко учимо једни друге љубазности, поштовању и уважавању оног другог, само мало различитог од нас самих.

Амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар истакао је да су свуда у свету хомосексуалне, бисексуалне и трансродне особе жртве узнемиравања и тортуре, па често и убистава, а да велики број тих дела остане некажњен.

Хомоксексуалност је и даље прекршај и злочин у више од 70 земаља у свету, а у десетак држава за хомосексуализам је запрећено смртном казном, навео је он и додао да се у неким земљама хомосексуалност и трансексуалност и данас сматрају болестима.

Амбасадор је рекао да Француска подржава циљ универзалне хуманизације хомосексуалности, активно ради на том питању са партнерима, међународним организацијама, невладиним организацијама и различитим организацијама цивилног друштва.

Он је саопштио да је Француска, поводом поводом Међународног дана борбе против хомофобије, трансфобије и бифобије, одлучила да симболично подигне заставу EuroPride 2022 на својим амбасадама.

Кошар је скренуо пажњу и на циклус дебата „Шта је род“, који Француски институт организује читаве године и који омогућује да дође до размене мишљења на ту тему.
Амбасадор је указао и на кампању коју је започео Савет Европе на Западном Балкану под називом „Блокирај мржњу, шири љубав“, која има за циљ борбу против говора мржње.

Заменица шефа Канцеларије Савета Европеу Београду Надиа Ћук указала је на то да је Србија постигла велики напредак у борби против дискриминације и поштовању људских права и да ће бити прва земља на Балкану која ће бити домаћин EuroPride.

(Извор: веб сајт Владе Републике Србије)

Пружање подршке раду Саветима за међунационалне односе у локалним самоуправама

У оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Промоција различитости и равноправности у Србији“ у априлу и мају су одржани радни састанци са члановима и чланицама Савета за међунационалне односе девет јединица локалних самоуправа у Републици Србији, на којима је била присутна и државна секретарка  у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Олена Папуга,  Драгана Вујков Радуловић, самостална саветница за права националних мањина у Стручној служби Заштитника грађана и Фахрудин Кладничанин испред Савета Европе.   

Од 2017. године до данас ова тема је вишеструко препознатљива и кроз измене Закона о локалној самоуправи 2018. године, преко формирања ових тела 2019. године од стране ЈЛС, консултовање истих приликом промена назива улице, тргова и сл, међутим пракса као и међународни извештаји и даље указују на потребу за даљим унапређењем рада ових тела.

У протеклом периоду, у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Заштитника грађана и Канцеларије Савете Европе у Београду одржани су радни састанци и обуке за чланове и чланице Савета за међунацоналне односе у Новом Пазару, Бујановцу, Беочину, Бачкој Паланци, Босилеграду, Петровцу на Млави, Сомбору и Суботици, а једино Врбас није организовао договорену обуку.

Савети за међунационалне односе су преко потребна тела у јединицама локалне самоуправе како због законом утврђене сврхе и надлежности, тако и због развоја унутрашњих капацитета локалних самоуправа. Обавеза јединица локалне самоуправе је да омогући стручно-административну подршку раду Савета.

Евидентирани проблеми који постоје у функционисању савета за међунационалне односе углавном се односе на централизацију јединица локалних самоуправа, снажном утицају политичких партија на рад локалних самоуправа, недовољним капацитетима јединица локалне самоуправе, одсуство грађанске иницијативе и друштвене солидарности, неразвијеним капацитетима чланова и чланица савета. У том погледу чланови и чланице савета за међунационалне односе истакли су потребу за подизањем стручних капацитета и осмишљавање заједничких активности које би се реализовале у јединицама локалне самоуправе у партнерству са различитим актерима из локалног и националног нивоа. 

У Републици Србији 72 ЈЛС су вишенационалне и имају обавезу да формирају савете за међунационационалне односе.

О значају Шуманове декларације у Сремским Карловцима

Помоћник министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Борис Милићевић, отворио је у понедељак, 9. маја 2022. године, на Дан Европе, завршни догађај у оквиру пројекта „DESIRE“  у Сремским Карловцима.

Пројекат „DESIRE - Шуманова декларација: Иницијатива за ревитализацију Европе“ отпочео је са реализацијом крајем 2020. године, у оквиру програма Европа за грађане и грађанке, и то као део поглавља Европско сећање. Пројекат је имао за циљ да подигне свест грађана, а посебно младих, о историјски значајној Шумановој декларацији за ЕУ. Водећи партнер на пројекту била је општина Лавароне из Италије, док је партнерска организација у Србији удружење Дунав 1245 Србија, из Сремских Карловаца.

Борис Милићевић је упознао учеснике из Србије, Италије, Португалије, Бугарске, Северне Македоније, Словеније и Француске са успесима Републике Србије у учествовању у ЕУ програму „Европа за грађане и грађанке“, где је у периоду од 2014. до 2020. године одобрено 54 пројеката чији су носиоци из РС. Додељен је укупан износ од преко 3 милиона евра, а господин Милићевић је посебно нагласио да је преко 500 учесника из наше земље успоставило партнерства на пројектима који су се реализовали широм Европе.

Он је такође истакао да се нада да ће Србија ускоро бити равноправна учесница новог програма „Грађани, једнакост, права и вредности - CERV“, за који смо у јулу прошле године исказали формално интересовање код Европске комисије. Нови програм, као и све могућности који исти нуди, представила је Жељка Маркулин из Уреда за удруге Владе Републике Хрватске, која је уједно и контакт тачка за CERV програм у Хрватској.

Представљена кампања ЕУ и Савета Европе „Блокирај мржњу. Подели љубав”

Кампања ЕУ и Савета Европе "Блокирај мржњу. Подели љубав!", која има за циљ борбу против различитих облика говора мржње усмерених на одређене заједнице и појединце у Србији, представљена је данас у Београду.

Кампања се спроводи се у оквиру пројекта "Промовисање различитости и равноправности у Србији" и одвијаће се онлајн, путем страница на друштвеним мрежама, медија, као и кроз јавне догађаје.

У ове активности ће се кроз лична искуства, сведочења и размену добрих пракси промовисати различитост и равноправност у Србији и региону.

На представљању кампање говорили су министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Гордана Чомић, директорка Канцеларије Генералног директората за програме СЕ Верена Тејлор и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жофре.

Гордана Чомић је поздравила почетак кампање у Србије и нагласила њен значај и за примену закона у сузбијању говора мржње. Рекла је да говор мржње није и не може да буде слобода говора, те оценила да има јако пуно оних којима то треба објашњавати.

Прави начин је да имате законе у којима забрањујете понашање засновано на предрасудама, говор мржње није слобода говора и не може да буде, рекла је Чомић и навела да је доста тешкоћа требало превазићи да би такви закони постојали у Србији.

Зато је ова кампања, која се на наше задовољство пласира у Србији данас тако значајна јер без такве кампање нема примене закона у којима су одредбе добре, нагласила је Чомић.

Данашња кампања и закони које је Србија донела су велики допринос култури дијалога, стога подржавамо оно што су оснивачи СЕ и ЕУ већ једном рекли, а то је да култура, владавина права иду уз културу љуских права. Мржња уз њих не иде, поручила је Чомић.

Родна равноправност у оку прописа и кроз праксу

Стална конференција градова и општина (СКГО) 29. априла 2022. године организовала је годишњу конференцију „Родна равноправност у прописима и пракси“ уз учешће више од 50 представника локалних самоуправа, ресорног министарства и домаћих и иностраних експерата у области родне равноправности. Учесницима скупа обратили су се Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Никола Тарбук, генерални секретар СКГО.

Данашња конференција организована је у оквиру Програма „Подршка локалним самоуправама на путу ка ЕУ – друга фаза“, који финансира Влада Шведске.

Без локалних самоуправа, без СКГО и међународних савезника за човечније друштво будућности, моћи ћемо само да читамо о праведнијем друштву, а заједничким радом, моћи ћемо и да га живимо, истакла је министарка Чомић и закључила да је оквир за тај живот записан у усвојеним актима, а план за остваривање је на свима нама.

Гордана Чомић је истакла да су Закон, Национална стратегија и Акциони план родне равноправности у Србији документа о животу и жена и мушкараца и велики посао да буду усвојени представља мање од половине посла који нас чека за претварање свега записаног у свакодневни живот.

Никола Тарбук је нагласио да се концепт родне равноправности препознаје као један од кључних услова за стварање заједнице у којој сви њени чланови имају једнаке шансе за лични, друштвени и економски развој.

Неки од института који су уграђени у Закон о родној равноправности су потпуно нови, док су неки били познати и раније, али су сада додатно и јасније дефинисани. Сада је важно да се снажно заложимо за што бољу имплементацију овог закона, рекао је Тарбук и додао да ће СКГО, као савез градова и општина, наставити да подржава локалне самоуправе у пуној имплементацији правног оквира и јавних политика и у мерама које воде остварењу родно праведнијег друштва.

Тарбук је изразио уверење да ће нови законски оквир и његова снажна имплементација у наредном периоду осигурати даљи развој локалног институционалног оквира, политика и мера које обезбеђују и подстичу родну равноправност.

Скуп је био одлична прилика да се отвори дијалог и размене информације између националног и локалног нивоа власти, уз разматрање новина и изазова у законском оквиру за родну равноправност које се односе на локалну самоуправу.

У оквиру стручних панела разматрани су релевантни прописи, првенствено Закон о родној равноправности и Национална стратегија за родну равноправност за период од 2021-2030, са Акционим планом за текућу и наредну годину, као и улога различитих чинилаца на локалном нивоу, уз дискусију о наредним корацима које је потребно предузети. Било је речи о Индексу родне равноправности на локалном нивоу, а уз будуће планове, представљене су и тренутне активности СКГО у овој значајној области, посебно пројектни пакети подршке општинама и рад на пољу родно одговорног буџетирања.

Обезбеђен приступ пијаћој води за 121 домаћинство на територији Oпштине Kањижа

У Општини Кањижа спроведени су радови којима је обезбеђен приступ води за ромска и домаћинства из других маргинализованих група. Захваљујући овим интервенцијама, укупно 121 домаћинство у Кањижи повезано је на главну водоводну мрежу, чиме је омогућен и приступ пијаћој води који до тада нису имали. Ово је један од резултата пројекта „Смањење додатне рањивости Рома и других маргинализованих група изазване пандемијом COVID-19 у 18 локалних самоуправа” који спроводи Генерални секретаријат Владе Републике Србије као правни заступник Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, а партнери на реализацији пројекта су удружења Центар за интерактивну педагогију и Екуменска хуманитарна организација. Пројекат се спроводи у оквиру програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији” који реализује Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHу партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Министарка Гордана Чомић из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог истакла је да је општина Кањижа, организација GIZ, Скупштина Војводине, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, привредно друштво Потиски водоводи, као и много добрих људи у Кањижи, било укључено у овај пројекат у намери да доведе воду у сваку кућу, сматрајући то основним људским правом.

– Сви поменути су доказ добре воље људи и сложности по питању онога што је неопходно да радимо да се смањи сиромаштво и помогне људима у невољи. Укљученост за коју се залажемо јесте да помогнемо једнако свима. Идеја је да се укључи још људи, да се пројекат настави и да деца која су данас рођена у Кањижи не разумеју како је то живети у кући без воде – изјавила је министарка Чомић.

Присутнима се обратио и Нинослав Јовановић, државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

– Захваљујући многобројним партнерима, 121 породица је добила приступ пијаћој води. Сви они који живе тешко и који немају пијаћу воду остварили су своје право кроз овај програм. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је не тако давно усвојило стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2030. године. Стратегија је конципирана тако да буде децентрализована и да се спусти на локални ниво и ово је њена пуна имплементација, ово је подршка обичном човеку – нагласио је Јовановић.

Један од приоритета пројекта је подршка локалним самоуправама и јавно-комуналним предузећима у обезбеђивању трајног приступа води за више од 500 ромских и других маргинализованих породица у више од 10 подстандардних насеља у седам јединица локалне самоуправе: Кањижа, Смедеревска Паланка, Стара Пазова, Зрењанин, Ковин, Алибунар и Ваљево.

– Ово је пример добре праксе и партнерства. Поред основног циља да различите маргинализоване групе добију приступ пијаћој води, овај програм се бавио и другим темама, а то су теме образовања, превенције и имунизације – рекао је Роберт Бу, вођа тима програма „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији”.

Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, истакла је да се унапређење водоснабдевања у оквиру овог пројекта реализује у још шест локалних самоуправа, а општина Кањижа је у овом тренутку унапредила водоснабдевање за највећи број породица – 121 породицу, од тог броја 89 породица има приступ води у свом домаћинству, дакле у објекту у којем живи, а 32 породице у дворишту породичне куће. Ово је импозантна бројка имајући у виду да су радови реализовани за свега два и по до три месеца.

Радови на санацији водоводне деонице, изградњи прикључака и шахта за смештај водомера и прикључења на водоводну мрежу реализовани су у периоду од октобра до децембра 2021. године, у сарадњи са локалном самоуправом, а од стране Привредног друштва Потиски водоводи, у складу са Уговором о пословно-техничкој сарадњи између Генералног секретаријата Владе Републике Србије, Општине Кањижа и Привредног друштва Потиски водоводи, потписаног у септембру 2021. године. Укупна вредност радова у Кањижи је 89.408 евра (средства пројекта), а допринос Општине Кањижа и Привредног друштва Потиски водоводи износи 6.164 евра.

Небојша Ракић, заменик председника Општине Кањижа, захвалио се свим државним званичницима и представницима организација што су дошли у месну заједницу Хоргош и што су препознали овај пројекат као значајан. Он је том приликом истакао да локална самоуправа има јединствен став да у XXI веку не постоје разлике по питању верске, националне припадности или боје коже и да данас сви имају једнако право на пијаћу, чисту воду.

– Пројекат који износи 10.700.000 динара само је почетак онога што ће наставити даље да ради локална самоуправа, надамо се, уз подршку министарства и GIZ-а – закључио је Ракић.

Душан Глишић, директор Привредног друштва Потиски водоводи, захвалио се присутнима за подршку и несебично залагање, као и на указаном поверењу за учешће на једном овако великом и важном пројекту.

О ПРОЈЕКТУ
Основни циљ пројекта „Смањење додатне рањивости Рома и других маргинализованих група изазване пандемијом COVID-19 у 18 локалних самоуправа” је превазилажење изазова насталих услед пандемије COVID-19 у области образовања, побољшањe приступа води и унапређење информисања и имунизације против COVID-19, као и техничка подршка надлежним локалним институцијама за потребе праћења тока пандемије. Пројекат се реализује на подручју 17 јединица локалне самоуправе: Нова Црња, Звездара, Крушевац, Краљево, Лозница, Бор, Ниш, Врање, Пирот, Владичин Хан, Стара Пазова, Ковин, Зрењанин, Смедеревска Паланка, Ваљево, Кањижа и Алибунар.

Радови у Кањижи обухватили су санацију водоводне деонице и изградњу прикључака и шахта за смештај водомера за 71 домаћинство у Хоргошу, као и изградњу прикључака и шахта за смештај водомера и прикључење за 32 домаћинства на постојећу водоводну мрежу у Хоргошу и Мартоношу. Такође, реализована је изградња шахта и уградња водомера за 18 домаћинстава у Кањижи. Овим интервенцијама водоснабдевање је унапређено за укупно 121 домаћинствo.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату

Холокауст и геноцид из Другог светског рата сведоче о систематским и масовним убиствима људи који су проглашени непожељним члановима друштва. Изоловани случајеви ксенофобије и нетолеранције који су и почетку наилазили на равнодушност и незаинтересованост, претворени су у логоре смрти у којима су на најбруталнији начин страдали читави народи, Јевреји, Роми, Срби и други словенски народи. Невине жртве, међу којима су била и деца, сматране су нижом расом и предвиђене за „коначно решење“ и на територији Независне државе Хрватске и због тога мучени и најсвирепије убијани, изјавила је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог поводом обележавања Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Стравично страдање нашег народа у Другом светском рату упозорава да нетрпељивост према људима друге вере или нације и урушавање њиховог достојанства и слобода води највећем злу које људско друштво може доживети. Необјашњива зверства које је човек починио у име „светлије“ будућности тешко је данас разумети, као и оправдати оне који су затварали очи пред њима, надајући се да их такво зло неће сустићи. У друштву оптерећено прошлошћу и историјским сукобима, наша морална дужност је да се сећамо свих невиних жртава, не заборавимо слободарску историју и борбу, истовремено негујући дух толеранције и заједништва међу новим нараштајима, поштујући другу верску или националну припадност. Србија негује културу сећања на жртве холокауста и геноцида и достојанствено сећање на страдале, у супротном, историја ће се поновити у свом најстрашнијем облику, поручила је Чомић.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату се обележава у Србији сваке године, 22. априла. Посвећен је сећању на Србе, али и Роме и Јевреје, који су страдали у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној држави Хрватској и у окупираној Југославији.

У ноћи између 21. и 22. априла 1945. године две групе са више од 1000 логораша покушале да се пробију из усташког концентрационог логора Јасеновац. Спасило се само њих 91.

Јавна дебата поводом Светског дана Рома: Потребна је интеграција, а не њихова асимилација у друштву

Поводом Светског дана Рома данас је одржана јавна дебата "Роми у изазову времена" током које су говорници поручили да је неопходно укључити Роме у све сфере друштва подвлачећи да је Роме потребно интегрисати, али не и асимиловати.

Министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић казала је да је задатак тог Министарства да Роми буду укључени равноправно у дијалог о њима самима и да се укине покровитељски и омаловажавајући однос према Ромима у друштву.

Наводећи да је Министарство успело да успостави план за укључивање Рома и да не одустају од послова који су важни за оне који ће се тек родити, Чомић је казала да ће се данас у Србији родити 200 деце, а од тога бар две бебе морају бити Роми.

Треба да трагамо за питањем како ће изгледати школска година 2029/30 у којој ће та деца кренути у први разред, колико ће их бити, како ћемо проверити колико је укупно ромске деце завршило основну школу, да ли ће средње образовање бити обавезно за све, не само за ромску децу, како деца иду у школу, где станују, да ли имају текућу воду, да ли у школу иду сва, а не само ромска деца, поручила је Чомић.

Истиче да неће да одустане од тога да то дете које се родило данас оног момента када крене у школу не разуме питање о инклузији Рома, односно да то у том тренутку буде прошлост за наше друштво.

Хоћу да се то избрише и да постане сећање на ствари које нису биле добре, али које су за нама. То су ствари које мењају друштво, нагласила је Чомић.

Јавну дебату организовао је Национални савет ромске националне мањине, а председник тог савета Далибор Накић казао је да су досадашњи резултати у инклузији Рома видљиви у свим областима, али да смо још увек друштво у којем смо далеко од тога да Роми имају исте шансе као остали грађани.

Процес инклузије Рома је двосмеран, казао је Накић наглашавајући да бенефите од процеса инклузије немају само Роми, већ и друштво у целини.

Сигуран сам да је ромска заједница значајан потенцијал нашег друштва. Морамо креирати друштво у којем Роми имају једнаке могућности и иста права, поручио је Накић.

Највећа мањина у Европи

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре подсетио је да су Роми највећа мањина у Европи, указујући да је потребна потпуна инклузија Рома и борба против дискриминације.

Инклузијом Рома учинићемо да друштва буду јача, казао је Жиофре.

Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату указао је на то да се данас слави и ромска култура, а да се уједно указује на неопходност борбе против дискриминације.

Стална представница УНДП-а у Србији Франсин Пикап је такође истакла да је важно омогућити Ромима да имају једнака права као и сви други грађани.

(Извор: ТАНЈУГ)

Мина Роловић - Јочић на обележавању Светског дана Рома и Ромкиња у Крагујевцу

Свечаним пријемом у градској кући за представнике Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарства за државну управу и локану самоуправу, представнике ГИЗ-а, НАЛЕД-а, СКГО-а, РОМАКТЕД програма, Ромског националног савета, ромских организација, образовних институција, поводом обележавања Светског дана Рома и Ромкиња, председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић и др Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту уприличили су пријем.

Не само припадницима ромске заједнице већ свим грађанима Светски дан Рома, честитала је Мина Роловић Јочић, државна секретарка Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, јер тој разноликости и богатству култура коју Србија има, можемо да захвалимо томе што имамо доста националних мањина. Цео свет данас слави културу, традицију и језик ромске заједнице, рекла је она. Свесни смо да Роми најтеже живе и да њихов положај захтева велику помоћ државе, али не само министарстава и координационих тела већ и јединица локалних самоуправа као кључним актерима за спровођење и адекватну примену свих прописа о потребама Рома и Ромкиња. Крагујевац је у томе добар пример у поступањима у многим сферама, од стипендија у образовању, социјалне заштите до запошљавања Рома и Ромкиња, истакла је државна секретарка.

Историја Рома и њихове заједнице у Крагујевцу је веома дуга и богата. Град Крагујевац значајно место поклања ромској заједници обзиром да према незваничним подацима у нашем граду живи око 16 хиљада Рома и Ромкиња, рекао је председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић и свим суграђанкама и суграђанима ромске националности честитао 8. април. Дан када је пре нешто више од пола века одржан први Светски конгрес Рома и који представља прекретницу у развоју ромског покрета, њихове афирмације и еманципације, подсетио је он. Значајни пројекти у протеклим годинама су реализовани за побољшање њиховог положаја у области здравствене и социјалне заштите, становања а посебно смо поносни на број Рома који су радно ангажовани код 17 послодаваца.

Говорећи о до сада реализованим пројектима, др Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту и председница Савета за социјалну инклузију Рома и Ромкиња, је истакла да је у протекле две године било много обaвезујућих докумената, локалних акционих и оперативних планова, рада на терену, сарадње са министарствима, националним саветом за ромску мањину. До сада је највише учињено у здравственој и области социјалне заштите и образовања али све то није довољно јер постоји простор за унапређење њиховог положаја, каже др Дамњановић. Област родне равноправности и превенција дискриминације су области подједнако важне за ромску популацију, али у области становања нам предстоје најважнији задаци.

На пријему су уручене захвалнице представницима министарстава, институција, организација и удружења, партнера који у сарадњи са градом раде на побољшању и унапређењу живота Рома и Ромкиња у Крагујевцу.

(Извор веб сајт града Крагујевца)

Учешће Гордане Чомић на Светском самиту Влада у Дубаију

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић учествовала је 29. и 30. марта  на Светском самиту Влада 2022. године у Дубаију и у оквиру форума „Жене у влади“, говорила о  улози и учешћу жена у креирању политика, различитим могућностима дизајнирања социјалних политика (учешће жена и мушкараца у промени културних образаца), посебно оних које оснажују жене у њиховом креирању.

Жене су те које руше баријере и вишевековне стереотипе о наметнутој улози слушкиње у друштву. Тражиле су право на школовање, на рад, на имовину, да гласају, да учествују у јавном, политичком животу, право да живе свој живот без насиља, право на слободан избор о томе како ће, с ким и где да проведу свој живот. Стога данас интегрисање родног аспекта у различите сфере друштва и државе обухвата много више од повећања учешћа жена у процесима одлучивања, истакла је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић. Уграђивање родног аспекта у политику поставља родну равноправност у центар доношења одлука, средњорочних планова, програма буџета, институционалних структура и поступака, али и искустава, знања и интереса, жена, и мушкараца у процесу уобличавања политика, планирања и одлучивања.

Говорећи о култури старења, Чомић је рекла да је старење привилегија, али да се најчешће та старосна доб сагледава на дискриминаторни начин. Како је истакла "сребрна економија" и "сребрно предузетништво" основа су за међугенерацијску солидарност. Људима када оду у пензију смањују се приходи, развијањем "сребрне економије" развија се  потпуно нови сектор због процентуално већег учешћа настаријих у друштву и задовољавању њихових потреба.

Чомић је подсетила и да је Републике Србија посвећена циљевима одрживог развоја,  веома значајном делу глобалног процеса, те да представљају универзални позив на деловање ради искорењивања сиромаштва, заштите животне средине и обезбеђивања мира и просперитета за све, али и климатских промена, економских неједнакости и иновације.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог до сада одржало 29 друштвених дијалога у области заштите и унапређења људских права, на теме које су од животног значаја за грађане Србије, нагласила је Чомић и додала да се увођењем дијалога смањују тензије и успоставља размена мишљења који воде друштвеном просперитету и целокупном развоју земље.       

У оквиру исте сесије, министарка за запошљавање и социјалну политику Сејшела Патрисија Франкорт рекла је да је пут до достизања родне равноправности био трновит, али да се очигледан успех огледа и у именовању пет министарки Владе, које заједно са њом присуствују светском форуму.

Министарка за развој заједнице Уједињених арапских емирата Хеса Бухамед говорила је о плановима у области родне равноправности у њеној земљи и истакла значај оснаживања генерација девојчица које ће убудуће учествовати у креирању политике земље.

Форум „Жене у влади“ је глобална платформа за дијалог о женском руковођењу у јавном сектору и окупља лидерке које разговарају о унапређењу укључивања жена у владама широм света. Форум пружа подршку владама у оснаживању већег броја жена, у циљу достизања највишег нивоа доношења одлука. Такође, има за циљ да изгради мрежу глобалних лидерки у јавном сектору за подршку, неговање и менторство нових генерација жена, које ће бити укључене у креирање и доношење одлука. 

Овогодишњи Светски самит Влада у Дубаију угостио је лидере, међународне стручњаке и доносиоце одлука из целог света како би поделили искуства и допринели развоју политика и модела који су од суштинског значаја за обликовање будућих влада, односно, боље будућности за човечанство.

Побољшати положај Рома кроз нову стратегију

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић присуствовала је данас представљању Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији за период 2020–2030. године, чији је циљ побољшање положаја Рома у нашој земљи.

Чомић је у Народној скупштини истакла да се у Стратегији први пут говори о "антициганизму", који представља борбу против једног облика расизма, због којег су Роми искључени из друштва.

Имамо задатак да се свакога дана боримо против тога да се према Ромима људи опходе са омаловажавањем и да их искључују из заједнице, нагласила је она и оценила да је Стратегија добар почетак да се укаже на то колико људи у Србији има етничку и расну дистанцу према Ромима, али и да се понуде решења којима ће се побољшати њихов положај у друштву.

Сваки човек може у себи да мисли о Ромима шта жели, али понашање не може да заснива на предрасуди да Роми нису интегрални део сваког друштва. Уколико се неко тако понаша, биће прекршајно или кривично гоњен јер је у нашој земљи неприхватљив било какав облик расизма према Ромима, поручила је министарка.

Председник последњег сазива Скупштине Србије Ивица Дачић рекао је да су у претходном периоду парламент, одбори и посланици посветили доста пажње унапређењу положаја Рома кроз законодавну активност и преко других форми рада.

Он је указао на неповољан положај Рома у нашем друштву, истичући да су једна од најрањивијих друштвених група у погледу економског положаја, становања, образовања, здравствне заштите, али и када је реч о поштовању њихових основних права.

Према његовим речима, побољшање положаја Рома један је од приоритета Владе, као и стратегије која је данас представљена.

(извор: веб сајт Владе Републике Србије)

Одржан први састанак Посебне радне групе за припрему текста Предлога Акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог отпочело је израду Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године.

Први састанак Посебне радне групе за израду овог планског документа одржан је 11. марта 2022. године у Београду. Састанку су присуствовали представници релевантних државних органа, организација цивилног друштва, независних тела и међународних организација.

На састанку је представљена радна верзија Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године на коју су чланови/це Посебне радне групе изнели своје предлоге и сугестије.

Јавне консултације за израду Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године отворене су од 15. до 22. марта 2022. године за учешће цивилног друштва и ширу заинтересовану јавност.

Пуштена у рад водоводна мрежа за Придворице – преко 100 кућа добило пијаћу воду

Влада Републике Србије и председник Србије посвећени су побољшању положаја Рома и свих других грађана Србије који се налазе у стању социјалне потребе и сиромаштва. Њихова политика је у складу са политиком ЕУ и овакав приступ резултирао је пројектом и сарадњом Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог са Немачком развојном сарадњом да преко 100 породица добије  питку воду, што је основно људско право. Постоји још породица у Србији који су у сличним проблемима, што значи да је пут пред нама дуг и да је нам је потребна подршка и помоћ, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић приликом обиласка радова у селу Придворице на отварању водоводне мреже у општини Смедеревска Паланка.

Грађевинске радове, као и породице којима је вода већ прикључена, поред министарке Чомић обишли су и Нинослав Јовановић, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Роберт Бу, представник ГИЗ-а, Драгана Јовановић Аријас, представница Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Никола Вучен, председник општине.

Изградњом водоводне мреже, преко 100 породица у селу Придворице је добило пијаћу воду у својим домаћинствима, међу којима је највећи број ромских породица. Од сада ће и   ђаци из пригревичке школе уместо бунарске користити пијаћу воду.

Унапређење водоснабдевања, један је од приоритета у оквиру пројекта „Смањење додатне рањивости Рома, Ромкиња и других маргинализованих група, изазване пандемијом ЦОВИД-19 у 18 локалних самоуправа“, коју спроводи Влада Републике Србије  уз подршку програма Немачке развојне сарадње. Пројекат представља подршку локалним самоуправама у обезбеђивању трајног приступа води за више од 500 ромских и других маргинализованих породица, у више од 10 подстандардних насеља у седам јединица локалне самоуправе: Смедеревска Паланка, Стара Пазова, Зрењанин, Ковин, Алибунар, Ваљево и Кањижа.

У Смедеревској Паланци спроведена је најсвеобухватнија интервенција која подразумева изградњу 3,6 км водоводне мреже и уградњу бустер станице за обезбеђивање адекватног притиска воде у селу Придворице.

Друштвени дијалог у Бујановцу резултирао заједничким договором

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Координационим телом Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа организавало је данас  у Бујановцу други по реду друштвени дијалог у вези са Планом од 7 тачака на тему интеграција у државне институцие. 

У уводном делу дијалога обратили су се министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић, државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек, в.д.помоћника министра за грађевинарство, саобраћаја и инфраструктуре Александар Адамовић, помоћник министарке правде, Владимир Винш, председник Националног савета албанске националне мањине Рагми Мустафа и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији амбасадор Јан Брату. Представници Албанаца на југу Србије, поред Мустафе, били су Ардита Синани из Прешева, преседник Скупштине Бујановац Енвер Рамадани и Нагип Арифи, председник општине Бујановац.

Дијалог који смо водили данас је резултирао нашим заједничким договором о Плану од 7 тачака и о времену у коме ћемо имати примењено у институцијама Србије запослене припаднике албанске националне мањине јер им је тамо место, не само што закон тако каже, већ и зато што је то једино природно, рекла је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У року од десет дана биће формирана посебна радна група која ће се бавити примедбама и сугестијама Националног савета Албанаца по питању запошљавања Албанаца. Радна група ће видети шта може, како може и кад може, а за три месеца  састаћемо се поново да видимо колико смо владавине права применили, колико смо људи запослили и да ли има резултата дијалог који водимо, нагласила је Чомић.

Сврха постојања сваке институције јесу грађани, њихов бољи и квалитетнији живот и ефикасније остваривање свих права, па стога сматрам да је данашњи дијалог прилика да чујемо потребе  заједнице,   дефинишемо проблеме и нађемо најбољи начин да се ти проблеми превазиђу. Са задовољством могу да кажем да су институције социјалне заштите на подручју Бујановца, Прешева и Медвеђе дале пуни допринос интеграцији припадника албанске националне мањине, што показује да држава Србија посвећује пуну пажњу интеграцији свих њених грађана, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић.

Учесници дијалога усвојили су на крају скупа обавезујућа поступања и договорили формирање посебне радне групе у чијем раду ће учествовати сви представници у дијалогу, у циљу повећања заступљености Албанаца у државним институцијама. Она ће такође израдити и план краткорочних, средњорочних и дугорочних циљева за остваривање и других права припадника албанске националне мањине.

• Друштвени дијалог Извештај у 7 тачака, 11. март 2022. године

Усвојена Закључна запажања Комитета УН за економска, социјална и културна права у вези са Трећим периодичним извештајем о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима

Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима разматран је на 71. заседању Комитета УН за економска, социјална и културна права, које се одржавало у периоду од 14. фебруара до 4. марта 2022. године.

Државна делегација Републике Србије, коју је предводила министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог,  Гордана Чомић, представила је у интерактивном дијалогу са члановима Комитета, у виртуелном формату, од 21-23. фебруара 2022. године, Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима.

Комитет је у оквиру 71. заседања, на свом 30.  састанку, одржаном 4. марта 2022. године,  усвојио Закључна запажања у вези са Трећим периодичним  извештајем о примени Међунароног пакта о економским, социјалним и културним правима (Е/C.12/ /SRB/CO/3) која садрже конкретне препоруке нашој држави за наредни извештајни период.

Наредни периодични извештај о примени Пакта Република Србија треба да достави до 31. марта 2027. године.

Наша држава има обавезу да у року од две године извести Комитет о спровођењу препорука из Закључних зпажања које се односе на:  Бранитеље људских права  (став 17б), Национални акциони план бизнис сектор и људска права (став 19а) и Личне исправе (став 31 б и ц). 

Образован Посебан бирачки списак горанске националне мањине

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обавештава све припаднике горанске националне мањине да је почело образовање Посебног бирачког списка горанске националне мањине.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог донело је Решење о усвајању захтева за образовање Посебног бирачког списка горанске националне мањине.

Уписом у посебан бирачки списак припадници националне мањине стичу право да бирају национални савет своје националне мањине ради остваривања права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма.

Припадник националне мањине уписује се у посебан бирачки списак националне мањине искључиво на лични захтев, када испуни опште услове за стицање бирачког права прописане законом. Припадник националне мањине може бити уписан у само један посебан бирачки списак. Сваки грађанин са бирачким правом, припадник националне мањине, може на посебном обрасцу писмено затражити да буде уписан у посебан бирачки списак.

Захтев за упис у посебан бирачки списак припадник националне мањине подноси се органу управе јединице локалне самоуправе према месту пребивалишта, односно месту боравишта за интерно расељена лица, у писаној фоми, на посебном обрасцу и својеручно се потписује. Образац захтева саставни је део Правилника о начину вођења посебног бирачког списка националне мањине („Службени гласник РС“, број 61/18).

Образац захтева за упис у посебан бирачки списак

Србија и дигитална декада 2030 – пут у човечније друштво

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је 8. марта 2022. године у Палати Србија друштвени дијалог „Србија и дигитална декада 2030“.  Дијалог је подржао пројекат „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), а финансирају владе Немачке и Швајцарске.

Пут ка дигиталној декади садржи циљеве до 2030. године у областима дигиталних вештина, дигиталне инфраструктуре, дигитале трансформације пословања и јавних услуга. Друштвени дијалог је стога реализован у циљу сагледавање тренутног стања у Србији, укључујући и осврт на злоупотребе и изазове које нужно прате дигиталну транзицију. Имајући у виду да дијалог одржан 8. марта, на Међународни дан жена, учесници скупа су се нарочито осврнули на насиље над женама и осталим рањивим групама како би упозорили  на њихов положај у модерном добу,  у контексту нових (дигиталних) алата и простора као облика напада којима су свакодневно изложени.

Отварајући тематски дијалог, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић честитала је 8. март свим женама и мушкарцима, истичући да је то заједнички празник људи који сањају о слободи и правди и сматрају да је могуће живети равноправно, поштујући што су претходне генерације записале у законима, а тиче се поштовања људских права и неговања човечности.

За неке од нас дигитализација има много више позитивног него негативног, истакла је Чомић, додајући да нас то не спречава да говоримо о ономе што је негативно. Ако сте градитељи снова, подсетила је Чомић, онда припадате генерацији жена с почетка века које су хапшене, мучене, убијане зато што су сањале живот какав ми данас живимо.

Дигитални алати нам служе да људска права пренесемо у стварност и да кроз дијалог одредимо трошкове и задужења свих актера у дигиталној Србији.  Важно нам je да упоредимо дигитално искуство у декади пре нас и данас, какав је положај људских права, а како да убудуће унапредимо заштиту права жена, мањина, младих људи на дигиталној платформи, на крају како да нам дигитална Србија буде алат за човечнију Србију,  истакла је Чомић.

У уводном делу друштвеног дијалога говориле су и Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација, Mилена Алтмејер, руководитељка пројекта “Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), Милана Рикановић, шефица Канцеларије UN WOMEN у Србији и Гордана Предић, посебна саветница министарке културе и информисања.

На крају друштвеног дијалога, представници државних органа, Новинарки против насиља, Кровне организације младих Србије и Националне асоцијације практичара/ки омладинског рада  усвојили су обавезујућа поступања у којима је истакнута потреба уређења дигиталног простора кроз усаглашавање националног нормативног оквира са ЕУ регулативом у области коришћења интернета и формирања Дигиталне стратегије младих. Упућен је  апел носиоцима јавне власти да у сарадњи са цивилним сектором раде на унапређењу процеса прикупљања података који би унапредили институционалну борбу против фемицида.

• Друштвени дијалог „Србија и дигитална декада 2030“, 8. март 2022.

Генерална секретарка СЕ у посети Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић разговарала је данас са генералном секретарком Савета Европе Маријом Пејчиновић Бурић која се налази у радној посети нашој земљи.

Веома сам задовољна досадашњом сарадњом са Саветом Европе, истакла је Чомић и захвалила се на подршци коју ова међународна организација пружа Србији у реформским процесима ка путу у пуноправно чланство ЕУ. Како је нагласила, од изузетног значаја је била сарадња у области заштите и унапређења људских и мањинских права, демократије и владавине права.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог информисала је  саговорницу о садржају стратегија из области родне равноравности и спречавања дискриминације припремљених у складу са стандардима Савета Европе и захвалила се за стручна мишљења која су достављена приликом израде закона. Усвојена Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, има за циљ да обезбеди већу укљученост цивилног сектора у процес доношења одлука на свим нивоима, унапреди транспарентно финансирање и одрживост цивилног сектора, те ојачава њихово деловање у складу са начелима одрживог развоја. Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња желимо да унапредимо квалитет живота Рома, елиминишемо дискриминацију и циганзам као облик расизма и постигнемо већу социјалну укљученост у свим сегментима друштва, изјавила је Чомић и најавила најавила израду Стратегије о људским правима, кровног и свеобухватног документа.  

Друштвеним дијалогом отворили смо теме о којима се није говорило, унапредили смо сарадњу са цивилним сектором и отворили врата мањинским групама. Омогућили смо им да говоре у своје име, уместо да други говоре о њима, изјавила је Чомић, нагласивши да  се противи патронизирајућим односом према мањинским групама.

Пејчиновић Бурић је рекла да је у Србији, кроз различиту сарадњу са стручним телима СЕ, постугнут напредак у области заштите људских права и националних мањина, као и слободе изражавања и слободе медија. Пружила је подршку досадашњим активностима Министарства за људска и мањиснка права и друштвени дијалог и изразила спремност да се сарадња настави у истом духу.

Одржан састанак Радне групе за израду Предлога Акционог плана за остваривање права националних мањина

Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог, уз подршку Европске уније и Савета Европе, организовало је састанак Радне групе за израду Предлога Акционог плана за остваривање права националних мањина.

Састанак радне групе одржан је 23 - 25. фебруара 2022. године у Шапцу. Састанку радне групе присуствовали су представници и представнице релевантних државних органа, независних тела, међународних организација и представници/е националних савета националних мањина.

У току састанка Радне групе, сви релевантни партнери показали су видљиву спремност да приликом израде Предлога Акционог плана за остваривање права националних мањина узму у обзир најновији извештај Европске комисије о Србији, IV мишљење Саветодавног комитета о Оквирној конвенцији за заштиту националних мањина, као и ex-post анализу спровођења Акционог плана за националне мањине коју је припремио Савет Европе у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе.

Састанак Радне групе и израда Предлога Акционог плана за остваривање права националних мањина су организовани у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Промоција различитости и равноправности у Србији“, који је део заједничког програма „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019 – 2022“.

Представљање Трећег периодичног извештаја о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима

У току је 71. заседање Комитета УН за економска, социјална и културна права током којег државна делегација Републике Србије, од 21. до 23. фебруара, представља Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима.

Делегацију, коју поред представника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, чине и представници Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова, Министарства за рад, запољшавање борачка и социјална питања, Министарства правде, Министарства здравља, Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства заштите животне средине, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства културе и информисања, Комесаријата за избеглице и миграције и Канцеларије за Косово и Метохију, предводи Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У складу са процедуром овог мониторинга Комитет ће, на основу иступања државне делегације, као и из навода тзв.алтернативних извештаја, усвојити Закључна запажања и доставити Републици Србији конкретне препоруке за наредни извештајни период.

Интерактивни дијалог између чланова Комитета и државне делегације, који се због епидемиолошке ситуације први пут одвија у виртуелном формату, може се пратити путем http://webtv.un.org/

Економска, социјална и културна права у фокусу седнице Савета за праћење примене УН препорука за људска права

Савет за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, којим председава Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржао је 9. фебруара 2022. године у Палати „Србија“ у Београду тематску седницу на посвећену економским, социјалним и културним правима у Србији.

Повод организовања тематске седнице је предстојеће разматрање трећег периодичног извештаја Републике Србије о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима које ће се у онлине формату одржати у периоду од 21. до 23.2.2022. године.

Савет је овим поводом по први пут на једном месту окупио чланове државне делегације која ће представљати државни извештај Комитету за економска, социјална и културна права Уједињених нација и представнике свих организација цивилног друштва и Правног факултета који су поднели извештаје из сенке Комитету за економска, социјална и културна права, како би заједнички разговарали о кључним налазима из извештаја. На седници је представљено и дискутовано о 10 извештаја.

Седници су присуствовали и представници Народне скупштине Републике Србије, независних тела (Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереника за заштиту равноправности и Заштитника грађана),Тима за људска права Уједињених нација у Србији, Савета Европе и Мисије ОЕБС у Србији.

Председавајућа Савета Гордана Чомић је подвукла да је Савет алат Влади и цивилном друштву за дискусију о најзначајним питањима из области људских права. Она је позвала организације цивилног друштва да доставе своје предлоге за тематске седнице Савета, а на располагању је ставила и министарство којим руководи за тематске друштвене дијалоге.

Учесници су закључили да ова врста заједничког дијалога државних институција и цивилног друштва корисна не само за представљање извештаја о спровођењу међународних обавеза које је наша држава преузела ратификацијом конвенција о људским правима већ и за проналажење најадекватнијих решења којима се штите и унапређују људска права свих грађана, а посебно оних који припадају наосетљивијим друштвеним групама.

Заборављена деца Србије

Савет за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, којим председава министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић одржао је 7. фебруара 2022. године тематску седницу на којој су разматрани налази из извештаја „Заборављена деца Србије“. Седница је организована на иницијативу Платформе организација за сарадњу са УН механизмима за људска права.

Кључне налазе из извештаја представила је Драгана Ћирић Миловановић, директорка европских програма, ДРИ. Она је упознала присутне да је извештај „Заборављена деца Србије“ на налазима прикупљеним током 2019. године и информацијама које су Disability Rights International - ДРИ и Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом МДРИ-С прикупиле до времена његовог објављивања и односи се превасходно на положај деце у институцијама социјалне заштите.

Председавајућа Саветом Гордана Чомић је подсетила да је у претходном периоду усвојено више закона и стратешких документа који препознају значај деинституционализације, као што су измене и допуне Закона о забрани дискриминације и Законао финансијској подршци породицама са децом, Стратегије за спречвање и заштиту деце од насиља, Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом, као и Стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите која јe усвојена ове године, а која није обухваћена извештајем. Предедавајућа Савета је указала да рад на Акционом плану за примену Стратегије деинституционализације мора бити мултисекторски, да укључи све релевантне актере и да постави јасне циљеве, са прецизно дефинисаним мерама и активостима за њихово остваривање.

Након излагања госпође Ћирић Миловановић отворена је дискусија. На тематској седници су учествовали и чланови државне делегације које ће Комитету за економска, социјална и културна права Уједињених нација у периоду од 21. до 23. фебруара 2022. године представити извештај Републике Србије о примени Међународног пакта о економски, социјалним и културним правима.

Учесници су се сложили да решавање питања деце у институцијама није ствар једног ресора, већ је потребан мултисекторски приступ, али и сарадња Владе и организација цивилног друштва.

Влада Република Србије усвојила Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022–2030. године, којом се обезбеђује правни и инситуционални оквир неопходан организацијама цивилног друштва, како би деловале независно и несметано и биле подстакнуте за веће учешће у реформским процесима.

Циљ Стратегије је да се обезбеди веће укључивање цивилног сектора у процес доношења одлука на свим нивоима, унапреди транспарентно финансирање и одрживост цивилног сектора, повећа учешће организација цивилног друштва у социо-економском развоју и деловање у складу са начелима одрживог развоја, као и да обезбеди веће учешћа тих организација у процесу европских интеграција.

Влада Србије препознала је важност усвајања Стратегије с обзиром на то да је развој цивилног друштва неопходан за политичку стабилност и економску и социјалну кохезију у свим модерним демократским друштвима.

Предвиђено је образовање савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије, који ће бити задужен за праћење спровођења Стратегије и начина извештавања о постигнутим резултатима.

Савет ће чинити једнак број представника државног и цивилног сектора, а о резултатима спровођења обавештаваће Владу.

Влада Србије усвојила је и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022 – 2030. године.

Стратегија се заснива на међународним актима и националним прописима који се односе на области обухваћене овим документом као што су: правда и заштита људских и мањинских права, укључивање и једнакост Рома и Ромкиња у друштво, једнакост и недискриминација, образовање, запошљавање, становање, здравље, социјална заштита и грађански статус.

Општи циљ Стратегије је унапређење квалитета живота Рома и Ромкиња у Републици Србији, уз уважавање људских и мањинских права, елиминисање дискриминације и циганизма као облика расизма, и постизање веће социјалне укључености у свим сегментима друштва.

Стратегија обухвата циљеве који се односе на унапређење партиципације Рома и Ромкиња у свим друштвеним процесима, обезбеђивањем пуне укључености у предшколско, основно, средње и високо образовање, повећан приступ квалитетном и одрживом запошљавању, као и квалитетним здравственим услугама, побољшање услова становања и једнак приступ Рома и Ромкиња правима и услугама у социјалној заштити.

(Извор: Веб сајт Владе Републике Србије)

Међународни дан сећања на жртве Холокауста

Индустрија смрти, која је прозвела милионе мртвих током Другог светског рата била је законита операција са становишта онога који је спровео. Семе зла које је раширено половином 20. века настало је у Кристалној ноћи, није престало да постоји и данас се може пронаћи у онима који мрзе некога зато што је другачији од других, изјавила је министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић на 13. седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова посвећеној обележавању Међународног дана сећања на жртве Холокауста.

Како је навела, 27. јануар је дан сећања на жртве које су сабиране у логорима и којима су на најсверипији начин кршена људска права. Ромима нису одузимана људска права зато што се сматрало да их немају, а није им одузимана имовина зато што је нису имали, што патњу те заједнице чини већом. Дуго година после Другог светског рата, свет није причао о концентрационим логорима, као ни о патњама Јевреја, Рома и Срба, који су гоњени широм рајховске Европе и убијани на најстрашније могуће начине. Активизам јеврејске заједнице учинио је да њихове патње и тема Холокауста постану видљиви. За нас из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог је главно питање, кад се помене тема Холокауста зашто се десио, како се дешава мржња према етичким другачијим, како настаје нетрпељивост према онима који имају другачију културу, на крају, шта је то у нама што слободно бира мржњу, истакла је Чомић.

То мора бити тема за ову и сваку нареду генерацију. За разлику од многих који обећавају да се зло 20 века никада не сме поновити, имамо разлога да мислимо да се може поновити. Вероватноћа је већа да ће се поновити ако престанемо да разговарамо о разлозима избора мржње међу људима. Сигурна сам да су сви они који су сабијени у логоре постављали једно питање: Зашто сам ја овде и шта сам скривио? То је питање које сматрам неопходним да би се сећали свих оних који су своје животе изгубили у времену зла које је променило Европу, истакла је Чомић и додала је оно касније донело и најбоље од Европе у виду мировног пројекта - Европске уније, која је настала зато што су добри и разумни људи сели око једног стола и договорили се да се само дијалогом може градити Европа.

На седници Одбора говорили су председник Народне скупштине Ивица Дачић, председник Одбора др Муамер Бачевац, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, проф. др Драгољуб Ацковић, заштитник грађана Зоран Пашалић и други.

Чомић: Јавност има да право да зна, наша обавеза је да информишемо о исходима референдума

Тематски друштвени дијалог „Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исходи референдума“ у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је данас у амфитеатру Правног факултета уз широко учешће јавности. Дијалог је модерирала министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, док су уводна обраћања имали Ивица Момчиловић заменик градоначелника Крагујевца, проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу, проф. др Драган Вујисић, декан Правног факултета, Биљана Илић Стошић, начелница Шумадијског управног округа и Александар Блануша, председник Апелационог суда у Крагујевцу.

Теме јавне дебате биле су како се мења заштита људских права у случају успеха референдума или у случају непотврђивања уставних реформи, али и каква су искуства грађана са правосуђем, те да ли постоји процена да се та искуства могу променити исходом референдума.

Јавност има право да зна, а грађани и грађанке Србије имају право да одлуче хоће ли изаћи и како ће гласати на референдуму. Наша обавеза је да их информишемо о томе шта су исходи референдума, шта се дешава ако променимо, избацимо политику из правосуђа, а шта ће бити ако остане тако како јесте, изјавила је Чомић.

Како је навела, посао министарства је да слуша људе и различита мишљења, што је повод за организовање друштвених дијалога који имају за циљ унапређење људских и мањинских права.

Владавина права је дуготрајан процес, а независно функционално правосуђе први је неопходан корак да би било више осећања правде у Србији. Тако се гради поверење према правосуђу и зато је суштина промена у правосуђу да избаците политику, што ће водити бољој заштити људских права у Србији, поручила је Чомић.

У завршном друштвеном дијалогу о исходима референдума у Крагујевцу учествовали су представници правосуђа, универзитета, градске управе, Шумадијског округа, Шумадијске епархије, националних савета националних мањина, као и народни посланици. Дијалог о референдуму је трећи по реду, претходни дијалози у организацији Министарства за људска и мањиснка права и друштвени дијалог одржани су у Београду и Новом Саду.

• Заједнички закључци

Гордана Чомић: Информисање грађана од предсудне важности за исход предстојећег референдума

Разговор о предстојећем уставном референдуму је неопходан, јер грађани имају право да знају шта их чека када Србија одлучи хоће ли или неће прихватити промену Устава у области правосуђа, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић на тематском друштвеном дијалогу “Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исход референдума” у Скупштини АП Војводине у Новом Саду.

Како је навела, овако замишљен друштвени дијалог битан је с аспекта информисања грађана о исходима референдума, односно о томе шта се мења у заштити права грађана ако буду прихваћене уставне промене, а шта ће бити у случају његовог неуспеха. Први друштвени дијалог смо имали 29. децембра у Београду, данас смо у Новом Саду, а 12. јануара бићемо у Крагујевцу. Желимо да свако јасно разуме шта доноси одлука Народне скупштине да се политика повлачи из правосуђа и како то добро или лоше утиче на заштиту људских права, што је кључни исход референдума, нагласила је Чомић.

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор оценио је да са тим уставним променама неће бити одмах разрешена сва питања и спорови који су оптерећивали претходне деценије, али да су они битни, јер се Србија обавезала да примени правне тековине Европске уније и потпуно раздвоји судску, извршну и законодавну власт.

То су вредности којима се стреми и мислим да на овај начин стварамо један амбијент у коме чинимо додатни корак ка том циљу, рекао је Пастор и позвао све грађане који имају право гласа да 16. јануара изађу на референдум и донесу одлуку у складу са својим убеђењем.

Хтели смо широко да поставимо овај разговор, да укључимо представнике државних органа и институција, јавне личности из различитих сегмената друштвеног живота, представнике цивилног друштва и верских заједница, националних заједница, представнике академске заједнице и медија, те превасходно стручњаке из области правосуђа. Сврха овог дијалога јесте да све грађанке и сви грађани Републике Србије буду потпуно информисани о предстојећем референдуму“, поручио је потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Жолт Сакалаш.

Учесници друштвеног дијалога, на крају састанка, усагласали су закључке према тематским целина по којима се одвијао дијалог.

• Заједнички закључци

ПОГЛЕДАЈТЕ СТАРИЈЕ ВЕСТИ